Na pregledu ili u procesu psihoterapije često se dođe do uvida da je ispoljena depresivna epizoda, u stvari, konvertovani bes i obrnuto. Žene će se češće javiti zato što se jednostavno osećaju tužno ili zbunjeno. Muškarci zatraže pomoć tek kada njihovo autodestruktivno ponašanje uzima maha. To jest, kad počnu više da piju, raspada im se emotivna veza ili brak, češće ulaze u konflikte kako kod kuće, tako i na poslu i sl. Neki, pak, posledice emotivne patnje prepoznaju tek kad ih osećaju na telu kao stezanje u grudima, „knedlu u grlu” ili bol u stomaku. Tada to postaje sekundarni problem, a priznati i ispoljiti neprijatna osećanja — prioritet. Kao da postoji podela na „muška” i „ženska” osećanja. Sve više shvatamo da su sredina i kultura te koje su nametnule muškarcima da se osećaju manje muževno kada su povređeni, uplašeni ili potišteni.
Depresivna epizoda pogađa jednako oba pola
Istina je da osećanja ne znaju za pol, niti su psihoterapija i psihijatrijski pregled rezervisani samo za žene. Statistika kaže da se depresivna epizoda češće konstatuje kod žena, sa prevalencijom od 16%. Sa druge strane, procena je i da 10% muškaraca pati od istog. Ipak, značajno manje ih viđamo u ordinacijama (podaci su iz 2022. godine i važe za Srbiju). Dve godine kasnije, ohrabruje nas činjenica da se muškarci postepeno izjednačavaju sa ženama po pozivima. Međutim, moje iskustvo govori da im je jako teško da priznaju da su osetljivi ili da osećaju strah. Zato se najpre bavimo posledicama, zatim simptomima, a onda polako „skidamo sloj po sloj”. Sve dok ne razgrnemo svaki mehanizam odbrane i dođemo do uzroka, a to je najčešće potisnuti bes.
Zašto je tako veliki otpor iako su sami došli da pričaju šta ih muči? Verovatno zato što su im godinama lepljene etikete da su bezobrazni, nemarni i nesposobni. A oni su se, u stvari, osećali odbačeno. Sledstveno tome, počeli su to da rade i sami sebi — beže od tuge, jer ne žele da budu „manje muškarci” i plaču. Tako se dobija agitirana forma depresije, tj. depresija zamaskirana izlivima besa.
Depresivna epizoda pravi neočekivani preokret
Iako depresivna epizoda kod većine ljudi izaziva ove asocijacije: „ne mogu da ustanem iz kreveta”, „nisam se tuširao neko vreme”, „nemam energije da odem u prodavnicu”, „nemam volje da raspremam kuću”, „ne ide mi se na posao i ne radi mi se ništa”, postoji i niz simptoma koje ne odgovaraju ovoj uobičajenoj slici. Bes takođe prožima agitiranu formu depresije koju bih ilustrovala ovako:
- agresivnom vožnjom, uzimanjem psihoaktivnih supstanci, kockanjem ili drugim riskantnim aktivnostima kojih ranije nije bilo
- prejedanjem, opijanjem, impulsivnom kupovinom ili drugim oblicima neumerenog ponašanja
- afektiranim ponašanjem, a znamo da osoba inače nije „kratkog fitilja”, da ne govori ono što ne misli
- osećanjem praznine ili neobjašnjivom napetošću
- odbijanjem poslovnih ili porodičnih obaveza „iz principa” koje osobe oko njih ne razumeju
- nesanicom i drugim psihosomatskim tegobama (aritmija, gastritis, ulcerozni kolitis i sl)
Kada u psihološki bezbednom okruženju dobiju „dozvolu” da izgovore naglas kako se, u stvari, osećaju, njihova uverenja zvuče apsurdno. Tada se možda prvi put zapitaju odakle toliki bes. Ispostavlja se da je depresivna epizoda samo neadekvatan odgovor. Kaže pacijent da je godinama zamerao ocu da upućuje preoštre komentare na ponašanje članova porodice. Zato se „zarekao” da se nikada neće poneti kao on. Pa ipak, upravo je ista ta osobina udaljila emotivnu partnerku i njihovo zajedničko dete. Iako je primarni motiv dolaska na pregled bila tuga koja „nikako da ode” ni nekoliko meseci nakon razlaza, glavne teme su bile nesanica, prejedanje, opijanje, previše beznačajnog seksa i pad koncentracije. U stvari, najznačajnija tema je uvek ona „zabranjena” — o osećanjima: „tužan sam”, „usamljen”, „kriv sam” i „bojim se”.
Razbijmo stereotipe o osećanjima!
Pre nego što se sakrijemo iza stereotipa i osudimo muškarca da je „manje muškarac” ako se muči sa osećanjima koje su u društvu prihvaćenije za žene ili ga „otpišemo” kao neotesanog, sirovog ili nezainteresovanog, setimo se da postoji i druga strana depresije. Pružimo mu ruku i verujmo da može da reši problem koliko god to bilo komplikovano.
Upravo je sledeći pacijent odbio da bude deo tog stereotipa. Žalio se na stezanje u grudima i „knedlu” u grlu i za kratko vreme otkrio da se to dešava kada ne uspeva da učestvuje u „tipično muškim” razgovorima sa kolegama. Osećanje koje se krije iza toga je bes, ali bira da ignoriše i trpi bolove, da ne bi ispao „manje muško” ako im se otvoreno konfrontira, a pokaže saosećanje za ženske osobe koje su bile predmet uvreda.
Student koji ne može da uči, spava, jede i trenira nije a priori lenj i neambiciozan. Možda je posredi depresivna epizoda, ako, npr. istovremeno ima i probleme u emotivnoj vezi. Jedan mladi pacijent je izražavanje šta mu smeta izjednačavao sa agresivnošću svog oca. On zdravo osećanje ljutnje u situaciji u kojoj devojka očigledno ne postupa dobro pretvara u depresiju. Na taj način se štiti od nečega za šta zna da je pogrešno i ne želi da pokazuje bes, ali ne zna drugačije, pa bira da pati u tišini.
Pre nego što nešto pretpostavite, shvatite da u stvari ne znate kroz šta je neko prošao i kakva mu je trenutna depresivna epizoda. Ukoliko se vi pronalazite u opisima iznad ili prepoznajete nekog ko vam je bitan, zakažite razgovor sa psihijatrom ili psihologom i kanališite bes na drugačiji način.
