# Psihocentrala

> Psihijatrijska Ordinacija Beograd | Psihijatar, Psiholog, Psihoterapija

---


## Pages

- [Login/Register](https://www.psihocentrala.com/tds-login-register/): 
- [My account](https://www.psihocentrala.com/tds-my-account/): 
- [Checkout](https://www.psihocentrala.com/tds-checkout/): 
- [Cookie Policy (EU)](https://www.psihocentrala.com/cookie-policy-eu/): 
- [Thank you](https://www.psihocentrala.com/thank-you/): Booking ID: Your Appointment Booked successfully! We have sent your booking information to your email address. Service: Date & Time:...
- [OPSESIVNO-KOMPULZIVNI POREMEĆAJ](https://www.psihocentrala.com/opsesivno-kompulzivni-poremecaj/): Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je mentalni poremećaj karakterisan opsesivnim mislima i kompulzivnim radnjama (ritualima) praćenim visokim nivoom anksioznosti.
- [FOBIJA](https://www.psihocentrala.com/fobija/): Fobija je iracionalan, intenzivan i dugotrajan strah od određene situacije, objekta ili aktivnosti. Fobije značajno utiču na kvalitet života pojedinca.
- [Anksioznost i anksiozni poremećaji](https://www.psihocentrala.com/anksioznost/): Anksioznost, fobija i panika su oblici straha koji javljaju kao reakcija na stres, brigu, opasnost ili preopterećenost i upozorenje da usporimo.
- [PSIHOTERAPIJA](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/): Psihoterapija predstavlja proces koji pomaže ljudima da prevaziđu emocionalne poteškoće, promene ponašanja i unaprede svoj kvalitet života
- [Psihijatar](https://www.psihocentrala.com/psihijatar/): Psihijatar je lekar koji se bavi dijagnostikom, tretmanom i prevencijom mentalnih poremećaja i emocionalnih problema.
- [Radionica za trudnice formular za zakazivanje](https://www.psihocentrala.com/radionica-za-trudnice-formular-za-zakazivanje/): Kako se pripremiti za promene u telu tokom trudnoće? Kako se pripremiti za promene u osećanjima tokom trudnoće? Kako se psihološki pripremiti za porođaj? Kako sačuvati odnos sa suprugom i prihvatiti neminovne promene u istom? Koji su psihološki aspekti dojenja? Kako se pripremiti za dolazak novog člana porodice?
- [Psihoterapija – deciji i adolescentni psiholog i psihoterapeut](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija-deciji-i-adolescentni-psiholog/): Psiholog za decu i adolescente se usko bavi psihološkim testiranjem, dijagnostikom i tretmanom od uzrasta 2 god. do 18 god. života.
- [Članstvo u Psihocentrali](https://www.psihocentrala.com/clanstvo-u-psihocentrali/): Članstvo u psihocentrali omogućava pristup naprednim testovima, video i uživo radionicama kao i tekstovima kako bi unapredili svoje mentalno zdravlje.
- [Switching plans wizard](https://www.psihocentrala.com/tds-switching-plans-wizard/): 
- [Psihoterapija - deciji i adolescentni psihijatar i psihoterapeut](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija-deciji-i-adolescentni-psihijatar-i-psihoterapeut/): Psihoterapija za decu i adolescente krojena individualno kako bi efikasno i trajno rešili svoje probleme.
- [Cena pregleda psihijatra i cena psihoterapije](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija-cena/): U zavisnosti od toga da li radite sa psihijatrom ili psihologom, usled razlika u stepenu stručnosti i mogućnosti i cena varira.
- [Zakazivanje psihoterapije](https://www.psihocentrala.com/zakazivanje-psihoterapije/): Uspešno ćete savladati svoje probleme i nećete ostati blokirani u životu. Postanite sigurniji, opušteniji i sa više samopouzdanja.
- [My Account](https://www.psihocentrala.com/account/): 
- [Psihoterapija - Psiholog i Psihoterapeut](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija-psiholog-i-psihoterapeut/): Psihoterapija krojena individualno kako bi efikasno i trajno rešili svoje probleme.Milica Anđelković, diplomirani psiholog, TA psihoterapeut
- [Psihoterapija - Psihijatar i psihoterapeut](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija-psihijatar-i-psihoterapeut/): Psihoterapija i po potrebi farmakoterapija individualno krojena kako bi efikasno i trajno rešili svoje probleme. Dr sci. med. Petar Vojvodić.
- [Psiholosko testiranje](https://www.psihocentrala.com/psiholosko-testiranje/): Psiholosko testiranje je precizan nacin dijagnostike. Saznajte da li imate problem, u kojoj meri je izrazen i kako da krenete put resavanja.
- [Politika Privatnosti i Uslovi Korišćenja](https://www.psihocentrala.com/politika-privatnosti-i-uslovi-koriscenja/): Ova Politika privatnosti reguliše praksu prikupljanja informacija od korisnika prilikom korišćenja Internet stranice www.psihocentrala.com.
- [Prijavljivanje](https://www.psihocentrala.com/prijava/): Ukoliko niste još naš član, unapredite svoj život i postanite bolji u svemu što radite pretplatom na naše napredne testove...
- [Moj Profil](https://www.psihocentrala.com/moj-profil/): 
- [Hvala Vam!](https://www.psihocentrala.com/hvala/): Uspešno ste postali član Psihocentrale! DOBRODOŠLI
- [IZBOR ČLANSTVA](https://www.psihocentrala.com/clanstvo/): Jednomesečni program 4 Seanse sa Dr sci med Petrom Vojvodićem (Pun mesec posvećenosti uz ukupno 4h individualnog rada) Ekskluzivni jednomesečni...
- [16 tipova licnosti](https://www.psihocentrala.com/clanstvo/16-tipova-licnosti/): 
- [Ennengram](https://www.psihocentrala.com/clanstvo/ennengram/): 
- [Sekcija za članove](https://www.psihocentrala.com/clanstvo/premium/): Ovaj sadrzaj je dostupan samo clanovima Psihocentrale. Enneagram je model ličnosti u kojem postoji devet tipova ličnosti, međusobno povezani prema...
- [test](https://www.psihocentrala.com/test/): 
- [google298c1583aa0906a6](https://www.psihocentrala.com/google298c1583aa0906a6-2/): google298c1583aa0906a6google-site-verification: google298c1583aa0906a6. html
- [Statut udruzenja Psihocentrala](https://www.psihocentrala.com/statut-udruzenja-psihocentrala/): У складу са одредбама чл. 11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр. 51/09), на оснивачкој скупштини одржаној...
- [Trening, grupe i edukacija](https://www.psihocentrala.com/trening-i-edukacija/): Trening i edukacije u organizaciji Psihocentrale
- [Kontakt](https://www.psihocentrala.com/kontakt/): Psihoterapija, psihoedukacija, psihodijagnostika i savetovanje. Rešivi su anksioznost, depresija, panični napadi, fobije i drugi problemi.
- [Psihijatar, Psiholog, Psihoterapeut i Psihoterapija](https://www.psihocentrala.com/): U službi Vašeg zdravlja i života. Psihijatar ili Psiholog za odrase i decu. Usluge: Dijagnostika, Lečenje, Psihoterapija i Testiranje.
- [Spisak lekova, opis i uputstva](https://www.psihocentrala.com/spisak-lekova-i-uputstva-za-upotrebu/): Podela psihijatrijskih lekova po klasama, sa opisom i uputstvom za upotrebu. Saznajte o tipovima lekova, načinu dejstva i primene.
- [ZAKON O ZAŠTITI LICA SA MENTALNIM SMETNJAMA](https://www.psihocentrala.com/zakon-o-zastiti-lica-sa-mentalnim-smetnjama/): Ovim zakonom bliže se uređuju osnovna načela, organizovanje i sprovođenje zaštite mentalnog zdravlja, način i postupak, organizacija i uslovi lečenja i smeštaj bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u stacionarne i druge zdravstvene ustanove.
- [DECA, ADOLESCENTI i RODITELJSTVO](https://www.psihocentrala.com/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/): Deca, adolescenti i roditeljstvo su teme koje se tiču svih nas. Psihijatar i psihoterapeut znaju da pomognu ako imate poteteškoća.
- [SHIZOFRENIJA I PSIHOZE](https://www.psihocentrala.com/shizofrenija-i-psihoze/): Shizofrenija se karakteriše spektrom neobičnih i upadljivih ponašanja koja uzrokuju velike poremećaje u životima obolelih i ljudima u njihovoj blizini
- [STRES](https://www.psihocentrala.com/stres/): Stres je modernog doba uzrokovana brzim stilom života, modernim tehnologijama i burnim kulturoloskim promenana.
- [SPAVANJE](https://www.psihocentrala.com/poremecaji-spavanja/): Dajemo odgovor na pitanje šta je normalan san, koji postoje poremećaji spavanja, kako se dijagnostikuju i leče i kako možete pomoći sebi i drugima.
- [POREMEĆAJI PSIHIČKOG RAZVOJA](https://www.psihocentrala.com/poremecaji-psihickog-razvoja/): HVALA NA INTERESOVANJU STRANICA JE TRENUTNO U IZRADI I BIĆE USKORO DOSTUPNA SRDAČNO VAS POZIVAMO DA ISTRAŽUJETE SAJT I DA...
- [POREMEĆAJI ISHRANE](https://www.psihocentrala.com/poremecaji-ishrane/): HVALA NA INTERESOVANJU STRANICA JE TRENUTNO U IZRADI I BIĆE USKORO DOSTUPNA SRDAČNO VAS POZIVAMO DA ISTRAŽUJETE SAJT I DA...
- [EMOTIVNI ODNOSI I SEKSUALNOST](https://www.psihocentrala.com/emotivni-odnosi-i-seksualnost/): Emotivni odnosi i seksualnost predstavljaju važan, neraskidivi i sastavni deo našeg psihičkog života koji nas definiše, izgrađuje, kažnjava i nagrađuje.
- [DEPRESIJA I BIPOLARNI POREMEĆAJ](https://www.psihocentrala.com/depresija-i-bipolarni-poremecaj/): 
- [BIPOLARNI POREMEĆAJ](https://www.psihocentrala.com/bipolarni-poremecaj/): Bipolarni poremećaj je kompleksan mentalni poremećaj koji karakteriše ciklična promena raspoloženja, energije i aktivnosti.
- [LABORATORIJA](https://www.psihocentrala.com/laboratorija/): 
- [SAVETI I UPUTSTVA](https://www.psihocentrala.com/saveti-i-uputstva/): Kvalitetni članci sa informacijama, savetima i uputstvima vezanim za psihijatrijske lekove.
- [PSIHOTERAPEUT](https://www.psihocentrala.com/psihoterapeut-beograd/): Psihoterapija, psihijatrija, psihoedukacija i savetovanje. Naš tim psihijatara i psihologa su tim koji će vam rešiti problem.
- [F90-F98 Poremećaji ponašanja i poremećaji emocija sa početkom u detinjstvu i adolescenciji](https://www.psihocentrala.com/f90-f98-poremecaji-ponasanja-i-poremecaji-emocija-sa-pocetkom-u-detinjstvu-i-adolescenciji/): Poremećaji ponašanja i poremećaji emocija sa početkom u detinjstvu i adolescenciji
- [F80-F89 Poremećaji razvoja psihe](https://www.psihocentrala.com/f80-f89-poremecaji-razvoja-psihe/): početak je uvek u detinjstvu; oštećenje ili zaostajanje u razvoju funkcija koje su čvrsto povezane sa biološkim sazrevanjem centralnog nervnog sistema; stabilan tok, bez remisija i recidiva
- [F70-F79 Duševna zaostalost](https://www.psihocentrala.com/f70-f79-dusevna-zaostalost/): Saznajte koji tipovi duševne zaostalosti postoje, koji su kriterijumi za dijagnostiku i prepoznavanje.
- [F60-F69 Poremećaji ličnosti i poremećaji ponašanja odraslih](https://www.psihocentrala.com/f60-f69-poremecaji-licnosti-i-poremecaji-ponasanja-odraslih/): Poremećaji ličnosti obuhvataju stanja i obrasce ponašanja koji perzistiranju i predstavljaju životni stil i odnos osobe prema sebi i drugima.
- [F50-F59 Sindromi poremećenog ponašanja udruženi sa fiziološkim smetnjama i telesnim faktorima](https://www.psihocentrala.com/f50-f59-sindromi-poremecenog-ponasanja/): Sindromi poremećenog ponašanja udruženi sa fiziološkim smetnjama i telesnim faktorima po MKB 10 klasifikaciji.
- [F40-F48 Neurotski, stresogeni i telesno manifestni poremećaji](https://www.psihocentrala.com/f40-f48-neurotski-stresogeni-i-telesno-manifestni-poremecaji/): Fobijski anksiozni poremećaji. Grupa poremećaja u kojima se anksioznost izaziva samo, ili uglavnom, u određenim dobro definisanim situacijama
- [F30-F39 Poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji)](https://www.psihocentrala.com/f30-f39-poremecaji-raspolozenja-afektivni-poremecaji/): Poremećaji raspoloženja tj. poremećaji afekta ili raspoloženja od depresije (sa ili bez pridružene anksioznosti) do ushićenja.
- [F20-F29 Shizofrenija, shizotipski poremećaji i sumanuti poremećaji](https://www.psihocentrala.com/f20-f29-shizofrenija-shizotipski-poremecaji-i-sumanuti-poremecaji/): Shizofrenija, kao najveći poremećaj ove grupe, shizotipske poremećaje, stalne sumanute poremećaje i grupu akutnih i prolaznih poremećaja.
- [F10-F19 Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom psihoaktivnih supstanci](https://www.psihocentrala.com/f10-f19-dusevni-poremecaji-i-poremecaji-ponasanja-uzrokovani-upotrebom-psihoaktivnih-supstanci/): Ova podgrupa sadrži širok spektar poremećaja koji se razlikuju po kliničkoj slici i težini, a svi se mogu pripisati upotrebi jedne ili više psihoaktivnih supstanci
- [F00-F09 Organski i simptomatski duševni poremećaji](https://www.psihocentrala.com/f00-f09-organski-i-simptomatski-dusevni-poremecaji/): Niz duševnih poremećaja grupisanih na osnovu zajedničke, etiologije, povrede ili drugog oštećenja mozga, koje dovode do disfunkcije mozga.
- [Šifrarnik psihijatrijskih stanja MKB10](https://www.psihocentrala.com/sifrarnik-psihijatrijskih-stanja-mkb10/): MKB-10 Klasifikacija mentalnih bolesti i poremećaja sa opisima simptoma kao i smernicama, simptomima i uputsvima za dijagnostiku
- [NOVOSTI I ISTRAŽIVANJA](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/): Novosti i istraživanja iz zemlje i sveta na psihijatrijske, psihološke, psihoterapijske teme i druge zanimljivosti.
- [ISHRANA](https://www.psihocentrala.com/ishrana/): Istraživanja su pokazala da ishrana utiče ne samo na naše fizičko zdravlje već i na naš nivo stresa. Saznaj koja je hrana najbolja za tebe i tvoj organizam.
- [SPORT](https://www.psihocentrala.com/sport/): Bavljenje sportom je korisno za naše fizičko i psihičko zdravlje. Pročitajte ovaj članak i saznajte više o sportovima koji mogu da vam podignu raspoloženje.
- [PREVENCIJA](https://www.psihocentrala.com/prevencija/): HVALA NA INTERESOVANJU STRANICA JE TRENUTNO U IZRADI I BIĆE USKORO DOSTUPNA SRDAČNO VAS POZIVAMO DA ISTRAŽUJETE SAJT I DA...
- [Adresar zdravstvenih ustanova](https://www.psihocentrala.com/adresar-zdravstvenih-ustanova/): Adresar zdravstvenih ustanova iz Plana mreže zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji koje imaju zaposlene lekare specijaliste psihijatrije ili neuropsihijatrije

---


## Posts

- [Privatni psihijatar u Beogradu – kompletan vodič za pacijente](https://www.psihocentrala.com/blog/privatni-psihijatar-beograd/): Tražite privatnog psihijatra u Beogradu? Diskretna i stručna pomoć naših najboljih psihijatara. Zakažite pregled već danas!
- [RTS studio znanja: Laž i istina](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/laz-i-istina/): Obmana je složen fenomen satkan od fine mreže kognitivnih i emocionalnih procesa. Razumevanje tih mehanizama pomaže nam da shvatimo zašto ponekad teško razlikujemo istinu od laži
- [Intervju na RTS: burnout, odnosno kako sagorevamo](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/burnout-intervju/): Kad je i kako nastao kao termin burnout, kako se klasifikuje i da li je to bolest savremenog doba ili je oduvek bio prisutan iako ne i definisan?
- [Mehanizmi odbrane za koje niste znali](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/mehanizmi-odbrane-za-koje-niste-znali/): Mehanizmi odbrane razvija Ego kad je pod pritiskom Super Ega i spoljašnje stvarnosti kako bi se nosio sa anksioznošću.
- [Iako gotovo dve trećine Srba pati od sindroma iscrpljenosti na radnom mestu, „burnout“ u našoj zemlji i dalje nije zvanična dijagnoza](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/iako-gotovo-dve-trecine-srba-pati-od-sindroma-iscrpljenosti-na-radnom-mestu-burnout-u-nasoj-zemlji-i-dalje-nije-zvanicna-dijagnoza/): Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se danas, pod sloganom „Vreme je da prioritizujemo mentalno zdravlje na radnom mestu“. Ovogodišnja tema predstavlja svojevrstan poziv na akciju da se mentalno zdravlje ugradi u samu suštinu radne kulture, kako bi se predupredile posledice koje negativne poslovne prakse imaju na sve veći udeo populacije.
- [Kada odnos boli — psihološki aspekti vaginizma](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kada-odnos-boli-psiholoski-aspekti-vaginizma/): Vaginizam je nevoljno stezanje mišića oko vagine, ali se ovom problemu mora prići sa psihološke strane, te simptom tretirati simbolički.
- [Zašto su emotivne kompetencije važne?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zasto-su-emotivne-kompetencije-vazne/): Ako nemate razvijene navedene sposobnosti, onda ćete stalno pribegavati „jeftinim”, privremenim rešenjima — nezrelim mehanizmima odbrane i kontra-veštinama koje „vrše posao”, ali ne omogućavaju dalji rast i razvoj vaše autentične ličnosti i mogu vam naneti samo štetu.
- [Tabu: Alkohol i mladi](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/tabu-alkohol-i-mladi/): Da li se zabava danas meri isključivo promilima? U kulturi koja je opsednuta alkoholom mladi su posebna tema. U kom uzrastu se prvi put sreću sa njim?
- [Nezadovoljstvo na Poslu: Uvod u Problematiku](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/nezadovoljstvo-na-poslu-uvod-u-problematiku/): Nezadovoljstvo na poslu? Analiziramo uzroke i rešenja kroz psihoterapijski rad. Nedostatak resursa, nepoštovanje kolega i nezdrave organizacije.
- [Bes i kako ga savladati?](https://www.psihocentrala.com/poremecaj-ponasanja/bes-i-kako-ga-savladati/): Ova tri pitanja će vam pomoći sa savladate bes u bilo kom kontekstu. Jednako su efikasna i u uspostavljanju granica u komunikaciji sa teškim osobama.
- [Ogovaranje na radnom mestu. Zabavno ili opasno?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ogovaranje-na-radnom-mestu-zabavno-ili-opasno/): Da li je ogovaranje na radnom mestu samo bezazlena zabava ili, pak, skrivena opasnost koja vreba iz senki?
- [Ogovaranje — klizav teren na poslu](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ogovaranje-klizav-teren-na-poslu/): Ne postoji osoba koja nije bila uvučena u ogovaranje. Nema ničeg lošeg u tome, bezazleno je, međutim, to uvodi mobing na mala vrata.
- [Promena vremena i psihičko funkcionisanje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-promena-vremena-utice-na-psihicko-funkcionisanje-pojedinca/): Promena vremena, naročito nagli temperaturi skokovi, može imati značajan uticaj na psiho-fizičko zdravlje pojedinca.
- [(Ne)srećna Nova godina! Praznični bluz](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/nesrecna-nova-godina-praznicni-bluz/): Sezona praznika i praznični bluz. Romantizovani filmovi, bombardovanje medija, ukrasi na sve strane i neprekidna praznična muzika čine da se osećamo kao da smo gubitnici ako nismo srećni.
- [Novogodišnji specijal 2023 - analiza bajki i mitova](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/novogodisnji-specijal-2023-analiza-bajki-i-mitova-iz-ugla-psihijatara-i-psihologa/): U ovoj epizodi, stručnjaci psihijatrije i psihologije Psihocentrale dubinski analiziraju popularne priče i razotkrivaju skrivene poruke.
- [Mentalno zdravlje muškaraca - video](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/mentalno-zdravlje-muskaraca-gostovanje-i-dr-nevena-milenkovic/): U današnjem videu kroz intevju govorimo o mentalnom zdravlju muškaraca. Koleginica Nevena govori o stigmatizaciji muškaraca i dečaka kada je u pitanje mentalno zdravlje. Potiskivanju osećanja, obrazovanju i uticaju vršnjačke grupe i više od toga.
- [O.L.I metod](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/oli-metod/): O.L.I. metod je integrativni psihoterapijski pravac sa bazično psihodinamskom orijentacijom. Teorijski je zasnovan na integraciji saznanja četiri psihoanalitičke psihologije: psihologije nagona, ego psihologije, psihologije objektnih odnosa i self psihologije.
- [Razumevanje i prepoznavanje govora mržnje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/razumevanje-i-prepoznavanje-govora-mrznje/): Govor mržnje je kompleksan fenomen koji se gradi na oštrom razdvajanju ljudi na "nas" i "njih". Ovo je ključno za razumevanje kako se govor mržnje odvaja od slobode govora.
- [Postporođajna depresija: razlika od postporođajne tuge](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/kako-se-postporodajna-depresija-razlikuje-od-postporodajne-tuge/): Postporođajna depresija je mentalni poremećaj koji se manifestuje simptomima depresije odmah nakon porođaja i traje dugo, ako se ne leči.
- [Kanabis i shizofrenija — kako su povezani?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/veza-izmedju-kanabisa-i-shizofrenije-2/): Kanabis je sve prisutniji na tržištu, ali se postavlja pitanje: da li nesvesno povećavamo sebi šanse za razvoj shizofrenije?
- [Depresivna epizoda kod muškaraca ili problem kontrole besa](https://www.psihocentrala.com/depresija/problem-kontrole-besa-ili-depresivna-epizoda-kod-muskaraca/): Depresivna epizoda je stanje koje ne poznaje granice. Međutim, manifestuje se na različite načine koje diktiraju kultura, pol i sredina.
- [Kako izabrati buduće zanimanje?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-izabrati-buduce-zanimanje/): Moderni rečnik sve manje prepoznaje takozvana „konkretna“ zanimanja. Broj novonastalih zanimanja se povećava čemu osim napretka tehnologije, doprinose i nova poslovna uređenja.
- [Prvi trimestar trudnoće iz ugla psihijatra](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/prvi-trimestar-trudnoce-iz-ugla-psihijatra-ocekivano-i-neocekivano/): Danas govorimo o psihološkim i emocionalnim aspektima prvog trimestra trudnoće iz ugla psihijatra. Ovo je jedno od najuzbudljivijih, ali i najizazovnijih razdoblja u životu svake žene i budućeg roditelja.
- [Kolektivne iluzije: uvod i opis pojave](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kolektivne-iluzije-uvod-i-opis-fenomena/): Kolektivne iluzije podrazumevaju naše mišljenje o tome kakva shvatanja, stavove, želje i preferencije ima većina ljudi u našem okruženju.
- [Kako ideologije kradu religijske principe i posledice toga](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-ideologije-kradu-religijske-koncepte-i-sta-su-posledice/): Religija pruža duhovnu satisfakciju i smisao mnogima, pa nije neočekivano da ideologije ponekad „kradu” ove koncepte. Koje su posledice?
- [Potraga za smislom i opasnost ideoloških zamki](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-potraga-za-smislom-moze-postati-put-ka-ideoloskim-zamkama/): Šta se dešava kada nas potreba za smislom navede da se uvučemo u ideologije koje možda nisu u našem najboljem interesu?
- [Samoća i usamljenost u našoj zemlji: gostovanje na Nova S](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/samoca-i-usamljenost-u-nasoj-zemlji/): Usamljenost je subjektivni osećaj i odnosi se na percepciju osobe o svojoj izolovanosti i otuđenosti. To je duboko nezadovoljstvo lošim kvalitetom odnosa i nedostatkom bliskosti sa drugima.
- [Psihijatrijski lekovi u Trudnoći: Šta trebate da znate](https://www.psihocentrala.com/lekovi/psihijatrijski-lekovi-u-trudnoci/): Ukratko ćemo dodirnuti četiri grupe psihijatrijskih lekova, fokusirajući se na one sa najboljim bezbedonosnim profilom za primenu pre začeća, tokom trudnoće i u periodu dojenja.
- [Stres i neplodnost parova](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/stres-i-neplodnost-parova/): Stres sam po sebi možda ne uzrokuje direktno neplodnost, ali može da dovede do neadekvatnog načina života koji otežava začeće.
- [Autizam: kako prepoznati znake i šta preduzeti?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji-psihickog-razvoja/autizam-kako-prepoznati-znake-i-sta-preduzeti/): U ovom videu razgovaramo o prepoznavanju autizma kod dece i koracima koje roditelji mogu preduzeti.
- [Kako pripadnost zajednici utiče pozitivno na nas?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-pripadnost-zajednici-utice-pozitivno-na-mentalno-zdravlje/): Istražujemo kako pripadnost zajednici utiče na mentalno zdravlje kroz očigledne i manje očigledne načine.
- [Gubitak kućnog ljubimca — kako olakšati sebi](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-preboleti-gubitak-kucnog-ljubimca/): Proces tugovanja je neizbežan kao i sam gubitak kućnog ljubimca. Pružićemo vam nekoliko saveta kako da taj proces što bezbolnije prođete.
- [Kako zaista rade antidepresivi?](https://www.psihocentrala.com/lekovi/antidepresivi/kako-zaista-rade-antidepresivi/): U ovom videu ću objasniti kako rade antidepresivi, zašto se dejstvo čeka 5 nedelja i kako utiču na oporavak mozga i ozdravljenje obolelih od depresije.
- [Kako nam lekovi za smirenje štete kad ih uzimamo na svoju ruku](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-nam-lekovi-za-smirenje-stete-kad-ih-uzimamo-na-svoju-ruku/): Lekovi za smirenje se koriste za lečenje anksioznosti, stresa i nesanice. Međutim, samoinicijativno uzimanje ima brojne negativne posedice.
- [Motivacija, volja i samodisciplina — formula uspeha](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/motivacija/): Šta je to motivacija? Šta je održava? Kako da poboljšamo svoju motivaciju?
- [Ketogena dijeta u borbi protiv mentalnih poremećaja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ketogena-dijeta-kao-saveznik-u-borbi-protiv-mentalnih-poremecaja/): U ovom tekstu ćemo se fokusirati na to kako ketogena dijeta utiče na naše mentalno zdravlje, pozivajući se na naučna istraživanja.
- [Energetski vampiri: ko su i kako se od njih zaštititi?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/energetski-vampiri-ko-su-i-kako-se-od-njih-zastititi/): U ovom teksu otkrivamo ko su energetski vampiri, kako ih prepoznati, i kako se zaštititi ili eliminisati njihov uticaj iz naših života.
- [Multitasking i radna memorija](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/multitasking-i-radna-memorija/): Multitasking: vrlo dragocena veština u savremenom brzom svetu. Kako radi? I da li je uopšte moguće uraditi sve odjednom?
- [Kupovina kao zavisnost](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihologija-kupovine/): Koliko ste se često zapitali zašto ste kupili više stvari nego što vam treba? Kada kupovina prestaje da bude zabava i postaje zavisnost?
- [Introvert u ekstrovertnom svetu: kako sačuvati sebe](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/introverti-i-rad-sa-ljudima-kako-sacuvati-sebe/): Introverti često imaju problem da pomire svoju prirodu sa poslom koji podrazumeva puno komunikacije. Saznajte kako to sebi da olakšate.
- [Gaslighting: kako ga prepoznati i izboriti se](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/gaslighting-sta-je-kako-ga-prepoznati-i-kako-ga-se-osloboditi/): Gaslighting označava svesnu i namernu manipulaciju žrtve sa ciljem da ona počne da preispituje sopstvenu percepciju, sećanje i razum. Kako ga prepoznati?
- [Veštačka inteligencija ima li razloga za brigu?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/vestacka-inteligencija-masinsko-ucenje-i-ima-li-razloga-za-brigu/): Veštačka inteligencija je tema o kojoj se danas mnogo polemiše. Da li je kao u filmovima naučne fantastike? Da li će nam ukrasti poslove i zavladati svetom?
- [Draga Saveta: Brzi odgovori nisu uvek ispravni](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/draga-saveta-brzi-odgovori-na-internetu-i-zasto-nije-sve-tako-jednostavno/): Internet je pun "Draga Saveta" kolumni, motivacionih govornika i drugih ljudi koji nam nude brza rešenja i odgovore. Da li je to zaista moguće?
- [Prisilne misli](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/prisilne-misli/): Prisilne misli su misli neprijatnog sadržaja, koje izazivaju uznemirenost i koje su u suprotnosti sa ličnom sistemom vrednosti. Kako ih prepoznati?
- [Prokrastinacija: zašto se dešava i kako je smanjiti?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/prokrastinacija-zasto-se-desava-i-kako-je-smanjiti/): Prokrastinacija je tema o kojoj se sve češće govori. Zašto prokrastiniramo, čemu to služi i kako da prestanemo?
- [Karl Gustav Jung: analitička psihoterapija](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/karl-gustav-jung-analiticka-psihoterapija/): Pored Frojda jedno od najpoznatijih imena u istoriji psihoterapije je upravo Jung. Koji su neki od osnovnih postulata njegove teorije?
- [Samoprihvatanje, rad na sebi i samoproganjanje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/samoprihvatanje-rad-na-sebi-i-samoproganjanje-gde-je-ravnoteza/): Sa jedne strane je bezuslovno samoprihvatanje. Sa druge, beskonačna lista stavki koje treba da unapredimo Kako pomiriti ova dva ekstrema?
- [Frojd: psihoanaliza, kritike i doprinosi](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/frojd-psihoanaliza-kritike-i-doprinosi/): Psihoterapija kakvu danas znamo ne bi postojala bez Zigmunda Frojda. U ovom tekstu bavimo se osnovama njegove teorije, kao i njenom značaju za dalji razvoj.
- [Psihologija putovanja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihologija-putovanja/): Naš mozak voli rutinu i istovetnost. Putovanja su sušta suprotnost rutini. Uprkos tome, većina nas voli da putuje. Kako je to moguće?
- [Hipnoza: istorijat i današnja uloga](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/hipnoza-istorijat-i-danasnja-uloga/): Hipnozu prati mnogo stereotipa i nejasnoća. U ovom tekstu cilj nam je da ih razjasnimo i bolje razumemo ulogu ove prakse kako kroz istoriju, tako i danas.
- [Testovi ličnosti na internetu: teško za odoleti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/testovi-licnosti-na-internetu-i-zasto-ne-mozemo-da-im-odolimo/): Testovi ličnosti na internetu danas su vrlo popularni. Sigurno ste se nekad susreli sa njima. Šta nam oni zapravo govore o nama?
- [Jezik: kako da ga bolje razumemo?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/jezik-kako-da-ga-bolje-razumemo/): Jezik je kulturološka, ali i kognitivna, specifičnost ljudske vrste. Šta sve utiče na naše razumevanje jezika?
- [Ljubomora i zavist: kako da ih razlikujemo?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ljubomora-i-zavist-kako-da-ih-razlikujemo/): Zavist i ljubomora se u svakodnevnom govoru često izjednačavaju. Kako bismo ih razlikovali potrebno je da ih bolje razumemo.
- [Motivacija kod dece: mitovi i istina](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/motivacija-kod-dece-mitovi-i-istina/): Roditelji se često žale da njihovoj deci fali motivacija. Zbog toga u ovom tekstu govorimo o mitovima vezanim za motivaciju.
- [Skrivene pouke i značenja bajki uz koje smo odrasli](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/otkrivamo-skrivene-pouke-i-znacenja-divnih-bajki-uz-koje-smo-svi-odrasli/): Ekipa iz Psihocentrale, Milica, Petar i Branko analiziraju bajke, kroz psihološku prizmu
- [Sistemska porodična terapija](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/sistemska-porodicna-terapija/): Čime se bavi sistemska porodična terapija? Upoznajmo se sa osnovama ovog psihoterapijskog pravca.
- [Pohvale i kritike: kada i kako da ih koristimo?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/pohvale-i-kritike-kada-i-kako-da-ih-koristimo/): Kada i na koji način ljudima udeliti pohvale ili kritike, a da se postigne željeni rezultat? O tome saznajte više u ovom tekstu
- [Psiholog, psihijatar ili psihoterapeut, kome se obratiti?](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/psiholog-psihijatar-ili-psihoterapeut-kome-se-obratiti/): Šta radi psiholog, šta psihijatar, a šta psihoterapeut? Kome se prvom obratiti kada nam je pomoć potrebna? U daljem tekstu olakšaćemo Vam ove dileme.
- [Mentalni poremećaji na filmu](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/mentalni-poremecaji-na-filmu/): Koji filmovi previše pojednostavljuju mentalne poremećaje, koji ne? Kako to utiče na to kako društvo percipira mentalne poremećaje?
- [Veze: zašto donosimo pogrešne izbore?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/veze-zasto-donosimo-pogresne-izbore/): Stalno ulazite u veze i na kraju završavate razočarani? Pitate se kako baš Vi uvek nailazite na neke probleme? Da li je moguće da namerno pogrešno birate?
- [Horoskop i druga praznoverja-zašto im verujemo?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/horoskop-i-druga-praznoverja-zasto-im-verujemo/): Otkrite zašto horoskop, tarot i slične alternativne metode opstaju uprkos dokazima da nemaju utemeljenost u realnosti.
- [Gostovanje na RTS-u, Studio znanja: Depresija](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaji-ishrane-intervju-sa-psihijatrom-za-decu-i-adolescente-2/): Naš psiholog i psihoterapeut Milica Anđelković gostovala je u emisiji RTS-a studio znanja, gde je pružila bitan uvid u to šta je depresija.
- [Briga o sebi: mitovi i istine](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/briga-o-sebi-mitovi-i-istine/): Briga o sebi je vrlo važan deo zdravog života svakog čoveka. Šta sve briga o sebi jeste, a šta nije, saznajte u daljem tekstu.
- [Poremećaji ishrane - razgovor psihijatara](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaji-ishrane-intervju-sa-psihijatrom-za-decu-i-adolescente/): Šta uzrokuje poremećaje ishrane? Kako da znamo da li osoba samo želi na dijetu da bi smršala 2 do 3 kg, ili ima poremećaj ishrane? Kako da se postavimo u situaciji kada neko nama drag ima poremećaj ishrane?
- [Depresija iz drugačijeg ugla i kako pomoći sebi](https://www.psihocentrala.com/depresija/depresija-iz-drugacijeg-ugla-i-kako-pomoci-sebi/): U moderno doba nema osobe koja se nije susrela sa depresijom. U potrazi za odgovorom sagledaćemo depresiju iz nekog drugog, novog, ugla.
- [Heuristike: greške u zaključivanju](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/heuristike-greske-u-zakljucivanju/): Heursitike jesu kognitivne prečice koje nam pomažu da brže donosimo zaključke. Ta brzina nekad je korisna i neophodna, ali često dovodi i do grešaka.
- [Da li ste zauzeti ili prezauzeti?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/da-li-ste-zauzeti-ili-prezauzeti/): Danas smo svi zauzeti. Način života to traži od nas. Kako da prepoznamo kada smo prezauzeti? Šta da uradimo po tom pitanju?
- [Svetlost i mentalno zdravlje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/svetlost-i-mentalno-zdravlje/): Svetlost je sastavni deo našeg života, stoga je retko primećujemo. Međutim, ona zapravo igra veliku ulogu za naše mentalno zdravlje.
- [Socijalizacija i stidljivost: kako ih pomiriti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/socijalizacija-i-stidljivost-kako-ih-pomiriti/): Socijalizacija je, za mnoge od nas koji smo stidljivi, prava noćna mora. Evo nekoliko saveta kako da za Vas to ne bude tako.
- [Kako da izgradim samopouzdanje?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-da-izgradim-samopouzdanje/): Kako da izgradim samopouzdanje?
- [Psihološka radionica za trudnice](https://www.psihocentrala.com/treninzi-i-edukacije/psiholoska-radionica-za-trudnice/): Kako se pripremiti za promene u telu tokom trudnoće? Kako se pripremiti za promene u osećanjima tokom trudnoće? Kako se psihološki pripremiti za porođaj? Kako sačuvati partnerski odnos i prihvatiti neminovne promene u istom? Koji su psihološki aspekti dojenja? Kako se pripremiti za dolazak novog člana porodice?
- [Parasocijalni odnosi, šta su i kako ih bolje razumeti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/parasocijalni-odnosi-sta-su-i-kako-ih-bolje-razumeti/): Šta su parasocijalni odnosi? Kako nastaju? Kako društvene mreže utiču na ovu pojavu? Da li su dobri, ili rizični? Saznajte u ovom tekstu.
- [Strah od neizvesnosti: kako ga pobediti?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/strah-od-neizvesnosti-kako-ga-pobediti/): Neizvesnost u svima od nas proizvodi strah. Međutim, u svetu punom neizvesnosti nemoguće je da je izbegnemo. Kako se onda nositi sa strahom koji ona donosi?
- [Autizam nije samo odsustvo govora](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/autizam-nije-samo-odsustvo-govora/): Većina nas zna da autizam često dolazi uz poteškoće u govoru. Ali to ne mora uvek biti tako. Kako prepoznati autizam čak i kada je govor prisutan?
- [Melanholija za kraj leta: kako je prevazići](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/melanholija-za-kraj-leta-kako-je-prevazici/): Kraj leta znači kraće dane, povratak obavezama i manje vremena napolju, To je dovoljno da u mnogima od nas izazove melanholiju. Evo kako je prevazići.
- [Paradoks izbora: da li je više uvek bolje?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/paradoks-izbora-da-li-je-vise-uvek-bolje/): Paradoks izbora: Pojava da više izbora budi veću neodlučnost i nezadovoljstvo kod ljudi. Kako funkcioniše i kako njime upravljati?
- [Čišćenje: kako i zašto je korsino za mentalno zdravlje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ciscenje-kako-i-zasto-je-korsino-za-mentalno-zdravlje/): Čišćenje je za većinu nas samo obaveza koja se mora obaviti. Kako da iz čišćenja izvučemo najviše koristi za mentalno zdravlje? Koja je to korist?
- [Doručak i mentalno zdravlje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/dorucak-i-mentalno-zdravlje/): Doručak je odavno poznat kao "najvažniji obrok dana". Zašto je to tako, čak i iz perspektive mentalnog zdravlja? Kako do idealnog doručka?
- [Video igrice: benefiti i mane](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/video-igrice-benefiti-i-mane/): Video igrice su česta tema javne polemike. Da li su zaista tako štetne ili imaju i neke prednosti? Da li mane ipak preovlađuju?
- [Dumskroling, šta je i kako ga sprečiti?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/dumskroling-sta-je-i-kako-ga-spreciti/): Dumskroling označava beskrajno listanje vesti, društvenih mreža i drugih izvora u potrazi za većinski negativnim vestima. Kako mu stati na kraj?
- [Četiri saveta kako da se nosite sa neuspehom](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/cetiri-saveta-kako-da-se-nosite-sa-neuspehom/): Neuspeh je sastavni deo naših života. Kako se sa njim nositi da iz njega izvučemo maksimum?
- [Veštine rešavanja konflikta](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/vestine-resavanja-konflikta/): Kao neizostavni deo naših porodičnih, prijateljskih i poslovnih odnosa konflikti mogu biti značajan izvor stresa.
- [Kreativnost i mentalni poremećaji](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kreativnost-i-mentalni-poremecaji/): Kreativnost se često dovodi u vezu sa mentalnim poremećajima. Da li mentalni poremećaji inspirišu kreativnost? Ili je njihova povezanost sasvim drugačija?
- [Bulimija - test za procenu rizika](https://www.psihocentrala.com/testovi/bulimija-test-za-procenu-rizika/): Uradite test za bulimiju i dobijte brzu orjentaciju da li su kod vas prisutni simptomi i potreba za lecenje.
- [Gojaznost, depresija i anksioznost i njihova povezanost](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/gojaznost-depresija-anksioznost-i-njihova-povezanost/): Gojaznost je povezana sa poremećajima mentalnog zdravlja. U ovom tekstu pročitajte više o prirodi te veze.
- [Poremećaj pažnje - ADD, ADHD ili nešto treće?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji-psihickog-razvoja/poremecaj-paznje-add-adhd-ili-nesto-trece/): ADD (attention deficit disorder) blizak rođak ADHD-a, često prolazi neopaženo. Ali, da li je svaki problem sa pažnjom obavezno posledica jednog od ova dva?
- [Kako preboleti raskid?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-preboleti-raskid/): Raskid predstavlja specifično životno iskustvo kada dvoje ljudi prekine emotivni odnos, uz individualne procese preboljevanja prekida veze.
- [Kako oskitocin utiče na naš društveni život](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-oskitocin-utice-na-nas-drustveni-zivot/): Oksitocin je hormon koji utiče na bitne funkcije resproduktivnog sistema, kao što su porođaj, laktacija, orgazam, utiče i na određene aspekte ljudskog ponašanja i socijalizacije.
- [Promene - kako se nositi sa njima ?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/promene-kako-se-nositi-sa-njima/): Promene su neizbežni deo života i mogu biti stresne, ali ako ih prihvatimo na pravi način utiču na rast i razvoj naše ličnosti.
- [Test za OKP - opsesivno kompulzivni poremećaj](https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-okp-opsesivno-kompulzivni-poremecaj/): Uradite test za OKP (opsesivno kompulzivni poremećaj) i dobijte brzu orjentaciju da li su kod vas prisutni simptomi i potreba za lecenje.
- [Zašto su dobre igre za odrasle?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zasto-su-dobre-igre-za-odrasle/): Igre su sastavni deo života, a imaju brojne prednosti za mentalno zdravlje. U ovom tekstu predlažemo igre za odrasle kojima možete da probudite dete u sebi.
- [Šta je produktivnost?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/sta-je-produktivnost/): Produktivnost se generalno odnosi na sposobnost pojedinca da efikasno radi u određenom vremenu kako bi poboljšali svoj učinak.
- [Povezanost sa bebom - da li se javlja odmah?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/povezanost-sa-bebom-da-li-se-javlja-odmah/): Povezanost sa bebom se pre svega odnosi na posebnu privrženost koja se formira između majke i oca i njihove novorođene bebe
- [Da li smo depresivni ili lenji?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/da-li-smo-depresivni-ili-lenji/): Lenjost se može definisati kao stanje neaktivnosti kao rezultat nespremnosti pojedinca da izvrši zadatak uprkos tome što ima sposobnost da to uradi.
- [Pokušaj samoubistva u adolescenciji](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/pokusaj-samoubistva-u-adolescenciji/): Samoubistvo je jedno od vodećih uzroka smrti kod mladih ljudi.
- [Šta je postporođajna depresija ?](https://www.psihocentrala.com/depresija/sta-je-postporodjajna-depresija/): Postporođajna depresija je vrsta depresije koja se javlja nakon porođaja. Simptomi se javljaju ubrzo nakon porođaja mogu trajati mesecima.
- [Vreme – kako ga organizovati?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/vreme-kako-ga-organizovati/): Upravljanje vremenom je sposobnost planiranja i kontrole kako neko provodi sate u danu da bi efikasno ostvario svoje ciljeve
- [10 načina da prevaziđete usamljenost](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/10-nacina-da-prevazidjete-usamljenost/): Usamljenost je negativno osećanje koje svi povremeno osećamo i postoje načini kojim ga možemo osvestiti i prevazići.
- [Ljutnja, kako se nositi sa njom?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/ljutnja-kako-se-nositi-sa-njom/): Ljutnja je negativno emocionalno stanje koje varira po intenzitetu od blage iritacije do intenzivnog besa. Ljutnja može biti posledica i spoljašnjih i unutrašnjih faktora.
- [Šta je to sublimacija?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/sta-je-to-sublimacija/): Sublimacija predstavlja odbrambeni mehanizam kojim osoba kanališe neprihvatljiva osećanja i potrebe u nešto bezopasno, nešto što doprinosi zajednici ili pojedincu.
- [Depresija nakon postignutog cilja](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/depresija-nakon-postignutog-cilja/): Depresija se može javiti nakon realizovanog cilja koji smo sebi zadali. Osećamo gubitak i nismo sigurni šta je naš suštinski smisao.
- [Zašto igramo psihološke igre u partnerskim odnosima?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/zasto-igramo-psiholoske-igre-u-partnerskim-odnosima/): Psihološke igre u vezi su skrivene komunikacijske razmene, odvijaju se nesvesno i dovode do sprečavanja bliskosti u partnerskom odnosu.
- [Umišljeni poremećaj](https://www.psihocentrala.com/poremecaj-ponasanja/umisljeni-poremecaj/): Umišljeni poremećaj je specifično psihičko oboljenje kada osoba umišlja telesne i psihičke simptome bolesti sa ciljem skretanja pažnje na sebe
- [Emocije i telo - neraskidiva veza](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emocije-i-telo-neraskidiva-veza/): Emocije i telo su u neraskidivoj vezi. Saznajte zašto je važno osvestiti kako se osećate i načine postizanja psihofizičkog balansa.
- [Zašto nas privlači patologija u filmovima](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/zasto-nas-privlaci-patologija-u-filmovima/): Na koji način umetnost i novinarstvo relativizuju društvene norme i od „negativaca“ i patologije prave „heroje“?
- [7 načina da odgovorite na poniženje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/7-nacina-da-odgovorite-na-ponizenje/): U situaciji kada neko pokušava da vas ponizi, vaš glavni zadatak jeste da ne dozvolite toj osobi da naruši vaše samopoštovanje.
- [Trauma iz detinjstva i međuljudski odnosi](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/trauma-iz-detinjstva-i-medjuljudski-odnosi/): Ako se roditelji ponašaju disfunkcionalno ili nezdravo, velike su šanse da će dete naučiti da oponaša ista nezdrava ponašanja.
- [30 sekundi do uživanja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/30-sekundi-do-uzivanja/): Praksa uživanja u trajanju od samo 30 sekundi dnevno može trajno poboljšati raspoloženje i podstaći mozak na pozitivnost.
- [Emocionalni okidači: kako ih prepoznati i isceliti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emocionalni-okidaci-kako-ih-prepoznati-i-isceliti/): Emocionalni okidači su rane koje treba osvestiti i sa nežnošću isceliti, kako ne bismo bili zarobljenici svojih emocija.
- [Toksična veza: kako je prepoznati i kako izaći iz nje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/toksicna-veza-kako-je-prepoznati-i-kako-izaci-iz-nje/): Toksična veza zasnovana je na sukobima, nadmetanju i potrebi za kontrolom. i emocionalno je, a ponekad i fizički, štetna za jednu osobu.
- [Kako prevazići perfekcionizam?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-prevazici-perfekcionizam/): Perfekcionizam ometa napredak i drži nas zaglavljene u začaranom krugu niskog samopouzdanja, manjka samopoštovanja i anksioznosti.
- [Psihoterapija za parove: 5 tehnika za jaču vezu](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/psihoterapija-za-parove-5-tehnika-za-jacu-vezu/): Pored ostalih tehnika koje jačaju vezu, da odnos bude topliji, često je dovoljno da samo odamo priznanje svemu što partner radi za nas.
- [Da li je intimnost garancija za dobar seks?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/da-li-je-intimnost-garancija-za-dobar-seks/): Seks može i treba da bude deo intimnosti, a sa istinskom intimnošću dolazi i sloboda da budete ono što jeste i imate sjajan seks.
- [Šta znači biti mudar?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/sta-znaci-biti-mudar/): Mudrost je više od znanja i iskustva - šta sve podrazumeva mudrost i na koje sve načine možemo biti mudri?
- [Korišćenje virtuelne stvarnosti u psihoterapiji](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/koriscenje-virtuelne-stvarnosti-u-psihoterapiji/): Uspešan primer koršćenja tehnologije u psihorterapijskom radu predstavlja upravo terapija izlaganja uz pomoć virtuelne stvarnosti.
- [5 saveta za postavljanje zdravih i ostvarivih ciljeva](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/5-saveta-za-postavljanje-zdravih-i-ostvarivih-ciljeva/): Ciljevi su toliko važni za naš emocionalni život da čak i istraživanja pokazuju da su direktno povezani sa našim blagostanjem.
- [4 psihološka trika za lakše postizanje ciljeva](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/4-psiholoska-trika-za-lakse-postizanje-ciljeva/): Navodimo četiri psihološka trika koji će vam pomoći u dugotrajnom održavanju motivacije i lakšem postizanju ciljeva.
- [10 strategija da lakše prebolimo odbijanje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/10-strategija-da-lakse-prebolimo-odbijanje/): Navodimo nekoliko streategija koje će vam pomoći da se na fleksibilniji i efikasniji način izborite sa osećanjima koje donosi odbijanje.
- [10 koristi koje nam donose zdrave granice](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/10-koristi-koje-nam-donose-zdrave-granice/): Zdrave granice zapravo mogu da vam promene život na bolje, menjajući način na koji vidite sebe, kao i ljude sa kojima ste izgradili odnose.
- [Kako stres utiče na podršku u braku](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-stres-utice-na-podrsku-u-braku/): Stres, posebno hronični, ne utiče samo na fizičko i mentalno zdravlje, već i na našu sposobnost da pružimo podršku svom bračnom partneru.
- [Osećaj pripadnosti: kako ga pronaći i kako ga negovati](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/osecaj-pripadnosti-kako-ga-pronaci-i-kako-ga-negovati/): Osećaj pripadnosti je fundamentalna psihološka potreba koja se može negovati različitim veštinama i praksama.
- [Zašto izbor znači i gubitak?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zasto-izbor-znaci-i-gubitak/): Ako želimo da budemo mirni nakon izbora koje donesemo, potrebno je da shvatimo i prihvatimo da izbor znači gubitak.
- [3 naučno dokazana načina da pronađemo sreću](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/3-naucno-dokazana-nacina-da-pronadjemo-srecu/): Rezultati jednog od najvećih i najpoznatijih istraživanja o sreći pokazali su da postoje tri naučno dokazana načina da dostignemo sreću.
- [Strah od smrti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/strah-od-smrti/): Strah od smrti univerzalan je ljudski strah i u mnogome je povezan sa smislom koji dajemo sopstvenom životu.
- [Šta učiniti kada brak postane težak?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/sta-uciniti-kada-brak-postane-tezak/): Svaki brak ima svoje uspone i padove, svaka veza svoja dobra i loša vremena. Šta učiniti kada brak postane težak ili manje zadovoljavajuć?
- [Svakodnevni sadizam: ljudi koji namerno povređuju druge](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/svakodnevni-sadizam-ljudi-koji-namerno-povredjuju-druge/): S obzirom da sadizam postoji u čitavom spektru, mogli bismo greškom da opravdamo zločesto ponašanje, prihvatajući ga kao šalu.
- [25 razloga da budete ponosni na sebe](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/25-razloga-da-budete-ponosni-na-sebe/): Žašto nam je svima lako da budemo ponosni na upeh dragih osoba, ali nam je skoro uvek neprijatno da budemo ponosni na sopstvena dostignuća?
- [Kako fleksibilnost u razmišljanju ublažava depresiju](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/kako-fleksibilnost-u-razmisljanju-ublazava-depresiju/): Osobe koje pate od depresije često pokazuju nedostatak pozitivnih i prisustvo isključivo negativnih tumačenja tuđih izjava i postupaka.
- [Pitanja koja mogu da ublaže anksioznost](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/pitanja-koja-mogu-da-ublaze-anksioznost/): Od suštinskog značaja za smanjenje anksioznosti i povratak unutrašnjeg mira je identifikovanje misaonih obrazaca koji izazivaju anksioznost.
- [Šta se dešava kada jedna osoba održava celu vezu?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/sta-se-desava-kada-jedna-osoba-odrzava-celu-vezu/): Nezdrava dinamika veze u kojoj jedna osoba postaje preterano funkcionalna, a druga nedovoljno funkcionalna najčešće se dešava nesvesno,
- [Da li empate mogu da se naljute?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/da-li-empate-mogu-da-se-naljute/): Kada govorimo o empatiji, postoje i određene zablude koje neretko čine da se empate osećaju loše i da svoj dar nerado dele sa drugima.
- [Izazovi sa kojima se susreću visoko racionalne žene](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/izazovi-sa-kojima-se-susrecu-visoko-racionalne-zene/): Kada se suoče sa situacijama koje drugima izgledaju kao ćorsokak, visoko racionalne žene su u mogućnosti da dođu do kreativnog rešenja.
- [Odakle potiče sebičnost i kako sa sebičnim ljudima](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/odakle-potice-sebicnost-i-kako-sa-sebicnim-ljudima/): Kada je neko sa kim redovno imate posla dosledno egocentričan i misli samo na sebe, tada sebičnost postaje veliki problem.
- [Koliko nam ličnost određuje sreću?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/koliko-nam-licnost-odredjuje-srecu/): Dok spoljašnje okolnosti igraju neospornu ulogu, nauka upečatljivo dokazuje da je naša ličnost ona koja ima većinski udeo u našoj sreći.
- [Šta je sezonski afektivni poremećaj i kako ga ublažiti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/sta-je-sezonski-afektivni-poremecaj-i-kako-ga-ublaziti/): Sezonski afektivni poremećaj, poznat i kao sezonska depresija, predstavlja poremećaj raspoloženja koji dolazi sa promenom godišnjih doba.
- [Terapija tikova](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/terapija-tikova/): U ovom tekstu detaljnije govorimo o tome kako se leče tikovi, kako izgleda tretman, i koliko je vremena potrebno da se postigne boljitak.
- [Da li ste loši u vezama ili vam je samo loš stil vezivanja?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/da-li-ste-losi-u-vezama-ili-vam-je-samo-los-stil-vezivanja/): Stil afektivnog vezivanja formira se u detinjstvu, proteže u odraslu dob i ključan je za sposobnost stvaranja i održavanja intimnih odnosa.
- [Zaboravite na kašnjenje: kako da uvek stignete na vreme](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zaboravite-na-kasnjenje-kako-da-uvek-stignete-na-vreme/): Pre nego što krente na sledeći važan događaj, razmotrirte ovih 10 saveta kako biste izbegli kašnjenje i uspešno stigli na vreme.
- [Pasivna agresija: kako je prepoznati kod muškaraca](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/pasivna-agresija-kako-je-prepoznati-kod-muskaraca/): Pasivna agresija se može okarakterisati kao bes, neprijateljstvo i/ili prikrivena naučena bespomoćnost koja se izražava na podmukao način.
- [Kako oprostiti čak i kada to deluje nemoguće?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-oprostiti-cak-i-kada-to-deluje-nemoguce/): Oproštaj znači da prihvatate stvarnost onoga što se dogodilo i pronalazite način da živite sa tim u stanju pomirenosti.
- [8 drugačijih načina na koje ljudi izbegavaju svoje emocije](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/8-drugacijih-nacina-na-koje-ljudi-izbegavaju-svoje-emocije/): Postoji mnogo načina na koje ljudi pokušavaju da izbegnu svoje emocije od onih koji su nam svima poznati poput hrane, alkohola i video igara.
- [Kako da budemo srećniji sa novcem koji trenutno imamo](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-da-budemo-srecniji-sa-novcem-koji-trenutno-imamo/): Istraživanja pokazuju da nam kupovina stvari neće trajno doneti sreću, ali nam otkrivaju i gde novac zaista dovodi do povećanja sreće.
- [Kako izgledaju konstruktivna svađa i pomirenje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/sta-to-niste-znali-o-konstruktivnoj-svadji-i-pomirenju/): Svađa, kada je izvedena ispravno, otkriva skriveno blago koje partnerima može pomoći da nauče više jedno o drugome i prodube svoju vezu.
- [7 efikasnih načina da se ublaži separaciona anksioznost](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/7-efikasnih-nacina-da-se-ublazi-separaciona-anksioznost/): Nivo anksioznosti zbog razdvajanja nedavno je eskalirao među ljudima, kada se pojavila separaciona anksioznost povezana sa COVID-om.
- [5 saveta rimskog cara za dobar život](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/5-saveta-rimskog-cara-za-dobar-zivot/): Šta rimski car ima da kaže o dobrom i srećnom životu što može pomoći nama, običnim smrtnicima koji ne vladaju carstvom?
- [Imate li hrabrosti da budete pravi prijatelj?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/imate-li-hrabrosti-da-budete-pravi-prijatelj/): Kada smo usred velike tuge, ono što zaista želimo je da prijatelj bude sa nama u našem bolu i da nam samo pravi društvo dok tugujemo.
- [Šta nas ponašanje drugih ljudi uči o nama samima?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/sta-nas-ponasanje-drugih-ljudi-uci-o-nama-samima/): Ukoliko se potrudite da razumete zašto određeno ponašanje izaziva negativna osećanja u vama, možete reagovati zdravije i biti iskreniji.
- [Koji argument ljudi smatraju najubedljivijim?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/koji-argument-ljudi-smatraju-najubedljivijim/): Govoimo o tome koji argument je najubedljiviji, kako ga iskoristiti etički u pregovorima i ubediti sagovornika da stvari sagleda drugačije.
- [Stomak kao drugi mozak: crevni mikrobiom i raspoloženje](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/stomak-kao-drugi-mozak-kako-crevni-mikrobiom-utice-na-raspolozenje/): Razmatramo dvosmernu vezu stomak-mozak i nove mogućnosti lečenja za osobe koje pate od poremećaja raspoloženja ili problema sa crevima.
- [Sanjarenje: kako da odmorite mozak uz lepe misli](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/sanjarenje-kako-da-odmorite-mozak-uz-lepe-misli/): Istraživanja pokazuju da sanjarenje može biti ključ za izgradnju otpornosti, podizanje raspoloženja, rađanje inspiracije i punjenje baterija.
- [Mentalne i fizičke hronične bolesti: kako do boljitka](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/mentalne-i-fizicke-hronicne-bolesti-kako-do-boljitka/): Kada smo dugotrajno izloženi fiziološkom stanju opasnosti, telo trpi posledice, što lako dovodi do mentalnih i fizičkih hroničnih bolesti.
- [San: 10 zdravstvenih prednosti za koje niste znali](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/san-10-zdravstvenih-prednosti-za-koje-niste-znali/): U životima u kojima dominiraju mentalni i emocionalni stres, naša potreba za lekovitim benefitima koje ima san veća je nego ikad.
- [Poslovni sastanak: kako govoriti samouvereno](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/poslovni-sastanak-kako-govoriti-samouvereno/): Ljudi koji su ambiciozni, ali tihi i osetljivi, uspešni su, ali veoma često im je teško da govore na poslovnim sastancima.
- [Da li je vaša ličnost ta koja vas sputava?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/da-li-je-vasa-licnost-ta-koja-vas-sputava/): Psiholozi sa početka 20. veka primetili su da ljudi nehotice umeju da otežaju sebi život, zahvaljujući sopstvenoj ličnosti.
- [10 pitanja da procenite u kakvom je stanju vaša veza](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/10-pitanja-da-procenite-u-kakvom-je-stanju-vasa-veza/): Predstavljamo vam listu pitanja koju možete iskoristiti da procenite u kom stanju se vaša veza trenutno nalazi, samostalno ili sa partnerom.
- [Tikovi: šta su i kako nastaju?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/tikovi-sta-su-i-kako-nastaju/): Osobe sa tikovima mogu razviti depresiju i aksioznost, pa je veoma bitno da njihova sredina zna šta su tikovi kako bi mogla da im pomogne.
- [Ponašanje u novoj vezi: potencijalni znaci upozorenja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/ponasanje-u-novoj-vezi-potencijalni-znaci-upozorenja/): Predstavljamo vam par važnih stavki na koje treba obratiti pažnju, kako biste uspešno i na vreme identifikovali i razumeli štetno ponašanje.
- [Kako odgovoriti na kritiku bez defanzivnosti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-odgovoriti-na-kritiku-bez-defanzivnosti/): U trenutku nam se može učiniti da je defanzivnost jedini način da se izborimo sa kritikom. Ali dugoročno, ona spotiče i nas i naše odnose.
- [5 načina da prestanete da udovoljavate drugima](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/5-nacina-da-prestanete-da-udovoljavate-drugima/): Osobe koje udovoljavaju drugima mogu promeniti ovaj vid ponašanja, a da istovremeno nastave da poštuju druje i ujedno ispoštuju sebe.
- [Tiranija vage: zašto je često merenje loše](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/tiranija-vage-zasto-je-cesto-merenje-lose/): Opsedanje brojem koji pokazuje vaga uobičajena je praksa koja brzo može prerasti u snažnu naviku ponavljanih i čestih merenja.
- [3 saveta za uspešan rad pod pritiskom](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/3-saveta-za-uspesan-rad-pod-pritiskom/): Čak i ako smo određeni zadatak obavili million puta, pod pritiskom ili kada nas neko posmatra, gubimo sposobnost i za najosnovnije veštine.
- [Da li je svaka psihoterapija podjednako efikasna?](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/presuda-ptice-dodo-da-li-je-svaka-psihoterapija-podjednako-efikasna/): Psihoterapija je počela sa Frojdom, ali već njegovi učenici su proklamovali svoje teorijske razlike i promovisali sopstvene pristupe.
- [4 načina na koji joga poboljšava vaš san](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/4-nacina-na-koji-joga-poboljsava-vas-san/): Novija istraživanja sprovedena na Harvardskom Univerzitetu su pokazala da joga može pomoći ljudima koji pate od hronične nesanice.
- [Samosabotaža: da li ste sami sebi neprijatelj?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/samosabotaza-da-li-ste-sami-sebi-neprijatelj/): Važno je razumeti sve oblike u kojima se samosabotaža javlja, kao i razloge zbog kojih sabotiramo postizanje svojih ciljeva.
- [Alkohol i adolescenti - problem društva i porodice](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/alkohol-i-adolescenti-problem-drustva-i-porodice/): Alkohol zna da dovede do bolesti zavisnosti koja se doživotno leči. Zato roditelji i društvo trebaju da preduzmu korake u prevenciji.
- [Unutrašnji kritičar: šta je i kako ga savladati](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/unutrasnji-kriticar-sta-je-i-kako-ga-savladati/): Unutrašnji kritičar učiniće da doživimo sramotu, stid, krivicu i anksioznost svaki put kada ne uspemo da ispunimo očekivanja.
- [Misli koje pogoršavaju anksioznost i kako ih pobediti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/misli-koje-pogorsavaju-anksioznost-i-kako-ih-pobediti/): Identifikovanje negativnih obrazaca razmišljanja i razvijanje zdravije perspektive umanjiće anksioznost i vratiti unutrašnji mir.
- [Kako ohrabriti nekoga da potraži pomoć](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/kako-ohrabriti-nekoga-da-potrazi-pomoc/): Ljudi kojima je teško da potraže pomoć najčešće se osećaju neadekvatno ili nesigurno i brinu da će izgledati slabo ako zatraže pomoć.
- [Prekid o kome se retko priča: kako okončati prijateljstvo](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/prekid-o-kome-se-retko-prica-kako-okoncati-prijateljstvo/): Većina odraslih zna kako da prekine intimnu vezu ili da se povuče sa posla, ali retko znamo kako da sa poštovanjem okončamo prijateljstvo.
- [Iskušenje i neverstvo: kako ostati veran partneru](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/iskusenje-i-neverstvo-kako-ostati-veran-partneru/): Navodimo par strategija koje vam mogu pomoći da izbegnete i savladate iskušenje kako biste ostali verni svom partneru i svojoj vezi.
- [Trauma izdaje: kada vas povredi osoba kojoj verujete](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/trauma-izdaje-kada-vas-povredi-osoba-kojoj-verujete/): Trauma izdaje nastaje kada osoba na koju se oslanjamo u potrebi za fizičkom, mentalnom i emocionalnom podrškom naruši naše poverenje.
- [Kako se nositi sa strahom od smrti voljene osobe](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/kako-se-nositi-sa-strahom-od-smrti-voljene-osobe/): Ljudi mogu iskusiti anksioznost kada je u pitanju smrt voljene osobe, bez obzira da li postoji visok rizik od smrti ili ne.
- [Psihoterapija: kada se i na koji način završava](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/psihoterapija-kada-se-i-na-koji-nacin-zavrsava/): Završetak terapije može stvoriti veliku prazninu u našem životu, posebno ukoliko je psihoterapija trajala duži vremenski period.
- [Kako raditi sa decom koja imaju poremećaj pažnje?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-raditi-sa-decom-koja-imaju-poremecaj-paznje/): Bilo da je u pitnaju dete koje ima dijagnostifikovan hiperkinetski sindrom ili samo poteškoće da održi pažnju, nudimo vam praktične savete.
- [Prilagođavanje ili izdvajanje - šta je smislenije?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/prilagodjavanje-ili-izdvajanje-sta-ce-nas-uciniti-srecnijima/): Kako otkriti i negovati svoj autentični glas dok istovremeno pronalazimo ravnotežu između prilagođavanja svetu oko sebe i izdvajanja iz mase?
- [Potreba za kontrolom: kako je se osloboditi](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/potreba-za-kontrolom-kako-je-se-osloboditi/): Potreba za kontrolom često potiče od anksioznosti i straha, kao i prekomerne odgovornosti. Kako se prepuštanjem možemo osloboditi ove potrebe?
- [Telesna dismorfija](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/telesna-dismorfija/): Telesna dismorfija je poremećaj mentalnog zdravlja u kome osoba doživljava delove svog tela kao ekstremno ružne, deformisane i neprivlačne.
- [Sindrom varalice: kako ga okrenuti u svoju korist](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/sindrom-varalice-kako-ga-okrenuti-u-svoju-korist/): Sindrom varalice odnosi se na uporni osećaj sumnje da su naša dostignuća opravdana i da su odraz naših veština, talenata i uloćenog napora.
- [Kada dete pokuša da zavadi pa vlada](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kada-dete-pokusa-da-zavadi-pa-vlada/): Koliko puta vam je dete zatražilo nešto na šta je vaš partner već rekao „ne“, a da niste znali, i učinilo da se osećate prevareno?
- [Loše detinjstvo: rane traume i njihove posledice](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/lose-detinjstvo-rane-traume-i-njihove-posledice/): Loše detinjstvo ume poprilično da nas ošteti. Otežava nam razvijanje zdravog JA, u vidu snažnog jezgra koje nam pruža podršku dalje u životu.
- [Kako do naklonosti u tri brza i jednostavna koraka](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-do-naklonosti-u-tri-brza-i-jednostavna-koraka/): Potrebno je vreme da ljudi upoznaju i cene sve vaše kvalitete. Ali, postoje načini kojima možete dobiti naklonost za samo minut ili dva.
- [Lažiranje budućnosti u romantičnim vezama](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/laziranje-buducnosti-u-romanticnim-vezama/): Lažiranje budućnosti koristi se kao strategija udvaranja- razgovorima o zajedničkoj budućnosti i planovima koje narcis nikada neće ostvariti.
- [Anksioznost i ljubav: saveti za podršku partneru](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/anksioznost-i-ljubav-saveti-za-podrsku-partneru/): Kada volite osobu koja pati od anksioznosti, pred vama je poseban niz izazova. Ovaj tekst pomoći će vam da se snađete u tim izazovima.
- [Gostovanje na Prvoj u emisiji 150 minuta - tema insomnija](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/gostovanje-na-prvoj-u-emisiji-150-minuta-tema-insomnija/): 150 MINUTA - Šta kada san neće na oči? Da li je tada u pitanju insomnija ili nesanica? O tome je govorio dr Petar Vojvodic.
- [Sunce, vitamin D i mentalno zdravlje](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/sunce-vitamin-d-i-mentalno-zdravlje/): Vitamin D neophodan je na mnogim nivoima da bi telo normalno funkcionisalo, dok nedostatak vitamina D ima značajne posledice po zdravlje.
- [Gubitak ljubimca: mitovi, istine, kako preboleti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/gubitak-ljubimca-mitovi-istine-kako-preboleti/): Tugovanje zbog gubitka ili smrti ljubimca veoma je bolno, iscrpljujuće i preplavljujuće iskustvo, koje često umemo da otežamo sami sebi.
- [Sagorevanje na poslu: 7 načina za oporavak](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/sagorevanje-na-poslu-7-nacina-za-oporavak/): Sagorevanje na poslu nije samo iscrpljenost, preplavljenost i ekstremni stres; to su dobre performanse koje su iskočile iz šina.
- [Briga o sebi: kako je pretočiti u realnost](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/briga-o-sebi-kako-je-pretociti-u-realnost/): Ideji brige o sebi posvećena je velika pažnja, ali mnogi ljudi se i dalje bore da shvate šta zaista znači briga o sebi, i kako da je primene.
- [Briga o sebi: zašto vam ne uspeva](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/briga-o-sebi-zasto-vam-ne-uspeva/): Briga o sebi nije unapred definisana veština. Ona uključuje širok spektar zadataka prilagođenih vašim jedinstvenim potrebama.
- [Samoubistvo: mitovi, istine, znaci upozorenja](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/samoubistvo-mitovi-istine-znaci-upozorenja/): Samoubistvo je autodestruktivan čin; dešava se kada osoba prouzrokuje sebi povrede sa namerom da oduzme sebi život, što rezultira smrću.
- [Samopovređivanje: tajna borba za život](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/samopovredjivanje-tajna-borba-za-zivot/): Samopovređivanje je nezdrav mehanizam za suočavanje, koji za cilj ima prevazilaženje pokretača koji su izazvali osećaj bola, krivice i srama.
- [Oda živosti: šta se nalazi izvan misli i osećanja?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/oda-zivosti-sta-se-nalazi-izvan-misli-i-osecanja/): Vegetativna živost su naše osnovne telesne funkcije, ono što imamo zajedničko sa svim živim bićima, svim organizmima, od jednoćelijskih algi pa naviše.
- [7 preduslova za jedinstven prvi sastanak](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/7-preduslova-za-jedinstven-prvi-sastanak/): Umesto da budete oprezni i sa štitom oko srca, možete li da zamislite sebe kao potpuno autentičnu osobu, od prvog sastanka?
- [Vaš najatraktivniji atribut  i kako ga koristiti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/vas-najatraktivniji-atribut-i-kako-ga-koristiti/): Često nas određeni ljudi neodoljivo privlače ne zbog izgleda, već zbog toga što čine da se pored njih osećamo važno, vredno i posebno.
- [Kako ublažiti strah od smrti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/kako-ublaziti-strah-od-smrti/): Mnogi od naših najgorih strahova kada je u pitanju smrt nisu toliko realni, i više se zasnivaju na tome kako zamišljamo smrt.
- [Jednostavan način da savladamo osećaj beznađa](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/jednostavan-nacin-da-savladamo-osecaj-beznadja/): Beznađe je često posledica sužene perspektive u vezi sa onim što nam je važno ili onog što smatramo mogućim, ali ne mora biti trajno stanje.
- [Dekonstrukcija anksioznosti: isceljenje uma, tela i duha](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/dekonstrukcija-anksioznosti-isceljenje-uma-tela-i-duha/): Način na koji mozak reaguje na anksioznost može se promeniti kroz prakse koje su fokusirane na sva tri aspekta bića- telo, um i duh.
- [Zavist: naša najskrivenija emocija](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zavist-nasa-najskrivenija-emocija/): Zavist je lična bol izazvana željom za nečim što smatramo da je prednost druge osobe. Zavist teško priznajemo, često čak i sebi samima.
- [Kako prevazići osećaj ljubomore](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-prevazici-osecaj-ljubomore/): Ljubomora je emocionalna reakcija koju aktivira stvarno ili očekivano interesovanje za drugu osobu, od strane nekoga do koga vam je stalo.
- [Postporođajna depresija: mama, beba, i stereotipi](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/postporodjajna-depresija-mama-beba-i-stereotipi/): Kod nekih majki postporođajna depresija razvije se najverovatnije kao rezultat kombinacije faktora tela, uma i načina života.
- [Poremećaj ishrane: samosaosećanje kao lek za perfekcionizam](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaj-ishrane-samosaosecanje-kao-lek-za-perfekcionizam/): Samosaosećanje je važno sredstvo u borbi protiv perfekcionističkih tendencija, i može pomoći u potpunijem oporavku od poremećaja ishrane.
- [Istraživanje, odabir i promena karijere](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/istrazivanje-odabir-i-promena-karijere/): Dok prolazite kroz proces istraživanja, neke od dokazanih teorija iz oblasti razvoja i promene karijere mogu vam ublažiti nelagodnosti
- [Neodlučnost: kako do lakšeg donošenja odluka](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/neodlucnost-kako-do-lakseg-donosenja-odluka/): Neodlučnost je vrsta hroničnog odugovlačenja do kog dolazi kada neko mora da donese važnu odluku, ali se oseća preplavljeno brojem izbora.
- [Mirtazapin (Remeron, Remirta, Calixta, Mirzaten, Tifona)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/antidepresivi/mirtazapin-remeron-remirta-calixta-mirzaten-tifona/): Mirtazapin je antidepresiv koji se koristi u lečenju poremećaja kao što su: depresija, nesanica, opsesivno kompulzivni poremećaj, anksioznost
- [Kvetiapin (Actawell, Seroquel, Q-Pin, Kventiax)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/kvetiapin-actawell-seroquel-q-pin-kventiax/): Kvetiapin je antipsihotik nove generacije koji se koristi u lečenju poremećaja kao što su: shizophrenia, psihoza i bipolarni poremećaj
- [7 tajni za vezu koja traje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/7-tajni-za-vezu-koja-traje/): Braku, vanbračnoj zajednici ili bilo kojoj romantičnoj vezi na duge staze, potrebno je par stvari da bi uspešno, u ljubavi, trajala godinama.
- [5 nezvaničnih vrsta depresije](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/5-nezvanicnih-vrsta-depresije/): Iako ima mnogo lica, među kojima postoje ona koja nisu lako prepoznatljiva, i koja ne spadaju u zvaničnu dijagnozu, depresija je izlečiva.
- [Gde nas u telu bole emocije?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/gde-nas-u-telu-bole-emocije/): Ako fizički i emocionalni bol imaju slične neuronske uticaje, zašto ne bismo uzimali paracetamol i za tugu, gubitak ili očaj?
- [Emocije i depresija: ABC model](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/emocije-i-depresija-abc-model/): Kada je u pitanju depresija, raspoloženje je glavni junak svih naslovnih strana, i obično uključuje čitav splet negativnih emocija.
- [Aripiprazol (Bipodis, Trefero, Zylaxera, Azolar)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/aripiprazol-bipodis-trefero-zylaxera-azolar/): Aripiprazol se koristi za lečenje poremećaja kao što su psihoza, bipolarni poremećaj, manija, depresija i shizofrenija
- [Escitalopram (Elicea, Lata, Escital, Eloriqa, Esram)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/escitalopram-elicea-lata-escital-eloriqa-esram-prames/): Escitalopram je lek koji se koristi za lečenje depresija, i poremećaja kao što us: panični napad, anksioznost, fobija
- [Bensedin (Diazepam, Apaurin)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/bensedin-diazepam-apaurin/): Bensedin (Diazepam, Apaurin) je lek koji se primenjuje kao anksiolitik odnosno lek za umirenje anksioznosti, napetosti i nemira
- [Odlaganje školskih obaveza kod dece](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/odlaganje-skolskih-obaveza-kod-dece/): Odlaganje kućnih i školskih obaveza dece čest su razlog javljanja roditelja psihologu, jer se osećaju nemoćno pred naletom škoskog gradiva.
- [Bupropion (Wellbutrin, Zyban)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/bupropion-wellbutrin-zyban/): Bupropion / Wellbutrin XR je lek koji se koristi za lečenje depresija, i poremećaja kao što us: panični poremećaj, anksioznost, fobija
- [Duloksetin (Taita, Dulsevia)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/antidepresivi/duloksetin-taita-dulsevia/): Duloksetin je antidepresiv za terapiju epizode velike depresije i terapije generalizovanog anksioznog poremećaja.
- [Mentalno zdravlje kroz dah](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/mentalno-zdravlje-kroz-dah/): Plitko ili dublje, sporije ili brže - mogu li razlike u načinu na koji dišemo zaista napraviti razliku? Koliki uticaj na zdravlje ima dah?
- [Saosećajni zamor: šta je i kako ga sprečiti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/saosecajni-zamor-sta-je-i-kako-ga-spreciti/): Saosećajni zamor je vrsta sagorevanja koja se dešava kada iskusite toliko empatije i tuđe patnje da i sami razvijete reakcije na traumu.
- [Jednostavne navike kojima štitimo mentalno zdravlje](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/jednostavne-navike-kojima-stitimo-mentalno-zdravlje/): Preduzimanjem određenih koraka svako može imati koristi kada je u pitanju briga za mentalno zdravlje, bilo zasebno ili kao dodatak lečenju.
- [Manje poznati znaci perfekcionizma](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/manje-poznati-znaci-perfekcionizma/): Perfekcionizam radi protiv vas kada su visoki standardi i naporan rad vođeni strahom- strahom od neuspeha, pravljenja grešaka, ili odbijanja.
- [Rušenje mitova o muškoj seksualnosti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/rusenje-mitova-o-muskoj-seksualnosti/): Gotovo svi muškarci imaju potrebu da se osećaju seksualno poželjno, ali većina zapravo ne oseća da je željena onoliko koliko bi to volela.
- [5 strategija da prestanemo sa odugovlačenjem](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/5-strategija-da-prestanemo-sa-odugovlacenjem/): Postoje strategije koje nam mogu pomoći da prestanemo sa odugovlačenjem i odlaganjem obaveza, da se usredsredimo i odolimo svojim impulsima.
- [3 načina da prestanemo da brinemo](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/3-nacina-da-prestanemo-da-brinemo/): Briga je iscrpljujuća aktivnost koja dolazi u paketu sa fizičkom napetošću, ali u praksi nije tako lako odustati od brige.
- [Kako da postanemo zahtevniji i zatražimo ono što nam treba](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-da-postanemo-zahtevniji-i-zatrazimo-ono-sto-nam-treba/): Osobe koje se trude da imaju što manje potreba mogu postati toliko dobre u njihovom potiskivanju, da im postane teško da ih identifikuju.
- [Ne zahtevamo mnogo ili samo skrivamo svoje potrebe?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/ne-zahtevamo-mnogo-ili-samo-skrivamo-svoje-potrebe/): Osoba koja ne zahteva mnogo može sebe ubediti da joj jednostavno ne treba mnogo od drugih. Da li ustvari samo prećutkujemo svoje potrebe?
- [Asertivnost: čarobne moći dobre komunikacije](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/asertivnost-carobne-moci-dobre-komunikacije/): Asertivnost je podjednako važna u privatnim odnosima kao i na radnom mestu. Ona predstavlja iskrenu i direktnu komunikaciju.
- [Dodir kao neophodan za ljudsko postojanje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/dodir-kao-neophodan-za-ljudsko-postojanje/): Dodir je prvo čulo koje smo stekli, prvi jezik koji smo razumeli, i tajno oružje uspešnih veza. Povećava saosećanje i povezanost sa drugima.
- [Antidepresivi i stigma: lekovi koji spašavaju život](https://www.psihocentrala.com/lekovi/antidepresivi/antidepresivi-i-stigma-lekovi-koji-spasavaju-zivot/): Stigma i nedostatak razumevanja kada su mentalni poremećaji i tretman lekovima u pitanju čine da se osoba oseća izolovano i beznadežno.
- [Ovladati emocijama u izazovnim trenucima roditeljstva](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-ovladati-vlastitim-emocijama-u-izazovnim-trenucima-roditeljstva/): U trenutku nas toliko mogu iznervirati prkos, protivljenje ili drskost koje dete pokazuje, da je veoma teško jasno razmišljati.
- [Međusobna interakcija besa i anksioznosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/medjusobna-interakcija-besa-i-anksioznosti/): Anksioznost i bes dele teritoriju- ove emocije mogu biti međusobno povezane na načine koji mogu pogoršati anksioznost, bes ili oboje.
- [Nesebična ljubav: koliki je tvoj ljubavni IQ?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/nesebicna-ljubav-koliki-je-tvoj-ljubavni-iq/): Nesebična ljubav često je proizvod zrelosti i predstavlja višu ljubavnu inteligenciju. Zaceliće srca, umiriti dušu i doneti dobru energiju.
- [Kako mladi razvijaju zavisnost - i kako je mogu prevazići](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/kako-mladi-razvijaju-zavisnost-i-kako-je-mogu-prevazici/): Zavisnost, u bilo kom dobu, može biti pogubna za um, telo i duh, a posebno kod mladih ljudi može definisati smer budućeg životnog puta.
- [Pogurati sebe dodatno ili ipak ne?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/pogurati-sebe-dodatno-ili-ipak-ne-kako-da-znamo-sta-nam-je-zaista-potrebno/): Kako da znamo kada treba pogurati sebe, a kada se treba odmoriti? Kada će nam biti od koristi motivacioni govori, a kada izležavanje?
- [Da li zaista razumemo pristanak na seks?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/da-li-zaista-razumemo-pristanak-na-seks/): Kao društvo, da li zaista razumemo šta jeste, a šta nije pristanak na seks? Koliko uopšte razmišljamo na ovu temu?
- [Pričaj mi, slušam te: kako na pravi način saslušati nekoga](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/pricaj-mi-slusam-te-kako-na-pravi-nacin-saslusati-nekoga/): Kako dobri slušaoci pomažu svojim sagovornicima da se osećaju zaista viđenim, da znaju da ih je neko zaista čuo i razumeo?
- [Opsesivno-kompulzivni poremećaj: osećanje kao protivnik](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/opsesivno-kompulzivni-poremecaj-osecanje-kao-protivnik/): Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je stanje obeleženo neželjenim, prisilnim mislima, idejama, slikama, senzacijama ili porivima.
- [Anksioznost: od neprijatelja do saveznika](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/anksioznost-od-neprijatelja-do-saveznika/): Bez obzira da li se sa njom borimo, popuštamo joj ili pokušavamo da je izbegnemo, pomooći će nam ako anksioznost pretvorimo u svog saveznika.
- [6 koraka da raskid pretvorite u lični napredak](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/6-koraka-da-raskid-pretvorite-u-licni-napredak/): Predstavljamo vam šest koraka koji će vam pomoći da prođete kroz raskid, započnete isceljenje, i uspešno nastavite dalje.
- [Postavljanje zdravih granica](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/postavljanje-zdravih-granica/): Granice nas obaveštavaju nas kada je nešto otišlo predaleko i u nekom svojstvu ugrožava našu dobrobit. Svaka osoba ima svoje granice.
- [Kako izbeći pogrešan odabir partnera](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-izbeci-pogresan-odabir-partnera/): Istraživanja pokazuju da su u najsrećnijem braku ljudi koji, bez obzira na to šta misle da žele, odaberu partnera sa dobrim osobinama.
- [Poremećaj ishrane: tajna borba dečaka i muškaraca](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaj-ishrane-tajna-borba-decaka-i-muskaraca/): Nasuprot popularnom verovanju, poremećaj ishrane pogađa i dečake i muškarce. Mnogi se potajno bore sa anoreksijom, bulimijom i prejedanjem.
- [Poremećena ishrana ili poremećaj ishrane?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecena-ishrana-ili-poremecaj-ishrane/): Većina ljudi u našoj kulturi ima odnos sa hranom koja je bar donekle poremećen. Poremećena ishrana može se razviti u poremećaj ishrane.
- [Psihologija obmane: nekoliko tehnika za otkrivanje laži](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/psihologija-obmane-nekoliko-tehnika-za-otkrivanje-lazi/): Obmana se odnosi na čin, bilo veliki ili mali, podsticanja ljudi da veruju u informacije koje nisu istinite. Laž je vid obmane.
- [Kako da ponovo verujemo ljudima](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-da-ponovo-verujemo-ljudima/): Strah da verujemo ljudima  postao je toliko uobičajen da je zvanično i fobija: pistantrofobija - veliko ime za podjednako veliki problem.
- [Ko je psiholog, ko psihijatar, a ko psihoterapeut ?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/ko-je-psiholog-ko-psihijatar-a-ko-psihoterapeut/): Ukoliko razmišljate da potražite stručnu pomoć, slobodno se informišite da li je vaš terapeut psihijatar ili psiholog, i kojom vrstom psihoterapije se bavi. 
- [8 načina da ublažimo negativnost](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/8-nacina-da-ublazimo-negativnost/): Negativnost uključuje osećaj tuge, skeptičnosti i pesimizma. Kada su naše misli obavijene negativnošću, lako vidimo samo najgore.
- [Zašto je sram najštetniji aspekt emocionalnog zlostavljanja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zasto-je-sram-najstetniji-aspekt-emocionalnog-zlostavljanja/): Sram uzrokuje da žrtve ostaju u nasilnoj vezi jer im uništava sliku o sebi, tako da veruju da ih niko drugi nikada ne bi želeo.
- [Mentalno zdravlje muškarca: muško ili socijalno pitanje?](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/mentalno-zdravlje-muskarca-musko-ili-socijalno-pitanje/): Svakome ko se suoči sa mentalnim izazovima, razgovor sa nekim, posebno stručnjakom za mentalno zdravlje, može izgledati zastrašujuće i teško.
- [Ove praznične sezone staro pretvaramo u novo](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ove-praznicne-sezone-staro-pretvramo-u-novo/): Prevucite prstom po polici za knjige, i tamo gde se instinktivno zaustavite, izvucite jednu. Januar posvećujemo čitanju starih knjiga.
- [Samopouzdanje i nejgove mračne strane](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/samopouzdanje-i-nejgove-mracne-strane/): Kada pokušaji da poboljšamo svoje samopouzdanje ne uspeju, slede ljubomora i zavist. Da li je zaista samopouzdanje neophodno za sreću?
- [Šta je zajedničko narcisu i osobi koja udovoljava drugima?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/sta-je-zajednicko-narcisu-i-osobi-koja-udovoljava-drugima/): Iako se i narcis i osoba koja udovoljava drugima, u međuljudskim odnosima ponašaju potpuno drugačije, imaju jednu zajedničku stvar.
- [Da li je važno šta drugi misle o nama?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/da-li-je-vazno-sta-drugi-misle-o-nama/): Često ulažemo dosta vremena i energije u mišljenja ljudi čiji kvaliteti nisu impresivni. Koliko je zaista važno šta drugi misle o nama?
- [Vreme nade: osvrt na 2020. godinu i doček 2021.](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/vreme-nade-osvrt-na-2020-godinu-i-docek-2021/): Dan dočeka Nove Godine dan je za nadu. I dan za snove. Dan da se setimo svega što želimo i svega što možemo da postanemo.
- [Halo efekat i pouzdanost prvog utiska](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/halo-efekat-i-pouzdanost-prvog-utiska/): Halo efekat predstavlja termin u psihologiji koji opisuje grešku u rasuđivanju zasnovanu na jednoj karakteristici koju znamo o nekoj osobi.
- [Briga o sebi: kako pronaći put do središta sebe](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/briga-o-sebi-kako-pronaci-put-do-sredista-sebe/): Briga o sebi može nam poslužiti kao podsetnik koliko smo važni, i da se treba pobrinuti za svoju fizičku i psihološku dobrobit.
- [Moć ranjivosti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/moc-ranjivosti/): Ranjivost samo iznutra liči na slabost, dok posmatrana spolja dobija oblik hrabrosti. Kada je vidimo u drugom, inspirisani smo.
- [5 načina da prevaziđemo strah od neuspeha](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/5-nacina-da-prevazidjemo-strah-od-neuspeha/): Budimo precizni sa pojmovima koji nas plaše, i ne zaboravimo na trud. A ukoliko nam je cilj iskustvo, nikada ne možemo doživeti neuspeh.
- [Sva lica verbalnog nasilja](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/sva-lica-verbalnog-nasilja/): Stroga ljubav i disciplina često su samo maske pod kojima se kriju verbalno nasilje i loše tretiranje. Ali reči nikada nisu samo reči.
- [Kako prevazići napad panike: 6 pomalo drugačijih strategija](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/kako-prevazici-napad-panike-6-pomalo-drugacijih-strategija/): Kod napada panike, malo obrnute psihologije čini čuda. Uz terapeuta i personalizovani vid lečenja, napredak i izlečenje brzo su na vidiku.
- [Isceljenje traume, 2.deo: šta nakon reči?](https://www.psihocentrala.com/post-traumatski-stresni-poremecaj/isceljenje-traume-2-deo-sta-nakon-reci/): Trauma predstavlja poremećaj u kome se osoba najčešće osamljuje, a da bismo se oporavili, neophodni su nam kontakt i bliskost.
- [Isceljenje traume: kako pronaći reči](https://www.psihocentrala.com/post-traumatski-stresni-poremecaj/isceljenje-traume-kako-pronaci-reci/): Trauma lako prkosi jeziku, i opire se komunikaciji. Isceljenje traume uključuje transformaciju neizrecivog u priču koju možemo da ispričamo.
- [Nauka iza osvete i praštanja](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/nauka-iza-osvete-i-prastanja/): Svako ko je u nekom trenutku učestvovao u svađi zna da je nekada veoma teško osloboditi se kivnosti.
- [Kada se dete naljuti: bes pred licem ljubavi](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kada-se-dete-naljuti-bes-pred-licem-ljubavi/): Mnogi roditelji pošalju svoje ljutito dete u sobu, misleći da u datom trenutku nema drugog rešenja. Šta možemo učiniti umesto toga?
- [Par trikova za neverovatan seks](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/par-trikova-za-neverovatan-seks/): Verovatno imate već ukorenjene navike kada su u pitanju seks i intimnost. Ukoliko poželite poboljšanja, odakle početi? Šta promeniti?
- [Kada treba dozvoliti da srce pobedi um](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kada-treba-dozvoliti-da-srce-pobedi-um/): Svi mi u nekom trenutku iskusimo teške dane. Bez obzira koliko se uznemireno osećamo, mudrost i hrabrost utišaće naše misli.
- [Skrivena 3D slika: šta nas stereogrami uče o veri](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/skrivena-3d-slika-sta-nas-stereogrami-uce-o-veri/): Dvoje od deset ljudi može da vidi skrivenu sliku. Oni koji ne mogu ili odaberu da veruju da je ona tu, ili veruju da je sve to samo obmana.
- [Da li svi mi u biti želimo istu stvar ?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/da-li-svi-mi-u-biti-zelimo-istu-stvar/): Svi mi želimo istu stvar: da budemo cenjeni od strane nekog drugog. Ova univerzalna ljudska potreba vuče korene iz davnih vremena.
- [Vežbe pažnje kod dece](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/vezbe-paznje-kod-dece/): Usmeravanje i održavanje pažnje jesu osobine pažnje koje se mogu vežbati, a komplekstnost i obim zadataka variraju sa uzrastom deteta.
- [Kako pričati sa detetom o svetskoj zdravstvenoj krizi](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-pricati-sa-detetom-o-svetskoj-zdravstvenoj-krizi/): Sa korona virusom svuda oko nas, lako je doći u stanje anksioznosti i uplašenosti. Tokom krize imamo instinktivnu potrebu za informacijama.
- [Praznični filmovi: zašto ih toliko volimo](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/praznicni-filmovi-zasto-ih-toliko-volimo/): Zabava kao beg, uteha ili pozitivnost važan je lek stresu koji je izazvao COVID-19. Praznični filmovi su klasičan, pouzdan i popularan izbor.
- [Kako odabrati pravi poklon za dete](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-odabrati-pravi-poklon-za-dete/): Saveti koji će roditeljima pomoći da lakše odaberu poklon za svog mališana, i ove godine stresne delove praznika zamene uživanjem i igrom.
- [5 strategija da ojačate samokontrolu](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/5-strategija-da-ojacate-samokontrolu/): Samokontrola ima dosta saveznika: snagu volje, disciplinu, uzdržanost; i igra veliku ulogu u našem zdravlju, sreći i uspehu.
- [Nežni uvod u BDSM: moć kao afrodizijak](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/nezni-uvod-u-bdsm-moc-kao-afrodizijak/): Kada je poverenje glavni adut, a moć glavni afrodizijak, rezultat igre je osećaj intimnosti prožet erotikom.
- [Samoća i njena skrivena zadovoljstva](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/samoca-i-njena-skrivena-zadovoljstva/): COVID-19 došao je naglo i bez upozorenja, i mnogi od nas nisu bili spremni za nametnutu samoću,  koja je ponegde rezultirala u usamljenosti.
- [Gubitak i podrška: povlačenje pred tugom](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/gubitak-i-podrska-povlacenje-pred-tugom/): Kada prijatelj ili voljena osoba dožive gubitak, može se desiti da nam bude teško da nađemo prave reči ili postupimo odgovarajuće.
- [3 izjave koje vaše dete treba da čuje od vas, svakodnevno](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/3-izjave-koje-vase-dete-treba-da-cuje-od-vas-svakodnevno/): Bez obzira na poreklo, status, godine ili profesiju, svako od nas u nekom trenutku pokušava da zaleči rane nanete u detinjstvu.
- [Kako se osloboditi iz okova straha](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-se-osloboditi-iz-okova-straha/): Strah je veoma snažna emocija. Ima sposobnost da nas održi, činivši da postupamo bezbednije, ali je za mnoge od nas sputavajući faktor.
- [Anhedonija: kada nam ništa ne pričinjava zadovoljstvo](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/anhedonija-kada-nam-nista-ne-pricinjava-zadovoljstvo/): Nasuprot hedonizmu, kod anhedonije sposobnost da se oseti radost, zadovoljstvo, ili uživanje stavljena je na pauzu.
- [6 načina da stvari ne shvatate lično](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/6-nacina-da-stvari-ne-shvatate-licno/): Kritika je sastavni deo svakodnevnog života, a saslušati je u negativnom obliku bez prekomerne reakcije životna je veština.
- [Kako da motivišete dete da uči?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-da-motivisete-dete-da-uci/): Da bi dete na vreme postalo samostalno, zavolelo školu i naučilo da preuzme inicijavu i odgovornost od najranijih dana, dete učite da je saznanje svakodnevan proces.
- [Toksične osobe: 10 stvari koje treba da znate ](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/toksicne-osobe-10-stvari-koje-treba-da-znate/): Govorimo o 10 stvari koje vam mogu pomoći kada su u pitanju toksične osobe sa kojima morate da sarađujete bilo privatno ili poslovno.
- [Anksioznost: Najgori (i najbolji) saveti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/anksioznost-najgori-i-najbolji-saveti/): U daljem tekstu govorimo o nekoliko neefikasnih saveta kada je u pitanju anksioznost i šta bi bilo dobro reći ili uraditi umesto.
- [Depresija kod adolescenata: Specifičnosti i lečenje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/depresija-kod-adolescenata-specificnosti-i-lecenje/): Naučite da razlikujete tipično ponašanje za tinejdžera od onoga što se dijagnostikuje kao depresija kod adolescenata.
- [5 ranih znakova da vam je dečko/devojka narcis](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/5-ranih-znakova-da-vam-je-decko-devojka-narcis/): Govorimo o tome šta znači biti narcis i kako da najbrže prepoznate da li vaš momak ili devojka pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti.
- [Bipolarni poremećaj i voljena osoba: Kako je podržati?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/bipolarni-poremecaj-i-voljena-osoba-kako-je-podrzati/): Govorimo o tome šta sve možete da očekujete ako vama bliska osoba ima bipolarni poremećaj i koji su sve načini na koji je možete podržati.
- [Usvajanje deteta: Strahovi, stigma i realnost](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/usvajanje-deteta-strahovi-stigma-i-realnost/): Usvajanje podrazumeva da odrasla osoba zakonski i trajno preuzme odgovornost za staranje o detetu koje biološki nije njegovo.
- [Toksična ljubav: Šta podrazumeva i kako je se osloboditi ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/toksicna-ljubav-sta-podrazumeva-i-kako-je-se-osloboditi/): Govorimo o tome šta je toksična ljubav, kako je možete prepoznati, kao i o različitim tehnikama prevazilaženja ovakvog nezdravog odnosa.
- [Depresija: 7 saveta kako da pomognete partneru](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/depresija-7-saveta-kako-da-pomognete-partneru/): Depresija ume da bude teška i zbunjujuća bolest ako se nikada ranije niste suočili sa njom. Nudimo 7 saveta kako pomoći obolelom partneru.
- [Bipolarni poremećaj: 5 najčešćih zabluda ](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/bipolarni-poremecaj-5-najcescih-zabluda/): Govorimo o 5 najčešćih zabluda koje se vezuju za bipolarni poremećaj sa ciljem razbijanja stigme i podsticanjem na dalje informisanje.
- [Zlostavljač i žrtva: Dinamike odnosa](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/zlostavljac-i-zrtva-dinamike-odnosa/): U daljem tekstu govorimo o nasilju u vezama, kako se ponaša zlostavljač, kako žrtva, i šta sve obično stoji iza veze u kojoj postoji nasilje.
- [Kako bolje razumeti partnera: 7 saveta ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-bolje-razumeti-partnera-7-saveta/): Komunikacija je jedna od najbitnijih komponenti kvalitetne veze. Nudimo vam 7 saveta kako bolje razumeti partnera. 
- [Emocionalno nedostupna osoba: Kako je prepoznati? ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/emocionalno-nedostupna-osoba-kako-je-prepoznati/): Emocionalno nedostupna osoba može samo da vas ostavi sa velikim bolom i osećajem razočaranja. Pročitajte 9 upozoravajućih znakova.
- [Podrška: Kako je zatražiti od partnera na pravi način?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/podrska-kako-je-zatraziti-od-partnera-na-pravi-nacin/): Nudimo vam nekoliko saveta kako da efikasno komunicirate sa vašim partnerom bilo da vam je potreban savet, podrška ili uteha.
- [Ghosting iliti kada iznenada prestane da se javlja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/ghosting-iliti-kada-iznenada-prestane-da-se-javlja/): Ako se osoba sa kojom ste se viđali jednostavno prestane da se javlja (ghosting) to može biti traumatično iskustvo. Pročitajte više o tome.
- [Braća i sestre: Da li se vaša deca slažu? ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/braca-i-sestre-da-li-se-vasa-deca-slazu/): Ako se vaša deca ne slažu, prirodno je da se trudite da ih zbližite. Nudimo vam 9 saveta kako da braća i sestre provedu vreme zajedno.
- [Život sa narcisom: Kako se nositi sa njima?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/zivot-sa-narcisom-kako-se-nositi-sa-njima/): Život sa narcisom može da bude užasno frustrirajući. Stoga vam nudimo 5 saveta koje će vam pomoći da postavite granice i da se osećate bolje.
- [Kako razmišljaju osobe koje imaju problem sa besom? ](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-razmisljaju-osobe-koje-imaju-problem-sa-besom/): Osobe koje imaju problem sa besom se služe agresijom, pogrdnim imenima, bacaju stvari i prete da bi dobili ono što žele.
- [Depresija: 7 najčešćih zabluda](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/depresija-7-najcescih-mitova/): Depresija je jedno od najčešćih mentalnih oboljenja. Stoga u daljem tekstu govorimo o 7 pogrešnih uverenja koja se tiču ovog poremećaja.
- [Kako da budete bolji otac: 8 saveta ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-da-budete-bolji-otac-8-saveta/): Deca koja odrastu u okruženju u kojima su otac i majka podjednako prisutni rastu zdravija i generalno se bolje snalaze u životu.
- [Shizofrenija: 10 najčešćih mitova](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/sizofrenija-10-najcescih-mitova/): Shizofrenija je jedan od mentalnih poremećaja koji su obavijeni velom misterije, straha i nerazumevanja. Pročitajte 10 najčešćih mitova.
- [Kako pričati sa nekim koga kritika previše dotiče?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-pricati-sa-nekim-koga-kritika-previse-dotice/): Postoje osobe kojima kritika teško pada. Čim poželite da razgovarate, odmah počinju da se brane. Pročitajte nekoliko saveta na tu temu.
- [Kako preživeti raskid? ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-preziveti-raskid/): Čak i kada raskid deluje kao najbolje rešenje za oboje, može da bude izrazito bolan. Pročitajte 7 zdravih načina da se nosite sa njim.
- [Da li je vašem detetu potrebna psihoterapija?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/da-li-je-vasem-detetu-potrebna-psihoterapija/): Govorimo o tome koji su znakovi da je vašem detetu potrebna psihoterapija ili barem pregled stručnjaka za mentalno zdravlje.
- [Kako biti dobar prijatelj? ](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-biti-dobar-prijatelj/): Ako u životu imate više od pet ljudi za koje možete da kažete da ste im dobar prijatelj i oni vama, verovatno ste srećna i zadovoljna osoba.
- [10 znakova da ste dobar roditelj ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/10-znakova-da-ste-dobar-roditelj/): Govorimo o tome šta znači biti dobar roditelj i koji su to osnovni principi kada je u pitanju pravilno vaspitavanje deteta.
- [Romantični odnosi: Kako do uspešne veze](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/romanticni-odnosi-kako-do-uspesne-veze/): Da bi se romantični odnosi održali bitno je da oba partnera ulože dosta vremena i truda. Nudimo vam 9 saveta kako možete da ih poboljšate.
- [Optimizam: Šta je i kako raditi na ovoj osobini](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/optimizam-sta-je-i-kako-raditi-na-ovoj-osobini/): Govorimo o tome šta je optimizam, koje su njegove pozitivne i negativne strane, kao i kako poboljšati pozitivan pristup životu.
- [Manipulacija: Kako je prepoznati i reagovati ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/manipulacija-kako-je-prepoznati-i-reagovati/): Govorimo o tome šta je manipulacija, kako je prepoznati i kako reagovati na neke manje očigledne vidove kontrole i manipulacije.
- [Patološki lažov: 8 taktika ](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/patoloski-lazov-8-taktika/): Govorimo o tome šta znači biti patološki lažov, koje su njihove karakteristike, kao i kojim se taktikama služe u svojim prevarama.
- [Emocionalno nedostupan roditelj: 6 posledica na decu](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/emocionalno-nedostupan-roditelj-6-posledica-na-decu/): Govorimo o tome šta znači biti emocionalno nedostupan roditelj i koje sve to posledice ostavlja po decu u adolescenciji i odraslom dobu.
- [Deca i stres: Kako im pomoći? ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/deca-i-stres-kako-im-pomoci/): Govorimo o tome kako stres utiče na decu, koji su to znaci stresa kod dece, kako roditelji da ga prepoznaju i da pomognu detetu da se opusti.
- [Pesimizam: Koje su koristi od njega i kako ga prevazići](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/pesimizam-koje-su-koristi-od-njega-i-kako-ga-prevazici/): Govorimo o tome šta je pesimizam, koje su koristi od njega, i nudimo nekoliko saveta kako da se izborite sa pesimizmom u životu.
- [Strah od neuspeha: Šta je i kako ga prevazići ](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/strah-od-neuspeha-sta-je-i-kako-ga-prevazici/): Govorimo o tome šta je strah od neuspeha, šta se krije iza njega, i nudimo nekoliko saveta kako da ga se oslobodite.
- [Kada vaši roditelji ne prihvataju razvod ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kada-vasi-roditelji-ne-prihvataju-razvod/): Govorimo o tome zašto vaši roditelji ne prihvataju vaš razvod, zašto se mešaju i koje su zapravo brige koje ih muče.
- [Noćne more: 14 zanimljivosti koje niste znali ](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/nocne-more-14-stvari-koje-niste-znali/): Govorimo o tome šta su noćne more, kako i kada nastaju, spominjemo 14 činjenica koje možda niste znali i nudimo savete za miran i zdrav san.
- [Smrt voljene osobe: Faze tugovanja i životne promene  ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/smrt-voljene-osobe-faze-tugovanja-i-zivotne-promene/): Govorimo o tome koje životne promene donosi smrt voljene osobe, koje su to faze tugovanja i na šta morate biti spremni ako do nje dođe.
- [Kreativnost: 10 neobičnih osobina kreativnih ljudi](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kreativnost-10-neobicnih-osobina-kreativnih-ljudi/): Govorimo o tome šta su kreativnost i kreativni procesi i koje su to naizgled paradoksalne osobine kreativnih ljudi i velikih stvaralaca.
- [Pasivno-agresivno ponašanje](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/pasivno-agresivno-ponasanje/): Govorimo o tome šta je pasivno-agresivno ponašanje, šta sve podrazumeva, kao i koje se namere kriju iza svakog postupka ovakvog tipa.
- [Veze: Šta ako izgubite sebe u romantičnom odnosu?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/veze-sta-ako-izgubite-sebe-u-romanticnom-odnosu/): Govorimo o tome na koji način veze ili naše ponašanje u vezama mogu da utiču na to da izgubimo sebe u partnerovim potrebama.
- [Pažnja kod dece](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/paznja-kod-dece/): Govorimo o tome šta je pažnja i koje su njene karakteristike, i objašnjavamo šta je i čime je uzrokovan poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću.
- [Braća i sestre: Zlostavljanje, maltretiranje i svađe](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/braca-i-sestre-zlostavljanje-maltretiranje-i-svadje/): Govorimo o zlostavljanju, maltretiranju i svađama i koje sve posledice ostavljaju kada su u pitanju braća i sestre.
- [Sinovi i majke narcisi: Dinamika i posledice odnosa](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/sinovi-i-majke-narcisi-dinamika-i-posledice-odnosa/): Sinovi majki narcisa najviše osećaju posledice kada su u pitanju samostalnost, osećaj sopstvene vrednosti i buduće romantične veze. 
- [Život sa alkoholičarem](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/zivot-sa-alkoholicarem/): Govorimo o tome šta je alkoholizam, koji su njegovi rani simptomi, kao i kako izgleda život sa alkoholičarem.
- [Ćerke i očevi narcisi: Pogrešna uverenja i posledice](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/cerke-i-ocevi-narcisi-pogresna-uverenja-i-posledice/): Govorimo o dinamici odnosa ćerke i oca koji pati od narcisoidnog poremećaja ličnosi i nudimo nekoliko saveta kako se nositi sa ovim problemom.
- [11 najčešćih razloga za raskidanje veze ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/11-najcescih-razloga-za-raskidanje-veze/): Postoje različiti razlozi za raskidanje veze. Studije su pokazale da presudnost argumenata zavisi uglavnom od pola. Evo 11 najčešćih.
- [Starački dom: Stigma, osećanje tuge i krivice](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/staracki-dom-stigma-osecanje-tuge-i-krivice/): Govorimo o osećanjima krivice i tuge koja se vezuju sa starački dom, kako ih prevazići i kako odabrati najbolji mogući za svoje voljene.
- [Prijateljstvo: Kako steći nove prijatelje u odraslom dobu? ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/prijateljstvo-kako-steci-nove-prijatelje-u-odraslom-dobu/): Govorimo o tome zašto je prijateljstvo važno u svakom životnom dobu i kako steći nove prijatelje kao odrasla osoba.
- [Demencija: Šta je i kako komunicirati sa obolelima](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/demencija-sta-je-i-kako-komunicirati-sa-obolelima/): Govorimo o tome šta je demencija, koji su saveti za prevenciju, kao i kako komunicirati i živeti sa obolelim od demencije.
- [Razočaranje i kako ga izbeći](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/razocaranje-i-kako-ga-izbeci/): Govorimo o situacijama i očekivanjima koji najčešće izazivaju razočaranje i nudimo savete kako ga izbeći ili umanjiti.
- [Starije osobe i borba sa depresijom](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/starije-osobe-i-borba-sa-depresijom/): Govorimo o tome kako starije osobe prolaze kroz depresiju i anksioznost i nudimo nekoliko saveta koji bi mogli biti od pomoći.
- [Terapija parova: Kada je pravo vreme da potražite pomoć?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/terapija-parova-kada-je-pravo-vreme-da-potrazite-pomoc/): Govorimo o najčešćim situacijama u kojima je terapija parova preporučljiva i kakve sve benefite može da donese vašoj vezi ili braku.
- [Očevi i važnost njihove uloge](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/ocevi-i-vaznost-njihove-uloge/): Govorimo o tome kako očevi 21. veka doprinose vaspitavanju dece i šta sve treba da ih nauče kada su u pitanju neke osnovne životne vrednosti.
- [Rad od kuće i deca: Kako pronaći ravnotežu](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/rad-od-kuce-i-deca-kako-pronaci-ravnotezu/): Nudimo nekoliko saveta kako da izbalansirate rad od kuće i brigu o deci, a da pritom ne doživite izgaranje ni na poslu ni kao roditelj.
- [Usamljenost u vezi ili braku ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/usamljenost-u-vezi-ili-braku/): Govorimo o tome šta pozdrazumeva usamljenost u vezi ili braku i nudimo nekoliko saveta kako da krenete da rešavate problem.
- [Samopouzdanje: 10 stvari koje niste znali](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/samopouzdanje-10-stvari-koje-niste-znali/): Govorimo o tome šta je samopouzdanje, njegovom značaju za naše mentalno zdravlje, kao i o 10 stvari koje možda niste znali o samopouzdanju.
- [Terapija umetnošću: Šta je i koji su njeni benefiti ](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/terapija-umetnoscu-sta-je-i-koji-su-njeni-benefiti/): Govorimo o tome šta je terapija umetnošću, kako se primenjuje u praksi i koji su njeni benefiti kod lečenja različitih mentalnih bolesti.
- [Ljutnja i bes kod dece: Kako se pravilno postaviti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/ljutnja-i-bes-kod-dece-kako-se-pravilno-postaviti/): Govorimo o tome kako se ispoljavaju bes i ljutnja kod dece i kako roditelji i učitelji da se postave kako bi pravilno usmerili ove emocije.
- [Disfunkcionalne porodice: Kako „preživeti" okupljanja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/disfunkcionalne-porodice-kako-preziveti-okupljanja/): U daljem tekstu dajemo 6 saveta kako se postaviti da bi okupljanje disfunkcionalne porodice prošlo sa što manje svađa.
- [Zašto brinemo i kako da brinemo manje](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/zasto-brinemo-i-kako-da-brinemo-manje/): Govorimo o tome na koji način briga utiče na naš organizam, kako da je prepoznamo i nudimo nekoliko saveta za ublažavanje simptoma brige.
- [Nasilje u porodici: Uzroci i posledice](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/nasilje-u-porodici-uzroci-i-posledice/): Govorimo o tome šta je nasilje u porodici, koje su najčešće karakteristike žrtve i zlostavljača i zašto se nasilje dešava.
- [Smrt: Kako pričati sa detetom na temu smrti?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/smrt-kako-pricati-sa-detetom-na-temu-smrti/): Smrt je neizbežan deo života. Zbog toga govorimo o tome šta sve treba uzeti u obzir kada deca počnu da vas zapitkuju o smrti.
- [Prevara: 5 neočekivanih emocionalnih reakcija ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/prevara-5-neocekivanih-emocionalnih-reakcija/): Ako ste otkrili da se desila prevara, normalno je da ste ljuti, da osećate sram, prazninu, posesivnost frustraciju ali nekad i olakšanje.
- [Usamljenost: Posledice i saveti](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/usamljenost-posledice-i-saveti-kako-je-prevazici/): Govorimo o tome šta je usamljenost, sa kojim je sve mentalnim poremećajima povezana i nudimo 5 saveta kako da se osećate manje usamljeno.
- [Osećaj krivice: Čemu služi i kako ga prevazići](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/osecaj-krivice-cemu-sluzi-i-kako-ga-prevazici/): Osećaj krivice nas vraća u okvire naših vrednosti kada iz njih istupimo. Govorimo o tome kada je osećanje krivice zdravo a kada ne.
- [Briga i deca: Kako pomoći detetu u stresnim situacijama?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/briga-i-deca-kako-pomoci-detetu-u-stresnim-situacijama/): Govorimo o tome kako se ispoljava briga kod dece i tinejdžera i šta roditelji mogu da urade da bi pomogli detetu da je prebrodi.
- [Razvod i deca: Šta treba da imate na umu kao roditelj](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/razvod-i-deca-sta-treba-da-imate-na-umu-kao-roditelj/): Govorimo o tome kako razvod utiče na mentalno zdravlje dece i šta je to što roditelj može da uradi da ublaži bol sebi i svojoj deci.
- [Očevi i postporođajna depresija ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/ocevi-i-postporodjajna-depresija/): Izazovi sa kojima se sreću očevi se retko spominju u diskusijama koje se tiču postporođajnog mentalnog zdravlja. U daljem tekstu više o tome.
- [Posao: Kada želite da date otkaz, a ne možete](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/posao-kada-zelite-da-date-otkaz-a-ne-mozete/): Dajemo savete o tome šta da radite ako vam je posao postao dosadan, neinspirativan, a vi ipak morate tu da ostanete, barem još neko vreme.
- [Razvod: 10 promena na koje morate biti spremni ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/razvod-10-promena-na-koje-morate-biti-spremni/): Govorimo o 10 situacija na koje morate biti spremni ako se odlučite za razvod i nudimo savete kako da se nosite sa njima. 
- [9 načina da podržite detetovu kreativnost](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/9-nacina-da-podrzite-detetovu-kreativnost/): Kreativnost ima intelektualne, emotivne i zdravstvene benefite. Govorimo o 9 načina kako da najbolje podržite razvijanje detetove mašte.
- [Veza sa narcisom: 7 faza emotivnog odnosa](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/veza-sa-narcisom-7-faza-emotivnog-odnosa/): Govorimo o tome kako izgleda veza sa osobom koja pati od narcisoidnog poremećaja ličnosti i o 7 faza razvitka tog odnosa.
- [Kvalitetna veza: 5 saveta za građenje zdravog odnosa ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kvalitetna-veza-5-saveta-za-gradjenje-zdravog-odnosa/): Kvalitetna veza se gradi na međusobnom poštovanju, poverenju i ravnopravnosti. U daljem tekstu nudimo 5 saveta kako da izgradite zdrav odnos.
- [Deca i anksioznost: Saveti za roditelje](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/deca-i-anksioznost-saveti-za-roditelje/): Govorimo o tome na koji način se anksioznost ispoljava kod dece i savetujemo roditelje šta da urade ako se nađu u ovakvoj situaciji.
- [8 znakova da vaša veza ne ide u dobrom smeru](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/8-znakova-da-vasa-veza-ne-ide-u-dobrom-smeru/): U daljem tekstu govorimo o 8 znakova da vaša veza ne ide u dobrom smeru. Ako ste primetili neki od ovih znakova, napravite korak unazad.
- [Mentalne bolesti i roditeljstvo: 8 saveta](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/mentalne-bolesti-i-roditeljstvo-8-saveta/): Patiti od neke mentalne bolesti i suočavati se sa izazovima roditeljstva nije lako. Nudimo 8 saveta osobama u ovakvoj situaciji.
- [Saveti za odmor kada opuštanje deluje nemoguće](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/saveti-za-odmor-kada-opustanje-deluje-nemoguce/): U daljem tekstu dajemo 11 saveta kako da nađete vreme za odmor i da mu prisupite na pravi način kako bi imao najviše efekta.
- [Nezdrava ponašanja koja ne bi trebalo da tolerišete](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/nezdrava-ponasanja-koja-ne-bi-trebalo-da-tolerisete/): Govorimo o tome koja su to nezdrava ponašanja koja nikada ne bi trebalo da tolerišete bez obzira na to koji tip veze je u pitanju.
- [Separaciona anksioznost: šta je i kako se manifestuje](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/separaciona-anksioznost-sta-je-i-kako-se-manifestuje/): Govorimo o tome šta je separaciona anksioznost, koji su simptomi kod dece i kod odraslih, i o najčešćim metodama lečenja.
- [Narcisi i njihovih 6 toksičnih pristupa konfliktu ](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/narcisi-i-njihovih-6-toksicnih-pristupa-konfliktu/): Narcisi nisu u stanju da rešavaju konflikte i da učestvuju u diskusiji na zdrav i zreo način. Govorimo o njihovih 6 toksičnih pristupa.
- [Emocionalno zapostavljeno dete: 6 pogrešnih uverenja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/emocionalno-zapostavljeno-dete-6-pogresnih-uverenja/): Govorimo o o tome šta znači biti emocionalno zapostavljeno dete i o 6 pogrešnih uverenja koje ima kada odraste.
- [Da li ste kontrolišuća osoba?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/da-li-ste-kontrolisuca-osoba/): Govorimo o tome šta znači biti kontrolišuća osoba, kada to prelazi u zlostavljanje, i nudimo savete kako da smanjite potrebu za kontrolom.
- [Tehnologija i postavljanje granica deci i tinejdžerima](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/tehnologija-i-postavljanje-granica-deci-i-tinejdzerima/): Govorimo o tome kako postaviti zdrave granice detetu kada je u pitanju tehnologija i kako uopšteno pristupiti ovom problemu.
- [Kockanje kao bolest zavisnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/kockanje-kao-bolest-zavisnosti/): Govorimo o tome šta je kockanje kao bolest zavisnosti, kako se ono ispoljava, kao i koje sve posledice ima ova zavisnost na pojedinca.
- [Kakav je temperament vašeg deteta?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kakav-je-temperament-vaseg-deteta/): Pročitajte koje sve osobine čine temperament deteta i kako roditelj može da upozna svoje dete i prilagodi vaspitavanje njegovim osobinama.
- [Alkoholizam: simptomi i posledice](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/alkoholizam-simptomi-i-posledice/): Govorimo o tome šta je alkoholizam, kako ga prepoznati, koje su posledice koje ostavlja na organizam, i koje korake preduzeti ka izlečenju.
- [Mentalna zaostalost](https://www.psihocentrala.com/poremecaji-psihickog-razvoja/mentalna-zaostalost/): Govorimo o tome šta je mentalna zaostalost, koji su uzroci za nastanak ovog poremećaja kao i koje sve terapije uključuje.
- [Zlostavljanje dece: kako ga prepoznati i reagovati](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/zlostavljanje-dece-kako-ga-prepoznati-i-reagovati/): Govorimo o tome šta podrazumeva zlostavljanje dece, koji su sve uzroci za to, kako ga prepoznati i reagovati na pravilan način.
- [Disocijativni poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/disocijativni-poremecaj-licnosti/): Govorimo o tome šta je disocijativni poremećaj ličnosti, koje su njegove odlike, zašto se javlja, kao i o tome kako se najuspešnije leči.
- [Socijalni anksiozni poremećaj](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/socijalni-anksiozni-poremecaj/): Govorimo o tome šta je socijalni anksiozni poremećaj, koje su njegove karakteristike i simptomi, kao i najuspešnije metode lečenja.
- [Insomnija: uzroci i lečenje ](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/insomnija-uzroci-i-lecenje/): Govorimo o tome šta je insomnija, koji su najčešći oblici insomnije, koji su njeni simptomi, kao i koji su načini na koje se ona tretira.
- [Post-traumatski stresni poremećaj](https://www.psihocentrala.com/post-traumatski-stresni-poremecaj/post-traumatski-stresni-poremecaj/): Govorimo o tome šta je post-traumatski stresni poremećaj, kako i zašto se javlja, koji su simptomi i najbolje metode za izlečenje.
- [Depresija i samoubistvo](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/depresija-i-samoubistvo/): Govorimo o tome kako depresija vodi u samoubistvo, koji su najčešći razlozi za to, i šta osoba može da uradi kako bi se osećala bolje.
- [Shizofrenija: Kako se manifestuje i tretira ](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/shizofrenija-kako-se-manifestuje-i-tretira/): Govorimo o tome šta je shizofrenija, koji su simptomi shizofrenije, kao i to koja je najbolja terapija za ovu vrstu oboljenja.
- [Paranoični poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/paranoicni-poremecaj-licnosti/): Govorimo o tome šta je paranoidni poremećaj ličnosti, koje su njegove odlike, kako se najbolje leči i kako pomoći osobi koja pati od paranoje.
- [Noćne more: Zašto se javljaju i šta učiniti povodom toga? ](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/nocne-more-zasto-se-javljaju-i-sta-uciniti-povodom-toga/): Govorimo o tome šta su noćne more, zašto se i kada javljaju, kao i o nekoliko saveta koje biste mogli da primenite ne bi li ste ih se rešili.
- [Patološki lažov: 6 karakteristika](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/patoloski-lazov-6-karakteristika/): Govorimo o tome šta je patološko laganje, koje su karakteristike patološkog lažova, kako ih prepoznati i ne podleći njihovim lažima.
- [Emotivno nedostupan roditelj: Posledice na decu](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/emotivno-nedostupan-roditelj-posledice-na-decu/): Govorimo o tome koje sve posledice na dete može da ima emotivno nestabilan i nedostupan roditelj kao i koje su njihove odlike.
- [Psihoterapija: 5 znakova da vam je potrebna ](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/psihoterapija-5-znakova-da-vam-je-potrebna/): Govorimo o tome šta je psihoterapija, šta ona podrazumeva, kako bilo koja osoba može da ima koristi od terapije, kao i o 5 znakova da vam je potrebna.
- [Zavisnost u odnosima i kako je prepoznati](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zavisnost-u-odnosima-i-kako-je-prepoznati/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je zavisnost u odnosima, koje su odlike osoba koje imaju problema zavisnošću i kako im pomoći.
- [Suicidne misli: Kako ih prepoznati i pomoći](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/suicidne-misli-kako-ih-prepoznati-i-pomoci/): Govorimo o tome šta su suicidne misli, kada i zašto se javljaju, kao i o tome koja su najbolja rešenja za ovakvu vrstu problema.
- [6 načina da postanete mentalno jači](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/6-nacina-da-postanete-mentalno-jaci/): Govorimo o tome šta je rezilijentnost, kako se ponašaju mentalno jake osobe, i nudimo 6 saveta kako možete da postanete rezilijentniji.
- [Narcisoidni poremećaj ličnosti kod majki ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/narcisoidni-poremecaj-licnosti-kod-majki/): Govorimo o tome šta je narcisoidni poremećaj ličnosti kod majki, koje su sve karakteristike ovog poremećaja, kao i koje posledice ostavlja na njihovu decu.
- [Toksična veza: 7 ponašanja koja ne bi trebalo da tolerišeš ](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/toksicna-veza-7-ponasanja-koje-ne-bi-trebalo-da-tolerises/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je toksična veza i koja su to ponašanja koja nikada ne bi trebalo da tolerišeš čak i ako dolaze od nekog ko ti je drag.
- [Emotivno zlostavljanje: Kako ga prepoznati](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/emotivno-zlostavljanje-kako-ga-prepoznati/): Govorimo o tome šta je emotivno zlostavljanje, koje su njegove karakteristike, kao i kako da prepoznate emotivno zlostavljanje pre nego što uzme maha.
- [Naporan sagovornik : 7 saveta za rešavanje konflikta](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/naporan-sagovornik-7-saveta-za-resavanje-konflikta/): U daljem tekstu ćemo vam dati 7 saveta kako da postupite kada ispred sebe imate nekoga ko je neljubazan ili naporan sagovornik.
- [Emotivno nestabilan i nedostupan roditelj](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/emotivno-nestabilan-i-nedostupan-roditelj-8-karakteristika/): U daljem tekstu govorimo o tome šta znači biti emotivno nestabilan i nedostupan roditelj kao i o 8 njihovih karakteristika.
- [Kako podržati osobu koja ima anksioznost ili panični napad](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/kako-podrzati-osobu-koja-ima-anksioznost-ili-panicni-napad/): U daljem tekstu govorimo o tome šta su anksioznost i panični napad, i dajemo 8 saveta kako da podržite osobu koja pati od anksioznosti ili paničnog napada.
- [Sindrom izgaranja na poslu: 5 zabluda](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/sindrom-izgaranja-na-poslu-5-zabluda/): U daljem tekstu govorimo o sindromu izgaranja na poslu, šta je, kako dolazi do njega, kao i o 5 najčešćih mitova kada je u pitanju izgaranje na poslu.
- [Depresija: 6 stvari koje pogoršavaju depresiju ](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-6-stvari-koje-pogorsavaju-depresiju/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je depresija, kako je prepoznati, koji su njeni simptomi, kao i o 6 stvari koje mogu da pogoršaju depresiju.
- [Test za Generalizovani anksiozni poremećaj](https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-generalizovani-anksiozni-poremecaj/): Da li imam anksioznost je sve cesca dilema danas. Ovaj test za anksioznost ce vam dati odgovor da li su kod vas prisutni simptomi anksioznosti.
- [Test za ometajuću pospanost](https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-ometajucu-pospanost/): Da li vas muči pospanost i da vam je potrebno da odspavate i preko dana? Uradite test i saznajte da li vas muči poremećaj spavanja - hipersomnija.
- [Da li mi je potrebna psihoterapija? - mini test](https://www.psihocentrala.com/testovi/da-li-mi-je-potrebna-psihoterapija-mini-test/): Test koji odgovara na pitanje - Da li mi je potrebna psihoterapija i psihoterapeut. Psihoterapija je terapija razgovorom koja pomaže da živite bolji život.
- [Test za Granični poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-granicni-poremecaj-licnosti/): Test za granicni poremecaj licnosti koji sluzi da utvrdi da li su pristni simptomi granicnog pormecaja licnosti i potreba za lecenje granicnog poremecaja.
- [Kako živeti sa osobom koja ima bipolarni poremećaj](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/kako-ziveti-sa-osobom-koja-ima-bipolarni-poremecaj/): Govorimo o tome šta je bipolarni poremećaj, kako se tretira, i nudimo 9 saveta kako da živite sa osobom koja pati od bipolarnog poremećaja.
- [Test za Šizofreniju](https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-sizofreniju/): Uradite test za šizofreniju i dobijte brzu orjentaciju da li su kod vas prisutni simptomi šizofrenije i potreba za lecenje šizofrenije
- [Bolesti zavisnosti: prepoznavanje i borba](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/bolesti-zavisnosti-kako-ih-prepoznati-i-izboriti-se-sa-njima/): Govorimo o bolestima zavisnosti, o tome kako počinje zavisnost, kako se dijagnostikuje, kako se leči, kao i kako pomoći nekome ko pati od zavisnosti.
- [Konflikti u vezama: 8 saveta za rešavanje problema](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/konflikti-u-vezama-8-saveta-za-resavanje-problema/): Konflikti u vezi? U daljem tekstu govorimo o svađama u vezama i najboljim načinima im pristupite kako biste doprineli blagostanju vaše veze.
- [Problem sa spavanjem: 9 saveta za dobar san](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/problem-sa-spavanjem-9-saveta-za-dobar-san/): Govorimo o tome zašto je san važan, koji su to najčešći problemi sa spavanjem, i nudimo ti 9 saveta kako da poboljšaš svoje navike za zdrav san.
- [Adolescencija: Kako sa tinejdžerom](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/adolescencija-kako-sa-tinejdzerom/): Govorimo o tome šta je adolescencija, kako razgovarati sa vašim tinejdžerom o telesnim promenama, seksualnim odnosima, korišćenju supstanci i slično.
- [Postporođajna anksioznost: Šta je i kako je prepoznati](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/postporodjajna-anksioznost-sta-je-i-kako-je-prepoznati/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je postporođajna anksioznost, kako je prepoznati, koji su najčešći simptomi, i kako je prevazići.
- [Empatija: 6 stvari koje bi trebalo da znaš ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/empatija-6-stvari-koje-treba-da-znas/): Empatija je kamen temeljac intimnosti i bliskih veza. U daljem tekstu saznajte više o empatiji, o tome kako se razvija, kao i o njenim negativnim stranama.
- [Bes: 6 saveta kako uspešno rešiti konflikte](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/bes-6-saveta-kako-uspesno-resiti-konflikte/): Govorimo o 6 saveta kako da kontrolišete bes i da rešite konfliktne situacije bilo da je u pitanju agresivno ili pasivno-agresivno ponašanje.
- [Posao i stres: 6 saveta da se manje stresiraš na poslu ](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/posao-i-stres-6-saveta-da-se-manje-stresiras-na-poslu/): U današnje vreme, za većinu ljudi, posao je postao glavni izvor stresa. U daljem tekstu ti dajemo 6 saveta kako da se manje stresiraš na poslu.
- [Zavisnost od interneta: deo II](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/zavisnost-od-interneta-deo-ii/): Kako pristupiti problemu prekomernog korišćenja interneta i kakav je terapijski proces kod osobe koja ima zavisnost od interneta.
- [Zavisnost od interneta: deo I](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/zavisnost-od-interneta-deo-i/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je zavisnost od interneta, faktorima rizika i kriterijumima za dijagnostikovanje ove vrste zavisnosti.
- [Raskid: 5 saveta kako da se spasi veza](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/raskid-5-saveta-kako-da-se-spasi-veza/): U daljem tekstu vam nudimo 5 jasnih znakova kada je vreme za raskid kao i 5 saveta kako možete, ako želite, da spasite vašu vezu.
- [Toksični roditelji: 5 saveta kako izaći na kraj sa njima](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/toksicni-roditelji-5-saveta-kako-izaci-na-kraj-sa-njima/): Toksični roditelji nanose štetu svojoj deci i ostavljaju ih sa različitim psihološkim posledicama. Nudimo vam 5 saveta kako izaći na kraj sa njima.
- [Sindrom o kojem se retko priča: sagorevanje u roditeljstvu ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/sindrom-o-kojem-se-retko-prica-sagorevanje-u-roditeljstvu/): Sagorevanje u roditeljstvu je i dalje tabu tema jer se roditelji osećaju loše da kažu da previše vremena sa decom može da ih učini anksioznim i depresivnim.
- [Depresija: 9 saveta kako da pomognete ](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/depresija-9-saveta-kako-da-pomognete/): Osećate se zbunjeno i isfrustrirano jer ne znate kako da pomognete voljenoj osobi koja ima problem sa depresijom? U daljem tekstu vam nudimo 9 saveta kako.
- [Agorafobija: Šta je i kako se leči](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/agorafobija-sta-je-i-kako-se-leci/): Dajemo odgovor na pitanje sta je agorafobija, koji su simptomi agorafobije, kako se izleciti od agorafobije i koje su efikasne metode lecenja agorafobije.
- [Panični poremećaj: Šta je i kako se drži pod kontrolom](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/panicni-poremecaj-sta-je-i-kako-se-drzi-pod-kontrolom/): Panični poremećaj podrazumeva ekstremno jake i učestale epizode straha do nivoa užasa koji se često dešavaju bez ikakve najave.
- [Raskid sa nekim koga voliš: Zašto i kako to uraditi ](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/raskid-sa-nekim-koga-volis-zasto-i-kako-to-uraditi/): Ako si sagledao/sagledala vezu što je objektivnije moguće i shvatio/shvatila da tako više ne ide, vreme je da kreneš dalje, iako raskid nikada nije lak.
- [Rad od kuće: 6 saveta kako održati produktivnost](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/rad-od-kuce-6-saveta-kako-odrzati-produktivnost/): Prinuđeni da radimo od kuće, shvatamo da je naša produktivnost dosta slabija nego što smo to isprva ocekivali. Slede 6 saveta kako odrzati produktivnost.
- [Toksične osobe: Da li si jedna od njih?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/toksicne-osobe-da-li-si-jedna-od-njih/): Da li si se nekada zapitao/zapitala da li si toksična osoba? Da li te zanima kako te drugi vide i doživljavaju? U daljem tekstu 9 odlika toksičnih osoba.
- [Majčinstvo: 4 najčešće zablude](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/majcinstvo-4-najcesce-zablude/): Zablude o majčinstvu su itekako prisutne i čine da se majka oseća loše u svojoj novoj ulozi. U daljem tekstu 4 najčešćih zabluda o majčinstvu.
- [Kompulzivno ili emocionalno prejedanje](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/kompulzivno-ili-emocionalno-prejedanje/): Kompulzivno prejedanje podrazumeva nekontrolisan unos velike količine hrane, često kada osoba uopšte nije ni gladna, do te mere da se oseća fizički loše.
- [Kada prestaje zdravi, a počinje nezdravi perfekcionizam? ](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kada-prestaje-zdravi-a-pocinje-nezdravi-perfekcionizam/): Perfekcionizam je crta ličnosti koju karakterišu visoki standardi i očekivanja. U daljem tekstu možete naći odlike zdravog i nezdravog perfekcionizma.
- [Dete sa disleksijom: Kako ga prepoznati i podržati](https://www.psihocentrala.com/logopedija/dete-sa-disleksijom-kako-ga-prepoznati-i-podrzati/): Disleksija je neurološko stanje koje podrazumeva poteškoće pri prepoznavanju reči, njihovom pisanju, čitanju, a neretko i samom izgovaranju.
- [Asertivnost: šta je i kako je savladati](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/asertivnost-sta-je-i-kako-je-savladati/): Biti asertivan znači biti siguran u sebe i u ono što želite. Ponašajući se asertivno izgradićete samopouzdanje i samopoštovanje, živećete ispunjeniji život.
- [Mentalne bolesti: 10 najčešćih zabluda](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/mentalne-bolesti-10-najcescih-zabluda/): Problemi sa mentalnim zdravljem su i dalje tabu tema. U daljem tekstu ti nudimo 10 najčešćih zabluda kada su u pitanju mentalne bolesti. 
- [Šta je autizam i kako se sa njim živi](https://www.psihocentrala.com/poremecaji-psihickog-razvoja/sta-je-autizam-i-kako-se-sa-njim-zivi/): Deca koja imaju autizam imaju poteškoće kada su u pitanju društvene i komunikacijske veštine. Četiri puta je češći kod dečaka nego devojčica.
- [Gubitak i tuga: 5 faza kroz koje prolazimo](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/gubitak-i-tuga-5-faza-kroz-koje-prolazimo/): Gubitak i tuga su intimni i individualni procesi. Svako se sa njima nosi na sebi svojstven način. U daljem tekstu pročitajte 5 faza tuge.
- [Test za depresiju](https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-depresiju/): Uradite test za depresiju i dobijte brzu orjentaciju da li su kod vas prisutni simptomi depresije i potreba za lecenje depresivnog poremećaja
- [Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/okp-poremecaj-licnosti/): Za opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti je tipičan perfekcionizam, prevelika briga o urednosti i kontrola međuljudskih odnosa. Saznajte više o tome.
- [Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću: Šta je i kako se leči ](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/poremecaj-paznje-sa-hiperaktivnoscu-sta-je-i-kako-se-leci/): ADHD i ADD se uspešno dijagnostikuju i leče. Nemoj da se stidiš da se što pre obratiš za pomoć jer ćeš tako znatno poboljšati kvalitet svog života.
- [Anksioznost: Kako je prepoznati i šta učiniti ](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/anksioznost-kako-je-prepoznati-i-sta-uciniti/): Anksioznost nas sprečava da živimo život kakav želimo. Nauči da je prepoznaš i pročitaj koje sve korake možeš da preduzmeš da bi ti bilo bolje.
- [Hrana za dobro raspoloženje](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/hrana-za-dobro-raspolozenje/): Zdrava ishrana poboljšava tvoje raspoloženje, nivo energije i kvalitet mentalnog rada. Evo nekoliko saveta za bolju ishranu i bolje raspolozenje.
- [Nesanica: 5 saveta kako da umiriš mozak](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/nesanica-5-saveta-kako-da-umiris-mozak/): Nesanica je neprijatna pojava, ali umesto da se boriš protiv svog mozga, udruži se sa njim i zaspi brže. U daljem tekstu nudimo ti 5 saveta kako.
- [Društvene mreže: 4 saveta za zdravo korišćenje](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/drustvene-mreze-4-saveta-za-zdravo-koriscenje/): Društvene mreže doprinose osećaju povezanosti sa prijateljima i poznanicima, međutim, one nikada ne bi trebalo da budu zamena za odnose u stvarnom životu.
- [Postporođajna depresija: 8 najčešćih simptoma](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/postporodjajna-depresija-8-najcescih-simptoma/): Postporođajna depresija je sve manje tabu tema. Potražiti pomoć nije znak slabosti, već namere da svom detetu budeš najbolja moguća mama.
- [Narcisoidni poremećaj: Zašto se ,,narcisi” vraćaju?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/narcisoidni-poremecaj-licnosti-zasto-se-narcisi-vracaju/): Narcisi su poznati po tome što uspostavljaju kontakt sa jednim ili više bivših partnera posle određenog perioda razdvojenosti. Pročitajte 7 razloga zašto.
- [Test za anksioznost](https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-anksioznost/): Uradite test za anksioznost i dobijte brzu orjentaciju da li su kod vas prisutni simptomi anksioznosti i potreba za lecenje anksioznog poremećaja
- [Nasilje u porodici: deca kao ,,pasivni posmatrači"](https://www.psihocentrala.com/post-traumatski-stresni-poremecaj/nasilje-u-porodici-deca-kao-neduzni-posmatraci/): Deca koja posmatraju nasilje u porodici nisu samo ,,nedužni posmatrači” već žrtve u pravom smislu te reči čija sećanja kasnije utiču na njihovo formiranje.
- [Test za Bipolarni poremećaj](https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-bipolarni-poremecaj/): Uradite test za bipolarni poremecaj i dobijte brzu orjentaciju da li imate simptome i potrebu za lecenje bipolarnog poremecaja
- [Ortoreksija: kada ,,jesti zdravo" postane opasno ](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/ortoreksija-kada-jesti-zdravo-postane-opasno/): Ortoreksija je opsesija unosom zdrave hrane kao i uverenje da su određene namirnice ,,bolje i zdravije” nego neke druge. Da li i vi idete u krajnost?
- [Sami ali ne i usamljeni: Zasto je dobro nekada biti sam](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/sami-ali-ne-i-usamljeni-zasto-je-dobro-nekada-biti-sam/): Kada smo sami jasnije mislimo, opušteniji smo i često nalazimo bolje rešenje za neki problem koje nam možda ne bi palo na pamet da se nismo ,,osamili".
- [Postporođajna depresija: Kako je prepoznati i prevazići](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/postporodjajna-depresija-kako-je-prepoznati-i-prevazici/): Postporođajna depresija praćena je osećajem bezizlaza, krivice i neadekvatnosti, nekada i mislima o samoubistvu ili čedomorstvu. Prepoznaj je i prevaziđi.
- [Zdrava ljubav ili zavisnost: Kakva je tvoja veza?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zdrava-ljubav-ili-zavisnost-kakva-je-tvoja-veza/): Zdravi partnerski odnosi se ne dešavaju preko noći, već rastu i razvijaju se paralelno i uzajamno. Razlikuj zdravu vezu od zavisne veze.
- [Previše razmišljaš? 6 saveta kako da manje lupaš glavu](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/previse-razmisljas-6-saveta-kako-da-manje-lupas-glavu/): Bilo da su u pitanju monolozi ili čitavi scenariji, ako previše razmišljaš o problemima, to te onemogućava da budeš koncentrisan i produktivan.
- [Toksične osobe: 10 saveta kako da izađeš na kraj sa njima](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/toksicne-osobe-10-saveta-kako-da-izades-na-kraj-sa-njima/): Toksične osobe svojim komentarima i postupcima doprinose tome da se osećaš loše. Pročitaj 10 saveta kako da izađeš na kraj sa njima.
- [Zlostavljanje u vezi: Da li si i ti žrtva?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zlostavljanje-u-vezi-da-li-si-i-ti-zrtva-2/): Ne dozvoli da te ubede da je normalno trpeti zlostavljanje u vezi. Informiši se šta možeš da učiniš da pomogneš sebi i partneru.
- [7 Načina da vaše dete počne pravilno da izražava emocije](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/7-nacina-da-vase-dete-pocne-pravilno-da-izrazava-emocije/): Kada učimo decu da prepoznaju i na primeren način ispoljavaju svoje emocije, tada doprinosimo njihovom emocionalnom zdravlju, sreći i uspehu.
- [Alternative klasičnim tehnikama disciplinovanja – drugi deo](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/alternative-klasicnim-tehnikama-disciplinovanja-drugi-deo/): Kako disciplinovati dete koje je već nedisciplinovano? Koristeći ove tehnike disciplinovanja bićete uspešniji u ulozi roditelja a deca sposobnija za život.
- [12 načina da pobedite odugovlačenje](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/12-nacina-da-pobedite-odugovlacenje/): Naučnici sa Univerziteta u Jutrektu sprovodeći istraživanje o prokrastinaciji na radnom mestu, osmislili i 12 načina da se odugovlačenje prevaziđe.
- [Prokrastinacija i kako je pobediti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/prokrastinacija-i-kako-je-pobediti/): U današnje vreme prokrastinacija je veoma česta pojava. Ona podrazumeva izbegavanje obavljanja određenog zadatka koji treba da se izvrši do određenog roka.
- [Virus i mi u savremenom dobu](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/virus-i-mi-u-savremenom-dobu/): Virus i pandemije u savremenom dobu utiču na psihičko zdravlje pojednica i društva. Informacije vezano za virus i kako ostati racionalan iznosi naš psiholog
- [Joga i majndfulnes tehnike za mentalno zdravlje dece](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/joga-i-majndfulnes-tehnike-za-mentalno-zdravlje-dece/): Joga, mindfulnes i meditacija pomaže u fokusiranju povećava nivo tolerancije na frustraciju, snižava stres, povećava kontrolu i radnu memoriju
- [Sedam saveta u borbi protiv nesanice](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/sedam-saveta-u-borbi-protiv-nesanice/): Nekoliko jednostavnih promena u navikama Vam može pomoći da bolje spavate i da nesanica bude prošlost, zato nudimo 7 saveta u borbi protiv insomnije.
- [Kako pomoći sebi u doba pandemije korona virusa](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-pomoci-sebi-u-doba-pandemije/): Pandemija korona virusa donela je promene u celom svetu. Zbog čestog i dugog ostajanja kod kuće važno je voditi računa i o mentalnom zdravlju.
- [Izolacija: Kako sačuvati mentalno zdravlje?](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/kako-sacuvati-mentalno-zdravlje-u-izolaciji/): Izolacija od drugih ljudi često može imati posledice po naše psihičko zdravlje. U nastavku vam nudimo nekoliko saveta kako da očuvate dobro rasoploženje.
- [Daunov sindrom: Roditeljstvo i deca](https://www.psihocentrala.com/poremecaji-psihickog-razvoja/roditeljstvo-i-deca-sa-daunovim-sindromom/): Deca sa Daunovim sindromom se prepoznaju po kosim očima, liniji na dlanu ispod četiri prsta, intelektualnim poteškoćama ali i neodoljivom osmehu i vedrini.
- [Depresija: Intervju sa dr Petrom Vojvodićem](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/koliko-znamo-malo-o-depresiji-intervju-sa-dr-petrom-vojvodicem/): O tome šta je depresija, kako do nje dolazi, koji su simptomi, kako se depresija leči i koliko zapravo malo znamo o njom pričamo sa dr Petrom Vojvodićem.
- [Alternative klasičnim tehnikama disciplinovanja: deo I](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/alternative-klasicnim-tenikama-disciplinovanja-prvi-deo/): U daljem tekstu govorimo koje su to alternative klasičnim tehnikama disciplinovanja poput klasičnog tajm-auta, zabrane izlazaska, oduzimanja stvari.
- [Nasilje u partnerskim odnosima - začarani krug](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/zacaran-krug-nasilja-u-partnerskim-odnosima/): Nasilje poništava sve naše granice i celokupan integritet ličnosti. Kako dolazi do različitih vidova i stepena nasilja i zašto pročitajte u daljem tekstu.
- [Psihoterapija: Istina i mitovi](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/mitovi-o-psihoterapiji/): Psihoterapija je složen postupak pružanja psihološke pomoći zasnovan na teoriji i tehnici koja ima za cilj da izazove pozitivne promene u ličnosti.
- [Srodna duša: Šta to znači i kako je pronaći?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/psihologija-daje-odgovor-na-pitanje-kako-pronaci-srodnu-dusu/): Kada sretnemo osobu sa kojom osećamo veliku kompatibilnost i nekontrolisanu privlačnost kažemo da je naša ,,srodna duša”. Šta je stvarno po sredi?
- [Laganje kod dece: Kako ga prepoznati i kako se postaviti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/sta-kada-deca-lazu/): Sva deca u jednom trenutku lažu. Laganje kod dece je normalna pojava i ukazuje da se ostale kognitivne funkcije razvijaju. Kako se postaviti kao roditelj?
- [Intervju na Radio Beogradu 1 - tema pažnja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/intervju-na-radio-beogradu-1-tema-paznja/): U Psihološkoj radionici „Korak napred" bavimo se pažnjom. Pažnja je bazična psihička funkcija koja nam omogućava selekciju informacija, usmerenost, tj fokusiranost.
- [Koji je recept za sreću?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/recept-za-srecu/): Ljudska težnja za zadovoljstvom u modernom dobu je postala prava trka za srećom. Upravo to je naučnike zagolicalo da istraže koji je to recept za sreću.
- [Intervju na Radio Beogradu - tema Bulimija](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/intervju-na-radio-beogradu-tema-bulimija/): Nemogućnost dosezanja nametnutih ideala dovodi do psihičkih problema, koji se najčešće manifestuju kao bulimija i anoreksija.
- [Kada dete privlači pažnju: Šta uraditi i kako se postaviti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/sta-raditi-kada-dete-privlaci-paznju-zahtevno-je-i-nametljivo/): Nema ničega lošeg u tome što dete traži pažnju. Ona mu je potrebna, i treba mu posvetiti vreme, nasuprot verovanju da se time podstiču negativna ponašanja.
- [Depresija kod muškaraca: Neočekivani simptomi](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/neocekivani-simptomi-muske-depresije/): Depresija kod muškaraca se razlikuje od one kod žena. U daljem tekstu možeš da pročitaš koji su to neočekivani simptomi depresije kod muškaraca.
- [Razvoj beba: Intelektualni, socijalni i emocionalni](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-podstaci-intelektualni-socijalni-i-emocionalni-razvoj-beba/): Čitav razvoj beba je poput savršenog mahanizma za učenje. U daljem tekstu saznajte kako genetika, ishrana i nega snažno utiču na njihov rast i razvoj.
- [Mirni kutak umesto tajm-auta](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/mirni-kutak-umesto-tajm-auta/): Za razliku od tajm-auta, kada se primenjuje mirni kutak roditelj postaje učitelj koji podučava dete kako da reguliše svoje emocije tj. kako da sebe umiri.
- [Dete koje muca: Kako mu pomoći?](https://www.psihocentrala.com/logopedija/kako-pomoci-detetu-koje-muca/): Mucanje remeti ritam, tempo i melodiju govora. Dete koje muca može da razvije strah od govora, izbegavanje kontakata i mnogo nesigurnosti.
- [Osamostaljivanje umesto prezaštićivanja dece](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/osamostaljivanje-umesto-prezasticivanja-dece/): Uloga roditelja je da podstiče osamostaljivanje deteta da bi ono postalo uspešno i funkcionalno. U daljem tekstu pročitajte nekoliko saveta na tu temu.
- [Anksioznost kao bolest modernog društva](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/anksioznost-je-bolest-modernog-drustva/): Socijalni pritisak, strah da ne pogrešimo, i da uvek izaberemo ono najbolje nas često čini anksioznim. U daljem tekstu pročitajte više o tome.
- [Pisanje kao najsloženija ljudska sposobnost](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kada-je-pravo-vreme-da-dete-nauci-da-pise/): Da li ste znali da je pisanje najsloženija ljudska sposobnost? Pisanje integriše skoro sve moždane funkcije deteta i zato je važno početi u pravo vreme.
- [Samoubistvo: Šta je, zašto se dešava i kako ga sprečiti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/samoubistvo-sta-je-zasto-se-desava-i-kako-ga-spreciti/): Samoubistvo je akt poništenja sopstvenog života. Zašto dolazi do njega i kako se može sprečiti možete pročitati u daljem tekstu.
- [Poremećaj protivljenja i odbijanja: saveti kako odreagovati](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/poremecaj-protivljenja-i-odbijanja-i-8-nacina-kako-reagovati/): Poremećaj protivljenja i odbijanja ogleda se u obrascu ispoljavanja besa i neprijateljskog stava najčešće prema osobama koje imaju ulogu autoriteta.
- [Poremećaj protivljenja i odbijanja kod dece (ODD)](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/poremecaj-protivljenja-i-odbijanja/): Poremećaj protivljenja i odbijanja je obrazac agresivnog, neprijateljskog, osvetoljubivog ponašanja dece koji se ponavlja mimo normalne razvojne faze bunta.
- [Empatija kod dece: 5 načina kako je razvijati](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/5-nacina-kako-kod-deteta-razvijati-empatiju/): Empatija je ključni element emocionalne inteligencije. Razvijanje nje kod dece je važno za uspešno funkcionisanje u socijalnom kontekstu i uspehu u školi.
- [Zavisnost od Interneta](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/zavisnost-od-interneta/): Internet toliko prožima naš svakodnevni život, da, kada biste ga isključili barem na dan, svakako biste se osećali kao da vam nešto nedostaje.
- [Kako biti emocionalni trener svom detetu?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-biti-emocionalni-trener-svom-detetu/): Kako biti emocionalni trener svom detetu i odgajiti ga da ceni sebe, bude empatično, da ima samopouzdanja, svoje mišljenje i dobar sistem vrednosti?
- [Budućnost psihoterapije: Virtuelna Realnost (VR)](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/virtuelna-realnost-vr-u-psihoterapiji-buducnost-je-stigla/): Problemi sa mentalnim zdravljem pogađaju svaku četvrtu osobu. Za one koji traže terapeutsku pomoć, virtuelna realnost u terapiji nudi inovativna rešenja.
- [Šta je samoispunjavajuće proročanstvo?](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/samoispunjavajuce-prorocanstvo/): Samoispunjavajuće proročanstvo može se opisati kao pojava da u početku netačno uverenje vodi ponašanju koje na kraju potvrdi prvenstveno netačno uverenje.
- [Adolescencija: mitovi i istine o adolescentskoj krizi](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/mitovi-o-adolescentskoj-krizi/): Adolescencija može biti vreme pojačane psihološke borbe za neke mlade, dok drugi mogu doživljavati pozitivna raspoloženja i održavati skladne odnose.
- [Rane maladaptivne sheme i shema modaliteti](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/rane-maladaptivne-sheme-shema-modaliteti-i-maladaptivni-stilovi-prevladavanja/): Govorimo o tome šta su rane maladaptivne sheme, shema modaliteti i maladaptivni stilovi prevladavanja shema.
- [Zdravstvena psihologija:  Bolesti organa za varenje](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/zdravstvena-psihologija-na-delu-primer-bolesti-organa-za-varenje/): Tekst je posvećen uticaju psiholoških činalaca na nastanak, razvoj i tok somatskih bolesti, što će biti prikazano na primeru bolesti organa za varenje.
- [Psihodrama: Zašto je istovremeno zabavna i potresna?](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/sta-je-psihodrama-i-zasto-je-istovremeno-zabavna-i-potresna/): Psihodrama je terapijski metod koji kroz dramske tehnike i igranje uloga nudi kreativan, aktivan način da istražimo svoje živote.
- [Adolescentna kriza: Šta je i kako je prepoznati](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/adolescentna-kriza/): Adolescencija je period promena u toku kojeg mladi grade samopouzdanje, postaju nezavisni od roditelja i počinju sami da donose odluke o budućnosti.
- [Adolescencija: šta je i koje promene donosi](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/adolescencija/): Adolescencija je stadijum razvoja koji dolazi posle detinjstva, a pre odraslog doba. Govorimo o promenama koje ona donosi.
- [Umirivanje đaka u učionici: Saveti i strategije](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/strategije-za-umirivanje-ucionice/): Jedan od najvećih problema sa kojim se nastavnici susreću jeste umirivanje đaka u učionici. U nastavku vam nudimo nekoliko strategija koje će vam pomoći.
- [Psihodrama: Šta je i kako se odigrava](https://www.psihocentrala.com/treninzi-i-edukacije/grupna-psihoterapija-psihodrama/): Psihodrama je vid grupne psihoterapije kojom se ispituju i rešavaju problemi i pitanja odigravanjem scena unutar sigurnog prostora terapijske grupe.
- [Selektivni mutizam](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/selektivni-mutizam/): Selektivni mutizam je nemogućnost deteta da efikasno komunicira ili uopšte govori samo u određenim socijalnim situacijama.
- [Školska fobija: Kako pomoći detetu?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/skolska-fobija-kako-pomoci-detetu-da-prevazidje-fobiju-od-skole/): Školska fobija nije samo strah od novog okruženja i zahteva, već je mnogo ozbiljniji problem koji je veoma stresan i za dete i za roditelje.
- [Midazolam (Flormidal)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/midazolam-flormidal/): Midazolam tablete se primenjuju za kratkotrajno lečenje nesanice, pre operacije u cilju postizanja pospanosti ili dremljivosti i oslobađanja uznemirenosti.
- [Lamotrigin (Lamictal, Lamal, Lamotral, Lamotrix, Solaban)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/lamotrigin/): Lek Lamotrigin pripada grupi lekova koji se nazivaju antiepileptici. Primenjuje se u terapiji dve vrste stanja – epilepsiji i bipolarnog poremećaja.
- [Mozak: Da li ljudi zaista koriste svega 10 ℅ mozga?](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/da-li-ljudi-zaista-korsite-svega-10-%e2%84%85-svog-mozga/): Jedan od uveliko rasprostranjenih mitova kaže da prosečan čovek koristi svega 10 procenata mozga. Pročitajte šta je iza mitova kada je u pitanju mozak.
- [Strah od propuštanja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/strah-od-propustanja/): Strah od propuštanja bazira se na ideji da neko drugi u tom istom trenutku doživljava nešto mnogo bolje u čemu mi ne učestvujemo.
- [Bilingvizam: Bilingvalna deca](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/bilingvalna-deca/): Bilingvizam, u svom najužem značenju, podrazumeva znanje dva jezika. U daljem tekstu pročitajte koje odlike krase bilingvalnu decu.
- [Psihoterapeuti i digitalno doba](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/digitalno-doba-nije-pojednostavilo-psihoterapijsku-praksu/): Digitalno doba u određenoj meri utiče na sve sfere društva te se ni psihoterapeuti i njihova praksa nisu razvijale izolovano od ovih trendova.
- [Izašli smo u novom izdanju Blic Zena](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/izasli-smo-u-novom-izdanju-bliczena-18-24-avgust-2018-broj-178/): U izdanju Blic Zene govorimo o povratku dece u školu
- [Intervju o meteoropatiji](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/interviju-o-meteropatiji-i-uticaju-na-mentalno-zdravlje-sa-dr-petar-vojvodic/): Govorimo o temi meteropatija koja je unazad 30 godina od kada su klimatizovani prostori postala veoma prominentna .
- [Psihoterapeuti početnici: Izazovi sa kojima se susreću](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/izazovi-sa-kojima-se-susrecu-mladi-psihoterapeuti-pocetnici/): U daljem tekstu ćemo govoriti o izazovima sa kojima se mladi psihoterapeuti sreću za vreme školovanja, kao i kasnije pri osnivanju psihoterapijske prakse.
- [Intervju o poremećajima ishrane sa dr Petar Vojvodić](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/intervju-o-poremecajima-ishrane-sa-dr-petar-vojvodic/): Poremećaji ishrane su tema o kojoj mora da se razgovara na stručan način, pristupa ozbiljno kada je dijagnostika u pitanju i biti uporan u terapiji.
- [Hijerarhija životnih potreba](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/nasa-hijerarhija-zivotnih-potreba/): Maslovljeva hijerarhija potreba je jedna od najuticajnijih teorija motivacije u psihologiji, a sastoji se od petostepenog modela ljudskih potreba.
- [30 razloga zašto izgovaramo laži](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/30-razloga-zasto-lazemo/): Jedna nastavnica je izbrojala oko 50 laži za samo jedan dan. Stoga je odlučila da napravi listu različitih tipova laži i zašto ljudi to rade.
- [Depresija ili naprosto lenjost?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/da-li-sam-depresivan-ili-naprosto-lenj/): Površno gledano, ova dva pojma – lenjost i depresija – imaju zajedničke odlike. U daljem tekstu se bavimo razlikama između depresije i lenjosti.
- [Pozitivno razmišljanje: zloupotreba psihologije](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/zloupotreba-psihijatrije-i-psihologije-virus-pozitivnog-razmisljanja/): Govorimo o tome kako se gradi pozitivno razmišljanje i kako se teorija o efektu pozitivnog razmišljanja odražava na naš svakodnevni život.
- [Šta je psihoterapija i da li mi je potrebna?](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/sta-je-psihoterapija-i-da-li-mi-je-potrebna/): Psihoterapija se bazira na naučno-zasnovanim procedurama koje pomažu ljudima da razviju zdravije i efektivnije navike.
- [Psihički poremećaji i savremeni način života](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/psihicki-poremecaji-i-savremeni-nacin-zivota/): Savremen način života prepun brige i stresa može u našem organizmu dovesti do razvoja blažih i težih psihičkih, kao i somatskih poremećaja.
- [Motivacija dece u školi](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-motivisati-decu-u-ucionici/): Motivacija nije jednostavna stvar, stoga vam u narednom tekstu nudimo smernice koje mogu pomoći u podsticanju motivacije kod dece.
- [Depresija: 6 simptoma kod muškaraca](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/sest-neocekivanih-simptoma-depresije/): Mnogi muškarci smatraju da moraju da budu uvek snažni, zbog čega im je teško da priznaju kada osete bespomoćnost, tugu ili očaj.
- [Histerija: Pojam i manifestacija bolesti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/histerija-pojam-manifestacija-bolesti/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je histerija, kako i zašto nastaje i koji su sve oblici u kojima histerija može da se javi.
- [Kognitivne distorzije: 10 najčešćih grešaka u mišljenju](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/10-najcescih-gresaka-u-misljenju/): Greške u mišljenju pravimo svi i najčešće ih nismo svesni. Ukoliko postanemo svesni sopstvenih grešaka to će nam pomoći da upoznamo sebe, a i druge bolje.
- [Kako kontrolisati bes](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-kontrolisati-bes/): Bes je emocija koju karakteriše prisustvo antagonizma prema nekome ili nečemu što smatramo da je urađeno sa namerom da nam naškodi. Kako ga kontrolisati?
- [Teorija "Flow"-a u službi života](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/teorija-flow-u-sluzbi-zivota/): „Flow“ je optimalno iskustvo ili ti očaravajuća obuzetost, mentalnoo stanje u kome se osoba potpuno predaje nečemu što trenutno obavlja.
- [Stres i sindrom izgaranja – šta učiniti?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/stres-sindrom-izgaranja-sta-uciniti/): Govorimo o tome šta je sindrom izgaranja, koje su njegovi simptomi i posledice i šta pojedinac treba da uradi da bi se bolje osećao.
- [Zašto nam je san važan?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/zasto-nam-je-san-vazan/): San je neophodan kako za fizičko tako i mentalno zdravlje. U daljem tekstu govorimo o značaju sna za normalno funkcionisanje i nudimo savete za dobar san.
- [Bipolarni poremećaj i kreativnost](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/veza-izmedju-bipolarnog-poremecaja-kreativnosti/): Iz dosadašnjih istraživanja možemo videti da se bipolarni poremećaj u izvesnom broju slučajeva javlja kod osoba koje se bave umetničkim delatnostima.
- [Agorafobija](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/agorafobija/): Agorafobija podrazumeva skup strahova u vezi sa javnim mestima, otvorenim prostorom i mnoštvom ljudi. U daljem članku pročitajte više o tome.
- [Psihički poremećaji: Stereotipi i stigmatizacija](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/stereotipi-prema-osobama-sa-psiholoskim-poremecajima/): Negativna percepcija osoba sa psihološkim poremećajima je jako izražena. U daljem tekstu govorimo o stereotipima kada su u pitanju psihički poremećaji.
- [Opsesivno-kompulzivni poremećaj](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/odlike-opsesivno-kompulzivnih-poremecaja/): Opsesivno-kompulzivni poremećaj karakterišu misli koje su često agresivnog ili seksualnog sadržaja, neprihvatljive su, a osoba ne može da ih kontroliše.
- [Emocije i poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/emocije-kod-poremecaja-licnosti/): Svaki poremećaj ličnosti spada u jedan u od tri grupa ili klastera. U daljem tekstu nudimo detaljnije objašnjenje za svaki od njih.
- [Stres: 6 mitova](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/6-mitova-o-stresu/): Postoje brojne zablude oko uzroka, simptoma i tretmana kada je u pitanju stres, ovo su samo neki od najpopularnijih mitova o stresu.
- [Privatnost i internet: efekat online dezinhibicije](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/privatnost-internet-efekat-online-dezinhibicije/): Neki ljudi su slobodniji u iznošenju ličnih informacija i češće i intenzivnije izražavaju svoje mišljenje online nego što to čine u komunikaciji uživo.
- [Kriza srednjih godina](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kriza-srednjih-godina-prilika-za-rast-ili-korak-ka-destrukciji/): Kriza srednjih godina se jednostavno može shvatiti kao period kada ljudi postaju svesni svoje smrtnosti i koliko vremena im je ostalo.
- [Bihejvioralna aktivacija: Borba protiv depresije](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/bihejvioralna-aktivacija-prakticni-saveti-u-borbi-protiv-depresije/): Bihejvioralna aktivacija pomaže da napravite korake ka ponovnom uključenju u život uprkos nedostatku motivacije i negativnom raspoloženju.
- [Poremećaj višestruke ličnosti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/poremecaj-visestruke-licnosti/): Poremećaj višestruke ličnosti predstavlja poremećaj identiteta i spada u grupu disocijativih poremećaja. U daljem tekstu više na ovu temu.
- [Tuga je zdrava emocija - intervju](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/tuga-je-zdrava-emocija-intervju/): Tuga nije isto što i depresija. Depresija koja je postala toliko zastupljena počela se nazivati “prehladom modernog čoveka”.
- [Zona komfora: Kako iskoračiti iz nje](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/kako-iskoraciti-iz-zone-komfora/): Zona komfora je ona u kojoj osećamo prijatno, sve nam je poznato, i u kojoj nema većih iznanađenja. U daljem tekstu pročitajte kako izaći iz zone komfora.
- [Tehnike za detektovanje laganja](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/tehnike-za-detektovanje-laganja/): Mnogi od nas videli su poligraf na filmu i retko ko je odoleo da se ne zapita može li se on prevariti. U daljem tekstu govorimo više na ovu temu.
- [Sport i ADHD](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/sport-i-adhd/): Bavljenje sportom značajno koristi deci sa ADHD-om. U daljem tekstu saznajte koje su vrste sporta pogodne kada je u pitanju hiperaktivnost.
- [Adaptacija dece na jasle/vrtić](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/adaptacija-dece-na-jaslevrtic/): Polazak u jaslice ili vrtić često predstavlja prvo duže odvajanje deteta od roditelja. Govorimo o adaptaciji dece pri polasku u jaslice ili vrtić.
- [Seroxat (Paroxetin, Actapax, Paroxetin Sandoz, Rexetin)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/seroxat-paroxetin-actapax-paroxetin-sandoz-rexetin/): Seroxat je lek koji se koristi za lečenje bolesti kao što su depresija, anksioznost, OKP, panični poremećaj, PTSD, poremećaj ličnosti.
- [Sindrom izgaranja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/sindrom-izgaranja/): Sindrom izgaranja je stanje hroničnog stresa koje vodi do fizičke, emocionalne i psihičke iscrpljenosti, osećanja neefektivnosti i loseg postignuća
- [Učini loš dan boljim: 7 jednostavnih saveta](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/7-jednostavnih-saveta-da-los-dan-ucinimo-boljim/): U daljem tekstu ćemo govoriti o tome kako da loš dan učinite boljim zahvaljujući sedam jednostavnih saveta koje možete primeniti svaki put.
- [Izazovi sa antisocijalnim poremećajima ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/izazovi-sa-antisocijalnim-poremecajima-licnosti/): U daljem tekstu pročitajte šta je antisocijalni poremećaj ličnosti, koje su mu odlike, kako se tretira i zašto predstavlja izazov za svakog psihoterapeuta.
- [Predškolska ustanova: Državna ili privatna?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/drzavna-ili-privatna-predskolska-ustanova-koju-predskolsku-ustanovu-odabrati/): Predškolska ustanova igra bitnu ulogu u razvoju mališana, stoga govorimo o pozitivnim i negativnim stranama državnih i privatnih predškolskih ustanova.
- [Popularnost na društvenim mrežama](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/zasto-nam-je-potrebno-da-budemo-popularni-na-drustvenim-mrezama/): Društvene mreže su postale naša svakodnevnica. U daljem tekstu govorimo o fenomenu društvenih mreža kao i o njihovom (ne)zdravom korišćenju.
- [Procena zrelosti ličnosti: 6 psiholoških kriterijuma](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/6-psiholoskih-kriterijuma-za-procenu-zrelosti-licnosti/): U daljem tekstu ćemo ukratko dati najvažnije kriterijume kada je u pitanju procena zrelosti ličnosti, pri čemu njihov redosled ne označava njihov značaj.
- [Sindrom strane ruke - fascinantan fenomen](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/sindrom-strane-ruke/): Da li ste ikada čuli za alien hand syndrome? U ovom članku, opisaćemo jedno od retkih neuroloških oboljenja poznato pod nazivom sindrom strane ruke.
- [Depresija će biti prva na listi oboljenja](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/depresija-ce-biti-prva-na-listi-oboljenja/): Depresija će do 2020. zauzeti drugo mesto po učestalosti, a do 2030. prvo mesto, i preteći će kardiovaskularne bolesti i maligna oboljenja.
- [Terapija rešavanjem problema](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/terapija-resavanjem-problema/): Terapija rešavanjem problema se sastoji od niza tehnika usmerenih na razvijanje veština za efikasno nošenje sa različitim vrstama životnih stresora.
- [Mihail Litvak: 20 saveta za život](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/20-zapanjujucih-saveta-jednog-od-najboljih-psihologa-sveta/): Prenosimo 20 korisnih saveta za mnoge životne situacije koje je rekao Mihail Litvak, jedan od najpoznatijih svetskih psihologa.
- [Humor u psihoterapiji](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/upotreba-humora-u-psihoterapiji/): Tvrdnja da je smeh najbolji lek, skoro svima je poznata. U daljem tekstu se bavimo ulogom koju ima humor u psihoterapiji i njegovoj važnosti.
- [Trening samokontrole](https://www.psihocentrala.com/treninzi-i-edukacije/trening-kontrole-emotivnih-reakcija-besa/): Trening samokontrole polaznicima pruža znanja i veštine potrebne za prepoznavanje, razumevanje, kontrolisanje i menjanje jakih negativnih emocija
- [Srećan brak: 9 faza kroz koje prolazi svaki brak](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/tajna-srecnog-braka-9-faza-kroz-koje-prolazi-svaki-brak/): Suzan Šapiro Baraš, autor nekoliko bestselera o vezama, bavi se time šta je brak i koje su sve faze u njegovom postojanju tokom godina.
- [Trening asertivne komunikacije i samopouzdanja](https://www.psihocentrala.com/treninzi-i-edukacije/trening-asertivne-komunikacije-samopouzdanja/): Asertivnost podrazumeva odbranu svojih prava i izražavanje mišljenja, osećanja i uverenja na direktan, iskren i socijalno adekvatan način.
- [Bipolarni poremećaj kod odraslih, adolescenata i dece](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/bipolarni-poremecaj-kod-odraslih-adolescenata-i-dece/): U daljem tekstu pročitajte više o tome šta je bipolarni poremećaj, koje su njegove karakterestike, kada se javlja i u kojim sve oblicima.
- [Šta je emocionalna inteligencija?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/sta-je-emocionalna-inteligenecija/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je emocionalna inteligencija, ko je prvi uveo ovaj termin, kao i o tri različita modela EI.
- [Nedostatak seksualnog interesovanja kod muškarca](https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/nedostatak-seksualnog-interesovanja-kod-muskarca/): Jedna uticajna američka seksualna terapeutkinja opisala je novi fenomen u ljudskoj seksualnosti tj. nedostatak seksualnog interesovanja kod muškaraca. 
- [Romansa i prijateljstvo: kako se sprijateljiti sa partnerom](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/romansa-prijateljstvo-kako-se-sprijateljiti-sa-partnerom/): Prijateljstvo je dobra osnova za zdravu vezu, iako možda kombinacija romanse i prijateljstva deluje kao nedostižni ideal. Pročitajte više o tome.
- [Stresan događaj: Kako izaći na kraj sa njim](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/kako-se-boriti-sa-stresom/): Ne možemo kontrolisati stresan događaj, ali možemo kontrolisati svoju reakciju na njega. U daljem tekstu kako izaći na kraj sa stresnim događajem.
- [Samopovređivanje: kako protiv samopovređivanja](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/korak-po-korak-protiv-samopovredivanja/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je samopovređivanje, u kojim situacijama se najčešće dešava, kao i o nekoliko saveta kako možete pomoći sebi.
- [Uskrs i poruka ljubavi u Srbiji](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/uskrs-poruka-ljubavi-u-srbiji/): Uskrs nije tek važan datum u kalendaru, već najvažniji događaj u istoriji hrišćanstva i njegova poruka je da je ljubav jača i od smrti.
- [Emocije i komunikacija u partnerskim odnosima](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/emocije-komunikacija-u-partnerskim-odnosima/): Emocije i komunikacija u partnerskim odnosima može da bude veoma kompleksna tema. Govorimo o različitim viđenjima i problemima partnerskih odnosa.
- [Sve što nedostatak sna radi našem umu i telu](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/sve-sto-nedostatak-sna-radi-nasem-umu-i-telu/): U daljem tekstu govorimo o tome zašto je nedostatak sna alarmantan, kako utiče na naš um i telo, kao i koje su njegove dugoročnije posledice.
- [Ishrana i stres](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ishrana-i-stres/): Istraživanja su pokazala da naša ishrana utiče ne samo na naše fizičko zdravlje već i na naš nivo stresa.
- [Naučena bespomoćnost: da li smo kovači svoje sreće?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/naucena-bespomocnost-da-li-je-zaista-svako-kovac-svoje-srece/): Govorimo o tome šta je naučena bespomoćnost, kako sprečiti nastanak osećaja bespomoćnosti i izboriti se sa njim u različitim životnim situacijama.
- [Otpornost na životne probleme i kako je razvijati](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/otpornost-na-zivotne-probleme-kako-je-razvijati/): Otpornost (rezilijentnost) je proces dobre adaptacije u trenutku suočavanja sa traumom, tragedijom, pretnjama ili drugim značajnim izvorima stresa.
- [Zlostavljanje žena – česta pitanja, i kako im pomoći](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zlostavljanje-zena-cesta-pitanja-i-kako-im-pomoci/): Zlostavljanje žena je česta pojava u skoro svakom društvu. Govorimo o tome zašto žrtve nasilja ostaju sa zlostavljačem kao i o tome kako pomoći žrtvama.
- [Shema terapija](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/shema-terapija/): Govorimo o tome šta je shema terapija (Schema Therapy), njen cilj, faze, kao i o tome na čemu je zasnovan terapijski odnos.
- [Shizofrenija: Uticaj sporta na simptome](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/uticaj-sporta-na-simptome-shizofrenije/): Govorimo o tome šta je shizofrenija, koje su njene odlike, kao i o dokazanom pozitivnom uticaju bavljenja sportom na ovo oboljenje.
- [Upoznajmo opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/upoznajmo-opsesivno-kompulzivni-poremecaj-okp/): Govorimo o tome šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP), koje su njegove karakteristike, kao i o metodama uspešnog lečenja.
- [Kockanje: šta treba da znate kod psihologije kockara](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/psihologija-kockanja-sta-trebate-da-znate/): Govorimo o tome šta je kockanje, koje su to sve faze u kockanju, kako se osoba navuče, kao i o tome šta porodice kockara treba da znaju.
- [Afektivno vezivanje i problemi vezivanja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/afektivno-vezivanje-i-problemi-vezivanja/): Afektivno vezivanje je skup različitih ponašanja kojima dete nastoji da uspostavi i održi blizinu s osobom koja brine o njemu. 
- [Gubitak posla i nezaposlenost: Kako prevazići stres](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-prevazici-stres-usled-gubitka-posla-i-nezaposlenosti/): Govorimo o stresu koju ljudi doživljavaju kada se desi gubitak posla i nezaposlenost, kao i o načinu na koji mogu da prevaziđu taj stres.
- [Alprazolam (Ksalol, Xanax)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/alprazolam-ksalol-xanax/): Alprazolam - ksalol je namenjen za kratkotrajno lečenje umerenih ili teških anksioznih stanja i anksioznosti povezane sa depresijom.
- [Flufenazin (Metoten, Moditen)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/flufenazin-metoten-moditen/): Flufenazin pripada grupi lekova poznatoj kao fenotiazini (antipsihotici). Ovi lekovi su namenjeni lečenju poremećaja nervnog sistema.
- [Klonazepam (Rivotril)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/klonazepam-rivotril/): Klonazepam pripada grupi lekova koji su poznati kao benzodiazepini. Klonazepam ima antikonvulzivna svojstva tako što sprečava pojavu epileptičnih napada.
- [Concerta (metilfenidat hidrohlorid)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/concerta/): Lek Concertase koristi za lečenje hiperkinetskog sindroma sa poremećajem pažnje (ADHD). Zloupotrebljava za bolju koncentraciju i učenje.
- [Lorazepam](https://www.psihocentrala.com/lekovi/lorazepam/): Lorazepam tablete se koriste se za kratkotrajno lečenje stanja psihičke napetosti, uznemirenosti, nervoze ili nesanice, tj. U stanjima  koja negativno utiču na ukupni kvalitet života.
- [Zolpidem (Belbien, Sanval, Lunata, Zolsana)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/zolpidem-belbien-sanval/): Zolpidem pripada grupi lekova poznatoj kao hipnotici. Hipnotici se koriste za lečenje nesanice. Pije se privremeno do mesec dana.
- [Bromazepam (Bromazepam, Lexaurin, Lexilium)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/bromazepam/): Pripada grupi lekova pod nazivom benzodiazepini. Lek Bromazepam se koristi za lečenje teškog oblika anksioznosti (jak neopravdan strah ili velika briga koja može uticati na osećanja, raspoloženje, ponašanje i rasudjivanje)
- [Karbamazepin (Karbamazepin, Galepsin, Tegretol)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/karbamazepin/): Pripada grupi lekova poznatoj kao antiepileptici (lekovi za lečenje padavice). U psihijatriji se koristi kao stabilizator raspoloženja.
- [Eftil (Eftil R, Valproix)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/eftil/): Lek Eftil sadrži aktivne supstance natrijum-valproat i valproinsku kiselinu, koje pripadaju grupi lekova pod nazivom antiepileptici. Antiepileptik je lek za lečenje epilepsije (padavice).
- [Klozapin (Closapin, Leponex)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/klozapin/): Klozapin pripada grupi lekova koji se nazivaju antipsihotici (lekovi koji se koriste za terapiju mentalnih poremećaja kao što je psihoza).
- [Olanzapin (Onzapin, Treana, Sizap, Zalasta, Zyprexa)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/olanzapin/): Olanzapin pripada grupi lekova koji se zovu antipsihotici. Koristi se u lečenju shizofrenije, bipolarnog poremećaja i poremećaja ličnosti.
- [Rispolept (Rispolept, Rissar, Torendo)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/rispolept/): Rispolept pripada grupi antipsihotika. Koristi se u lečenju shizofrenije, bipolarnog poremećaja i poremećaja ličnosti.
- [Haloperidol (Haldol)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/haloperidol/): Lek Haloperidol sadrži aktivni sastojak haloperidol, koji pripada grupi lekova poznatoj kao neuroleptici. 
- [Panični napad](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/panicni-napad/): Panični napad  je iznenadni osećaj veoma jakog straha ili izrazite neprijatnosti koji se najčešće opisuje kao osećaj da će se nešto strašno dogoditi.
- [Tipovi ličnosti i sklonost ka psihosomatskim bolestima](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/tipovi-licnosti-i-sklonost-ka-psihosomatskim-bolestima/): Tipovi ličnosti koji su povezani sa fizičkim zdravljem i bolestima su tip A, tip B i tip D. Govorimo više o njihovim karakteristikama.
- [Bipolarni poremećaj: Kratka istorija](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/kratka-istorija-bipolarnog-poremecaja/): Kratka istorija bipolarnog poremećaja počinje Emilom Karpelinom, koji je skovao termin manična depresija - kasnije nazvan bipolarni poremećaj.
- [Seksualni odnosi: Rizično ponašanje mladih u Srbiji](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/rizicno-ponasanje-mladih-u-srbiji-rano-stupanje-u-seksualne-odnose/): Govorimo o činjenici da seksualni odnosi u danjašnje vreme počinju sve ranije i koje su to posledice koje ove promene nose.
- [Socijalno pijenje: Kulturološka razlika ili alkoholizam?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/kultura-pijenja/): Konzumiranje alkoholnih pića je već dugo deo ljudskog života. Kultura pijenja se razvijala koliko i samo čovečanstvo.
- [Somatizacioni poremećaj](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/somatizacioni-poremecaj/): Govorimo o tome šta je somatizacioni poremećaj, koje su sve vrste ovih poremećaja, kao i koje su promene u funkcionisanju osobe.
- [Šta su stres, stresor i stresna reakcija](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/stres-stresor-i-stresne-reakcije/): Stres se određuje kao negativno emocionalno iskustvo praćeno biohemijskim, fiziološkim, kognitivnim i bihevioralnim promenama.
- [Policistični jajnici kao faktor rizika za autizam](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/policisticni-jajnici-kao-faktor-rizika-za-autizam/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je autizam, koje su to odlike autizma, kao i o vezi između policističnih jajnika i autizma.
- [Zašto raskidamo emotivne veze: razlozi trajanja para](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zasto-raskidamo-emotivne-veze/): Emotivne veze, ljubavni „problemi“, „razlozi za i protiv“ ostajanja u nekom odnosu su pitanja sa kojima se svako suočava bar jednom u životu.
- [Kućni poslovi primereni uzrastu deteta](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kucni-poslovi-primereni-uzrastu-deteta/): Kućni poslovi pomažu deci da se nauče odgovornosti i da steknu veštine koje će im trebati za ceo život. Pročitajte više o tome.
- [Manija: Šta je i kako se ispoljava](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/sta-je-manija/): Povišeno raspoloženje koje nije adekvatno spoljnjom uzroku, praćeno poremećenim ponašanjem naziva se manija. U daljem tekstu više o tome.
- [Roditeljstvo: senzitivnost u pružanju brige detetu](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-da-budem-dobar-roditelj/): Govorimo o tome šta podrazumeva biti dobar roditelj i kako će roditelj biti u stanju da detetu obezbedi brigu, zaštitu i utehu.
- [Greške u razmišljanju](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/naucite-da-prepoznajete-greske-u-svom-razmisljanju/): U daljem tekstu govorimo o tome šta su greške u razmišljanju i koje su sve najčešće greške u razmišljanju koje postoje. 
- [Posao i porodica - konflikt "modernog" društva](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/konflikt-posla-i-porodice/): Posao i porodica predstavljaju dva najvažnija životna domena za najveći broj ljudi u svetu.
- [Transakciona analiza](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/transakciona-analiza/): Transakciona analiza je specifična vrsta psihoterapije, koja ima za cilj da se kod osobe osveste loši obrasci koje ponavlja u komunikaciji.
- [Darovita deca u školi](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/darovita-deca-u-skoli/): Govorimo o tome šta podrazumeva pojam darovita deca, kako se otkrivaju daroviti učenici, kako i kako i u kom smeru razvijati njihovu darovitost.
- [Socijalna anksioznost kroz crteže](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/crtezi-koji-otkrivaju-kako-je-to-ziveti-sa-socijalnom-anksioznoscu/): Socijalna anksioznost kao forma generalizovanog anksioznog poremećaja može učiniti da se zabava i druženje proživljavaju kao mučna iskustva. 
- [Kockanje kao fenomen zavisnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/zavisnost-od-kockanja/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je kockanje kao zavisnost, koje su karakteristike osoba koje tome pokleknu, kao i koje su njegove posledice.
- [Koliko stilovi vezivanja utiču na naš izbor partnera](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-biramo-partnere-na-osnovu-stila-vezivanja/): Govorimo o tome šta su različiti stilovi vezivanja, šta je afektivno vezivanje, kako se ono ispoljava u detinjstvu, a kako kasnije u romantičnim vezama.
- [Depresija: Da li depresivni ljudi imaju kraći životni vek?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/da-li-ljudi-koji-pate-od-depresije-imaju-kraci-zivotni-vek/): U daljem članku govorimo o tome šta je depresija kao i da li ljudi koji pate od depresije imaju kraći životni vek od onih koji joj nisu skloni.
- [Antidepresivi: 10 pitanja i odgovora o tretmanu depresije](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/10-odgovora-na-pitanja-o-antidepresivima-i-psiholoskom-tretmanu-depresije/): Govorimo o tome šta su antidepresivi, kako se koriste u lečenju depresije, kao i o psihoterapiji kao korisnoj metodi u borbi protiv depresije.
- [Depresija: Značenje i tok depresije](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/10-odgovora-na-pitanja-o-znacenju-i-toku-depresije/): Govorimo o tome šta je depresija, koga najviše pogađa, u kom uzrastu počinje, da li je češća kod muškaraca ili žena, kao i da li se vraća nakon izlečenja.
- [Shizofrenija : simptomi](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/simptomi-shizofrenije/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je shizofrenija, koji su njeni simptomi, kao i o tome kako utiče na svakodnevni život osobe koja je obolela.
- [Razvod : Kako graditi odnos sa decom](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/zivot-nakon-razvoda/): Detetovo prilagođavanje na razvod može trajati duže vreme. Govorimo o tome kako pomoći detetu da prihvati razdvajanje roditelja na najzdraviji mogući način.
- [Par koji provodi slobodno vreme zajedno - ostaje zajedno](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/par-koji-provodi-slobodno-vreme-zajedno-ostaje-zajedno/): Povezanost između bračnog zadovoljstva i slobodnog vremena koje par provodi zajedno se pokazao kao najznačajniji za bračno zadovoljstvo.
- [Bulimija](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/bulimija/): Bulimija nervosa je poremećaj ishrane kog karakterišu ponavljane epizode prejedanja praćene ponašanjem čiji je cilj da se izbegne dobijanje na težini. 
- [Dete i razvod roditelja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/dete-i-razvod-roditelja/): Razvod je težak, stoga govorimo o tome kako utiče na decu različitih uzrasta i kako ona reaguju na te velike promene u njihovom životu.
- [Mehanizmi odbrane - Sigmund Frojd](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/mehanizmi-odbrane/): Mehanizmi odbrane koje svako od nas nesvesno koristi u svakodnevnoj komunikaciji opisani od strane čuvenog Sigmunda Frojda.
- [Depresija: Biologija i psihologija depresije](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/10-pitanja-o-biologiji-i-psihologiji-depresije/): U daljem tekstu govorimo o depresiji i da li je depresija psihološki ili biološki problem, ili jednostavno kombinacija i jednog i drugog.
- [Da li ste znali koliko je plesanje zdravo?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/da-li-ste-znali-koliko-je-plesanje-zdravo/): Svi oblici vežbanja imaju značajne efekte na poboljšanje mentalnog zdravlja, ali onaj koji se pokazao kao najefikasniji jeste ples. Zašto?
- [Suportivna psihoterapija](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/suportivna-psihoterapija/): Suportivna psihoterapija pruža pomoć kroz podršku u dužem vremenskom intervalu, kako bi osoba vodila svoj život na zadovoljavajući način.
- [Šta je privlačnost i zašto nas neke osobe privlače?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zasto-nas-neke-osobe-privlace/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je privlačnost i koji su to faktori koji utiču na to da nas neki ljudi privlače više nego drugi.
- [Veza mozga i stomaka - 5 trikova za bolje varenje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/da-li-ste-znali-za-vezu-mozga-i-stomaka/): Govorimo o povezanosti mozga i stomaka, i nudimo vam 5 saveta za bolje varenje koji će značajo uticati i na mentalno funkcionisanje.
- [Zašto daroviti mogu biti neuspešni?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/zasto-daroviti-mogu-biti-neuspesni/): Daroviti učenici se ističu svojom visokom inteligencijom ili izrazitim razvojem određenim sposobnostima. Ali često nisu uspešni koliko bi mogli da budu.
- [Da li je vaša ljubav strastvena?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/da-li-je-vasa-ljubav-strastvena/): Pred Vama je Skala strastvene ljubavi. Izjave koje slede služe da pomoću njih opišete kako se osećate kada ste strastveno zaljubljenji.
- [Raskid emotivne veze](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/raskid-emotivne-veze/): Raskid emotivne veze je nešto kroz šta svi prolazimo tokom života. U tekstu koji sledi govorimo o nekim zanimljivim a manje poznatim elementima raskida.
- [Mladi i alkohol](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/mladi-i-alkohol/): Alkohol je najčešće prva zavisnost sa kojom se mladi susreću, te govorimo o njegovoj zloupotrebi, kao i o zdravstvenim posledicama.
- ["Lake" droge](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/lake-droge/): Govorimo o tome koje droge se smatraju ,,lakim" i zašto, o njihovoj zloupotrebi, upotrebi zajedno sa alkoholom, i efektom koji izazivaju.
- [Ljubav i njene teorije](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/teorija-ljubavi/): Govorimo o tome šta je ljubav i šta podrazumeva Sternbergoa Triangularna teorija ljubavi, kao i koje sve vrste ljubavi postoje.
- [Anksioznost i stres: Vežbe disanja za smirenje](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/vezbe-disanja-za-smanjenje-stresa-i-anksioznosti/): Ukoliko obratimo pažnju na naše disanje i usporimo ga, mi ćemo time usporiti rad srca, sniziti krvni pritisak i smanjiti stres i anksioznost.
- [Kako odgajati darovito dete?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-odgajati-darovito-dete/): Darovito dete ima sve potrebe kao i ostala deca samo je potrebno pružiti više pažnje i uložiti više energije u njegovo/njeno odgajanje.
- [Poremećaji pažnje](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/poremecaji-paznje/): Odgovor na pitanje šta su poremećaji pažnje su hipervigilnost, hipertenacitet, hipovigilnost i hipotenacitet.
- [Pažnja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/paznja/): Pažnja je sposobnost usmeravanja i održavaja psihičke energije i aktivnosti u određenom pravcu, prema cilju, kao i sposobnost promene tog pravca i cilja.
- [Darovitost: Darovito dete](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/darovito-dete/): Darovito dete je ono koje pokazuje izvanredne sposobnosti (za rezonovanje i učenje) ili kompetencije u jednom ili više domena.
- [Poremećaji ishrane](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaji-ishrane/): Poremećaji ishrane su jako česti ali su nešto o čemu se retko priča i većina njih - do 90% - su adolescenti i mlade žene.
- [Zašto je meditacija tako dobra?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zasto-je-meditacija-tako-dobra/): Meditacija je tehnika koja podrazumeva učenje da budemo u potpunosti prisutni i svesni sadašnjeg trenutka umesto da razmišljamo o prošlosti ili budućnosti.
- [Čudesna joga, za telo i  um](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zasto-je-joga-dobra-za-vase-celokupno-zdravlje/): Joga je vežba uma, tela i duha. Ona služi vašim potrebama, bilo da je to refleksivna meditacija ili samo dobra vežba.
- [Fluoksetin (Flunirin, Flunisan, Flusetin)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/fluoksetin-antidepresiv/): Fluoksetin spada u grupu SSRI antidepresiva. Koristi se u terapiji simptoma depresivnog poremećaja sa pridruženom anksioznošću. Flunirin, Flunisan, Flusetin
- [Sertralin (Asentra, Zoloft, Sidata, Tragal, Sonalia)](https://www.psihocentrala.com/lekovi/sertralin-antidepresiv/): Sertralin spada u grupu SSRI antidepresiva . Koristi se u terapiji simptoma depresivnog poremećaja sa pridruženom anksioznošću. Zoloft, Asentra, Sidata..
- [Terapija umetnošću u adolescenciji - Art terapija](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/terapija-umetnoscu-u-adolescenciji-art-terapija/): Art terapija terapeutu omogućava lakši ulazak u svet adolescenata i nudi oblik komunikacije koji je manje konvencionalan.
- [Terapija uz pomoć životinja - PAT (pet assisted therapy)](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/terapija-uz-pomoc-zivotinja-pat-pet-assisted-therapy/): Terapija uz pomoć životinja je uveliko u upotrebi u zapadnim zemljama kao pomoćni vid terapije kod dece sa psihijatrijskim poremećajima.
- [Vaspitni stil roditelja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/vaspitni-stilovi-roditelja/): Vaspitni stil predstavlja način na koji roditelji vaspitavaju svoju decu. Vaspitni stilovi se razlikuju prema stepenu prisutnosti elemenata roditeljstva.
- [Poremećaji opažanja](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/poremecaji-opazanja/): Poremećaji opažanja odnosno perceptivne obmane su agnozije, iluzije i halucinacije. U daljem tekstu pročitajte više o tome.
- [Opažanje (percepcija)](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/opazanje-percepcija/): Opažanje je psihički proces koji sjedinjuje osećaje (percepcija, tj. subjektivni odraz objektivne realnosti) i iskustvo u CNS-u.
- [Naša jedinstvena ličnost](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/jedinstvena-licnost-i-psihicke-funkcije/): Svaka osoba je posebni eksperiment prirode u kojem se ni jedna kombinacija unutrašnjih i spoljnih faktora nije prethodno desila niti se može ponovo dogoditi
- [Dečiji crteži: Kako ih tumačiti](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-tumaciti-decije-crteze/): Dečiji crteži su neposredan način na koji dete komunicira sa odraslima. Ono može da izrazi svoje misli i osećanja, kao i da „zatraži pomoć”.
- [Noćne more i noćni strahovi kod dece](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/nocne-more-i-nocni-strahovi-kod-dece/): Svako dete u periodu od 2. do 8. godine života, doživi bar jednu noćnu moru ili noćni strah. Javljaju se u detinjstvu najprisutnije su u predškolskom uzrastu
- [Polazak u školu: Priprema dece](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/priprema-dece-za-polazak-u-skolu/): Polazak u školu deteta predstavlja jedno novo životno iskustvo i roditelji mogu početi sa nekim pripremama na vreme.
- [Saveti za dobar san](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/saveti-za-dobar-san/): U daljem tekstu delimo nekoliko korisnih saveta za dobar san. Isprobajte ih ako već neko vreme imate problema sa spavanjem.
- [Vreme za spavanje: Kako do kvalitetnog sna?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/kako-da-se-uspavate-i-ostanete-budni/): Od ključne je važnosti ne samo obezbediti zdravu količinu sna, već i dobar kvalitetan san. Evo par korisnih saveta i tehnika.
- [REM faza sna: Zašto je toliko bitna?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/vaznost-rem-faze-sna-i-spavanja/): REM faza je skraćenica za eng: Rapid Eye Movement ili fazu brzog pokretanja očnih jabučica kada sanjamo.
- [Hodanje u snu (somnambulizam)](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/hodanje-u-snu-somnambulizam/): Hodanje u snu (somnambulizam) ili mesečarenje predstavlja stanje izmenjene svesti u kome se kombinuju fenomeni spavanja i budnog stanja.
- [Poremećaj ritma spavanja](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/poremecaj-ritma-spavanja/): Poremećaj ritma spavanja iliti poremećaj cirkadijalnog ritma je sindrom odloženog sna, kad je počinak kasniji u odnosu na uobičajen.
- [Deca i škola: Kako odabrati pravu?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/upis-u-osnovnu-skolu-koju-skolu-odabrati/): Škola predstavlja jednu od najvećih promena u detetovom životu. Govorimo o svemu što treba da znate pre upisa deteta u prvi razred.
- [Narkolepsija](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/narkolepsija/): Narkolepsija se karakteriše neizdrživim napadima sna koji se događaju skoro svakog dana (najmanje 3 puta nedeljno) tokom najmanje tri meseca.
- [Hipersomnolencija: simptomi i dijagnostika](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/hipersomnija-hipersomnolencija/): Hipersomnolencija podrazumeva ponavljane epizode preterane dnevne pospanosti ili prolongiran noćni san. Pročitajte više o tome u tekstu.
- [Sindrom nemirnih nogu tokom spavanja](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/sindrom-nemirnih-nogu-tokom-spavanja/): Sindrom nemirnih nogu predstavlja neurološki poremećaj sna kojeg odlikuje želja za pomeranjem nogu u pokušaju da se ublaže neugodni osećaji.
- [Apneja u spavanju](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/apneja-u-spavanju/): Apneja se karakteriše smetnjama pri disanju u toku noći koje se opisuju kao ,,zastoj u disanju“ ili posezanje/vapaj za vazduhom tokom noćnog spavanja.
- [Insomnija (nesanica)](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/insomnija-nesanica/): Insomnija (nesanica) je poremećaj spavanja definisan kao nezadovoljavajući kvantitet (dužina) i/ili kvalitet spavanja koji traje duže vreme.
- [Koliko nam je sna zapravo potrebno?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/koliko-nam-je-sna-zapravo-potrebno/): Količina sna neophodna svakom od nas zavisi od mnogih činilaca. Odojčadima je potrebno 16 sati dnevno, adolescentima oko 9 sati a odraslima 8 sati.
- [Poremećaji spavanja i insomnija](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/poremecaji-spavanja-i-insomnija/): Poremećaji spavanja pogađaju mnogo više ljudi nego što se misli. Prema nekim podacima oko 20% naših sugrađana boluje od nekog poremećaja sna.
- [Stvaranje rutine za lakši povratak u školu](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/povratak-u-skolu-povratak-na-rutinu/): Vreme za povratak u školu! Pomozite svojoj deci da pređu iz moda za odmor u mod za školu. I budite istrajni. Neka rutine postanu deo vaše porodice i kulture
- [Kako ponašanje roditelja utiče na dečiji razvoj?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-ponasanje-roditelja-utice-na-deciji-razvoj/): Svaki roditelj želi najbolje svom detetu i stoga sve aktivnosti preduzima sa ciljem da njegovo dete bude zdravo i srećno.
- [Šta je to NTC sistem učenja?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/sta-je-to-ntc-sistem-ucenja/): NTC je nastao sa ciljem da deca razviju svoje potencijale. NTC ističe da je preduslov za ovo rana stimulacija razvoja novih veza u mozgu.
- [Opsesivno - kompulzivni poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/opsesivno-kompulzivni-poremecaj-licnosti/): Opsesivno - kompulzivni poremećaj ličnosti karakteriše da su to su vredne osobe, radne, maksimalno pedantne, savesne, tvrdice. Vole red, rad i organizaciju.
- [Narcisoidni poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/narcisoidni-poremecaj-licnosti/): Narcisoidni poremećaj ličnosti karakteriše uvećano osećanje samouvažavanja i jedinstvenosti uz nedostatak empatije i "zaljubljenosti u samog sebe"
- [Histrionični poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/histrionicni-poremecaj-licnosti/): Histrionični poremećaj ličnosti se karakteriše površnim emocijama, neprimerenim uzbuđenjem, samodramatizacijom i skretanjem pažnje na sebe (egocentričnost).
- [Šizotipni poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/sizotipni-poremecaj-licnosti/): Šizotipni poremećaj ličnosti karakterišu poteškoće u odnosima sa ljudima uz kognitivne ili preceptivne distorzije.
- [Šizoidni poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/sizoidni-poremecaj-licnosti/): Šizoidni poremećaj ličnosti karakterišu nesposobnost sklapanja bliskih intimnih prijateljstava, usamljenički život i poteškoće sa izražavanjem emocija.
- [Paranoidni poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/paranoidni-poremecaj-licnosti/): Paranoidni poremećaj ličnosti karakteriše preterana osetljivost na odbacivanje, sumljičavost i tendencija da se pogrešno tumače i iskrivljuju događaji.
- [Poremećaji ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/sta-su-poremecaji-licnosti/): Poremećaji ličnosti čine klasu mentalnih poremećaja koje karakterišu dugotrajani i kruti obrasci razmišljanja i ponašanja.
- [Vežbe za koordinaciju i finu motoriku kod dece](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/vezbe-za-koordinaciju-i-finu-motoriku-kod-dece/): Igre pomoću kojih se vežba koordinacija i fina motorika obe ruke kod dece. Ovo je važno kako za telesni tako i za mentalni razvoj svih nas.
- [Granični poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/granicni-poremecaj-licnosti/): Granični poremećaj ličnosti se pored emocionalne nestabilnosti i gubitka kontrole impulsa karakteriše i dodatnim onesposobljavajućim simptomima.
- [Kako nam crtež deteta otkriva njegova osećanja i osobine?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-nam-crtez-deteta-otkriva-njegova-osecanja-i-osobine/): Crtež je nekada samo dečija igra. Dok nekada crteži mogu pomoći da se otkriju detetova osećanja, osobine, strahovi.
- [Strah od mraka](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/strah-od-mraka/): Skoro sva deca imaju strah od mraka. Kada deca ne mogu da prevaziđu strah od mraka do odraslog doba, strah se može pretvoriti u fobiju.
- [Izbegavajući poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/izbegavajuci-poremecaj-licnosti/): Izbegavajući poremećaj ličnosti karakteriše osećaj nesigurnosti, inferiornosti i neadekvatnosti. Preosetljivost na kritike i odbacivanje od strane drugih.
- [Antisocijalni poremećaj ličnosti](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/antisocijalni-poremecaj-licnosti/): Antisocijalni poremećaj ličnosti se odlikuje zanemarivanjem prava drugih osoba i uključuje stalno sukobljavanje sa socijalnim običajima, moralom i zakonom.
- [Strahovi kod dece](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/strahovi-kod-dece/): Šta su strahovi, koje su karakteristike dečijih strahova, koje su razlike u zavisnosti od uzrasta i kako roditelji mogu pomoći.
- [Psihoterapija kod dece](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/psihoterapija-dece-rebt-dece/): Govorimo o tome šta je REBT psihoterapija kod deca, kako se primenjuje i koje su njene odlike i specifičnosti.
- [Školski sistem i primena REBT-a](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/primena-rebt-a-u-skoli/): Primena REBT-a u školama omogućava kreiranje zdrave sredine za učenje i odrastanje, kao i za očuvanje mentalnog zdravlja dece.
- [Klinička depresija: Dijagnostika i lečenje](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/dijagnostika-i-lecenje-depresije/): Ovaj članak daje opšte informacije i smernice kada je u pitanju klinička depresija i različite načine lečenja ovog poremećaja.
- [Depresivna osoba: Kako joj pomoći?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/kako-pomoci-nekome-ko-je-depresivan/): Depresivna osoba treba da se podstakne na razgovor. Pažljivo slušajte, nemojte omalovažavati njega osećanja, i dajte joj nadu.
- [Kome se obratiti za pomoć kada smo depresivni?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/kome-se-obratiti-za-pomoc/): Kome se obratiti za dijagnostiku, pomoć i lečenje depresije kao i na koji način sebi možete pomoći kada ste depresivni.
- [Depresija i tipovi depresije](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/tipovi-depresije/): U daljem tekstu govorimo o tome šta je depresija, koji su tipovi depresije kao i njima svojstvenim simptomima i tretmanima.
- [Depresija](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/depresija/): Govorimo o tome šta je depresija, koji su simptomi i uzroci, kako se dijagnostikuje i leči i kako možete pomoći sebi i drugima.
- [Šizofrenija kao posledica infekcije](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/sizofrenija-moze-biti-i-posledica-infekcije/): Nova naučna teorija sugeriše da šizofrenija, osim što je češća kod ljudi koji je imaju u porodičnoj istoriji, može biti i posledica infekcije.
- [Psiho Test Online](https://www.psihocentrala.com/testovi/psiho-test-online/): Ako se pitate da li su kod vas prisutni simptomi nekog psihickog poremecaja uradite nas online psiho test i dobijte rezultat na vasu email adresu.
- [Uputstvo za pripremu za laboratorijske analize](https://www.psihocentrala.com/lekovi/uputstvo-za-pripremu-za-laboratorijska-ispitivanja/): Radi pouzdanosti laboratorijske analize krvi i urina potrebno je pratiti određene instrukcije. Pročitajte više o tome u ovom članku.
- [Primena REBT-a kod seksualnih disfunkcija](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/primena-rebt-a-kod-seksualnih-disfunkcija/): U daljem tekstu govorimo o širokoj primeni REBT pristupa u tretmanu seksualnih disfunkcija i objašnjavamo na koji način funkcioniše.
- [Terapija lekovima za vreme trudnoće](https://www.psihocentrala.com/lekovi/lekovi-za-vreme-trudnoce/): Dajemo odgovor na pitanje kako da li se psihijatrijska terapija u vidu lekova može koristiti za vreme trudnoće.
- [Lekovi i deca](https://www.psihocentrala.com/lekovi/lekovi-i-deca/): Dajemo odgovor na pitanje kako se lekovi primenjuju kod dece i adolescenata, koje su njihove prednosti a koje posledice.
- [Lekovi: Stabilizatori raspoloženja](https://www.psihocentrala.com/lekovi/stabilizatori-raspolozenja/): U daljem tekstu ćemo govoriti o tome koji lekovi su stabilizatori raspoloženja, na koje poremećaje utiču i na koji način.
- [Sedativi i hipnotici](https://www.psihocentrala.com/lekovi/sedativi-i-hipnotici/): Dajemo odgovor na pitanje šta su sedativi (anksiolitici) i hipnotici kao i na to koje poremećaje leče i na koji način deluju.
- [Kognitivna psihoterapija](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/kognitivna-psihoterapija/): Kognitivna terapija ima za cilj da prepozna nezdrave mehanizame u shvatanja i tumačenju sveta, a zatim i da ih zameni zdravim šemama razmišljanja.
- [Bihejvioralna psihoterapija](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/bihejvioralna-psihoterapija/): Bihejvioralna psihoterapija se bazira na tome da se osobi predoči kako njihovo ponašanje utiče na njihovo dalje delanje i emocije.
- [Porodična psihoterapija](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/porodicna-psihoterapija/): Porodična psihoterapija ima za cilj poboljšanje odnosa unutrar porodice, kako bi se očuvalo mentalno zdravlje svih njenih članova.
- [Psihodinamička psihoterapija](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/psihodinamicka-psihoterapija/): Psihodinamička psihoterapija je uvidom-orijentisana terapija, koja se fokusira na nesvesne procese, koji se manifestuju u ponašanju osobe.
- [Interpersonalna psihoterapija](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/interpersonalna-psihoterapija/): Interpersonalna psihoterapija nam pomaže da osvestimo gde grešimo u komunikaciji i da tako poboljšamo odnose sa drugima.
- [Grupna psihoterapija](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/grupna-psihoterapija/): Dajemo odgovor na pitanje šta je grupna psihoterapija, kako se odigrava, zašto i u kojim slučajevima može biti od koristi.
- [Dijalektička bihejvioralna psihoterapija](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/dijalekticka-bihejvioralna-psihoterapija/): Dijalektička bihejvioralna psihoterapija (DBT) predstavlja kognitivno-bihevioralni pristup sa akcentom na psihosocijalne aspekte lečenja.
- [REBT i KBT psihoterapija](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/rebt-i-kbt-psihoterapija/): KBT, kao i REBT su vrste terapija koja se usmeravaju na rešavanje trenutnih problema i menjanje disfunkcionalnih načina mišljenja i ponašanja.
- [Šta je psihoterapija?](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/psihoterapija/): Psihoterapija je proces fokusiran na to da vam pomogne u izlečenju, kao i da vam ukaže na načine za suočavanje sa životnim problemima.
- [Antidepresivi](https://www.psihocentrala.com/lekovi/antidepresivi/): Dajemo odgovor na pitaje šta su antidepresivi, šta leče, kako deluju, kako se koriste, koja neželjena dejstva mogu dati i kako sebi možete pomoći.
- [Psihijatrijski lekovi](https://www.psihocentrala.com/lekovi/uvod-u-psihijatrijske-lekove/): Dajemo odgovor na pitaje šta su psihijatrijski lekovi, čemu služe, kako deluju, kako se koriste i koje vrste lekova su nam dostupne.
- [Antipsihotici](https://www.psihocentrala.com/lekovi/antipsihotici/): Dajemo odgovor na pitaje šta su antipsihotici, šta leče, kako deluju, kako se koriste, koja neželjena dejstva mogu dati i kako sebi možete pomoći.
- [Sindrom manjka pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD)](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/hiperaktivnost-adhd-se-leci/): Govorimo o tome šta je sindrom manjka pažnje s hiperaktivnošću, kako se dijagnostikuje, leči i koje aktivnosti pomažu oboleloj deci.
- [Kako psihodelične gljive utiču na mozak?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/kako-psihodelicne-gljive-uticu-na-mozak/): Naučnici koji su proučavali psihodelične gljive otkrili su da ljudski mozak pokazuje sličnu aktivnost tokom "tripa" kao i kada sanja.
- [Meditacija kao lek za stres](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/meditacijom-protiv-stresa/): Kratkotrajna meditacija je u novom istraživanju američkih nučnika povezana s redukovanjem stresa kod većine ispitanika.
- [Perfekcionisti brzo "sagore"](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/perfekcionisti-brzo-sagore/): Uprkos tome što su u najvećem broju slučajeva visoko motivisani, inteligentni i ostvareni, perfekcionisti plaćaju visoku cenu za svoj uspeh.
- [Otvorena senzorna soba za decu i omladinu sa autizmom](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/otvorena-senzorna-soba-za-decu-i-omladinu-sa-autizmom/): Senzorna soba je dragoceno sredstvo koje se koristi u radu sa decom i odraslima sa autizmom, poremećajem koncentracije, osobama sa senzornim oštećenjima, mentalnom i nedovoljnom razvijenošću, govornim poteškoćama, smetnjama u učenju, kao i onima sa problemima u ponašanju.
- [Fizička aktivnost za bolji kvalitet života](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/fizicka-aktivnost-za-bolji-kvalitet-zivota/): Fizička aktivnost poboljšava mentalno i fizičko zdravlje. Govorimo detaljnije o pozitivnim uticajima fizičke aktivnosti na vaš organizam.
- [Namirnice koje treba isključiti: Hrana i lekovi](https://www.psihocentrala.com/lekovi/kako-hrana-deluje-na-lekove/): Pojedine namirnice ne idu uz određene lekove. Govorimo o tome koje medikamente ne treba da kombinujete sa određenom hranom.
- [Zašto smo tako besni kada nas uhvati glad?](https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zasto-smo-tako-besni-kad-smo-gladni/): Odgovor na pitanje zašto smo agresivni kada nas uhvati glad leži u procesima koji se odvijaju u našem organizmu kada mu je potrebna hrana.
- [Anoreksija nervoza](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/anoreksija-nervoza/): Anoreksija nervosa je poremećaj ishrane koji karakteriše samoizgladnjivanje, strah od gojaznosi i prekomeran gubitak telesne mase.
- [Tardivna Diskinezija (TD)](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/tardivna-diskinezija/): Tardivna diskinezija su prisilni, iznenadni grčeviti izrazi lica ili pokreti grčenja tela izazvani prvenstveno uzimanjem antipsihotika.
- [Strah od ružnoće: šta je i kako se manifestuje](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/razumevanje-straha-od-ruznoce/): Strah od ružnoće je anksiozni poremećaj koji podrazumeva da osoba opsesivno razmišlja o delovima tela koji je čine nezadovoljnom.
- [Šta je post-traumatski stresni poremećaj?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/razumevanje-post-traumatskog-stresa/): Govorimo o tome šta je post-traumatski stresni poremećaj, kako i zašto se javlja, i koji su najbolji načini da se pomogne nekome ko ima PTSP.
- [Napad panike: šta je i kako ga kontrolisati](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/razumimo-napade-panike/): Napad panike je prenaglašen odgovor našeg tela na strah, stres ili uzbuđenje. Osećaj je kao da smo izgubili razum ili dobili infarkt.
- [Razumimo fobije](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/razumimo-fobije/): Strah postaje fobija kada imate prenaglašen ili nerealan osećaj straha u određenoj situaciji do te mere da organizujete život oko njega.
- [Kako savladati BES?](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/bes/): Mnogo ljudi ima problema da drže bes pod kontrolom, ovaj tekst je za svakog ko želi da nauči kako da reši ovo na zdrav način.
- [Anksiozni poremećaji](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/anksiozni-poremecaji/): Govorimo o tome koji su najčešći anksiozni poremećaji, koji su njihovi simptomi, i šta preduzeti u slučaju da patite od nekog od poremećaja.
- [Kako pomoći osobi koja ima suicidalne misli?](https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-da-pomognem-suicidalnoj-osobi/): Govorimo o tome šta su suicidalne misli, kako ih prepoznati, zašto se javljaju, kao i koje vrste pomoći su na raspolaganju osobi koja ih ima.
- [Video - U ritmu Drajdena](https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/u-ritmu-drajdena/): Windy Dryden je vodeći RECBT Terapeut, Trener i Akademik
- [O depresiji u kratkim crtama](https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/o-depresiji-u-kratkim-crtama/): Govorimo o tome šta je depresija, koji su njeni uzroci i simptomi, kao i koje lečenje se pokazalo kao najefikacije u lečenju ove bolesti.

---

#
# Detailed Content


## Pages

### Login/Register

- Published: 2025-05-19
- Modified: 2025-05-19
- URL: https://www.psihocentrala.com/tds-login-register/



---

### My account

- Published: 2025-05-19
- Modified: 2025-05-19
- URL: https://www.psihocentrala.com/tds-my-account/



---

### Checkout

- Published: 2025-05-19
- Modified: 2025-05-19
- URL: https://www.psihocentrala.com/tds-checkout/



---

### Cookie Policy (EU)

- Published: 2025-05-18
- Modified: 2025-05-18
- URL: https://www.psihocentrala.com/cookie-policy-eu/



---

### Thank you

- Published: 2024-02-16
- Modified: 
- URL: https://www.psihocentrala.com/thank-you/

Booking ID: Your Appointment Booked successfully! We have sent your booking information to your email address. Service: Date & Time: Customer Name: Add to Calendar

---

### OPSESIVNO-KOMPULZIVNI POREMEĆAJ

> Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je mentalni poremećaj karakterisan opsesivnim mislima i kompulzivnim radnjama (ritualima) praćenim visokim nivoom anksioznosti.

- Published: 2023-04-10
- Modified: 2025-04-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/opsesivno-kompulzivni-poremecaj/

Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj? Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je mentalni poremećaj karakterisan opsesivnim mislima i kompulzivnim radnjama (ritualima) praćenim visokim nivoom anksioznosti. Opsesivne misli su nepoželjne, uporne i izazivaju anksioznost, dok kompulzije predstavljaju ponašanja ili mentalne radnje koje osoba izvodi kako bi ublažila ili neutralisala anksioznost izazvanu opsesivnim mislima. Šta uzrokuje opsesivno-kompulzivni poremećaj? Tačan uzrok OKP-a nije poznat. I kao i kada su u pitanju druga psihijatrijska oboljenja govori se o višefaktorijalnim uzročnicima. To su genetsko nasleđe, izmena u funkciji prvenstveno serotonergičkog i ili dopaminergičkog sistema, uticaju okoline i specifične osobine ličnosti. Veruje se da kombinacija ovih faktora povećava rizik od razvoja OKP-a. Koji su simptomi? Simptomi OKP-a variraju od osobe do osobe, ali uglavnom uključuju opsesivne misli i kompulzije. Opsesivne misli mogu biti vezane za čistoću ili kontaminacju, simetriju, religiju, strah od povređivanja sebe ili drugih, itd. Kompulzije mogu uključivati pranje ruku, proveravanje stvari, brojanje, ponavljanje rečenica ili molitvi, i slično. Kompulzije, služe neutralizaciji anksioznosti koja je izuzetno često vezana za ideju da će se "nešto" loše desiti osobi ili drugima do kojih joj je stalo ukoliko ne odradi kompulzivnu radnju. Koje vrste OKP-a postoje sa svojim specifičnostima? Postoji nekoliko vrsta OKP-a, uključujući: OKP sa pretežno opsesivnim mislima: Kod ove vrste, osoba uglavnom doživljava opsesivne misli, a kompulzivne radnje su manje izražene ili odsutne. OKP sa pretežno kompulzijama: Osoba izvodi kompulzivne radnje bez jasnih opsesivnih misli koje ih pokreću i više doživljava da su telesni impulsi. OKP sa sadržajima vezanim za poredak i uređenje: Osećaj potrebe za savršenom simetrijom, uređenjem...

---

### FOBIJA

> Fobija je iracionalan, intenzivan i dugotrajan strah od određene situacije, objekta ili aktivnosti. Fobije značajno utiču na kvalitet života pojedinca.

- Published: 2023-04-06
- Modified: 2025-04-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/fobija/

Fobije predstavljaju jedan od najčešćih oblika anksioznih poremećaja od kojih boluje nekoliko miliona ljudi širom sveta. Ispitaćemo različite aspekte fobija, kao što su njihova definicija, simptomi, vrste, uzroci i tretmani, kako bismo vam pomogli da bolje razumete ovaj složen i često invaliditetan poremećaj. Šta su fobije? Fobija je iracionalan, intenzivan i dugotrajan strah od određene situacije, objekta ili aktivnosti. Osobe koje pate od fobija često shvataju da je njihov strah preteran i iracionalan, ali ipak ne mogu da ga kontrolišu. Fobije značajno utiču na kvalitet života pojedinca, uzrokujući izbegavanje situacija koje mogu izazvati strah i stres. Koji su simptomi? Simptomi fobija variraju, ali neki od najčešćih uključuju: Intenzivan strah ili panika u prisustvu fobičnog stimulusa Snažna potreba za izbegavanjem fobičnog stimulusa Osećaj nemoći i gubitak kontrole Fizički simptomi kao što su ubrzan rad srca, znojenje, drhtanje i mučnina Anksioznost u iščekivanju fobične situacije Problemi sa koncentracijom i nesanicom Šta uzrokuje fobije? Uzroci fobija su složeni i obično uključuju kombinaciju genetskih, bioloških i psiholoških faktora, kao i ličnih iskustava. Traumatični događaji, posebno oni u ranom detinjstvu, mogu doprineti razvoju fobija. Takođe, genetska predispozicija i porodična istorija anksioznih poremećaja mogu povećati rizik od razvoja fobija. Genetski i biološki faktori: Postoji nekoliko istraživanja koja ukazuju na to da genetika može igrati ulogu u razvoju fobija. Osobe koje imaju bliske srodnike sa anksioznim poremećajima, uključujući fobije, mogu imati veći rizik za razvoj fobija. Takođe, pojedinci sa disbalansom neurotransmitera, kao što su serotonin i norepinefrin, mogu biti podložniji anksioznim poremećajima, uključujući fobije. Traumatični događaji: Fobije...

---

### Anksioznost i anksiozni poremećaji

> Anksioznost, fobija i panika su oblici straha koji javljaju kao reakcija na stres, brigu, opasnost ili preopterećenost i upozorenje da usporimo.

- Published: 2023-04-06
- Modified: 2024-05-08
- URL: https://www.psihocentrala.com/anksioznost/

Iako je anksioznost prirodna i često neizbežna emocija (kada je zovemo zdravom zabrinutošću), postoje situacije u kojima anksioznost prerasta u poremećaj koji može značajno uticati na kvalitet života pojedinca. U nastavku objasnićemo šta je anksioznost, koji su sve anksiozni poremećaji, kako se razlikuje zdrava zabrinutost od anksioznosti, kako anksioznost šteti životu osobe, njenom telu i funkcionisanju, i zašto ne treba oklevati da se potraži pomoć. Šta je anksioznost? Anksioznost je osećaj nelagodnosti, preterane brige i straha koji se javlja kao reakcija na stres, potencijalnu opasnost ili preopterećenost. U suštini, anksioznost je naša prirodna odbrana koja nam pomaže da se pripremimo za potencijalno opasne situacije. Anksioznost može biti korisna jer nas podstiče na akciju i reagovanje, ali kada postane preterana i hronična, može prerasti u ozbiljan problem koji ometa svakodnevno funkcionisanje. Anksiozni poremećaji Anksiozni poremećaji su skup različitih poremećaja koji uključuju prekomernu anksioznost i brigu. Neki od najčešćih anksioznih poremećaja su: Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP): osobe sa GAP-om doživljavaju hroničnu brigu i napetost, često bez jasnog razloga. Panični poremećaj: karakteriše ga pojava iznenadnih i intenzivnih napada panike, praćenih simptomima kao što su ubrzano disanje, ubrzan rad srca i osećaj depersonalizacije i derealizacije. Socijalna anksioznost: intenzivan strah od socijalnih situacija, posebno onih u kojima osoba može biti procenjivana ili kritikovana. Specifične fobije: preteran i iracionalan strah od određenih situacija, predmeta ili životinja koje osoba posledično izbegava. Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP): ponavljajuće i neželjene misli (opsesije) koje izazivaju anksioznost, praćene ritualima ili ponašanjima (kompulzije) koje osoba oseća potrebu da izvede kako bi ublažila anksioznost....

---

### PSIHOTERAPIJA

> Psihoterapija predstavlja proces koji pomaže ljudima da prevaziđu emocionalne poteškoće, promene ponašanja i unaprede svoj kvalitet života

- Published: 2023-04-02
- Modified: 2025-04-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/

Psihoterapija - Put ka boljem mentalnom zdravlju Dobrodošli u svet psihoterapije, gde se suočavamo sa izazovima života i osnažujemo kako bismo pronašli unutrašnji mir i sreću. Na ovoj stranici, detaljno ćemo vam predstaviti šta je psihoterapija, za koga je namenjena, ko se sve bavi psihoterapijom, koliko u proseku traje i koja je dinamika seansi. Takođe, upoznaćete se sa najpopularnijim pravcima psihoterapije, saznati kada je uz psihoterapiju potrebna farmakoterapija i kolika je cena psihoterapije. Na kraju, pozivamo vas da zakažete seansu kod naših stručnjaka i započnete svoj put ka boljem mentalnom zdravlju. Šta je psihoterapija? Psihoterapija predstavlja proces koji pomaže ljudima da prevaziđu emocionalne poteškoće, promene neželjene obrasce ponašanja i unaprede svoj kvalitet života. Ovaj proces se odvija kroz strukturirane seanse sa stručnjakom iz oblasti mentalnog zdravlja, gde se kroz razgovor istražuju problemi, misli, osećanja i ponašanja pojedinca. Za koga je psihoterapija? Psihoterapija je namenjena svima koji žele da poboljšaju svoje mentalno zdravlje i unaprede kvalitet života. Može biti korisna za osobe koje se suočavaju sa stresom, anksioznošću, depresijom, traumama, poremećajima ličnosti, problemima u međuljudskim odnosima, problemima sa samopouzdanjem i mnogim drugim izazovima. Ko se sve bavi psihoterapijom? Stručnjaci koji se bave psihoterapijom uključuju psihijatre, kliničke psihologe, socijalne radnike, bračne i porodične terapeute, kao i savetnike za mentalno zdravlje. Svaki od ovih stručnjaka ima različito obrazovanje, mogućnosti i iskustvo, ali svi dele zajednički cilj – pomoći ljudima da prevaziđu emocionalne poteškoće i unaprede svoj život. Koliko traje psihoterapija i koja je dinamika seansi? Trajanje psihoterapije zavisi od pojedinca i njegovih potreba....

---

### Psihijatar

> Psihijatar je lekar koji se bavi dijagnostikom, tretmanom i prevencijom mentalnih poremećaja i emocionalnih problema.

- Published: 2023-03-30
- Modified: 2025-04-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihijatar/

Psihijatrija je grana medicine čija je delatnost dijagnostika, lečenje i prevencija mentalnih oboljenja, poremećaja i stanja. Psihijatrijom se bave doktori medicine tj. lekari Psihijatri u državnim ili privatnim klinikama, bolnicama, domovima zdravlja ili ambulantama. Psihijatar ima licencu lekarske komore, podleže medicinskom etičkom kodeksu i zdravstveni je radnik odgovoran za sve aspekte dijagnostike, lečenja i prevencije psihičkih oboljenja po najvišim medicinskim standardima. Kao lekar, psihijatar mora završiti osnovne studije medicine koje traju šest godina, nakon čega sledi dodatna specijalizacija iz psihijatrije koja traje četiri do pet godina. Tokom obuke, psihijatar stiče znanja iz oblasti medicinskih nauka, psiho-socijalnih i drugih aspekata mentalnih poremećaja. Osim toga psihijatri mogu da dodatno usavršavaju vid terapije razgovorom kroz učenje različitih psihoterapijskih pravaca. Psihijatar: pristup dijagnostici, lečenju i mogućnosti Pristup u sagledavanju i tretmanu mentalnih oboljenja lekara psihijatra se značajno razlikuje od drugih ne-medicinskih zanimanja (psihologija, filozofija, sociologija, logopedija, pedagogija isl. ). Psihijatri, kao doktori medicine, imaju mogućnost da propisuju lekove kao i sposobnost da dijagnostikuju i potencijalne organske uzroke mentalnih poremećaja što psiholozima nije u domenu stručnosti. Imaju medicinsko i specijalističko obrazovanje iz oblasti neuronauka sa fokusom na moždanu fiziologiju, patologiju, biohemiju kao i psihološku funkciju. Psihijatar uzima u obzir i druga telesna oboljenja koja mogu uticati na psihičko funkcionisanje a koja su iz domena drugih medicinskih grana. Tu spadaju bolesti iz oblasti neurologije, endokrinologije, interne medicine, dermatologije, hirurgije, onkologije, reumatologije, ginekologije, urologije i ostalih specijalizacija. Hormonski poremećaji, na primer, imaju značajan uticaj na mentalno zdravlje osobe. Poremećena ravnoteža homona, npr: hormoni štitaste žlezde, kortizol ili...

---

### Radionica za trudnice formular za zakazivanje

> Kako se pripremiti za promene u telu tokom trudnoće? Kako se pripremiti za promene u osećanjima tokom trudnoće? Kako se psihološki pripremiti za porođaj? Kako sačuvati odnos sa suprugom i prihvatiti neminovne promene u istom? Koji su psihološki aspekti dojenja? Kako se pripremiti za dolazak novog člana porodice?

- Published: 2022-09-24
- Modified: 2022-09-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/radionica-za-trudnice-formular-za-zakazivanje/

Drage buduće mame :) Pitanja na koja ćete dobiti odgovore: Kako se pripremiti za promene u telu tokom trudnoće? Kako se pripremiti za promene u osećanjima tokom trudnoće? Kako se psihološki pripremiti za porođaj? Kako sačuvati odnos sa suprugom i prihvatiti neminovne promene u istom? Koji su psihološki aspekti dojenja? Kako se pripremiti za dolazak novog člana porodice? Pridružite nam se otklonite sve sumnje i sigurni koračajte ka vašoj novoj ulozi!

---

### Psihoterapija – deciji i adolescentni psiholog i psihoterapeut

> Psiholog za decu i adolescente se usko bavi psihološkim testiranjem, dijagnostikom i tretmanom od uzrasta 2 god. do 18 god. života.

- Published: 2022-09-13
- Modified: 2024-05-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija-deciji-i-adolescentni-psiholog/

Psihoterapija za decu i adolescente krojena individualno kako bi efikasno i trajno rešili svoje probleme. Marija Manojlović, master kliničke psihologije, sertifikovani REBT psihoterapeut i pshodijagnostičar. Iskustvo u radu sa decom, adolescentima i mladima u Srbiji u Francuskoj. Rad na srpskom, engleskom i francuskom jeziku. Psihoterapeut, saradnik i autor Psihocentrale. Radi zakazivanja možete nazvati ordinaciju radnim danima od 8h - 16h putem tel: 065/228-8886

---

### Članstvo u Psihocentrali

> Članstvo u psihocentrali omogućava pristup naprednim testovima, video i uživo radionicama kao i tekstovima kako bi unapredili svoje mentalno zdravlje.

- Published: 2022-01-24
- Modified: 2022-01-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/clanstvo-u-psihocentrali/

ZA SVE BUDUĆE ČLANOVE U PRIPREMI SU NEKOLIKO NOVIH NIVOA ČLANSTVA KOJA ĆE MOĆI DA SE UPLAĆUJU ONLINE PREKO NAŠEG PORTALA Osnovno članstvo Cena 4. 000RSD godišnje Omogućava pristup zaštićenim tekstovima i naprednim testovima ličnosti u trajanju od godinu dana. Napredno članstvo Cena 6. 000RSD godišnje Omogućava pristup zaštićenim tekstovima i naprednim testovima ličnosti i jednoj video radionici u trajnju od godinu dana. Pro članstvo Cena 10. 000RSD godišnje Omogućava pristup zaštićenim tekstovima, naprednim testovima ličnosti, 3 video radionice u trajanju od godinu dana. VIP članstvo Cena 13. 000RSD godišnje Omogućava pristup zaštićenim tekstovima, naprednim testovima ličnosti, svim video radionicama i radionicama organizovanim uživo u trajanju od godinu dana. Trenutno možete postati član nivoa - ALISA po ceni od 20EUR u periodu od 3 meseca sa pristupom sekciji naprednih testova.

---

### Switching plans wizard

- Published: 2021-12-23
- Modified: 2021-12-23
- URL: https://www.psihocentrala.com/tds-switching-plans-wizard/



---

### Psihoterapija - deciji i adolescentni psihijatar i psihoterapeut

> Psihoterapija za decu i adolescente krojena individualno kako bi efikasno i trajno rešili svoje probleme.

- Published: 2021-12-03
- Modified: 2025-05-20
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija-deciji-i-adolescentni-psihijatar-i-psihoterapeut/

Spec dr med. Nevena Milenković, specijalista dečje i adolescentne psihijatrije, psihoanalitički psihoterapeut u edukaciji. Usluge: lekarska psihijatrijska dijagnostika i tretman dece i adolescenata; psihoterapijski rad sa decom, roditeljima i odraslima, psihoterapijsko savetovanje. Posebna oblast rada: poremećaji ličnosti. Licenca: Lekarska komora Srbije Metodi rada: uživo i online Radi zakazivanja možete nazvati ordinaciju radnim danima od 8h - 16h putem tel: 065/228-8886

---

### Cena pregleda psihijatra i cena psihoterapije

> U zavisnosti od toga da li radite sa psihijatrom ili psihologom, usled razlika u stepenu stručnosti i mogućnosti i cena varira.

- Published: 2021-06-29
- Modified: 2025-04-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija-cena/

Dr sci. med. Petar Vojvodić, Specijalista psihijatrije, sertifikovani REBT psihoterapeut i doktor nauka. Usluge: lekarska psihijatrijska dijagnostika i tretman odraslih, psihoterapija odraslih i parova, psihoterapijsko savetovanje, psihoedukacija Licenca: Lekarska komora Srbije Metodi rada: uživo i online Cena lekarskog psihijatrijskog pregleda: 9. 000,00 RSD Cena psihoterapijskog rada: 8. 000,00 RSD KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE: 065/228-8886 ordinacija@psihocentrala. com Prof. dr Goran Mihajlović Usluge: psihijatrijska dijagnostika i tretman profesora, koučing, psihoterapijsko savetovanje Posebna oblast rada: depresija, bipolarni i anskiozni poremećaji Licenca: Lekarska komora Srbije Metodi rada: uživo vikendom Cena profesorskog psihijatrijskog pregleda: 10. 000,00 RSD Cena koučinga: 7. 000,00 RSD KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE: 065/228-8886 ordinacija@psihocentrala. com Spec dr med. Branko Burmazović, Specijalista psihijatrije Usluge: lekarska psihijatrijska dijagnostika i tretman, psihijatrijski pregled na terenu, psihijatrijski tretman bolesti zavisnosti, psihoterapijsko savetovanje Posebna oblast rada: bolesti zavisnosti Licenca: Lekarska komora Srbije Metodi rada: uživo i online Cena pregleda: 7. 000,00 RSD Cena psihoterapijskog rada: 6. 200,00 RSD Cena rada na terenu: 14. 000,00 RSD KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE: 065/228-8886 ordinacija@psihocentrala. com Spec dr med. Jovana Nešić, specijalista psihijatrije Psihijatar sa višegodišnjim iskustvom u radu na Klinici za psihijatrijske bolesti " Dr Laza Lazarevic". Nacionalno i evropski sertifikovani psihološki savetnik iz oblasti transakcione analize. Usluge: lekarska psihijatrijska dijagnostika i tretman odraslih, psihoterapija odraslih, psihoterapijsko savetovanje, psihoedukacija Licenca: Lekarska komora Srbije Posebne oblasti rada: depresija, anksioznost i sa stresom povezani poremećaji psihosomatski poremećaji, psihotični poremećaji Metodi rada: uživo i online Cena lekarskog psihijatrijskog pregleda: 7. 000,00 RSD Cena psihoterapijskog rada: 6. 200,00 RSD KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE: 065/228-8886 ordinacija@psihocentrala. com Spec....

---

### Zakazivanje psihoterapije

> Uspešno ćete savladati svoje probleme i nećete ostati blokirani u životu. Postanite sigurniji, opušteniji i sa više samopouzdanja.

- Published: 2021-06-11
- Modified: 2025-05-20
- URL: https://www.psihocentrala.com/zakazivanje-psihoterapije/

IMATE PROBLEM ILI VIŠE NJIH? ZAKAŽITE TERAPIJU SA STRUČNJAKOM PSIHOCENTRALE. Mučite da pomognete sebi ili osobi do koje Vam je stalo? Stava smo da prave informacije, profesionalci i pomoć trebaju svima da budu lako dostupni. Uspešno ćete savladati svoje probleme i nećete ostati blokirani u životu. Od nesigurnih, uplašenih i izgubljenih postanite sigurniji, opušteniji i sa više samopouzdanja. Zakažite terapiju popunjavanjem formulara ispod ili nas nazovite na 065/228-8886 radnim danima od 8 - 16h.

---

### My Account

- Published: 2021-05-17
- Modified: 2021-05-17
- URL: https://www.psihocentrala.com/account/



---

### Psihoterapija - Psiholog i Psihoterapeut

> Psihoterapija krojena individualno kako bi efikasno i trajno rešili svoje probleme.Milica Anđelković, diplomirani psiholog, TA psihoterapeut

- Published: 2021-04-19
- Modified: 2025-05-20
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija-psiholog-i-psihoterapeut/

Marija Manojlović, master kliničke psihologije, sertifikovani REBT psihoterapeut i pshodijagnostičar. Iskustvo u radu sa odraslima, adolescentima i decom u Srbiji u Francuskoj. Rad na srpskom, engleskom i francuskom jeziku. Usluge: psihološka dijagnostika i tretman, psihoterapija, psihoterapijsko savetovanje. Metodi rada: uživo i online Cena: 5. 500RSD Radi zakazivanja možete nazvati ordinaciju radnim danima od 8h - 16h putem tel: 065/228-8886 ili nam pisati na email ordinacija@psihocentrala. com

---

### Psihoterapija - Psihijatar i psihoterapeut

> Psihoterapija i po potrebi farmakoterapija individualno krojena kako bi efikasno i trajno rešili svoje probleme. Dr sci. med. Petar Vojvodić.

- Published: 2021-04-19
- Modified: 2025-05-20
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija-psihijatar-i-psihoterapeut/

Dr sci. med. Petar Vojvodić, Specijalista psihijatrije, sertifikovani REBT psihoterapeut i doktor nauka. Usluge: lekarska psihijatrijska dijagnostika i tretman odraslih, psihoterapija odraslih i parova, psihoterapijsko savetovanje, psihoedukacija Licenca: Lekarska komora Srbije Metodi rada: uživo i online Direktor i osnivač "Psihocentrale". KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE: 065/228-8886 ordinacija@psihocentrala. com Spec dr med. Branko Burmazović, Specijalista psihijatrije Usluge: lekarska psihijatrijska dijagnostika i tretman, psihijatrijski pregled na terenu, psihijatrijski tretman bolesti zavisnosti, psihoterapijsko savetovanje Posebna oblast rada: bolesti zavisnosti Licenca: Lekarska komora Srbije Metodi rada: uživo i online KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE: 065/228-8886 ordinacija@psihocentrala. com Spec dr med. Jovana Nešić, specijalista psihijatrije Psihijatar sa višegodišnjim iskustvom u radu na Klinici za psihijatrijske bolesti " Dr Laza Lazarevic". Nacionalno i evropski sertifikovani psihološki savetnik iz oblasti transakcione analize. Usluge: lekarska psihijatrijska dijagnostika i tretman odraslih, psihoterapija odraslih, psihoterapijsko savetovanje, psihoedukacija Licenca: Lekarska komora Srbije Posebne oblasti rada: depresija, anksioznost i sa stresom povezani poremećaji psihosomatski poremećaji, psihotični poremećaji Metodi rada: uživo i online KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE: 065/228-8886 ordinacija@psihocentrala. com Radi zakazivanja možete nazvati ordinaciju radnim danima od 8h - 16h putem tel: 065/228-8886

---

### Psiholosko testiranje

> Psiholosko testiranje je precizan nacin dijagnostike. Saznajte da li imate problem, u kojoj meri je izrazen i kako da krenete put resavanja.

- Published: 2021-03-09
- Modified: 2025-05-20
- URL: https://www.psihocentrala.com/psiholosko-testiranje/

ŽELITE DA BUDETE SIGURNI? ZAKAŽITE PROFESIONALNO PSIHOLOŠKO TESTIRANJE SA STRUČNJAKOM PSIHOCENTRALE. Razumemo Vas i pozdravljamo odluku da budete odgovorni prema svom mentalnom zdravlju i životu! Omogućavamo profesionalnu psihološku dijagnostiku i testiranje sa našim stučnjacima za mentalno zdravlje uz izdavanje detaljnog izveštaja i saveta o daljim koracima. Zakažite testiranje popunjavanjem formulara ispod ili možete nazvati ordinaciju radnim danima od 8h - 16h putem tel: 065/228-8886

---

### Politika Privatnosti i Uslovi Korišćenja

> Ova Politika privatnosti reguliše praksu prikupljanja informacija od korisnika prilikom korišćenja Internet stranice www.psihocentrala.com.

- Published: 2021-01-31
- Modified: 2025-05-18
- URL: https://www.psihocentrala.com/politika-privatnosti-i-uslovi-koriscenja/

POLITIKA PRIVATNOSTI (verzija 1. 1, važi od 18. маја 2025. ) 1. Definicije „Sajt“ – internet stranica www. psihocentrala. com. „Vi/korisnik“ – svako fizičko lice koje pristupa Sajtu. „Rukovalac podataka“ : Udruženje “Psihocentrala” (MB 28196504, PIB 109403643), Crnogorska 2, 11000 Beograd; Petar Vojvodić PR Specijalistička lekarska ordinacija iz oblasti psihijatrije “Psihocentrala” (MB 66370402, PIB 112811212), Crnogorska 2, 11000 Beograd. Zajednički nastupaju kao Zajednički rukovaoci u smislu чл. 44. Zakona о zaštiti podataka о ličnosti („Sl. glasnik RS“ 87/2018). „Obrađivač podataka“ – pravno/fizičko lice koje po ugovoru obrađuje podatke u ime Rukovaoca (npr. hosting provajder, računovodstvena agencija). 2. Vrste podataka koje prikupljamo Kategorija podataka Primeri Pravna osnova* Period čuvanja** - - - - Kontakt podaci e-mail, telefon art. 12 st. 1 tač. a) (pristanak) do opoziva pristanka / 2 godine od poslednje interakcije - - - - Podaci о plaćanju broj računa, iznos, datum art. 12 st. 1 tač. b), v) 10 год. (čl. 47 Zakona о računovodstvu) Tehnički i kolačići IP adresa, log fajlovi, kolačići sesije art. 12 st. 1 tač. f) (legitimni interes) 26 meseci * U smislu Zakona о ZZPL; **ako poseban zakon propisuje duži rok, primenjujemo duži; ***posebna kategorija podataka (чл. 17 ZZPL). 3. Svrha obrade Zakazivanje pregleda, vođenje zdravstvene dokumentacije. Elektronsko plaćanje i fakturisanje. Slanje informativnih i edukativnih mejlova samo uz Vaš izričit pristanak. Odgovaranje на Vaše upite (kontakt forma, telefon, e-mail). Poboljšanje performansi Sajta (analitika, kolačići). Saradnja sa nadležnim organima (sudske odluke, javno zdravlje). 4. Kolačići Sajt koristi isključivo kolačiće: Neophodni kolačići (funkcionisanje Sajta –...

---

### Prijavljivanje

- Published: 2021-01-31
- Modified: 2021-02-06
- URL: https://www.psihocentrala.com/prijava/

Ukoliko niste još naš član, unapredite svoj život i postanite bolji u svemu što radite pretplatom na naše napredne testove i profesionalne sadržaje kreirane od strane stručnjaka za mentalno zdravlje. Ukoliko već jeste, želimo Vam dobrodošlicu. Unesite svoje podatke ispod.

---

### Moj Profil

- Published: 2021-01-31
- Modified: 2021-01-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/moj-profil/



---

### Hvala Vam!

- Published: 2021-01-31
- Modified: 2021-01-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/hvala/

Uspešno ste postali član Psihocentrale! DOBRODOŠLI

---

### IZBOR ČLANSTVA

- Published: 2021-01-31
- Modified: 2021-03-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/clanstvo/

Jednomesečni program 4 Seanse sa Dr sci med Petrom Vojvodićem (Pun mesec posvećenosti uz ukupno 4h individualnog rada) Ekskluzivni jednomesečni pristup napredim testovima licnosti na psihocentrala. com : Ennengram test ličnosti, Joungov test arhetipova i Test osobina temperamenta. Ekskluzivni jednomesečni pristup online kursevima od strane Dr sci med Petra Vojvodica: Napredna asertivna komunikacija i Nauka i umetnost muško - ženskih odnosa sa završnim izdavanjem sertifikata. (12 - 16 sati materijala). Kompletno psihološko testiranje i test inteligencije sa psihologom (50% popusta u odnosu na redovnu cenu) - sa detaljnim štampanim izveštajem (4-6h rada) Tromesečni program 12 Seansi sa Dr sci med Petrom Vojvodićem (Tri meseca posvećenosti uz ukupno 12h individualnog rada) Ekskluzivni tromesečni pristup napredim testovima licnosti na psihocentrala. com : Ennengram test ličnosti, Joungov test arhetipova i Test osobina temperamenta. Ekskluzivni tromesečni pristup online kursevima od strane Dr sci med Petra Vojvodica: Napredna asertivna komunikacija i Nauka i umetnost muško - ženskih odnosa sa završnim izdavanjem sertifikata. (12 - 16 sati materijala). Kompletno psihološko testiranje i test inteligencije sa psihologom - sa detaljnim štampanim izveštajem (4-6h rada) Šestomesečni program 24 Seanse sa Dr sci med Petrom Vojvodićem (Šest meseci posvećenosti uz ukupno 24h individualnog rada) Ekskluzivni trajni pristup napredim testovima licnosti na psihocentrala. com : Ennengram test ličnosti, Joungov test arhetipova i Test osobina temperamenta. Ekskluzivni trajni pristup sadašnjim u budućim online kursevima od strane Dr sci med Petra Vojvodica: Napredna asertivna komunikacija i Nauka i umetnost muško - ženskih odnosa sa završnim izdavanjem sertifikata. (12 - 16 sati materijala)....

---

### 16 tipova licnosti

- Published: 2021-01-31
- Modified: 2021-01-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/clanstvo/16-tipova-licnosti/



---

### Ennengram

- Published: 2021-01-17
- Modified: 2021-01-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/clanstvo/ennengram/



---

### Sekcija za članove

- Published: 2021-01-05
- Modified: 2021-02-06
- URL: https://www.psihocentrala.com/clanstvo/premium/

Ovaj sadrzaj je dostupan samo clanovima Psihocentrale. Enneagram je model ličnosti u kojem postoji devet tipova ličnosti, međusobno povezani prema geometriji figure EnneagramTest ličnosti zasnovan na Jungovoj teoriji koji osobe klasifikuje u 16 različitih tipova na osnovu četiri kontasta: introverzija-ekstroverzija, čulnost-intuicija, razmišljanje-osećaj i prosuđivanje-opažanje.

---

### test

- Published: 2020-07-24
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/test/



---

### google298c1583aa0906a6

- Published: 2018-06-12
- Modified: 2018-06-12
- URL: https://www.psihocentrala.com/google298c1583aa0906a6-2/

google298c1583aa0906a6google-site-verification: google298c1583aa0906a6. html

---

### Statut udruzenja Psihocentrala

- Published: 2016-09-23
- Modified: 2016-09-23
- URL: https://www.psihocentrala.com/statut-udruzenja-psihocentrala/

У складу са одредбама чл. 11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр. 51/09), на оснивачкој скупштини одржаној дана 18. 02. 2016. године, у Београду, усвојен је СТАТУТ УДРУЖЕЊА ,,Психоцентрала” Област остваривања циљева Члан 1. ,,Психоцентрала” (у даљем тексту Удружење) је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева у области хуманистичких и медицинских наука и струка, на првом месту психијатрије и психологије, али и сродних области, у складу са овим Статутом и другим општим актима, којима се утврђују питања унутрашње организације и рада и међународни односи чланова Удружења, а у складу са Законом и професионалним стандардима. Циљеви удружења Члан 2. Циљеви Удружења су информисање јавности о менталном здрављу, методима и процесима психологије и психијатрије, са нагласком на примену истих у практичне сврхе; залагање за едукацију из области менталног здравља, психологије и психијатрије, а у складу са новим теоријским, истраживачким и стручним тенденцијама и етичности у пракси обављања психотерапије и едукације; ширење свести о менталном здрављу и дестигматизацији према корисницима психијатријских установа и онима који траже стручну помоћ; пружање подршке особама са менталним потешкоћама; спровођење научно-истраживачких делатности, затим учествовање у организацији стручних конференција и публиковање стручне литературе. Члан 3. Ради остваривања својих циљева Удружење ће нарочито: Да промовише научна истраживања и сазнања из области психологије и психијатрије. Да промовише сарадњу у Србији, региону и Европи на пољу менталног здравља, психологије и психијатрије. Промовисати унапређење менталног здравља у Србији. Помагати чланове удружења да координирају своје активности, укључујући: конференције, обуке, сертификате, публикације, комуникацију са сродним асоцијацијама. Организовати...

---

### Trening, grupe i edukacija

> Trening i edukacije u organizaciji Psihocentrale

- Published: 2016-05-26
- Modified: 2021-01-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/trening-i-edukacija/

TRENING, GRUPE I EDUKATIVNI PROGRAM PSIHOCENTRALE Poboljšajte svoje znanje, steknite nove veštine i unapredite funkcionisanje u privatnom i poslovnom okruženju. Radionice vode članovi našeg Tima sa dugogodišnjim iskustvom u psihoterapijskom i radioničarskom radu, domaći i inostrani predavači. Profili predavača su lekari, dipl. psiholozi i pedagozi. "Naučite da asertivno komunicirate i otvorite sebi mnoga vrata, unapredite odnose sa ljudima, povratite samopoštovanje i samopouzdanje. Postavljajte ciljeve sa lakoćom, rešavajte probleme i odlučno donosite odluke u životu. Uhvatite stres pod ruku i napravite od njega svog novog neočekivanog saveznika. Naučite da prepoznajete i tumačite svoje i emocije osobe koja sedi preko puta vas. Ukrotite ih, ovladajte njima, poboljšajte razumevanje, komunicirajte kao nikada do sad i dajte novu boju odnosima. Prepoznajte stvari koje su vam važne u životu, koje daju smisao svakom vašem danu, a umesto da samo bežite od nepijatnosti, pohrlite u uspeh i radost i koračate sa osmehom na ovom putovanju koje se zove život. " Više informacija možete dobiti kontaktom putem email adrese: kontakt@psihocentrala. com ili na telefon 0642288885

---

### Kontakt

> Psihoterapija, psihoedukacija, psihodijagnostika i savetovanje. Rešivi su anksioznost, depresija, panični napadi, fobije i drugi problemi.

- Published: 2016-04-29
- Modified: 2025-05-20
- URL: https://www.psihocentrala.com/kontakt/

Kontakt podaci za zakazivanje Telefon: +381652288886 (radnim danima od 8h-16h) Email: ordinacija@psihocentrala. com Adresa: Crnogorska 2, Savski Venac, Beograd - Psihocentrala na interfonu Specijalistička psihijatrijska ordinacija Psihocentrala obavlja svoju delatnost uz rešenje Ministarstva Zdravlja Srbije. Lekarski tim se sastoji od specijalista psihijatrije za rad sa odraslima kao i specijalista psihijatrije za decu i adolescente sa licencom za rad Lekarske Komore Srbije. Usluge: lekarska psihijatrijska dijagnostika i tretman odraslih, dece i adolescenata, rad na terenu, psihoterapija odraslih, parova, dece i adolescenata, psihoterapijsko savetovanje, psihoedukacija. Medicinski saradnici ordinacije su psiholozi opredeljeni za rad sa odraslima, decom i adolescentima. Usluge: psihološka dijagnostika i tretman, psihoterapija odraslih, dece i adolescenata, psihoterapijsko savetovanje, psihološko testiranje i razvoj veština.

---

### Psihijatar, Psiholog, Psihoterapeut i Psihoterapija

> U službi Vašeg zdravlja i života. Psihijatar ili Psiholog za odrase i decu. Usluge: Dijagnostika, Lečenje, Psihoterapija i Testiranje.

- Published: 2016-04-29
- Modified: 2024-09-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/



---

### Spisak lekova, opis i uputstva

> Podela psihijatrijskih lekova po klasama, sa opisom i uputstvom za upotrebu. Saznajte o tipovima lekova, načinu dejstva i primene.

- Published: 2016-02-20
- Modified: 2021-06-22
- URL: https://www.psihocentrala.com/spisak-lekova-i-uputstva-za-upotrebu/



---

### ZAKON O ZAŠTITI LICA SA MENTALNIM SMETNJAMA

> Ovim zakonom bliže se uređuju osnovna načela, organizovanje i sprovođenje zaštite mentalnog zdravlja, način i postupak, organizacija i uslovi lečenja i smeštaj bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u stacionarne i druge zdravstvene ustanove.

- Published: 2015-12-22
- Modified: 2018-08-16
- URL: https://www.psihocentrala.com/zakon-o-zastiti-lica-sa-mentalnim-smetnjama/

(Sl. glasnik RS br. 45/13) Osnovni tekst na snazi od 30/05/2013 , u primeni od 30/05/2013 I. UVODNE ODREDBE Sadržina zakona Član 1. Ovim zakonom bliže se uređuju osnovna načela, organizovanje i sprovođenje zaštite mentalnog zdravlja, način i postupak, organizacija i uslovi lečenja i smeštaj bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u stacionarne i druge zdravstvene ustanove. Značenje izraza u ovom zakonu Član 2. Osnovni pojmovi u ovom zakonu imaju sledeće značenje: lice sa mentalnim smetnjama je nedovoljno mentalno razvijeno lice, lice sa poremećajima mentalnog zdravlja, odnosno lice obolelo od bolesti zavisnosti; psihijatrijska ustanova je stacionarna zdravstvena ustanova ili organizacioni deo stacionarne zdravstvene ustanove u kojoj se obavljaju specijalističko-konsultativni pregledi i bolničko lečenje lica sa mentalnim smetnjama; psihijatar je doktor medicine sa završenom specijalizacijom iz psihijatrije ili neuropsihijatrije, odnosno dečje psihijatrije; konzilijum čine najmanje tri zdravstvena radnika i zdravstvena saradnika, od kojih su najmanje dva psihijatra, a jedan zdravstveni saradnik; stručni tim čine zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici koji utvrđuju i sprovode individualni plan lečenja i rehabilitacije lica sa mentalnim smetnjama; medicinska mera je određeni dijagnostički postupak, oblik lečenja, prijem i smeštaj u psihijatrijsku ustanovu, uključivanje u odgovarajuće obrazovne programe koji se sprovode u psihijatrijskoj ustanovi, istraživanje na području zaštite i unapređenja zdravlja lica sa mentalnim smetnjama; prijem u psihijatrijsku ustanovu je postupak od dolaska ili dovođenja lica sa mentalnim smetnjama u ovu ustanovu radi pregleda i lečenja, do donošenja odluke o njegovom zadržavanju ili smeštaju u psihijatrijsku ustanovu; pristanak na smeštaj je slobodno izražena volja lica sa mentalnim smetnjama...

---

### DECA, ADOLESCENTI i RODITELJSTVO

> Deca, adolescenti i roditeljstvo su teme koje se tiču svih nas. Psihijatar i psihoterapeut znaju da pomognu ako imate poteteškoća.

- Published: 2015-08-31
- Modified: 2024-05-08
- URL: https://www.psihocentrala.com/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/



---

### SHIZOFRENIJA I PSIHOZE

> Shizofrenija se karakteriše spektrom neobičnih i upadljivih ponašanja koja uzrokuju velike poremećaje u životima obolelih i ljudima u njihovoj blizini

- Published: 2015-08-31
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/shizofrenija-i-psihoze/

Poremećaj poznat kao shizofrenija kroz ljudsku istoriju izazivao je zabrinutost, čuđenje i strah. Osobe sa shizofrenijom su nekada smatrane da su opsednutime demonima, pa su bili mučeni, proganjani, zatvarani i izolovani zbog straha drugih ljudi. Iako je napravljen napredak u razumevanju uzroka, tokova i lečenja shizofrenije, ovaj poremećaj i dalje zbunjuje medicinske radnike i društvo. Ljudi se lakše nose sa idejom da neko boluje od raka nego sa upadljivim ponašanjem, halucinacijama i čudnim idejama osobe sa shizofrenijom. Uzroci shizofrenije još uvek nisu potpuno objašnjeni, kao ni kod mnogih drugih mentalnih poremećaja. Prijatelji i porodica često su šokirani, uplašeni ili ljuti kada saznaju za dijagnozu. Ljudi često zamišljaju osobu sa shizofrenijom kao nekoga nasilnog i bez kontrole, za razliku od osobe sa drugim mentalnim poremećajem. Ipak, predrasude i netačna shvatanja o shizofreniji mogu se lako ispraviti. „Misterija obavijena u zagonetku“ Očekivanja postaju realnija kada se shizofrenija shvati kao poremećaj koji zahteva dugotrajni i često doživotni tretman. Demistifikacija bolesti, zajedno sa najnovijim otkrićima u oblasti neurologije i neuropsihologije, pruža novu nadu za efikasnije tretmane ovog poremećaja koji je ranije imao lošu prognozu. Shizofrenija se karakteriše širokim spektrom neobičnih i upadljivih ponašanja koja uzrokuju velike poremećaje u životima obolelih i ljudima u njihovoj blizini. Ovaj poremećaj pogađa ljude bez obzira na pol, rasu, društveni status ili kulturu. Sumanute ideje i halucinacije su česte kod shizofrenije Najuočljiviji simptom shizofrenije je poremećaj u načinu na koji osoba razmišlja i shvata stvarnost. Osoba može izgubiti sposobnost da racionalno procenjuje svoju okolinu i odnose sa drugim ljudima....

---

### STRES

> Stres je modernog doba uzrokovana brzim stilom života, modernim tehnologijama i burnim kulturoloskim promenana.

- Published: 2015-08-31
- Modified: 2021-06-22
- URL: https://www.psihocentrala.com/stres/



---

### SPAVANJE

> Dajemo odgovor na pitanje šta je normalan san, koji postoje poremećaji spavanja, kako se dijagnostikuju i leče i kako možete pomoći sebi i drugima.

- Published: 2015-08-31
- Modified: 2024-05-08
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji-spavanja/

Poremećaji sna pogađaju mnogo više ljudi nego što se misli – prema nekim podacima oko 20% naših sugrađana boluje od nekog poremećaja spavanja. Mnogi ljudi uopšte ne uviđaju da pate od poremećaja sna. Takvi mogu u toku dana osećati slabi umor, dezorijentaciju i nemogućnost da se pokrenu. Ovakvi poremećaji uzrokovani lišavanjem sna utiču na posao, vožnju i socijalne aktivnosti. Kao najčešći poremećaji sna pominju se nesanica, slip apnea (prekid disanja dokom sna), pospanost tokom dana, sindrom nemirnih nogu i narkolepsija. Zašto nam je potreban san? Iako istraživači još uvek pokušavaju da saznaju zašto je tačno ljudima neophodan san, istraživanja na životinjama pokazuju da je san neophodan za preživljavanje. Npr, dok obični pacov obično živi od dve do tri godine, oni koji su lišeni REM faze u proseku žive svega pet nedelja, dok oni koji su lišeni svih faza spavanja žive otprilike tri nedelje. Pacovi kojima je uskraćen san takođe razvijaju neuobičajeno visoku telesnu temperaturu sa pojavom rana na repu i šapama. Rane se mogu pojaviti jer im se pogoršava stanje imunog sistema. Pojedine studije pokazuju da lišavanje sna štetno utiče na imuni sistem. Ispostavlja se da je san neophodan našem nervnom sistemu kako bi pravilno funkcionisao. Premalo sna čini nas pospanim i onemogućuje koncentraciju tokom dana. Isto tako negativno utiče na pamćenje i fizički učinak i smanjuje mogućnost izvođenja matematičkih operacija. Ukoliko se lišavanje sna produži, mogu uslediti halucinacije i promene raspoloženja. Pojedini stručnjaci smatraju da su neuroni koje koristimo dok smo budni tokom sna u prilici da se ,,ugase“...

---

### POREMEĆAJI PSIHIČKOG RAZVOJA

- Published: 2015-08-31
- Modified: 2015-08-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji-psihickog-razvoja/

HVALA NA INTERESOVANJU STRANICA JE TRENUTNO U IZRADI I BIĆE USKORO DOSTUPNA SRDAČNO VAS POZIVAMO DA ISTRAŽUJETE SAJT I DA NAS PONOVO POSETITE

---

### POREMEĆAJI ISHRANE

- Published: 2015-08-31
- Modified: 2015-08-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji-ishrane/

HVALA NA INTERESOVANJU STRANICA JE TRENUTNO U IZRADI I BIĆE USKORO DOSTUPNA SRDAČNO VAS POZIVAMO DA ISTRAŽUJETE SAJT I DA NAS PONOVO POSETITE

---

### EMOTIVNI ODNOSI I SEKSUALNOST

> Emotivni odnosi i seksualnost predstavljaju važan, neraskidivi i sastavni deo našeg psihičkog života koji nas definiše, izgrađuje, kažnjava i nagrađuje.

- Published: 2015-08-31
- Modified: 2024-05-08
- URL: https://www.psihocentrala.com/emotivni-odnosi-i-seksualnost/



---

### DEPRESIJA I BIPOLARNI POREMEĆAJ

- Published: 2015-08-31
- Modified: 2015-11-21
- URL: https://www.psihocentrala.com/depresija-i-bipolarni-poremecaj/



---

### BIPOLARNI POREMEĆAJ

> Bipolarni poremećaj je kompleksan mentalni poremećaj koji karakteriše ciklična promena raspoloženja, energije i aktivnosti.

- Published: 2015-08-31
- Modified: 2025-04-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/bipolarni-poremecaj/

Bipolarni poremećaj Bipolarni poremećaj je kompleksan mentalni poremećaj koji karakteriše ciklična promena raspoloženja, energije i aktivnosti. Ljudi sa bipolarnim poremećajem ispoljavaju periodične epizode manije, hipomanije i depresije. Ovaj poremećaj utiče na kvalitet života, međuljudske odnose i funkcionalnost osobe. Naša psihijatrijska ordinacija pruža stručnu pomoć u dijagnostici, lečenju i praćenju osoba sa bipolarnim poremećajem. Etiologija Etiologija bipolarnog poremećaja nije u potpunosti razjašnjena, ali se smatra da je rezultat interakcije genetskih, bioloških, socijalnih i psiholoških faktora. Neki od faktora rizika uključuju nasleđe, poremećaje neurotransmitera, hormonske disbalanse, stres i traumatske događaje. Učestalost Bipolarni poremećaj pogađa oko 1-3% stanovništva širom sveta, sa prvim epizodama koje se najčešće javljaju tokom adolescencije ili rane odrasle dobi. Poremećaj se javlja podjednako kod muškaraca i žena, a rizik od razvoja bipolarnog poremećaja je veći kod osoba sa bliskim srodnicima koji imaju poremećaj. Simptomi Simptomi bipolarnog poremećaja variraju u zavisnosti od faze poremećaja. Osobe sa bipolarnim poremećajem prolaze kroz epizode manije, hipomanije i depresije. Manija i hipomanija: Povišeno raspoloženje Povećana energija Smanjena potreba za snom Govorljivost Brzo donošenje odluka Povećana samopouzdanost Neodgovorno ponašanje Razdražljivost Depresija: Tuga i beznađe Gubitak interesa za aktivnosti Promene apetita i telesne mase Problemi sa spavanjem Umor i gubitak energije Osećaj bezvrednosti Problemi sa koncentracijom Suicidalne misli Dijagnostika Dijagnoza bipolarnog poremećaja zahteva temeljan psihijatrijski pregled, koji uključuje procenu simptoma, medicinsku istoriju i porodičnu anamnezu. Ponekad je potrebno sprovesti i dodatne medicinske preglede kako bi se isključili drugi mogući uzroci simptoma. Diferencijalna dijagnostika je važan deo procene mentalnih poremećaja, jer se simptomi različitih poremećaja često preklapaju...

---

### LABORATORIJA

- Published: 2015-08-30
- Modified: 2020-05-09
- URL: https://www.psihocentrala.com/laboratorija/



---

### SAVETI I UPUTSTVA

> Kvalitetni članci sa informacijama, savetima i uputstvima vezanim za psihijatrijske lekove.

- Published: 2015-08-30
- Modified: 2020-05-09
- URL: https://www.psihocentrala.com/saveti-i-uputstva/



---

### PSIHOTERAPEUT

> Psihoterapija, psihijatrija, psihoedukacija i savetovanje. Naš tim psihijatara i psihologa su tim koji će vam rešiti problem.

- Published: 2015-08-17
- Modified: 2025-05-20
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapeut-beograd/

Psihijatrijska ordinacija Psihocentrala obavlja delatnost uz rešenje Ministarstva Zdravlja ZA ODRASLE: LEKARSKI PSIHIJATRIJSKI, PSIHOTERAPIJSKI, PSIHOLOŠKI TRETMAN I DIJAGNOSTIKA Dr sci. med. Petar Vojvodić, Specijalista psihijatrije, sertifikovani REBT psihoterapeut i doktor nauka. Usluge: lekarska psihijatrijska dijagnostika i tretman odraslih, psihoterapija odraslih i parova, psihoterapijsko savetovanje, psihoedukacija Licenca: Lekarska komora Srbije Metodi rada: uživo i online KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE: 065/228-8886 ordinacija@psihocentrala. com Spec dr med. Branko Burmazović, Specijalista psihijatrije Usluge: lekarska psihijatrijska dijagnostika i tretman, psihijatrijski pregled na terenu, psihijatrijski tretman bolesti zavisnosti, psihoterapijsko savetovanje Posebne oblasti rada: depresija, anksioznost, psihoze, bolesti zavisnosti Licenca: Lekarska komora Srbije Metodi rada: uživo i online KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE: 065/228-8886 ordinacija@psihocentrala. com Prof dr Goran Mihajlović, Specijalista psihijatrije, doktor medicinskih nauka, redovni profesor univerziteta sa tridesetogodišnjim iskustvom iz kliničke psihijatrije. Objavio je preko 100 stručnih i naučnih radova u inostranim i domaćim časopisima iz oblasti psihijatrije i psihofarmakologije. Usluge: lekarska psihijatrijska dijagnostika i tretman odraslih, psihoterapija odraslih i koučing Licenca: Lekarska komora Srbije Metodi rada: uživo KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE: 065/228-8886 ordinacija@psihocentrala. com Spec dr med. Jovana Nešić, specijalista psihijatrije Psihijatar sa višegodišnjim iskustvom u radu na Klinici za psihijatrijske bolesti " Dr Laza Lazarevic". Nacionalno i evropski sertifikovani psihološki savetnik iz oblasti transakcione analize. Usluge: lekarska psihijatrijska dijagnostika i tretman odraslih, psihoterapija odraslih, psihoterapijsko savetovanje, psihoedukacija Licenca: Lekarska komora Srbije Posebne oblasti rada: depresija, anksioznost i sa stresom povezani poremećaji psihosomatski poremećaji, psihotični poremećaji Metodi rada: uživo i online KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE: 065/228-8886 ordinacija@psihocentrala. com ZA DECU I ADOLESCENTE: LEKARSKI PSIHIJATRIJSKI, PSIHOTERAPIJSKI, PSIHOLOŠKI TRETMAN I DIJAGNOSTIKA...

---

### F90-F98 Poremećaji ponašanja i poremećaji emocija sa početkom u detinjstvu i adolescenciji

> Poremećaji ponašanja i poremećaji emocija sa početkom u detinjstvu i adolescenciji

- Published: 2015-08-13
- Modified: 2024-05-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/f90-f98-poremecaji-ponasanja-i-poremecaji-emocija-sa-pocetkom-u-detinjstvu-i-adolescenciji/

F90. - Disordines hyperkinetici Hiperkinetički poremećaji Ova grupa poremećaja koju karakterišu rani početak (obično u prvih pet godina života), nedostatak istrajnosti u aktivnostima koje zahtevaju kognitivno angažovanje i tendencija prelaska sa jedne aktivnosti na drugu (bez okončanja bilo koje), dezorganizacije, loša kontrola pokreta i preterana aktivnost. Nekoliko drugih nenormalnosti može biti prisutno. Hiperkinetička deca su često neopreznai impulsivna, sklona incidentima, i često imaju disciplinskih problema zbog nepromišljenog kršenja pravila, umesto razumnog protivljenja. Njihovi odnosi sa odraslima, su često, socijalno dezinhibisani, bez uobičajene opreznosti irezerve. Ova deca nisu prihvaćena od druge dece i mogu postati izolovana. Oštećenje kognitivnih funkcija je uobičajeno, a specifični zastoji u razvoju motorike i govora su česti. Sekundarne komplikacije uključuju disocijalno ponašanje i lošu samoprocenu. Isključuje: disordines axiotici (F41. -) disordines evolutionis pervasivae (F84. -) disordines thymiaci (F30-F39) schizophrenia (F20. -) F90. 0 Disordo activitatis et disordo attentionis Poremećaj aktivnosti i poremećaj pažnje Attentione deficienti: • disordo cum hyperactivitatis syndrome hyperactivitatis cum attentione deficienti Isključuje: disordo morum hyperkineticus (F90. 1) F90. 1 Disordo morum hyperkineticus Hiperkinetički poremećaj ponašanja Hyperkinesia cum disordine morum F90. 8 Disordines hyperkinetici alii Drugi hiperkinetički poremećaji F90. 9 Disordo hyperkineticus, non specificatus Hiperkinetički poremećaj, neoznačen Reactio puerorum sive adolescentium hyperkinetica Syndroma hyperkinetica NOS F91. - Disordines morum Poremećaji ponašanja Poremećaje ponašanja karakteriše stalno ponavljano antisocijalno, agresivno i izazivačko ponašanje. Takvo ponašanje može dostići najveće prestupe (od očekivanog za taj uzrast) i stoga je ozbiljnije od običnog dečjeg nestašluka ili adolescentnog bunta. To su trajniji oblici ponašanja (šest ili više meseci). Karakteristike poremećaja ponašanja,...

---

### F80-F89 Poremećaji razvoja psihe

> početak je uvek u detinjstvu; oštećenje ili zaostajanje u razvoju funkcija koje su čvrsto povezane sa biološkim sazrevanjem centralnog nervnog sistema; stabilan tok, bez remisija i recidiva

- Published: 2015-08-13
- Modified: 2024-05-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/f80-f89-poremecaji-razvoja-psihe/

Poremećaji obuhvaćeni u ovoj podgrupi imaju sledeće zajedničke karakteristike: (a) početak je uvek u detinjstvu; (b) oštećenje ili zaostajanje u razvoju funkcija koje su čvrsto povezane sa biološkim sazrevanjem centralnog nervnog sistema; i (c) stabilan tok, bez remisija i recidiva. U većini slučajeva oštećene funkcije govora, vizuo spacijalne sposobnosti i motorna koordinacija. Obično, zaostajanje ili oštećenje postoji od ranog uzrasta, što se pouzdano može otkriti i što će usporiti normalan razvoj, te blaži deficiti ostaju i u odraslo doba osobe. F80. - Disordines evolutionis orationis et linguae, specifici Specifični poremećaji razvoja govora i jezika Poremećaji sticanja normalnih obrazaca govora postoje od ranih stadijuma razvoja. Ova stanja se ne mogu direktno pripisati neurološkim govornim abnormalnim mehanizmima, čulnim oštećenjima, duševnoj zaostalosti ili faktorima sredine. Zaostajanje u razvoju govora prate, često, i drugi problemi, kao što su teškoće u čitanju i spelovanju, nenormalnosti u interpersonalnim odnosima, emocionalni problemi i problemi ponašanja. F80. 0 Disordo orationis articularis specificus Specifičan poremećaj izgovora Specifičan poremećaj razvoja u kome dete koristi govorne glasove manje od odgovarajućeg obima za njegov uzrast, iako je nivo govornih sposobnosti normalan. Dyslalia Lallatio Orationis functionalis disordo: • maturationis phoneticus • orationis articularis Isključuje: Disordo orationis articularis: • aphasia NOS (R47. 0) • apraxia (R48. 2) • disordo orationis: • expressivus (F80. 1) • receptivus (F80. 2) • retardatio mantalis (F70-F79) • surditas (H90-H91) F80. 1 Disordo orationis expressiva Poremećaj ekspresivnog govora Specifičan poremećaj razvoja u kome je sposobnost deteta da koristi ekspresivan govor značajno ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast. Razumevanje...

---

### F70-F79 Duševna zaostalost

> Saznajte koji tipovi duševne zaostalosti postoje, koji su kriterijumi za dijagnostiku i prepoznavanje.

- Published: 2015-08-13
- Modified: 2024-05-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/f70-f79-dusevna-zaostalost/

Stanje zaustavljenog ili nepotpunog psihičkog razvoja, koje se naročito karakteriše poremećajem onih sposobnosti i veština koje se pojavljuju u toku razvojnog perioda i koje doprinose sveukupnom nivou inteligencije, kao što su kogenitivne, govorne, motorne i socijalne sposobnosti. Zaostalost može da se javi sa drugim ili bez drugih duševnih ili telesnih poremećaja. Stepeni duševne zaostalosti se, sporazumno, ocenjuju standardizovanim testovima inteligencije, što se može dopunuti ocenama socijale adaptacije u datoj sredini. Oni daju, približno, nivoe duševne zaostalosti. Dijagnoze će, ipak, zavisiti od stepena sveukupne ocene intelektualnog funcionisanja, od umeća dijagnostikovanja. Vremenom se mogu menjati intelektualne sposobnosti i socijalna adaptacija nagore, a mogu se neznatno i poboljšati vežbama i rehabilitacijom. Dijagnozu treba bazirati na sadašnjim nivoima funkcionisanja. Koristite dodatnu šifru, ako je potrebno, da označite prateća stanja kao što su autizam, drugi razvojni poremećaji, padavica, poremećaji ponašanja ili teški fizički hendikepi. Sledeća podklasifikacija četvrtim karakterom se koristi za kategorije F70-F79 da bi se identifikovao stepen oštećenja ponašanja: . 0 Nema poremećaja ponašanja ili je minimalan . 1 Značajan poremećaj ponašanja koji zahteva pažnju i tretman . 8 Drugi poremećaji ponašanja . 9 Nema napomene o poremećaju ponašanja F70. - Retardatio mentalis levis Laka duševna zaostalost IQ se kreće, približno, od 50 do 69 (u odraslom životnom dobu, duševni razvoj odgovara uzrastu od 9 do 12 godina). Uzrokuje, sigurno, neke teškoće učenja u školi. Mnoge odrasle osobe će moći da rade, da održavaju dobre socijalne odnose i da doprinose društvu. Uključuje: debilitas mentalis intellectus levites subnormalis F71. - Retardatio mentalis moderata Umerena duševna...

---

### F60-F69 Poremećaji ličnosti i poremećaji ponašanja odraslih

> Poremećaji ličnosti obuhvataju stanja i obrasce ponašanja koji perzistiranju i predstavljaju životni stil i odnos osobe prema sebi i drugima.

- Published: 2015-08-13
- Modified: 2024-05-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/f60-f69-poremecaji-licnosti-i-poremecaji-ponasanja-odraslih/

Ova podgrupa obuhvata razna klinički značajna stanja i obrasce ponašanja koji teže perzistiranju i predstavljaju karakterističan životni stil i odnos osobe prema sebi i drugima. Neka od ovih stanja i obrasci ponašanja nastaju u ranom periodu razvoja ličnosti, kao posledica zajedničkog uticaja konstitucionalnih faktora i socijalnog iskustva, dok su druga stečena u toku kasnijeg života. Specifični poremećaji ličnosti (F60. -), mešoviti i drugi poremećaji ličnosti (F61. -), i trajne promene ličnosti (F62. -) duboko su ukorenjeni a i trajni obrasci ponašanja, koji se manifestuju kao neprilagodljiva reagovanja na brojne lične i socijalne situacije. Oni predstavljaju ili ekstreme ili značajne devijacije načina na koji prosečna osoba određene kulture percipira, misli, oseća i naročito kako komunicira sa drugima. Takvi obrasci ponašanja teže stabilnosti i obuhvataju mnogobrojne oblasti ponašanja i psihičkog funkcionisanja. Oni su, često, ali ne uvek, udruženi sa raznim stepenom tuge i problemima socijalnog funkcionisanja. F60. - Disordines personae specifici Specifični poremećaji ličnosti Ovo su ozbiljne karakterološke smetnje ličnosti i tendencija ponašanja osobe. Poremećaji nisu direktna posledica bolesti, oštećenja i drugih promena na mozgu, drugog psihijatrijskog poremećaja i obično uključuju nekoliko aspekata ličnosti. Poremećaji su povezani skoro uvek, sa značajnim ličnim i socijalnim problemima i pojavljuju se obično u kasnom detinjstvu ili adolescenciji a nastavljaju se i u odraslo doba. F60. 0 Disordo personae paranoides Paranoidni poremećaj ličnosti Karakteristike ovog poremećaja ličnosti su: preterana osetljivost na odbacivanje-sujećivanje; nezaboravljanje uvreda; sumnjičavost i tendencija da se doživljaj iskrivi i pogrešno tumače neutralni i prijateljski postupci drugih kao neprijateljski ili puni prezira; sklonost patološkoj...

---

### F50-F59 Sindromi poremećenog ponašanja udruženi sa fiziološkim smetnjama i telesnim faktorima

> Sindromi poremećenog ponašanja udruženi sa fiziološkim smetnjama i telesnim faktorima po MKB 10 klasifikaciji.

- Published: 2015-08-13
- Modified: 2024-05-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/f50-f59-sindromi-poremecenog-ponasanja/

F50. - Disordines alimentarii Poremećaji ishrane Isključuje: anorexia NOS (R63. 0) disordo nutritionis infantilis sive puerilis (F98. 2) polyphagia (R63. 2) problemata nutritionis (R63. 3) F50. 0 Anorexia nervosa Neurotski gubitak apetita Poremećaj karakteriše namerni gubitak težine. Bolesnik izaziva i održava smanjenu težinu. Javlja se najčešće kod devojaka u adolescenciji i mladih žena, ali takođe mogu oboleti i dečaci u adolescenciji, mladi muškarci, pretpubertetna deca i starije žene, sve do menopauze. Poremećaj prati poseban psihološki mehanizam, pri kome perzistira strah od debljine i mlitavosti telesnih kontura, kao nametnuta ideja, i bolesnici primoravaju sebe na smanjenje težine. Javljaju se, obično, pothranjenost (različitog stepena), sekundarni poremećaji žlezda sa unutrašnjim lučenjem i metabolizma i poremećaji telesnih funkcija. Simptomi ove anoreksije su: restriktivna dijeta, preterane vežbe, samoizazvana povraćanja i prolivi i upotreba lekova koji suzbijaju apetit ili izazivaju mokrenje. Isključuje: anorexia (R63. 0) anorexia psychogenes (F50. 8) F50. 1 Anorexia nervosa psychogenes atypica Netipična neurotska anoreksija Poremećaj ima neke karakteristike neurotske anoreksije, ali sveukupna klinička slika ne opravdava tu dijagnozu. Na primer, ključni simptomi mogu biti odsutni, kao što su amenoreja ili izraženi strah od debljine, uz prisustvo mršavljenja i sprovođenje dijete. Ove dijagnoze ne treba koristiti kod telesnih oboljenja koja su udružena sa gubitkom telesne težine. F50. 2 Bulimia nervosa Neurotska proždrljivost Ovaj sindrom karakterišu česti napadi preteranog uzimanja hrane, preterana kontrola telesne težine, praćeno povraćanjem i upotrebom purgativnih sredstava. Ovaj poremećaj ima mnogo psihičkih oblika neurotske anoreksije, uključujući preteranu brigu za izgled i težinu tela. Često povraćanje najčešće dovodi do poremećaja elektrolita...

---

### F40-F48 Neurotski, stresogeni i telesno manifestni poremećaji

> Fobijski anksiozni poremećaji. Grupa poremećaja u kojima se anksioznost izaziva samo, ili uglavnom, u određenim dobro definisanim situacijama

- Published: 2015-08-13
- Modified: 2024-05-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/f40-f48-neurotski-stresogeni-i-telesno-manifestni-poremecaji/

Isključuje: Disordines morum F91. - (F92. 8) F40. - Disordines anxiosi phobici Fobijski anksiozni poremećaji. Grupa poremećaja u kojima se anksioznost izaziva samo, ili uglavnom, u određenim dobro definisanim situacijama, koje nisu u stvari opasne. Stoga se ove situacije izbegavaju ili podnose sa strahom. Bolesnik može da usmeri svoju pažnju na pojedinačne simptome kao što su: palpitacije, osećaj nesvestice, a to je često povezano sa sekundarnim strahom od smrti, gubitka kontrole i ludila. I pomisao o ulaženju u fobijsku situaciju obično izaziva očekivanu anksioznost. Fobijski strah često koegzistira sa depresijom. Da li treba postaviti dve dijagnoze, fobičku anksioznost i depresijsku epizodu, ili samo jednu, određuju trajanje ova dva stanja i terapijski rezultati u vreme lečenja. F40. 0 Agoraphobia Agorafobija-strah od trgova, otvorenog prostora i dr. Dosta dobro poznata grupa fobija koja obuhvata strah od napuštanja kuće, ulaženja u radnje, strah od gužvi, javnih mesta ili od samostalnog putovanja vozovima, autobusima ili avionima. Panički poremećaj je često slika sadašnje epizode i prošlih epizoda. Depresijski i opsesivni simptomi i socijalne fobije često postoje, kao prateće karakteristike. Izbegavanje fobijskih situacija je često upadljivo i neki fobičari doživljavaju malu anksioznost, jer mogu da izbegavaju svoje fobijske situacije. Agoraphobia sine disordine panico Disodo panicus cum agoraphobia F40. 1 Phobia socialis Socijalna fobija Strah od posmatranja drugih ljudi dovodi do izbegavanja socijalnih situacija. Socijalne fobije prate, obično, nizak nivo samopoštovanja i strah od kritike. Može se ispoljavati kao strah od crvenjenja, drhtanja ruku, mučnine ili nagona za mokrenje. Bolesnik je, ponekad, ubeđen da je jedna od...

---

### F30-F39 Poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji)

> Poremećaji raspoloženja tj. poremećaji afekta ili raspoloženja od depresije (sa ili bez pridružene anksioznosti) do ushićenja.

- Published: 2015-08-13
- Modified: 2024-05-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/f30-f39-poremecaji-raspolozenja-afektivni-poremecaji/

Ova podgrupa obuhvata poremećaje afekta ili raspoloženja od depresije (sa ili bez pridružene anksioznosti) do ushićenja. Promena raspoloženja je obično praćena promenom ukupnog nivoa aktivnosti a većina drugih simptoma je sekundarna ili u kontekstu ovih promena raspoloženja i oduševljenja. Većina ovih poremećaja se ponavlja i početak pojedinačnih epizoda često može biti povezan sa stresnim događajima ili situacijama. F30. - Mania Manična epizoda Koristiti sva oboljenja ove podgrupe samo za pojedinačne manijske epizode. Kod pojedinaca koji su ranije imali epizode depresije, hipomanije, manije ili mešovite epizode treba šifrirati kao bipolarni afektivni poremećaj (F31). Uključuje: disordo bipolaris, digressio maniaca singularis F30. 0 Hypomania Hipomanija Hipomaniju karakterišu stalno povišeno raspoloženje, povećana energija i aktivnost, obično, izraženo osećanje blagostanja, dobre fizičke i duševne efikasnosti. Povećana društvenost, govorljivost, preterana familijarnost, povećana polna energija i smanjena potreba za spavanjem često postoje, ali ne u takvom stepenu da bi teško ugrozili rad ili izazvali odbacivanje bolesnika od strane okoline. Mogu se pojaviti razdražljivost, uobraženo i prostačko ponašanje, umesto češće euforične društvenosti. Izmene raspoloženja i ponašanja nisu praćene halucinacijama ili sumanutim idejama. F30. 1 Mania non psychotica Manija bez psihotičkih simptoma Raspoloženje je povišeno, nezavisno od okolnosti bolesnika, i može varirati od bezbrižne veselosti do skoro nekontrolisanog uzbuđenja. Raspoloženje je praćeno povećanom energijom i rezultira u hiperaktivnost, povećanu govorljivost i nesanicu. Pažnja se ne može zadržati i često postoji naglašena rasejanost. Sampoštovanje je, često, naraslo, sa idejama veličine i slobodnim izražavanjem. Normalne socijalne inhibicije nestaju i to može dovesti do neuobičajenog, nepromišljenog ponašanja ili ponašanja neprimerenog za dotičnu...

---

### F20-F29 Shizofrenija, shizotipski poremećaji i sumanuti poremećaji

> Shizofrenija, kao najveći poremećaj ove grupe, shizotipske poremećaje, stalne sumanute poremećaje i grupu akutnih i prolaznih poremećaja.

- Published: 2015-08-13
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/f20-f29-shizofrenija-shizotipski-poremecaji-i-sumanuti-poremecaji/

Ova grupa obuhvata shizofreniju, kao najveći poremećaj ove grupe, shizotipske poremećaje, stalne sumanute poremećaje i veću grupu akutnih i prolaznih poremećaja. Shizoafektivni poremećaji su zadržani ovde, iako je njihova priroda polemična. F20. - Schizophrenia Shizofrene poremećaje karakterišu, uopšte uzev, osnovni i karakteristični poremećaji mišljenja, opažanja i neodgovarajući, otupljeni afekti. Svest i inteligencija su obično neizmenjene, ali se vremenom mogu razviti kognitivni deficiti. Najznačajniji psihopatološki fenomeni su eho misli, ubacivanje ili oduzimanje misli, emitovanje misli, sumanute ideje odnosa i proganjanja, uticaj ili pasivnost, halucinatorni glasovi, koji komentarišu ili raspravljaju o obolelom sa trećom osobom, poremećaj mišljenja i negativni simptomi. Tok bolesti može biti neprekidan ili epizodičan sa stalnim pogoršanjem, ili sa jednom ili više epizoda sa potpunom ili nepotpunom remisijom. Dijagnozu shizofrenije ne treba postavljati ako postoje depresijski ili manijački simptomi (osim kad je sigurno da su shizofreni simptomi predhodili afektivnim poremećajima); ako postoji očigledno moždano oboljenje i u stanjima intoksikacije psihoaktivnim supstancama odnosno apstinencije. Slične poremećaje, koji se razvijaju kod epilepsije ili kod drugih moždanih oboljenja, treba klasifikovati sa F06. 2, a one izazvane psihoaktivnim supstancama sa F10-F19, obično četvorocifreno . 5. Isključuje: disordo schizotypicus (F21) reactio schizophrenica (F23. 2) schizophrenia: • acuta (non specificata) (F23. 2) • cyclica (F25. 2) F20. 0 Schizophrenia paranoides Paranoidna shizofrenija U kliničkoj slici paranoidne shizofrenije dominiraju relativno stabilne sumanute ideje, često halucinacije (obično slušne) i perceptualni poremećaji. Poremećaji afekta, volje i govora, kao i katatoni simptomi, ne postoje ili su relativno beznačajni. Schizophrenia paraphrenica Isključuje: paranoia (F22. 0) status paranoides involutus (F22. 8)...

---

### F10-F19 Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom psihoaktivnih supstanci

> Ova podgrupa sadrži širok spektar poremećaja koji se razlikuju po kliničkoj slici i težini, a svi se mogu pripisati upotrebi jedne ili više psihoaktivnih supstanci

- Published: 2015-08-13
- Modified: 2024-05-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/f10-f19-dusevni-poremecaji-i-poremecaji-ponasanja-uzrokovani-upotrebom-psihoaktivnih-supstanci/

Ova podgrupa sadrži širok spektar poremećaja koji se razlikuju po kliničkoj slici i težini, a svi se mogu pripisati upotrebi jedne ili više psihoaktivnih supstanci, koje mogu biti ili ne biti medicinski propisane. Trocifrena cifra označava upotrebljenu supstancu, a četvorocifrena šifra označava kliničko stanje. Šifre treba koristiti, kao što se traži, za svaku pojadinačnu supstancu, ali treba naglasiti da sve četvorocifrene šifre nisu primenljive za sve supstance. Identifikaciju psihoaktivne supstance treba bazirati na što većem broju informacija, što uključuje autoanamnestičke podatke, laboratorijske analize krvi, mokraće i dr. , somatske i psihosomatske simptome, ponašanje i kliničke znake i druge dokaze, kao što su posedovanje droge, pozitivni heteroanamnestički podaci od trećih lica i dr. Mnogi korisnici droge upotrebljavaju više od jedne vrste droge. Ipak, glavna dijagnoza treba da bude klasifikovana, kad god je to moguće, prema jednoj supstanci (ili grupi korišćenih supstanci) koja je uzrokovala prisutni klinički sindrom. Druge dijagnoze treba šifrirati kada se psihoaktvne supstance upotrebljavaju u toksičnim količinama (četvorocifrena šifra sa . 0), u količini koja uzrokuje oštećenja (četvorocifrena šifra sa . 1), u količini koja izaziva sindrom zavisnosti (četvorocifrena šifra sa . 2) ili u količini koja izaziva druge poremećaje (četvorocifrena šifra . 3-. 9). Samo u slučajevima kada je upotreba droga tako haotična i nepravilna ili u kojima su doprinosi različitih droga nerazdvojivo izmešani treba koristiti šifru F19. - (poremećaji nastali upotrebom mnogobrojnih droga). Isključuje: abusus medicamentosus sine dependentia (F55) Sledeće četvrto mesto u šifri označava podkategorije u kategorijama F10-F19: . 0 Intoxicatio acuta - Akutno trovanje Stanje...

---

### F00-F09 Organski i simptomatski duševni poremećaji

> Niz duševnih poremećaja grupisanih na osnovu zajedničke, etiologije, povrede ili drugog oštećenja mozga, koje dovode do disfunkcije mozga.

- Published: 2015-08-12
- Modified: 2024-05-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/f00-f09-organski-i-simptomatski-dusevni-poremecaji/

Ova podgrupa obuhvata niz duševnih poremećaja grupisanih na osnovu zajedničke, dokazive etiologije bolesti, povrede ili drugog oštećenja mozga, koje dovode do disfunkcije mozga. Disfunkcija može biti: a) primarna, koja direktno ili selektivno pogađa mozak, kao što je to kod bolesti, povreda i oštećenja; ili b) sekundarna, koja napada mozak samo kao jedan od više organa ili sistema tela. Demencija (F00-F03) - je sindrom oboljenja mozga, obično hronične ili progresivne prirode, u kome postoji višestruko oštećenje viših kortikalnih funkcija, uključujući pamćenje, mišljenje, orijentaciju, shvatanje, računanje, sposobnost učenja, govor i rasuđivanje. Svest nije izmenjena. Kognitivna oštećenja su, obično, praćena deterioracijom kontrole emocija, socijalnog ponašanja i motivacije, što može nekada i da predhodi. Ovaj se sindrom javlja kod Alzheimerove bolesti, cerebrovaskularne bolesti i u drugim stanjima koja primarno ili sekundarno pogađaju mozak. Koristite dodatnu šifru, ako je potrebno, za označavanje naglašene bolesti. F00. -* Dementia in morbo Alzheimer (G30. -†) Demencija u Alzheimerovoj bolesti Alzheimerova bolest je primarno degenerativno oboljenje mozga nepoznate etiologije sa karakterističnim neuropatološkim i neurohemijskim odlikama. Počinje, obično, podmuklo, i razvija se sporo ali sigurno u periodu od nekoliko godina. F00. 0* Dementia in morbo Alzheimer praecox (G30. 0†) Demencija u Alzheimerovoj bolesti, sa ranim početkom Alzheimerova demencija: počinje pre 65. godine, sa relativno brzim tokom deterioracije i značajnim multiplim poremećajima viših kortikalnih funkcija. Dementia praesenilis, Alzheimer Morbus Alzheimer, typus 2 degenerativa praesenilis primaria, Alzheimer F00. 1* Dementia in morbo Alzheimer tardiva (G30. 1†) Demencija u Alzheimerovoj bolesti, sa kasnim početkom Alzheimerova demencija: počinje posle 65. godine (obično u poznim...

---

### Šifrarnik psihijatrijskih stanja MKB10

> MKB-10 Klasifikacija mentalnih bolesti i poremećaja sa opisima simptoma kao i smernicama, simptomima i uputsvima za dijagnostiku

- Published: 2015-08-12
- Modified: 2021-03-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/sifrarnik-psihijatrijskih-stanja-mkb10/

Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja (F00 - F99) Ova podela sadrži sledeće podgrupe: (izaberite za detaljniji pregled) F00-F09 Organski i simptomatski duševni poremećaji F10-F19 Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom psihoaktivnih supstanci F20-F29 Shizofrenija, shizotipski poremećaji i sumanuti poremećaji F30-F39 Poremećaji raspoloženja (afektivni poremećaji) F40-F48 Neurotski, stresogeni i telesno manifestni poremećaji faktorima F60-F69 Poremećaji ličnosti i poremećaji ponašanja odraslih F70-F79 Duševna zaostalost F80-F89 Poremećaji razvoja psihe F90-F98 Poremećaji ponašanja i poremećaji emocija sa početkom u detinjstvu i adolescenciji F99-F99 Neoznačen duševni poremećaj Zvezdicom su označene sledeće kategorije: F00* Dementia in morbo Alzheimer F02* Dementia in morbis aliis, alibi classificatis Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije - BATUT

---

### NOVOSTI I ISTRAŽIVANJA

> Novosti i istraživanja iz zemlje i sveta na psihijatrijske, psihološke, psihoterapijske teme i druge zanimljivosti.

- Published: 2015-07-31
- Modified: 2020-05-09
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/



---

### ISHRANA

> Istraživanja su pokazala da ishrana utiče ne samo na naše fizičko zdravlje već i na naš nivo stresa. Saznaj koja je hrana najbolja za tebe i tvoj organizam.

- Published: 2015-07-31
- Modified: 2020-06-13
- URL: https://www.psihocentrala.com/ishrana/



---

### SPORT

> Bavljenje sportom je korisno za naše fizičko i psihičko zdravlje. Pročitajte ovaj članak i saznajte više o sportovima koji mogu da vam podignu raspoloženje.

- Published: 2015-07-31
- Modified: 2020-06-13
- URL: https://www.psihocentrala.com/sport/

SPORT Zdrav duh u zdravom telu Bavljenje sportom čini više za nas osim što nam sužava struk i ojačava mišiće. Istraživanja su pokazala da naše psihičko zdravlje takođe može imati velike koristi od bavljenja sportom. Bilo da volite da sami trčite ili šetate, bilo da volite driblanje pod košem i druženje u fudbalskom timu, osećaće se bolje kada se bavite sportom. Istražite ovu sekciju i saznajte više o sportovima koji mogu da vam podignu raspoloženje. Izoštrite pažnju Redovna fizička aktivnost vam može pomoći da očuvate važne mentalne sposobnosti kako starite. Što uključuje proces mišljenja, učenja i pravilnog rasuđivanja. Kombinacija aerobnih vržbi i treninga snage, koji su uobičajni u većini sportova, tri do pet puta nedeljno po najmanje 30 minuta je dovoljno za efekat po mentalno zdravlje. Umanjite stres Kada ste fizički aktivni vaša pažnja je pomerena sa svakodnevnih stresora, što oslobađa um da razmišlja više kreativno. Vežba smanjuje nivoe hormona stresa u vašem telu, kao što su adrenalin i kortizol. Dok u isto vreme stimuliše proizvodnju endorfina koji prirodno podižu raspoloženje i pomažu da se nivo stresa smanji. Nakon napornog treninga na sportskom terenu endorfini će vas učiniti opuštenijim i optimističnijim. Kontrolišite depresiju "Izađi i igraj se" je nešto što obično savetujemo deci ali je podjednako primenjivo i na nas odrasle kada se osećamo potišteno. Istraživači na Duke univerzitetu su pratili 156 osoba sa depresijom koje su nasumično rasporedili na tretman samo aerobnim vežbama, vežbama i antidepresivima i samo antidepresivima. Posle četiri meseca kod sve tri grupe ispitanika je došlo...

---

### PREVENCIJA

- Published: 2015-07-30
- Modified: 2016-02-16
- URL: https://www.psihocentrala.com/prevencija/

HVALA NA INTERESOVANJU STRANICA JE TRENUTNO U IZRADI I BIĆE USKORO DOSTUPNA SRDAČNO VAS POZIVAMO DA ISTRAŽUJETE SAJT I DA NAS PONOVO POSETITE

---

### Adresar zdravstvenih ustanova

> Adresar zdravstvenih ustanova iz Plana mreže zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji koje imaju zaposlene lekare specijaliste psihijatrije ili neuropsihijatrije

- Published: 2015-06-02
- Modified: 2020-05-09
- URL: https://www.psihocentrala.com/adresar-zdravstvenih-ustanova/

"Zdravstvene ustanove iz Plana mreže zdravstvenih ustanova u Srbiji koje imaju zaposlene lekare specijaliste psihijatrije ili neuropsihijatrije"Adresar je informativnog karaktera, moguće je da je došlo do izmena u kontakt informacijama nekih od institucija. Ukoliko primetite nepravilnosti pošaljite poruku na kontakt@psihocentrala. com i stranica će biti ažurirana. Ada Dom zdravlja Ada Jožef Atile 9 Tel: 024/851 - 272 dzadasek@eunet. rs Bačka Topola Dom Zdravlja Dr. Janoš Hadži Svetog Stefana 1 Tel: 024/715-425 Fax: 024/711-280 domzdravbt@stcable. net Subotica Opšta bolnica - Subotica Izvorska 3 Tel: 024/555-222 pr. sluzba@bolnicasubotica. com Kanjiža Dom zdravlja Kanjiža Karađorđeva br. 53 Tel: 024/874-213 Kikinda Opšta Bolnica kikinda Đure Jakšića 110 Tel: 0230/423559 bolnica@obki. rs Žitište Dom zdravlja Žitište Ive Lole Ribara 16 Tel: 023/821-010, 023/821-032, 023/822-020 Fax: 023/821-800 Srpska Crnja Dom zdravlja Srpska Crnja Žarka Zrenjanina 15 Tel (centrala): 023/811-022 www. dzsrpskacrnja. rs dzsrpskacrnja@businter. net Zrenjanin Opšta bolnica "Đorđe Joanović" Dr Vase Savića 5 Tel: 023/536930 Odžaci Dom zdravlja – Kamenko Gagrčin Mostonga 25 Tel 025/742 131 Kula Dom zdravlja Kula Trg oslobođenja 9 Tel: 025/723-048 tel/fax : 025/723-048 dzkula@nadlanu. com Sombor Opšta bolnica “Dr Radivoj Simonović” Vojvođanska 75 25101 Tel: 025 /467 700 025 /467 800 Kovin Dom zdravlja - 1. Maj Trg oslobođenja 4-A Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti “Kovin” Cara Lazara 253 Tel: 013/ 302-222 (Centrala), 013 /741-234 (Centrala) sbpbk@kovin. info Vršac Dom zdravlja Vršac Abraševićeva bb, Tel: 013/ 832 -458 Fax: 013/ 832 – 458 dzvrsac@open. telekom. rs Pančevo Opšta bolnica Pančevo Miloša Trebinjca 11 Tel: 013/515-056 fax. 013/ 317-956 opstabolnica@bolnicapancevo. rs Bela...

---


---


## Posts

### Privatni psihijatar u Beogradu – kompletan vodič za pacijente

> Tražite privatnog psihijatra u Beogradu? Diskretna i stručna pomoć naših najboljih psihijatara. Zakažite pregled već danas!

- Published: 2025-05-31
- Modified: 2025-06-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/blog/privatni-psihijatar-beograd/
- Categories: Blog
- Tags: Autorski clanak, dečji psihijatar, najbolji psihijatar, privatni psihijatar, psihijatar Beograd, psihijatar za adolescente, psihijatar za anksioznost, psihijatar za depresiju, psihoterapija Beograd

Potreban vam je privatni psihijatar u Beogradu? Psihijatrijska lekarska ordinacija Psihocentrala će vam omogućiti lak, brz i diskretan pristup najboljim psihijatrima u Beogradu. Naši stručnjci vrše temeljnu dijagnostiku i koriste, u zavisnosti od potreba, farmakološki i psihoterapisjki tretman. Mada je nekada dovoljno i da prosto iskreno govorimo. Sa svakim pacijentom se razgovara, sa svakim je važno da se upozna, svako ima svoju jedinstvenu priču, potrebe i osobenosti. Ne postoji jedan tretman koji odgovara svakome, ne postoji jedan stručnjak ni pristup koji odgovara svakome. Zato se trudimo da omogućimo najbolji mogući spoj strućnjaka i osobe koja traži pomoć kako bi svi ostvarili ciljeve zbog kojih smo tu. Nema kalupa, nema psiho-trendova, nema suvišnog filozofiranja ni veštačke forme, već samo one koja je u službi našeg zajedničkog rada. Zašto je važno potražiti stručnu pomoć Kratak pregled problema Stanja poput depresije, anksioznosti, bipolarnog poremećaja ili opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP) se teško tolerišu, onesposobljavaju prirodno funkcionisanje i zahtevaju stručnu pažnju. Često, dugo čekanje na pomoć može dovesti do pogoršanja simptoma. Zato se trudimo da zbinemo sve koji nam se obrate u roku od 48h. Kada se javiti privatnom psihijatru Ako ne želite više da čekate, ukoliko vam je važno da razgovarate sa nekim ko je od početka do kraja školovan i kompetentan za lečenje mentalnih oboljenja, ukoliko vam je važno da stručnjak ima vremena da vam se zaista posveti svaki put kada se sretnete, ukoliko se sami pokušali razne metode bez uspeha, ili imate intenzivne negativne misli koje ometaju svakodnevni život, preporučujemo da zakažete pregled....

---

### RTS studio znanja: Laž i istina

> Obmana je složen fenomen satkan od fine mreže kognitivnih i emocionalnih procesa. Razumevanje tih mehanizama pomaže nam da shvatimo zašto ponekad teško razlikujemo istinu od laži

- Published: 2025-05-12
- Modified: 2025-05-12
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/laz-i-istina/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, gostovanje, istina, laž, video
- Formats: Video

Istina naspram laži: Psihologija obmane i zašto biramo da verujemo Da li ste ikada čuli priču o Istini i Laži koje se sreću kod bunara? Laž predlaže da se okupaju zajedno, a kada se Istina svuče, Laž krade njenu odeću i beži. Od tada, ljudi često više vole "dobro odevenu laž" nego "golu istinu". U našoj modernoj "post-istina" eri, gde je dezinformacija rasprostranjena, razumevanje psihologije obmane je jako važno. Ovaj video prilog na RTS-u u kome je gostovala naš psihijatar za decu i adolescente dr Nevena Milenković se bavi pitanjem zašto često biramo da verujemo lažima umesto istini, istražujući kognitivne i emocionalne mehanizme iza obmane, kulturne perspektive o istini i naučne metode za otkrivanje laži. Psihologija obmane Obmana je složen fenomen koji uključuje složene kognitivne i emocionalne procese. Razumevanje ovih mehanizama može pružiti vredne uvide u to zašto ponekad teško razlikujemo istinu od laži. Kognitivni mehanizmi Laganje nije tako jednostavno kao samo izgovaranje nečeg neistinitog. To zahteva značajan mentalni napor. Studije neuroimidžinga otkrivaju da obmanjujuće ponašanje intenzivnije aktivira specifične regione mozga nego istinite izjave. Ova područja uključuju prefrontalni korteks i prednji cingulatni korteks, koji su odgovorni za izvršne funkcije poput inhibicije odgovora, praćenja konflikta i radne memorije. Veće kognitivno opterećenje: Laganje generalno nameće veće kognitivno opterećenje nego govorenje istine. To je zato što kada neko laže, mora potisnuti istinu, konstruisati uverljivu laž i održavati konzistentnost sa izmišljenom naracijom. Moždane operacije: Prefrontalni korteks igra ključnu ulogu u planiranju i donošenju odluka, dok prednji cingulatni korteks nadgleda konflikte između istinitih i lažnih...

---

### Intervju na RTS: burnout, odnosno kako sagorevamo

> Kad je i kako nastao kao termin burnout, kako se klasifikuje i da li je to bolest savremenog doba ili je oduvek bio prisutan iako ne i definisan?

- Published: 2025-05-07
- Modified: 2025-05-07
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/burnout-intervju/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, burnout, interviju

Kada bismo konsultovali rečnik, našli bismo da je burnout stanje mentalne, emocionalne i fizičke iscrpljenosti koje je prouzrokovano dugotrajnim i intenzivnim stresom. U tekstu na Oblakoderu piše da u tim trenucima osoba oseća da ne može da izađe na kraj sa konstantnim zahtevima koji joj se nameću ‒ visok nivo energije, lično postignuće, vitalnost, svakodnevni stres. Kad je i kako nastao kao termin burnout, kako se klasifikuje i da li je to bolest savremenog doba ili je oduvek bio prisutan iako ne i definisan? Kako utiče na kreativnost i kako i da li stvaranje dovodi do brnauta?

---

### Mehanizmi odbrane za koje niste znali

> Mehanizmi odbrane razvija Ego kad je pod pritiskom Super Ega i spoljašnje stvarnosti kako bi se nosio sa anksioznošću.

- Published: 2024-10-18
- Modified: 2024-10-18
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/mehanizmi-odbrane-za-koje-niste-znali/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, emocije, mentalno zdravlje, poremećaj ličnosti, psihoterapeut

Mehanizme odbrane prvi je opisao Sigmund Frojd, nazvavši tako strategije koje koristimo da bismo se zaštitili od neprijatnosti, bola ili stresa. On ih je definisao kao odbrane Ega kada je pod pritiskom Super Ega i spoljašnje stvarnosti odnosno njegov način da se nosi sa anksioznošću. Upravo ovu vrstu strepnje stvaraju problemi i prepreke koje nam postavlja društvo i život uopšte. Razvoj i dinamika mehanizama odbrane Mehanizmi odbrane proizilaze iz konflikta između dve komponente ličnosti — Super Ega i Ida. Super Ego predstavlja moralnu autonomiju individue, unutrašnju instancu psihe gde su smeštene predstave dobra i zla, te kazne i nagrade. Na suprotnoj strani je Id kao izvor energije libida i agresije. Ego je instanca ličnosti koja se našla u „nebranom grožđu” između Super Ega i Ida i kao takav teži da uravnoteži instinktualne potrebe Ida i moralne zahteve i društvena pravila Super Ega. Osnovna funkcija Ega je da zadovoljava potrebe Ida, ali u okviru određenih granica koje određuje Super Ego. Mehanizmi odbrane osobi služe da se oslobodi anksioznosti koja nastaje usled konflikata Ida i Super Ega, kada pokušava da ispuni zahteve realnosti i kada se suočava sa nekom opasnošću. Mehanizme odbrane podiže Ego, tj. misli, osećanja, ponašanja tako da zaštiti osobu od stresa, strahova, gubitka dobre slike o sebi, negativnih emocija, društveno neprihvatljivih nagona seksualnosti i agresivnosti i sl. To ponašanje je obično nesvesno i služi da zaboravi, minimizira, deformiše ili projektuje realnost na drugoga. A osećanja koja pokušava da supresuje veoma su neprijatna ili intenzivna — ljubomora, žalost, neprijateljstvo i...

---

### Iako gotovo dve trećine Srba pati od sindroma iscrpljenosti na radnom mestu, „burnout“ u našoj zemlji i dalje nije zvanična dijagnoza

> Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se danas, pod sloganom „Vreme je da prioritizujemo mentalno zdravlje na radnom mestu“. Ovogodišnja tema predstavlja svojevrstan poziv na akciju da se mentalno zdravlje ugradi u samu suštinu radne kulture, kako bi se predupredile posledice koje negativne poslovne prakse imaju na sve veći udeo populacije.

- Published: 2024-10-10
- Modified: 2025-05-20
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/iako-gotovo-dve-trecine-srba-pati-od-sindroma-iscrpljenosti-na-radnom-mestu-burnout-u-nasoj-zemlji-i-dalje-nije-zvanicna-dijagnoza/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, burnout, mentalno zdravlje, podrška, posao, radionica, sagorevanje na poslu

Svetski dan mentalnog zdravlja: Fokus na radnom mestu Beograd, 10. oktobar – Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se danas, pod sloganom „Vreme je da prioritizujemo mentalno zdravlje na radnom mestu". Ovogodišnja tema predstavlja poziv na akciju. Cilj je da se mentalno zdravlje ugradi u samu suštinu radne kulture. Na taj način bi se predupredile posledice koje negativne poslovne prakse imaju na sve veći udeo populacije. Rastući izazovi mentalnog zdravlja „Poslednjih godina svedoci smo povećane potrebe za rešavanjem problema mentalnog zdravlja na radnom mestu. Štaviše, pandemija Covid-19 je dodatno osvetlila ovaj problem. Zaposleni širom sveta suočavaju se sa velikim opterećenjem. Razlog tome su rastući ekonomski pritisci uslovljeni inflacijom, neizvesnost za radna mesta i nesvakidašnje brz tempo promena u svim industrijama. Pored toga, savremeni život van posla nosi svoj set izazova. Konkretno, promene u bazičnoj arhitekturi društva, intenzivne socijalne transformacije i polarizacije po raznim osnovama. Nažalost, pojedinci ne stižu da se adaptiraju i vide benefite ili posledice", smatra psihijatar dr sci. med. Petar Vojvodić. Istraživanje o sindromu sagorevanja Da je broj pojedinaca koji pate od ovog sindroma, poznatijeg kao „burnout", sve veći potvrđuje i istraživanje. Naime, Institut za istraživanje tržišta "Kantar helt" sproveo je studiju u devet zemalja, uključujući i Srbiju. Prema rezultatima ovog istraživanja, čak 66 odsto stanovnika naše zemlje suočilo se sa simptomima sagorevanja na radnom mestu. Povezanost poslovnog i privatnog života "Mentalno stabilna osoba stoja na dva stuba. Prvi stub predstavlja poslovni aspekt života, a drugi privatni. Međutim, u situaciji kada oba nestabilno stoje, sama osoba je nestabilna. Usled...

---

### Kada odnos boli — psihološki aspekti vaginizma

> Vaginizam je nevoljno stezanje mišića oko vagine, ali se ovom problemu mora prići sa psihološke strane, te simptom tretirati simbolički.

- Published: 2024-09-13
- Modified: 2024-09-13
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kada-odnos-boli-psiholoski-aspekti-vaginizma/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, komunikacija, ljubav, međuljudski odnosi

Na nedavnom psihoškom pregledu otvorila se tema pogleda na seksualni odnos i svemu što mu prethodi, prati i sledi kad — ne ide (boli). Pre svega, prepoznala sam manjak samopouzdanja kod pacijentkinje i neslobodu samoistraživanja. I to nije sve. Osećanje manje vrednosti, puno anksioznosti i prenaglašenu sumljičavost ne samo vezanu za seksualni odnos, nego odnos u celini, samu ličnost i njen prethodni i budući život. Šta je, u stvari, vaginizam? Vaginizam je nevoljno stezanje mišića oko vagine. Ovi nenamerni grčevi mišića nastaju kada nešto — penis, prst, tampon ili medicinski instrument — pokuša da prodre u vaginu. Grčevi mogu biti blago neprijatni ili veoma bolni. Pacijentkinja je sa prethodnim psihologom radila više po principu vežbanja i tehnika. Dakle, iako je i sama žena, imala je „tehnički” princip rada i to nije odgovaralo pacijentkinji. Jasno je šta je problem i šta treba da se radi, ali ne i odakle to i kako, pa smo morale da proširimo priču. Simptomi i obrasci problema Povezala je da se vaginizam pojačava usled nesigurnosti u momka, a slabi kada je on pun razumevanja, nema velika očekivanja i ne vrši pritisak da odnos mora biti uspešan. Osećali su se i određeni konflikti želja i borba za kontrolu. Pomenuta pacijentkinja je osvestila da oseća krivicu kada stavi sebe na prvo mesto. Veoma joj je teško da zahteva da drugi ljudi uvažavaju njene želje i potrebe. Posebno izražen strah je da će joj se ljudi, ako ne popusti njihovim željama, osvetiti, da će se naljutiti na nju ili...

---

### Zašto su emotivne kompetencije važne?

> Ako nemate razvijene navedene sposobnosti, onda ćete stalno pribegavati „jeftinim”, privremenim rešenjima — nezrelim mehanizmima odbrane i kontra-veštinama koje „vrše posao”, ali ne omogućavaju dalji rast i razvoj vaše autentične ličnosti i mogu vam naneti samo štetu.

- Published: 2024-07-31
- Modified: 2024-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zasto-su-emotivne-kompetencije-vazne/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, emocije, emocionalna zrelost, Sigmund Frojd
- Formats: Video

Ako dođete na psihoterapiju i žalite se na emotivne ili poslovne partnere, moguće je da se oni ne ponašaju adekvatno. Međutim, postoji i vaš doprinos problemu — neka od vaših sposobnosti za obradu i upravljanje emocija je „zakazala”. Nešto ne radite kako treba i potrebno je da se vratite korak-dva, a neko i svih osam (koliko ima emotivnih kompetencija) i proverite gde „zapinje”. Emotivne kompetencije Frojdova perspektiva: ljubav i rad Da parafraziramo Frojda — čovek je zdrav ako je sposoban da radi i voli. Sposobnost za ljubav i rad gradi osam emotivnih kompetencija: - neutralizacija - mentalizacija - konstantnost objekta - celovitost objekta - tolerancija na frustraciju - tolerancija na ambivalenciju - volja - inicijativa Kako nezrelost emotivnih kompetencija utiče na rad? Ako nemate razvijene navedene sposobnosti, onda ćete stalno pribegavati „jeftinim”, privremenim rešenjima — nezrelim mehanizmima odbrane i kontra-veštinama koje „vrše posao”, ali ne omogućavaju dalji rast i razvoj vaše autentične ličnosti i mogu vam naneti samo štetu. Kako se emotivne kompetencije nadograđuju? Emotivne kompetencije su međusobno povezane i nadograđuju se, pa tako npr. ne možete imati zdravu volju ako ne umete da tolerišete ambivalenciju i frustraciju (i sve ostalo ispod njih). A sve one se odražavaju na to kako radite i volite. Kako radimo kad nemamo razvijene emotivne kompetencije? Traljavo. Ne može se ni reći da radimo, već raduckamo, zabušavamo, samo planiramo, a bez realizacije, parazitiramo i „kitimo se tuđim perjem”. Profil osobe sa nerazvijenim emotivnim kompetencijama Primeri: - Neutralizacija: Neproduktivan, nestrpljiv, ne podnosi odlaganja, srlja u donošenju...

---

### Tabu: Alkohol i mladi

> Da li se zabava danas meri isključivo promilima? U kulturi koja je opsednuta alkoholom mladi su posebna tema. U kom uzrastu se prvi put sreću sa njim?

- Published: 2024-04-11
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/tabu-alkohol-i-mladi/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Alkoholizam, Autorski clanak, mladi, video
- Formats: Video

Da li se zabava danas meri isključivo promilima? U kulturi koja je opsednuta alkoholom mladi su posebna tema. U kom uzrastu se prvi put sreću sa njim? Da li je reč o znatiželji, privlačnosti nečega što je zabranjeno ili inicijaciji u svet odraslih? I kako se od tih početaka stiže do uživanja u preterivanju? Šta su motivi, a šta posledice? Gosti: prof. dr Dragan Joksović - klinički toksikolog, dr Nevena Milenković - psihijatrica za decu i adolescente, Nikola Krstić - novinar.

---

### Nezadovoljstvo na Poslu: Uvod u Problematiku

> Nezadovoljstvo na poslu? Analiziramo uzroke i rešenja kroz psihoterapijski rad. Nedostatak resursa, nepoštovanje kolega i nezdrave organizacije.

- Published: 2024-03-30
- Modified: 2024-05-06
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/nezadovoljstvo-na-poslu-uvod-u-problematiku/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, firma, nezadovoljstvo, posao, samoinicijativa, vestine, znanje

Ne tako mali broj ljudi dolazi na psihoterapijski rad zato što oseća nezadovoljstvo na poslu. Dakle, veliki deo ličnog rada može biti posvećen pitanjima kao što su: šta želim da radim, s kim, kako, šta želim da postignem, šta mi ne odgovara na poslu, da li to mogu da promenim, da li mogu da utičem na to da dobijem dovoljno resursa za uspešno obavljanje posla, da li mogu da se povežem sa korporativnim vrednostima ili mi više odgovara da kreiram svoje. Razotkrivanje korena nezadovoljstva Međutim, pravi rad počinje tek kada otkriju šta se, zapravo, krije iza tog nezadovoljstva - osećanje isključenosti, nepoštovanje ličnih prava i potreba ili samo izgovor za to što više ne napreduju. A dugoželjena promena dolazi kada preuzmete odgovornost za izostanak lične satisfakcije i prionete na razvoj nedostajućih sposobnosti. Faktori nezadovoljstva na poslu: praktični primeri Iz moje dosadašnje prakse, mogu izdvojiti sledeće faktore nezadovoljstva na poslu: ljudi ne rade u struci, struka je specifična i nema mnogo prilika za zaposlenje kolege ih ne poštuju - ogovaraju ih, ne pružaju im potrebne informacije za obavljanje posla nemaju prava da biraju smenu i organizuju svoj radni dan; nisu uključeni u donošenje odluka, nadređeni im diktiraju uslove rada u skladu sa svojim interesima koji su u suprotnosti sa njihovim rade sa klijentima koji ih mogu fizički ugroziti, jer dolaze u alkoholisaom stanju ili konzumiraju psihoaktivne supstance ne osećaju se dovoljno psihološki bezbedno - ne dobijaju podršku menadžmenta kad ih kolege uznemiravaju klijenti krše njihova prava i nisu zaštićeni, jer su...

---

### Bes i kako ga savladati?

> Ova tri pitanja će vam pomoći sa savladate bes u bilo kom kontekstu. Jednako su efikasna i u uspostavljanju granica u komunikaciji sa teškim osobama.

- Published: 2024-01-21
- Modified: 2024-05-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaj-ponasanja/bes-i-kako-ga-savladati/
- Categories: Poremećaj ponašanja
- Tags: Autorski clanak, bes, razgovor, samokontrola

Intenzivna osećanja, kao što je bes, često dovode do toga da izgubimo kontakt sa sobom — pribranost, sposobnost objektivnog rasuđivanja i razboritost. Jednom rečju, bazičnu emotivnu kompetenciju — neutralizaciju. Šta bi to bilo? Kako bolje da iskoristite energiju besa? Prisetite se neke od onih situacija u kojima vas je neki problem razbesneo. „Dođe vam da... ” razbijete nešto ili nekoga, ili ste kivni na život ili Boga, ili slučaj... na nekoga ili nešto što vas je „sateralo u ćošak”. Energija besa je velika. Često se prazni direktno, tako što opsujete ili bacite nešto, udarite rukom o sto... Međutim, ako vaša sposobnost za neutralizaciju radi, uskoro ćete „stišati strasti” i početi da razmišljate kako da se izvučete iz neprijatne situacije. Energija se postepeno raspoređuje i postaje izvor za aktivnosti koje će vas dovesti do optimalnog rešenja. Više niste besni, ali ste energični. Imate „gorivo” da razmišljate o strategijama i da primenite onu najbolju. Umesto da se uludo rasipa na afektiranje, neutralisana agresija može vas učiniti otpornim na frustracije. Kako da savladate bes u svađi? Verovatno ste čuli za izraz „zaslepeo ga je bes“. Osoba u svađi potpuno gubi iz vida kako je uopšte počela. Počinje da menja teze, igra igre i neretko upada u zamku nadmetanja i jedino do čega joj je stalo jeste — da bude u pravu. Čak i kada nema nekih trzavica, postoje ljudi koji ne prihvataju realnost takvu kakva jeste. Umesto toga, zahtevaju da uslovi života „moraju“, „ne smeju“, „ne treba“ da budu onakvi kakvi realno jesu,...

---

### Ogovaranje na radnom mestu. Zabavno ili opasno?

> Da li je ogovaranje na radnom mestu samo bezazlena zabava ili, pak, skrivena opasnost koja vreba iz senki?

- Published: 2024-01-15
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ogovaranje-na-radnom-mestu-zabavno-ili-opasno/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, ogovaranje, radno mesto, saveti, video
- Formats: Video

Ogovaranje deli kolege na dve strane U ovom videu koračamo po tankoj liniji između zabave i opasnosti, jer i ogovaranje ima svoje mračne strane. Tračarenje je, nekima nažalost, nekima nasreću, sastavni deo života. Kad god postanete deo nekog kolektiva, budite spremni da se svrstate na jednu ili na drugu stranu. Otkrivamo zašto ljudi ogovaraju uz primere koji će vas iznenaditi. Bacamo svetlo na posledice koje ogovaranje ostavlja na mentalno zdravlje onih koji su predmet šuškanja. Naime, osoba koja sazna da se o njoj šire neke glasine može da ima određene psihičke posledice zbog kojih joj je potrebna pomoć i podrška. Ali šta je sa onima koji ogovaraju? Koje su posledice za ogovarača, kako se oni osećaju i kako ih drugi vide? Razotkrivamo i tu stranu priče, pokazujući da svaka reč ima svoju težinu, a svaki trač svoju cenu. Iako se čini da ogovarač pokazuje moć i bolju poziciju kroz ogovaranje, on takođe ima problem. Može biti da se boji konflikta ili da je nezadovoljan sobom. Ogovaranje kao tema na psihoterapiji To što vas neko ogovara može da bude tema na psihoterapiji i ne samo da se ćete se baviti posledicama, već vas može usmeriti na put boljeg upoznavanje sebe. To istraživanje će vam dati odgovor zašto vam je važno šta neko misli i priča o vama, zbog čega vas to zabrinjava, uznemirava, plaši, šta to govori o vašim vrednostima itd. Dakle, ogovaranje kao glavni cilj rada na sebi može biti formulisan kroz opisivanje različitih životnih situacija i odnosa koje po...

---

### Ogovaranje — klizav teren na poslu

> Ne postoji osoba koja nije bila uvučena u ogovaranje. Nema ničeg lošeg u tome, bezazleno je, međutim, to uvodi mobing na mala vrata.

- Published: 2024-01-08
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ogovaranje-klizav-teren-na-poslu/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, mobing, ogovaranje, pripadanje

Većina ih voli, zabavni su, ubijaju vreme, zbližavaju nas sa kolegama. Uđeš u kancelariju sa kafom i kažeš: „Daj neki trač! ” i radni dan može da počne. Ne postoji osoba koja nije bila bar posredno uvučena u neko ogovaranje. Smatram da nema ničeg lošeg u tome, deluje bezazleno, međutim, to može da uvede i mobing na mala vrata. Neki se bolje snalaze u tome i vešto manipulišu drugima, neki su naučili lekciju i drže se podalje. Neki se uopšte ne snalaze, pa traže pomoć izvan organizacije, jer tamo i zidovi „imaju uši”. Koliko je učestalo ogovaranje? Istraživanja su pokazala da se 90% neformalnih razgovora u kancelarijama opisuje kao ogovaranje, a da tračevi čine 15% ukupne službene elektronske pošte. Sjajno je imati kontakt preko kog se sa lakoćom može doći do sočnih informacija. Većina nas voli da bude „u toku” kada je reč o HR pitanjima, planiranju, proširenju, smanjenju itd. Međutim, ako vaš „čovek unutra” voli skandale, to ga može skrajnuti tako ni vi ni grupa nemate ništa od toga. Kada neko postane kancelarijski trač, prešao je u „crvenu zonu” i morate da ograničite komunikaciju. Dok neki tračevi mogu da posluže samo za zabavu, drugi mogu, zapravo, da dele istine koje još uvek nisu opštepoznate. Možda ima najnovije vesti o kompaniji, ali takođe može da obelodanjuje nečije tajne o kojima je trebalo da ćuti. Ako ste podelili s njim nešto svoje, informacije koje deli sa drugima mogu biti i vaše. Zato razmislite kako na drugi način izbeći da budete autsajder...

---

### Promena vremena i psihičko funkcionisanje

> Promena vremena, naročito nagli temperaturi skokovi, može imati značajan uticaj na psiho-fizičko zdravlje pojedinca.

- Published: 2024-01-06
- Modified: 2024-05-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-promena-vremena-utice-na-psihicko-funkcionisanje-pojedinca/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksoznost, Autorski clanak, Depresija, promena vremena, sezonski afektivni poremećaj, zima

Postoje ljudi koji se uvek žale na vreme kakvo god da je. Ako je hladno, kad će biti toplije, a kad dočekaju leto, onda im fali zima. Vreme provode pasivno ili pod ćebetom ili pod klimom — nemaju volje ni za šta, promena vremena im psihički baš teško pada. Većina se nervira kad im kiša pokvari planove za šetnju, putovanje ili aktivnosti na otvorenom. Roditelji male dece imaju svoje frustracije kad treba da provedu ceo dan kod kuće. Promena vremena i lokus kontrole Ti ljudi dopuštaju da zavise od vremena i za njih kažemo da imaju spoljašnji lokus kontrole. Za sve u životu kriv im je neko drugi, pa tako im i tmurni oblak, oluja ili vlaga budu krivci zašto se osećaju ovako ili onako — kažu, promenjlivo, baš kao i vreme. Nasuprot njima, ljudi sa unutrašnjim lokusom kontrole izaći će napolje makar i „sekire padale”, jer su tako odlučili. Sa druge strane, nisu ni meteoropate izmišljena kategorija ljudi. Neočekivani skok ili pad temperature može imati određeni uticaj na psiho-fizičko zdravlje pojedinca. Meteoropatama je posebno teško na prelazima iz jednog godišnjeg doba u drugo, kada je razlika između jutarnje i dnevne temperature preko 15 stepeni. Kako vreme, zapravo, utiče na psihu? Ako joj se predamo, promena vremena nagore može nas prilično demotivisati. Osećamo letargiju ili umor i teško ćemo uložiti napor u neku aktivnost. Međutim, kada je vedro i toplo, s lakoćom izlazimo napolje i bavimo se nekom sportskom rekreacijom ili hobijem, poput baštovanstva. Većini ljudi odgovaraju umerene temperature, pa...

---

### (Ne)srećna Nova godina! Praznični bluz

> Sezona praznika i praznični bluz. Romantizovani filmovi, bombardovanje medija, ukrasi na sve strane i neprekidna praznična muzika čine da se osećamo kao da smo gubitnici ako nismo srećni.

- Published: 2023-12-30
- Modified: 2024-05-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/nesrecna-nova-godina-praznicni-bluz/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bluz, Depresija, nova godina, praznici, psihoterapija

Sezona praznika je puna očekivanja, želja i lažne ideje da ljudi treba da budu veseli. Romantizovani filmovi, bombardovanje medija, ukrasi na sve strane i neprekidna praznična muzika čine da se osećamo kao da smo gubitnici ako nismo srećni. Neki od uobičajenih „krivaca” za stresiranje tokom praznika mogu biti: Malo vremena Dugovi Komercijalizam Pritisak poklanjanja Porodična okupljanja Održavanje dijete Putovanja Deca To što se Nova godina približava ne čini da svakodnevne borbe nestanu, u stvari, često ih čini još većim. Šta se priča na psihoterapiji ovih dana? Praznici mogu izazvati osećaj tuge i depresije, kao i anksioznost zbog raznih razloga, pa je i to tema na psihoterapijskim seansama. Usamljenost i nedostatak društvene pripadnosti mogu se pogoršati prisustvom na proslavama, gde je veliki fokus na odnosima i okupljanjima. Ne tako mali broj ljudi se na slavama oseća kao na „optuženičkoj klupi”, jer mora da odgovara na beskonačna lična pitanja koje se porodice uopšte ne tiču. Ima i onih koje porodica uopšte ne poziva na ručkove ili se prema njima ponašaju kao prema duhu koji tumara po kući u potrazi za bilo kakvom međusobnom povezanošću. Pritisci da se učestvuje u proslavama na radnom mestu mogu pogoršati depresiju i anksioznost, jer se možete osećati izolovano od onih koji su uzbuđeni zbog praznika. Nije lako biti primoran da radiš za Novu godinu i tako propuštaš da provedeš tu noć sa dragim osobama. Sa druge strane, dešava se da se neko namerno prijavljuje da dežura, ne želeći da se suoči sa svojom usamljenošću i prazninom. Neko...

---

### Novogodišnji specijal 2023 - analiza bajki i mitova

> U ovoj epizodi, stručnjaci psihijatrije i psihologije Psihocentrale dubinski analiziraju popularne priče i razotkrivaju skrivene poruke.

- Published: 2023-12-26
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/novogodisnji-specijal-2023-analiza-bajki-i-mitova-iz-ugla-psihijatara-i-psihologa/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bajke, mitovi, video
- Formats: Video

Otkrijte tajne bajki i mitova u našem novogodišnjem specijalu! U ovoj epizodi, stručnjaci iz oblasti psihijatrije i psihologije ordinacije Psihocentrala dubinski analiziraju popularne priče i razotkrivaju skrivene poruke. Dr Tamara Trutnovski Kočović istražuje bajku 'Zlatokosa i tri medveda', dok Dr Nevena Milenković analizira mit o Narcisu. Takođe, psiholozi Marija Manojlović i Vanja Dimitrijević detaljno analiziraju 'Malu sirenu'.

---

### Mentalno zdravlje muškaraca - video

> U današnjem videu kroz intevju govorimo o mentalnom zdravlju muškaraca. Koleginica Nevena govori o stigmatizaciji muškaraca i dečaka kada je u pitanje mentalno zdravlje. Potiskivanju osećanja, obrazovanju i uticaju vršnjačke grupe i više od toga.

- Published: 2023-11-28
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/mentalno-zdravlje-muskaraca-gostovanje-i-dr-nevena-milenkovic/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, mentalno zdravlje, muskarci, video
- Formats: Video

U današnjem videu kroz intevju govorimo o mentalnom zdravlju muškaraca. Koleginica Nevena govori o stigmatizaciji muškaraca i dečaka kada je u pitanju mentalno zdravlje. Potiskivanju osećanja, obrazovanju, uticaju vršnjačke grupe i više od toga.

---

### O.L.I metod

> O.L.I. metod je integrativni psihoterapijski pravac sa bazično psihodinamskom orijentacijom. Teorijski je zasnovan na integraciji saznanja četiri psihoanalitičke psihologije: psihologije nagona, ego psihologije, psihologije objektnih odnosa i self psihologije.

- Published: 2023-11-22
- Modified: 2024-01-06
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/oli-metod/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, oli metod, psihoterapija

Šta je O. L. I. metod? O. L. I. je akronim od definicije ovog psihoterapijskog pravca: otkrivanje lične istine otklanjanjem lažnih informacija. O. L. I. metod je integrativni psihoterapijski (savetnički i koučing) pravac sa bazično psihodinamskom orijentacijom. Teorijski je zasnovan na integraciji saznanja četiri psihoanalitičke psihologije: psihologije nagona („klasična psihoanalitička teorija“), ego psihologije, psihologije objektnih odnosa i self psihologije. Osnovu za integraciju različitih teorijskih okvira, metoda i tehnika, pruža model 8 bazičnih emocionalnih kompetencija. Osnovna postavka O. L. I. metoda je da se osoba ne može promeniti ako se ne razviju ili deblokiraju njene osnovne bazične sposobnosti za obradu emocija, softveri kojima naša psiha obrađuje emotivne informacije. „Kvarovi“ u tim izvršnim programima dovode do disfunkcionalnih emocija, pogrešnog opažanja i tumačenja odnosa sa sobom, drugima i svetom. Terapijske tehnike različitih pravaca se uključuju u rad sa klijentom ako one mogu da doprinesu razvoju određene bazične emotivne sposobnosti. To je osnov za integraciju tehnika iz različitih pravaca, bilo da potiču iz psihodinamske, bihejvioralne ili neke druge orijentacije. Šta su bazične emotivne kompetencije? Sposobnost za neutralizaciju je sposobnost čoveka da održi svoje mišljenje razumnim tako što neutrališe svoje instiktualne energije (seksualnu i agresivnu) pretvarajući ih u neutralnu energiju koja služi rešavanju problema, razumnom mišljenju i dolaženju do cilja. Mentalizacija je mentalni proces pomoću kog neka osoba implicitno ili eksplicitno tumači svoje ili tuđe postupke kao smislene na osnovu intencionalnih psihičkih stanja kao što su želje, potrebe, osećanja, verovanja i razlozi. Celovitost objekta je sposobnost doživljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog željenog cilja,...

---

### Razumevanje i prepoznavanje govora mržnje

> Govor mržnje je kompleksan fenomen koji se gradi na oštrom razdvajanju ljudi na "nas" i "njih". Ovo je ključno za razumevanje kako se govor mržnje odvaja od slobode govora.

- Published: 2023-11-05
- Modified: 2023-11-17
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/razumevanje-i-prepoznavanje-govora-mrznje/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, govor mržnje, sloboda govora, tolerancija

Govor mržnje je kompleksan fenomen koji se gradi na oštrom razdvajanju ljudi na "nas" i "njih". Ovo je ključno za razumevanje kako se govor mržnje razlikuje od slobode govora. Sloboda govora ne podrazumeva omalovažavanje ili ugrožavanje drugih, već izražavanje sopstvenih stavova i mišljenja bez štete za druge. Govor Mržnje i Sloboda Govora Govor mržnje ima za cilj da etiketira i marginalizuje "druge", često se koristi u političke svrhe za pridobijanje i polarizovanje masa. Politici je svojstveno pojednostavljivanje kompleksnih tema, a govor mržnje je jedan od alata koji se koriste da se potaknu emocije i izazove podela. Ne treba zanemariti da ovakav način komunikacije zanemaruje sličnosti i univerzalne ljudske vrednosti, redukujući grupe ili pojedince na osnovu jedne karakteristike, poput nacionalnosti ili rase. To stvara atmosferu nepoverenja, straha i zavisti, umanjuje toleranciju i kompromis. Opasne Posledice Govora Mržnje Govor mržnje može voditi ka nasilju, jer pojedinci mogu početi da svoje reči pretvaraju u dela, verujući da se bore za "više ciljeve". Ne smemo zaboraviti da je sličan način mišljenja doveo do strahota npr. tokom Drugog svetskog rata. Posebno su ranjivi mladi, na koje govor mržnje može imati poguban uticaj, smanjujući samopouzdanje i izazivajući anksioznost, depresiju i emocionalni stres. Kako Prepoznati Govor Mržnje U eri društvenih mreža, govor mržnje se širi neviđenom brzinom. Evo nekoliko smernica koje mogu pomoći mladima da prepoznaju govor mržnje: Sagovornik generalizuje i stereotipizira. Tvrdi da određene grupe ljudi nešto ne zaslužuju ili ne mogu. Poruke su često zavereničke, naglašavaju različitost i polarizaciju "nas" protiv "njih". Sadržaj poruka je...

---

### Postporođajna depresija: razlika od postporođajne tuge

> Postporođajna depresija je mentalni poremećaj koji se manifestuje simptomima depresije odmah nakon porođaja i traje dugo, ako se ne leči.

- Published: 2023-10-27
- Modified: 2024-07-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/kako-se-postporodajna-depresija-razlikuje-od-postporodajne-tuge/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Depresija, postporođajna depresija, postporođajna tuga

Postporođajna depresija je mentalna bolest koja obuhvata simptome depresije nakon porođaja i može trajati dugo ako se ne leči. Treba je razlikovati od postporođajne tuge. Prirodno je osećati se psihički preopterećeno nakon rođenja deteta. Međutim, postporođajna depresija je složenije stanje i zahteva stručnu pomoć. Kako ćete znati da ste oboleli od postporođajne depresije? Plačete svaki čas, a ne znate zbog čega. Razdražljiviji ste nego obično, a ponekad čak poželite i da pobegnete od svih — uključujući i vašu bebu. Nakon ovakvih misli najčešće se javlja osećanje krivice. Iscrpljeni ste, muče vas bolovi, i ne osećate se spremno za sve što sledi. Čak možete osećati i bes zato što ste u takvoj situaciji. Ponekad, kada pogledate svoju bebu, ne osećate... ništa. Onda vam se može učiniti da nešto nije u redu s vama, pa vam bude još gore. Imajte na umu da to ne govori ništa o vama kao osobi ili roditelju. Drugim rečima, postporođajnu depresiju nije izazvala neka vaša mana, niti je odlika slabosti ili nesposobnosti da podižete dete. Zato nema potrebe da krivite sebe što ste se razboleli. Lekar će vam pomoći da razumete šta jeste, a šta nije postporođajna depresija. Glavne odlike postporođajne depresije Postporođajna depresija je veoma slična ostalim oblicima depresije. Simptomi postporođajne depresije se uglavnom javljaju četiri nedelje po porođaju. U nekim slučajevima, mogu se javiti čak i u prva 72 sata. Nekada se simptomi mogu pojaviti i 6 meseci kasnije ili čak do godinu dana nakon porođaja. Simptomi postporođajne depresije obuhvataju: stalni osećaj preopterećenosti intenzivnu...

---

### Kanabis i shizofrenija — kako su povezani?

> Kanabis je sve prisutniji na tržištu, ali se postavlja pitanje: da li nesvesno povećavamo sebi šanse za razvoj shizofrenije?

- Published: 2023-10-11
- Modified: 2024-07-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/veza-izmedju-kanabisa-i-shizofrenije-2/
- Categories: Shizofrenija i psihoze
- Tags: Autorski clanak, CBD, kanabis, marihuana, psihiza, shizofrenija, THC

U poslednje vreme kanabis je dostupniji nego ranije, u različitim oblicima. Takođe, sve više opravdanja nalazimo za njegovo korišćenje. Međutim, zapitajmo se gde je tu granica i da li sebi, umesto prividne slobode i zadovoljstva, povećavamo šanse za razvoj shizofrenije i drugih mentalnih poremećaja. Šta je, zapravo, kanabis? Često se stavlja znak jednakosti između kanabisa i marihuane, i marihuana jeste kanabis, ali se termin u užem smislu koristi za delta-9-tetrahidrokanabinol (THC). To jedinjenje iz biljke Cannabis sativa jeste to koje izaziva psihoaktivne efekte, zbog čega je čest izbor korisnika. Kako se kanabis dovodi u vezu sa shizofrenijom? Najpre da objasnimo šta je shizofrenija. To je hronična mentalna bolest koja se odlikuje fazama u kojima osoba gubi kontakt sa stvarnošću, što je gruba definicija psihoze. Naučni radovi su ti koji su potvrdili nedvosmislenu povezanost između psihotičnih poremećaja i korišćenja kanabisa i to: Korišćenje kanabisa može uticati na raniju pojavu simptoma shizofrenije. Kanabis je čest izbor osoba sa nekim psihotičnim poremećajem Osobe sa psihotičnim poremećajem osetljivije su na psihoaktivne karakteristike THC-a. Upotrebom kanabisa mlada osoba sebi duplira šanse za oboljevanje od shizofrenije kasnije. Svakodnevno korišćenje THC-a u velikim količinama čak i do pet puta povećava rizik od razvoja psihoze. Dakle, kanabis ne izaziva shizofreniju direktno — nema to svojstvo da vam istovremeno „ubaci” i mentalnu bolest u organizam. Međutim, genetska predispozicija je plodno tle koje korišćenje kanabisa može dodatno zaliti. Primer iz prakse — konzument kanabisa, predisponiran za shizofreniju Javio nam se pacijent koji je prestao sa višegodišnjem korišćenjem kanabisa usled visokih...

---

### Depresivna epizoda kod muškaraca ili problem kontrole besa

> Depresivna epizoda je stanje koje ne poznaje granice. Međutim, manifestuje se na različite načine koje diktiraju kultura, pol i sredina.

- Published: 2023-09-25
- Modified: 2024-07-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/depresija/problem-kontrole-besa-ili-depresivna-epizoda-kod-muskaraca/
- Categories: Depresija
- Tags: agresivnost, Autorski clanak, bes, Depresija, gnev, muskarci

Na pregledu ili u procesu psihoterapije često se dođe do uvida da je ispoljena depresivna epizoda, u stvari, konvertovani bes i obrnuto. Žene će se češće javiti zato što se jednostavno osećaju tužno ili zbunjeno. Muškarci zatraže pomoć tek kada njihovo autodestruktivno ponašanje uzima maha. To jest, kad počnu više da piju, raspada im se emotivna veza ili brak, češće ulaze u konflikte kako kod kuće, tako i na poslu i sl. Neki, pak, posledice emotivne patnje prepoznaju tek kad ih osećaju na telu kao stezanje u grudima, „knedlu u grlu” ili bol u stomaku. Tada to postaje sekundarni problem, a priznati i ispoljiti neprijatna osećanja — prioritet. Kao da postoji podela na „muška” i „ženska” osećanja. Sve više shvatamo da su sredina i kultura te koje su nametnule muškarcima da se osećaju manje muževno kada su povređeni, uplašeni ili potišteni. Depresivna epizoda pogađa jednako oba pola Istina je da osećanja ne znaju za pol, niti su psihoterapija i psihijatrijski pregled rezervisani samo za žene. Statistika kaže da se depresivna epizoda češće konstatuje kod žena, sa prevalencijom od 16%. Sa druge strane, procena je i da 10% muškaraca pati od istog. Ipak, značajno manje ih viđamo u ordinacijama (podaci su iz 2022. godine i važe za Srbiju). Dve godine kasnije, ohrabruje nas činjenica da se muškarci postepeno izjednačavaju sa ženama po pozivima. Međutim, moje iskustvo govori da im je jako teško da priznaju da su osetljivi ili da osećaju strah. Zato se najpre bavimo posledicama, zatim simptomima, a onda polako...

---

### Kako izabrati buduće zanimanje?

> Moderni rečnik sve manje prepoznaje takozvana „konkretna“ zanimanja. Broj novonastalih zanimanja se povećava čemu osim napretka tehnologije, doprinose i nova poslovna uređenja.

- Published: 2023-09-14
- Modified: 2024-05-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-izabrati-buduce-zanimanje/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, kultura, obrazovanje, škola, zanimanje

Promene u Svetu Zanimanja i Izazovi Formalnog Obrazovanja Moderni rečnik sve manje prepoznaje takozvana „konkretna“ zanimanja. Broj novonastalih zanimanja se povećava, čemu verovatno, osim napretka tehnologije, doprinose i nova poslovna uređenja. U eri globalizacije, danas multipolarizacije i korporativnog poslovanja, mnogi termini su preuzeti iz engleskog jezika i često nije sasvim jasno šta nečija poslovna titula označava. Moguće je i bez formalnog obrazovanja ostvariti finansijsku dobit i steći određenu „popularnost“, pa se postavlja pitanje kako približiti školu tinejdžerima. Važnost Radoznalosti u Obrazovanju Mišljenja sam da je neophodno akcenat staviti na razvijanje radoznalosti i želje za saznanjem u različitim domenima i upravo na taj način predstaviti i ulogu škole. U poređenju sa podsticanjem znatiželje, kreativnosti i samospoznaje, svaki konkretan cilj, bilo da se radi o određenoj oceni ili broju pregleda na društvenim mrežama, po mom mišljenju, manje je bitan. Zablude o Zanimanjima: Uloga Medija Ono što najviše brine mlade prilikom odabira zanimanja jeste kako izgleda odabrani posao. Većinu predstava o svom budućem zanimanju i svakodnevnoj radnoj dinamici mladi imaju na osnovu serija i filmova. Poslovi advokata, detektiva, lekara i psihologa su prilično popularni. Problem nastaje kada mladi shvate kako zapravo izgleda jedan radni dan i koje su konkretne mogućnosti zaposlenja. Fakultetsko Obrazovanje: Između Očekivanja i Realnosti Još jedan od faktora iznenađenja jeste gradivo koje se uči na fakultetu. Većina mladih želi da bude fakultetski obrazovana, a da pri tome ne shvata da pravi intelektualac gaji radoznalost, dubinu i širinu znanja. Smatram da je ovome u mnogome doprinelo smanjenje obima gradiva i tendencija...

---

### Prvi trimestar trudnoće iz ugla psihijatra

> Danas govorimo o psihološkim i emocionalnim aspektima prvog trimestra trudnoće iz ugla psihijatra. Ovo je jedno od najuzbudljivijih, ali i najizazovnijih razdoblja u životu svake žene i budućeg roditelja.

- Published: 2023-08-23
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/prvi-trimestar-trudnoce-iz-ugla-psihijatra-ocekivano-i-neocekivano/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, roditeljstvo, trudnoca, video
- Formats: Video

Danas govorimo o psihološkim i emocionalnim aspektima prvog trimestra trudnoće iz ugla psihijatra. Ovo je jedno od najuzbudljivijih, ali i najizazovnijih razdoblja u životu svake žene i budućeg roditelja. U ovom videu dajemo odgovore na pitanja: Kako se suočiti s različitim motivacijama i očekivanjima od roditeljstva? Kakve su prve emocionalne reakcije koje mogu biti neočekivane, ali su sasvim normalne? Kako okolina reaguje i kako se sa tim nositi, uključujući i komentare i ponašanje prijatelja i porodice? Psihološki saveti za razumevanje sebe i budućeg tate u ovom često emotivno nabijenom periodu. Načini na koji možete da se opustite i maksimalno iskoristite ovaj poseban period u vašem životu.

---

### Kolektivne iluzije: uvod i opis pojave

> Kolektivne iluzije podrazumevaju naše mišljenje o tome kakva shvatanja, stavove, želje i preferencije ima većina ljudi u našem okruženju.

- Published: 2023-08-22
- Modified: 2024-07-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kolektivne-iluzije-uvod-i-opis-fenomena/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, iluzije, konformizam, kultura

Kolektivne iluzije su naše pretpostavke o tome kakva shvatanja, stavove i želje mogu imati ljudi iz našeg okruženja. Uz porast korišćenja društvenih mreža i digitalnih tehnologija, i kolektivne iluzije su uzele maha. Kao društvena pojava mogu obuhvatati razne oblasti: uspeh, obrazovanje, zdrav način života, rad institucija, kulturne stereotipe itd. Ono čime se retko bavimo jeste šta tačno znamo, a šta samo pretpostavljamo kada diskutujemo na neku od pomenutih tema. Koliko smo svesni da utičemo na nastajanje i održavanje kolektivnih iluzija i šta su posledice toga? Kolektivne iluzije — metodologija istraživanja Proučavanje kolektivnih iluzija bazira se na otkrivanju ličnog odnosno „privatnog” stava pojedinca u situacijama kada ga on ne mora iznositi u javnost i kada ni na koji način ne trpi pritisak društva. Kada se sprovode istraživanja na ovu temu, ona obično obuhvataju dva upitnika koja se daju ispitaniku. Jednim anonimnim upitnikom procenjuje se stav koji ispitanik ima o nekoj društvenoj temi ili pojavi, a drugim se procenjuje šta on misli koji je stav većine o toj istoj temi ili pojavi. Na taj način otkrivaju se kolektivne iluzije, odnosno ono za šta pojedinac smatra da je verovanje i mišljenje većine. Kolektivne iluzije nastale pod generacijskim uticajem Uglavnom ne razmišljamo o tome da kolektivna iluzija jedne generacije teži da postane socijalna norma sledeće generacije. Možemo reći da kolektivne iluzije današnjice kreiraju vrednosni sistem budućih generacija. Jedan od primera jeste svakodnevno objavljivanje sadržaja na društvenim mrežama. Svako od nas postavlja slike ili videe za koje misli da bi se drugima dopali, čak iako...

---

### Kako ideologije kradu religijske principe i posledice toga

> Religija pruža duhovnu satisfakciju i smisao mnogima, pa nije neočekivano da ideologije ponekad „kradu” ove koncepte. Koje su posledice?

- Published: 2023-08-18
- Modified: 2024-07-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-ideologije-kradu-religijske-koncepte-i-sta-su-posledice/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, ideologija, religija, smisao

Ponekad je teško snaći se u moru ideja, stavova i verovanja i razaznati šta je dobro i korisno za nas, a šta zaobići kao štetno. Pa ipak, kada nismo načisto s tim, najsigurnije je držati se univerzalnih principa. Religijske priče su te koje su uglavnom svuda iste, iz koje god kulture ili podneblja dolazili. One nas uče o etici, vrednostima i moralu, uz prateće rituale i simbole. Kako je religija dovoljno moćna da ponudi duhovnu hranu i smisao mnogima, ne čudi i što ideologije žele sličan uticaj. U tom cilju ponekad „kradu” ove koncepte. Šta to znači i koje su posledice? Ideologije i religije Pre nego što zađemo u suštinu, važno je definisati razliku između ideologije i religije. Iako oba sistema utiču na ponašanje i mišljenje pojedinaca, imaju različite polazne osnove. Religija svojim pričama i mitovima prenosi univerzalne psihološke zakonitosti. Ove legende sadrže arhetipe koji podražavaju ljudsku prirodu. Takođe služe kao vodiči za to kako živeti ispravno. Pri tom, naglašavaju vrednosti, kao što su istina, integritet i individualna odgovornost, a kritikuju nihilizam i moralni relativizam. Pružaju okvir kroz koji možemo da razumemo svet oko sebe, razmrsimo svu složenost života i pronađemo smisao. Zahvaljujući religiji, zajednice se formiraju i odolevaju vremenu, što svojim članovima daje osećaj pripadnosti. Ideologija, sa druge strane, pruža poprilično pojednostavljen pogled na svet i nudi rešenja za društvene, političke i ekonomske probleme. „Krađa” religijskih principa Oduvek su ideologije preuzimale, menjale i koristile religijski model kako bi pridobile sledbenike. Ovo su samo neki od tih elemenata: Simboli i...

---

### Potraga za smislom i opasnost ideoloških zamki

> Šta se dešava kada nas potreba za smislom navede da se uvučemo u ideologije koje možda nisu u našem najboljem interesu?

- Published: 2023-08-13
- Modified: 2024-07-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-potraga-za-smislom-moze-postati-put-ka-ideoloskim-zamkama/
- Categories: Životne teme
- Tags: autorksi članak, Autorski clanak, ideologija, mladi, smisao

Nema osobe koja se u nekoj životnoj krizi nije preispitivala šta je njena svrha postojanja. Stalna potraga za smislom je naša pokretačka snaga da razumemo za šta smo rođeni i gde pripadamo. Međutim, šta se dešava kada nas ova potreba uvuče u ideologije koje možda nisu u našem najboljem interesu? Ljudska potreba za smislom Filozofi vekovima raspravljaju o tome šta je „smisao” i kako ga ljudi pronalaze. Viktor Frankl, austrijski psihijatar, iz svog iskustva preživelog holokaust, tvrdio je da je bazična potreba svakog čoveka — potraga za smislom. Međutim, moramo li da se nađemo u situaciji „život ili smrt” ne bismo li otkrili šta je misija našeg života? U svakodnevnom životu ljudi se trude da pronađu smisao kroz posao, odnose, religiju, umetnost i mnoge druge oblasti, ali nekad to nije dovoljno. Posebno kada se osećaju zbunjeno ili dezorijentisano, skloni su da se priklone različitim ideologijama. Za neke druge je izbor psihoterapija kad im „nešto nedostaje”, „nisu srećni”, a ne znaju zbog čega. U nastavku teksta je naš predlog rada na osećanju besmisla. Ideologije kao odgovor ili izgovor? Kad smo ranjivi u svojoj izgubljenosti, prijemčivi smo za razne ideologije, ne bismo li ponovo postali emotivno stabilni. Ideologija kao sistem verovanja pruža okvir za razumevanje sveta i nudi jednostavne odgovore na složena pitanja. Na primer, političke ideologije često obećavaju bolju budućnost kroz određeni program ili druge mere. Postoje i ideologije koje su vezane za rasu (superiorne i inferiorne), za tretman tela, seksualnu orijentaciju i slično. Čak i ideologije koje se tiču životnog...

---

### Samoća i usamljenost u našoj zemlji: gostovanje na Nova S

> Usamljenost je subjektivni osećaj i odnosi se na percepciju osobe o svojoj izolovanosti i otuđenosti. To je duboko nezadovoljstvo lošim kvalitetom odnosa i nedostatkom bliskosti sa drugima.

- Published: 2023-07-23
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/samoca-i-usamljenost-u-nasoj-zemlji/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, samoća, usamljenost, video
- Formats: Video

Iako se termini usamljenost i samoća često koriste kao sinonimi, oni zapravo označavaju dva različita stanja. Usamljenost Usamljenost je emocionalno stanje koje osoba doživljava kada se oseća izolovano, nevažno da li je fizički sama ili okružena ljudima. Usamljenost je subjektivni osećaj i odnosi se na percepciju osobe o svojoj izolovanosti i otuđenosti. To je duboko nezadovoljstvo lošim kvalitetom odnosa i nedostatkom bliskosti sa drugima. Može se osetiti čak i u društvu drugih onda kada osoba doživljava nedostatak emocionalne povezanosti sa njima. Samoća Samoća, s druge strane, označava stanje kada je osoba fizički sama. Samoća nije nužno negativna. Za razliku od usamljenosti, koja je uvek povezana sa turobnim i teškim osećanjima, samoća može biti i prijatna. Neki ljudi uživaju u samoći jer im pruža priliku za introspekciju, odmor od socijalnih interakcija, ili vreme za obavljanje aktivnosti koje preferiraju da rade sami. Dakle, razlika je u tome što usamljenost predstavlja emocionalni bol zbog nedostatka društvenih veza ili povezanosti sa drugima, dok samoća označava stanje bivanja fizički samim, koje može biti i pozitivno i negativno, zavisno od individualne percepcije i potreba osobe. Usamljenost može da utiče na naše zdravlje na razne načine, i to kako na telesno, tako i na mentalno zdravlje. Uticaj usamljenosti na mentalno zdravlje: Depresija: Mnoge studije su pokazale vezu između usamljenosti i depresije. Osobe koje su usamljene često doživljavaju negativne emocije i mogu se osećati tuzno ili beznadežno. Mi smo socijalna bića koja maltene sav doživljaj smisla generišemo kroz posvećene odnose sa drugima i prema sebi. Važno nam je...

---

### Psihijatrijski lekovi u Trudnoći: Šta trebate da znate

> Ukratko ćemo dodirnuti četiri grupe psihijatrijskih lekova, fokusirajući se na one sa najboljim bezbedonosnim profilom za primenu pre začeća, tokom trudnoće i u periodu dojenja.

- Published: 2023-07-19
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/psihijatrijski-lekovi-u-trudnoci/
- Categories: Lekovi
- Tags: antidepresivi, antipsihotici, Autorski clanak, dojenje, psihostabilizator, trudnoca, video
- Formats: Video

Dobro došli na naš novi video pod nazivom "Psihijatrijski lekovi u trudnoći". Razumemo da su strah i zabrinutost deo procesa, ali želimo da vas ohrabrimo i pružimo naučno potkrepljene informacije kako biste mogli da donesete najbolje odluke za vas i vašu buduću porodicu. Ukratko ćemo dodirnuti četiri grupe psihijatrijskih lekova, fokusirajući se na one sa najboljim bezbedonosnim profilom za primenu pre začeća, tokom trudnoće i u periodu dojenja. Ova tema je od velikog značaja jer je pravilno održavanje mentalnog zdravlja ne samo bitno za vas već i za zdravu trudnoću i razvoj vašeg deteta. Ne zaboravite da se konsultujete sa svojim ginekologom i psihijatrom pre bilo kakve promene u vašem tretmanu i lečenju. Ovaj video je isključivo informativnog karaktera i nije zamena za lekarski pregled i procenu. Pridružite nam se u ovom važnom razgovoru i budite deo podrške i razumevanja. Vaše mentalno zdravlje je važno, a vi niste sami na ovom putovanju. Hvala što ste ovde sa nama. Uživajte u gledanju!

---

### Stres i neplodnost parova

> Stres sam po sebi možda ne uzrokuje direktno neplodnost, ali može da dovede do neadekvatnog načina života koji otežava začeće.

- Published: 2023-07-01
- Modified: 2024-05-20
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/stres-i-neplodnost-parova/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, beba, mentalno zdravlje, oplodnja, parovi, stres, VTO

Ako ste nekada pokušavali da zatrudnite, pa se to odužilo suprotno od očekivanog, sigurno ste čuli dobronamerni savet: „Opusti se i desiće se! ” Međutim, stres u vezi sa neplodnošću ne nestaje samo relaksiranjem. Iako broj pokušaja povećava verovatnoću za začeće, ne ide ni to tako linearno. U formulu uspeha je potrebno ubaciti još parametara: kvalitetan san, balansiranu ishranu i optimalnu fizičku kondiciju. A izbaciti štetne činioce: pušenje i alkohol. Stres i neplodnost — šta kažu istraživanja? Postoje studije koje povezuju stres sa neplodnošću, ali postoje i one koje ukazuju na suprotno. Vest o neuspeloj trudnoći stresna je sama po sebi, ali se ne može jasno zaključiti da stres direktno izaziva neplodnost, nego: Istraživanje iz 2019. godine nije utvrdilo uticaj umerenog stresa kod žena koje su pokušavale da ostanu u drugom stanju. Nasuprot tome, studija iz 2018. godine otkrila je da je ženama pod visokim stresom bilo znatno teže da zatrudne u odnosu na one koje su bile pod blažim stresom. Istraživači su takođe primetili da u situacijama kada je jedan supružnik prolazi kroz veći stres od drugog, postoji manja šansa za začeće. Ako se suočavate s nekom visokostresnom situacijom, to će vas nakratko omesti u pokušajima da dobijete bebu i svakako neće imati dugoročnih posledica po reproduktivnu sposobnost. Na primer, možete imati neredovan menstrualni ciklus tokom perioda povećanog stresa, ali se hormoni obično vraćaju na referentne vrednosti nakon što se emotivno stabilizujete. Stil života i reproduktivno zdravlje Osobe koje su pod stresom češće razvijaju nezdrave navike koje su obrnuto...

---

### Autizam: kako prepoznati znake i šta preduzeti?

> U ovom videu razgovaramo o prepoznavanju autizma kod dece i koracima koje roditelji mogu preduzeti.

- Published: 2023-05-15
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji-psihickog-razvoja/autizam-kako-prepoznati-znake-i-sta-preduzeti/
- Categories: Poremecaji psihičkog razvoja
- Tags: autizam, Autorski clanak, video
- Formats: Video

U ovom videu razgovaramo o prepoznavanju autizma kod dece i koracima koje roditelji mogu preduzeti. Autizam je kompleksan poremećaj o kojem je potrebno razgovarati i razumeti ga kako bismo pružili najbolju moguću podršku našoj deci. Definisaćemo šta je autizam, razjasniti neke od zabluda i pomoći vam da bolje razumete ovaj poremećaj. Pogledaćemo statistike da vidimo da li je autizam zaista u porastu i objasnićemo šta znači to da se radi o poremećaju koji je definisan kao poremećaj spektra. Identifikovaćemo simptome i znake autizma, kako bi roditelji mogli da budu na oprezu. Podelićemo savete kako roditelji mogu prepoznati simptome kod svog deteta, uzimajući u obzir da se autizam može manifestovati na različite načine. Razgovaraćemo o važnosti ranog započinjanja tretmana i kako to može uticati na razvoj deteta. I na kraju, savetovaćemo vas kome se prvo obratiti za dijagnostiku i pomoć. Ova tema je važna za sve nas, bez obzira da li ste roditelj, nastavnik, brat, sestra, prijatelj ili član zajednice. Autizam ne mora da bude tabu tema. Pridružite nam se u ovom razgovoru i pomozite nam da podstaknemo bolje razumevanja i više podrške za našu decu.

---

### Kako pripadnost zajednici utiče pozitivno na nas?

> Istražujemo kako pripadnost zajednici utiče na mentalno zdravlje kroz očigledne i manje očigledne načine.

- Published: 2023-04-25
- Modified: 2024-07-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-pripadnost-zajednici-utice-pozitivno-na-mentalno-zdravlje/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, mentalno zdravlje, zajednica, zivot u zajednici

Zajednica u kojoj živimo još od rođenja formira naš osećaj pripadnosti na pozitivan ili negativan način u zavisnosti od mnogobrojnih činilaca. U tekstu koji sledi pozabavićemo se pozitivnim uticajem zajednice na naše mentalno zdravlje, kao i time koji su uslovi potrebni da bismo se osećali prihvaćeno, kako od strane primarne porodice, tako i od prijatelja, kolega na poslu, članova sekundarne porodice (one koje smo mi osnovali) i ostalih grupa u kojima se možemo naći još od rane mladosti, pa sve do starosti. Pripadnost nekoj grupi ima različite fizičke i psihološke dobrobiti Osećaj pripadanja je, zapravo, subjektivan osećaj da nas je neko prigrlio, da nas razume i podržava. Pripadnost nekoj grupi ima različite fizičke i psihološke dobrobiti, kao što su zdravi međuljudski odnosi i mogućnost postizanja akademskih i karijernih uspeha. Za sve one koji nisu rasli u toploj porodičnoj atmosferi postoji dobra vest, a to je da se osećaj pripadnosti može osnažiti podizanjem samosvesti i razvijanjem socijalno-emocionalnih veština. Možda niste razmišljali na takav način do sada, ali je moguće naučiti da regulišete sopstvene emocije i da komunicirate otvorenije. Takođe, možete postati autentični u izražavanju ličnih vrednosti i bolje se povezivati sa ljudima i mestima na kojima se krećete, a koja čine našu zajednicu - škola, fakultet, posao, kulturno-umetnička društva, sportski klubovi i ostale interesne grupe. Svim pripadnicima zajednice potrebna je socijalna podrška i zajedničke aktivnosti Svim pripadnicima zajednice - i onim ranjivijim i onim otpornijim - potrebna je socijalna podrška - samo prisustvo drugih ljudi, jer to dokazano smanjuje stres, anksioznost...

---

### Gubitak kućnog ljubimca — kako olakšati sebi

> Proces tugovanja je neizbežan kao i sam gubitak kućnog ljubimca. Pružićemo vam nekoliko saveta kako da taj proces što bezbolnije prođete.

- Published: 2023-04-21
- Modified: 2024-05-21
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-preboleti-gubitak-kucnog-ljubimca/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, gubitak, gubitak kućnog ljubimca, kućni ljubimac, tugovanje, životinje

Kada bi vam neko rekao da ćete se iznenada naći u dežurnoj veterinarskoj ambulanti, ne biste mu verovali. A još manje da će vas sačekati najteža odluka: da je eutanazija najbolje rešenje za vašeg psa. I tako, došli ste sa svojom krznenim prijateljem na rukama i nadom, a kući se vraćate praznih ruku. U kutku su još uvek njegove činije za hranu i vodu, povodac, igračke i sve ostalo. Sada je vreme da se suočite sa tim da prolazite kroz ozbiljan gubitak i svim osećanjima koja idu uz to. Gubitak ljubimca kao bilo kog člana porodice Svako od nas ko je makar jednom bio vlasnik kućnog ljubimca zna koliko je teško kada dođe dan da se sa njim zauvek pozdravi. Neki utehu pronalaze u tome da odmah nabave novog ljubimca, dok drugima taj prvi bude i poslednji. Svakako, taj gubitak je težak gotovo kao gubitak bilo kog člana porodice, nekima i teži. Na primeru pacijentkinje koja ne može da ima decu uverili smo se da joj njenih 6 pasa ispunjavaju upravo tu potrebu. Naziva ih i brine o njima kao o svojoj deci. Kada je jedan od njih uginuo, plakala je neutešno nekoliko seansi. Iako je proces tugovanja neizbežan kao i sama smrt voljene životinje, pokušaćemo da vam damo nekoliko saveta kako da kroz taj proces što bezbolnije prođete. Okružite se voljenima i olakšajte sebi Dopustite drugim ljudima da vam se nađu. Sigurno ste sreli u parku nekog ko je prolazio kroz sličan proces kao vi sada. Oslonite se jedni...

---

### Kako zaista rade antidepresivi?

> U ovom videu ću objasniti kako rade antidepresivi, zašto se dejstvo čeka 5 nedelja i kako utiču na oporavak mozga i ozdravljenje obolelih od depresije.

- Published: 2023-04-19
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/antidepresivi/kako-zaista-rade-antidepresivi/
- Categories: Antidepresivi
- Tags: antidepresivi, Autorski clanak, video
- Formats: Video

Dobrodošli u novi video u kome ću vam na jednostavan način otkriti kako zaista rade antidepresivi Kroz ilustraciju i metaforu ćemo se pozabaviti: Funkcionisanjem neurona i šta nam se dešava u depresiji i anksioznosti Kakvo je dejstvo antidepresiva SSRI (selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina) Zašto se dejstvo antidepresiva čeka 5 nedelja Na koji način se mozak oporavlja i zašto je potrebno da se lek pije duži vremenski period

---

### Kako nam lekovi za smirenje štete kad ih uzimamo na svoju ruku

> Lekovi za smirenje se koriste za lečenje anksioznosti, stresa i nesanice. Međutim, samoinicijativno uzimanje ima brojne negativne posedice.

- Published: 2023-04-12
- Modified: 2025-05-29
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-nam-lekovi-za-smirenje-stete-kad-ih-uzimamo-na-svoju-ruku/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: anksiolitici, Autorski clanak, lekovi, lekovi za smirenje

Većini ljudi se barem jednom desilo da se jako uznemiri i da afirmacije i disanje ne pomažu. Ukoliko je to sve učestaliji i intenzivniji slučaj, vreme je za posetu psihijatru. Lekovi za smirenje, poznati i kao anksiolitici, prepisuju se za lečenje anksioznosti, stresa i nesanice. Kada se piju pod nadzorom lekara i po tačnim uputstvima, mogu biti veoma korisni. Međutim, kako ne možete zauvek piti lekove, važno je da razmotrite alternative i povećate kapacitet za podnošenje neprijatnosti. Lekovi za smirenje i zavisnost Što ih duže koristite, lekovi za smirenje, posebno benzodiazepini, mogu izazvati zavisnost. Redovno uzimanje ovih lekova podiže prag tolerancije. To dalje dovodi do potrebe za sve većim dozama, a na kraju i fizičke i psihičke zavisnosti. Što se doze više povećavaju, tako raste i rizik od predoziranja. Tako se situacija komplikuje i umesto da rešavamo primarni problem povodom kog je potrebno da se smirimo, bavimo se sekundarnim — zavisnošću. To nas udaljava od cilja. Pokušajte, za početak, da izmerite svoju uznemirenost — da li je problem alarmantan za 5, 7 ili 10, pri čemu odredite da je samo ocena 9 ili 10 za uzimanje leka. Manji intenzitet pokušajte da istolerišete ili popričajte s nekim umesto da odmah posegnete za lekom. Nije za svako stanje potrebno uzimati lekove. Samo ukoliko tegobe poput unutrašnje napetosti, straha i uznemirenosti traju izvesno vreme. I ne samo to, već da utiču na funkcionalnost osobe, tako da ona teže obavlja svoje radne ili porodične aktivnosti. Apstinencijalni sindrom Apstinencijalni sindrom je skup simptoma koji se...

---

### Motivacija, volja i samodisciplina — formula uspeha

> Šta je to motivacija? Šta je održava? Kako da poboljšamo svoju motivaciju?

- Published: 2023-03-31
- Modified: 2024-05-27
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/motivacija/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, disciplina, motivacija, samodisciplina

Pre više meseci vašoj omiljenoj stolici se odlomio naslon. Odlučili ste da je sami popravite, pa i da je ukrasite, presvučete naslon i da sve to uradite sami. Ranije ste stalno činilli tako nešto, ali ste se onda posvetili fakultetu, pa je na red došao posao i više nije bilo vremena za hobije. Doneli ste potreban alat iz podruma i započeli rad na svom novom remek-delu, zbog čega ste veoma uzbuđeni. Međutim, počelo je radno vreme, morali ste da odložite stolicu u ćošak, gde i dan-danas stoji i čeka svoj red. Stalno obećavate i sebi i članovima porodice da ćete je zavrišiti čim nađete motivaciju. Motivaciona zamka Kao što smo svi nekada doživeli, motivacija je vrlo nestalna i često nas napušta onda kada nam je najpotrebnija. Kada bismo se oslanjali samo na motivaciju, verovatno bismo preko pola života proveli — ne radeći ništa. No, kod većine nas to nije slučaj. Motivaciona zamka nas navodi da čekamo da se osećamo motivisano pre nego što napravimo prvi korak. Međutim, dok vi čekate motivaciju, motivacija čeka vas. Zato je posvećena akcija na prvom mestu, a motivacija na drugom. Sigurno ste više puta poželeli da pogledate epizodu omiljene serije umesto da odete na trening. Takođe ste primetili da ste se osećali bolje kada ste samo krenuli i odradili trening, iako niste imali preteranu želju. A da ste nakon toga poželeli da ponovo odete. To je zato što akcija prethodi motivaciji, a ne obrnuto. Posvećena akcija Posvećena akcija je radnja koja je usklađena sa vašim...

---

### Ketogena dijeta u borbi protiv mentalnih poremećaja

> U ovom tekstu ćemo se fokusirati na to kako ketogena dijeta utiče na naše mentalno zdravlje, pozivajući se na naučna istraživanja.

- Published: 2023-03-29
- Modified: 2024-05-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ketogena-dijeta-kao-saveznik-u-borbi-protiv-mentalnih-poremecaja/
- Categories: Životne teme
- Tags: adhd, anksioznost, Autorski clanak, Depresija, ishrana, ketogenska ishrana, šizofrenija

Iako gotovo automatski posežemo za nečim slatkim kad smo potišteni, pojavila su se istraživanja koja nam govore potpuno suprotno. Možda će nam red-dva čokolade popraviti raspoloženje, ali to je samo trenutni efekat. O tome govori i primer pacijentkinje koja je radila inventar ličnosti koji je pokazao izraženu depresiju. Žalila se i na višak kilograma. Psiholog se posavetovao sa nutricionistom da joj napravi dijetu koja odgovara njenoj ličnosti, tako da joj držanje dijete ne pada teško, a da postigne cilj. Pacijentkinja je dobila plan ishrane, baziran na ugljenim hidratima. U početku je to delovalo kao srećno rešenje i uspela je da skine nekoliko kilograma. Međutim, dugoročno gledano, kilogrami su se ponovo zalepili, a depresija se vratila. Kao što smo najavili, sve više istraživanja ukazuje na dobrobiti ketogene dijete kao dodatne intervencije za osobe koje imaju neki od mentalnih problema. U nekim slučajevima može zameniti lekove i terapiju, a u nekim se koristi uporedo. Osnovna odlika dijete je visok sadržaj masti, nizak do umeren udeo proteina i veoma mali doprinos ugljenih hidrata. Dakle, potpuno obrnut pristup od onog kom je bila potvrgnuta naša pacijentkinja. Kroz primer u nastavku ilustrovaćemo šta je ona trebalo da jede. Keto dijeta po danima — primer jelovnika Ponedeljak Doručak: slanina, jaja, paradajz, kravlji sir Ručak: pileća salata sa avokadovim uljem i mocarelom Večera: losos sa šparglom na puteru Utorak Doručak: čija puding od kokosovog mleka sa orasima Ručak: salata od tunjevine sa celerom i paradajzom sa zelenišem Večera: mesne ćufte, sir i povrće Sreda Doručak: milkšejk od...

---

### Energetski vampiri: ko su i kako se od njih zaštititi?

> U ovom teksu otkrivamo ko su energetski vampiri, kako ih prepoznati, i kako se zaštititi ili eliminisati njihov uticaj iz naših života.

- Published: 2023-03-27
- Modified: 2024-07-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/energetski-vampiri-ko-su-i-kako-se-od-njih-zastititi/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, emocionalna inteligencija., energetski vampiri, mentalno zdravlje

Svako od nas u svom neposrednom okruženju ima tu jednu osobu koja mu isisava svu energiju. To su tzv. „energetski vampiri”, ne mitska bića, već stvarni ljudi koji imaju taj „talenat”. U tekstu koji sledi objasnićemo pobliže zašto to rade, koje su njihove sekundare dobiti od toga i kako da ih prepoznate. Motivisaćemo vas samo da se — sklonite, nema potrebe da budete „dobri samarićanin”. Ko su energetski vampiri? Energetski vampiri su ljudi koji nas svojom pričom, zahtevima i hirevima zamaraju i iscrpljuju, nesvesno ili namerno. Ako nemate sreće, oni mogu biti članovi vaše porodice, prijatelji ili kolege koje viđate svaki dan! Energija koju vam oduzimaju nije fizičke prirode, već emocionalne, pa vi od toga možete razviti čak i anksioznost ili depresiju. Stoga je važno da naučite da ih prepoznate i zaštitite se. Evo brzinske provere: ukoliko su vam očni kapci teški, a vi zauzimate gard, kako razgovor teče. Ukoliko osetite potrebu za nečim slatkim, verovatno ste naleteli na energetskog vampira. Po čemu da znate da li imate tu čast? Energetski vampiri su majstori manipulacije, pa nećete uvek moći da ih namirišete izdaleka. Obratite pažnju, jer imaju nekoliko zajedničkih osobina koje ih čine prepoznatljivim: Pričaju bez zareza i tačke: I to samo o sebi. Njih ne interesujete ni vi niti vaša osećanja. Možda ćete pokušavati da se ubacite, ali će vas svejedno poklopiti. Mogli bi vam ući i u lični prostor. Igraju se žrtve, a prave od vas spasioca: Ovi vampiri vas uvlače u igru svojom tužnom pričom „jadan ja”....

---

### Multitasking i radna memorija

> Multitasking: vrlo dragocena veština u savremenom brzom svetu. Kako radi? I da li je uopšte moguće uraditi sve odjednom?

- Published: 2023-03-17
- Modified: 2024-06-09
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/multitasking-i-radna-memorija/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, multitasking, pažnja, radna memorija

Verujemo da je većina nas za multitasking čula tek na poslu u nekoj kompaniji. To je ono što se nađe kao uslov u gotovo svakom oglasu. Međutim, da li je to zaista paralelan rad na dva zadatka ili je to, zapravo, "switch-tasking", skakanje sa zadatka na zadatak? U kompaniji (ne u fabrici) na poziciji iz kategorije „belih kragni” (intelektualni zadaci) teško da možete postići multitasking. Pa ni isticanje tog kriterijuma u oglasu nije fer. Druga je priča ako radite na traci i izvodite neke automatizovane radnje. Mada se podeljena pažnja svakako ne preporučuje, jer rukujete barem jednom mašinom. Kada možemo, a kada ne možemo da izvodimo dve aktivnosti odjednom? Od čega to zavisi? Šta čini našu radnu memoriju? Kognitivni psiholozi razlikuju tri dela radne memorije: vizuo-spacijalnu matricu, fonološku petlju i centralnog izvršioca. Fonološka petlja obraćuje verbalne informacije, dok pomoću vizuo-spacijalne matrice opažamo sve ono što postoji oko nas. Centralni izvršilac odlučuje kako će rasporediti naše kapacitete i čemu dati prednost. Šta utiče na multitasking? Rutinske radnje zahtevaju manje pažnje, odnosno manje kapaciteta, jer smo ih odavno naučili i sad ih samo ponavljamo. Samim tim, višak kapaciteta možemo da preusmerimo na nešto drugo. Kada bi se vozači setili svojih početaka, rekli bi da su svu svoju pažnju usmeravali na uslove saobraćaja i uputstva instruktora, a da muziku na radiju nisu ni konstatovali. S vremenom i uz praksu počinjemo, ne samo da čujemo radio, već i da pevamo poznate pesme. Međutim, kada idemo na nepoznati put, ponovo nam treba puna pažnja za...

---

### Kupovina kao zavisnost

> Koliko ste se često zapitali zašto ste kupili više stvari nego što vam treba? Kada kupovina prestaje da bude zabava i postaje zavisnost?

- Published: 2023-03-11
- Modified: 2024-06-09
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihologija-kupovine/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, kupovina, zavisnost od kupovine

Obično se posle svađe osećamo kao da nam treba nešto slatko ili novo. U redu je da se izduvamo u šetnji, ali nešto drugo kad usput kupimo nešto, pa još ponešto... I umesto da se vratimo „samo sa jednom čokoladicom”, kući se vraćamo s punom kesom! Kupovina nikad nije bila slađa! Ali ne zadugo. Verovatno ste barem jednom bili u ovakvoj, ili sličnoj situaciji i tešili sebe slatkišima, novom haljinom ili video-igricom. Međutim, kako i zašto pronalazimo utehu u materijalnim stvarima? I kako to da nam se desi da krenemo po jedan proizvod, a vratimo se sa gomilom? Gde je ta tačka kada kupovina više ne služi za osnovne potrebe i razonodu, već nas čini zavisnim? Zašto prekomerno kupujemo? Kupovina koja nam zadovoljava osnovnije potrebe je legitimna. Ne možemo jesti ukoliko ne kupimo hranu. Samim tim mi kupovinu ubrzo povezujemo sa gratifikacijom (kupovina=hrana=nisam gladan=otklanjanje frustracije). Pa i najmanja zadovoljstva (kao što je čokoladica) se opet kupuju. I tu aktivnost neminovno poistovećujemo sa instant srećom. Glavni „krivci” za prazan novčanik Ne zaboravimo i reklame, koje nam često garantuju osmeh na licu ukoliko kupimo to i to. Tu ne staju, već se trude da određeni brend vežu uz veoma specifična osećanja, kao što su sloboda letnjeg raspusta ili odmora, ili toplina i porodična atmosfera praznika i sl. Efekat TV i radio reklama nadmašile su društvene mreže i influenseri. Ne možemo da otvorimo Instagram ili Tik Tok, a da nam ne iskaču nasmejana i uzbuđena lica koja poziraju sa različitim proizvodima. Naravno, svi...

---

### Introvert u ekstrovertnom svetu: kako sačuvati sebe

> Introverti često imaju problem da pomire svoju prirodu sa poslom koji podrazumeva puno komunikacije. Saznajte kako to sebi da olakšate.

- Published: 2023-03-10
- Modified: 2024-07-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/introverti-i-rad-sa-ljudima-kako-sacuvati-sebe/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, introvert, introverzija, socijalne vestine

Svakodnevni razgovori na „obične teme”, telefoniranje i interakcija sa velikim brojem ljudi nisu uživanje za jednog prosečnog introverta. Ako vam je priroda posla takva da morate da komunicirate sa mnogo klijenata ili kolega, onda svoju introverziju možete doživljavati kao manu. Upravo zbog toga, kad mogu da biraju, introverti se mahom opredeljuju za precizna zanimanja, rad sa podacima ili, pak, umetničko izražavanje, jer vole mir i tišinu. Možemo ih sresti među programerima, prevodiocima, računovođama, fotografima, laborantima, piscima, grafičkim dizajnerima itd. Međutim, šta se dešava kad se introvert nađe među PR-ovima, trgovcima ili psihoterapeutima? Nasreću, većina nas se ipak nalazi negde na sredini kontinuuma introverzija-ekstroverzija, a veštine koje manjkaju i jednima i drugima mogu se usvojiti vežbanjem. Introverti kao predmet zabluda i predrasuda Ono što je tu veći problem je taj što introverte prati glas da su nedruželjubivi, „samotnjaci”, neprilagodljivi i nemaju socijalne i komunikacijske veštine. Kao da kultura nameće ekstrovertna ponašanja i podrazumeva da svi lako uspostavljaju kontakt sa drugim ljudima, pričljivi su i otvoreni. A potcenjuje pozitivne osobine introverata, kao što su: dobri slušaoci, pažljivi posmatrači, imaju precizan fokus i grade dublje odnose sa ljudima. Istina je da ekstoverte i introverte razlikuje samo izvor pobuđenosti nervnog sistema. Ekstroverti energiju crpe iz spoljne stimulacije (razgovori, druženja, rad u velikim timovima i sl), a introverti je dobijaju u trenucima kad su sami sa sobom i imaju prostora za sebe. Introvert i ekstrovert u vezi Navodimo primer iz ugla introverta koga iscrpljuju dugi telefonski razgovori i stalno dopisivanje, što je potreba partnera, ekstroverta....

---

### Gaslighting: kako ga prepoznati i izboriti se

> Gaslighting označava svesnu i namernu manipulaciju žrtve sa ciljem da ona počne da preispituje sopstvenu percepciju, sećanje i razum. Kako ga prepoznati?

- Published: 2023-03-06
- Modified: 2024-07-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/gaslighting-sta-je-kako-ga-prepoznati-i-kako-ga-se-osloboditi/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, gaslighting, manipulacija, manipulacija u vezi

“Gaslighting” je nova reč današnjice, ali ne i novo ponašanje. Zato je vreme da se i teorijski i praktično upoznamo sa ovim pojmom. Gaslighting označava svesnu i namernu manipulaciju žrtve sa ciljem da ona počne da sumnja u sopstvena čula, sećanje, čak i razum. Ako imamo žrtvu, to znači da je sa druge strane zlostavljač. I to se ne dešava samo u romantičnim odnosima. Ovaj oblik zlostavljanja mogu doživeti i deca, i roditelji, i prijatelji, i kolege (podređeni). Gaslighting kao tema na psihoterapiji Gaslighteri će se teško pojaviti u psihijatrijskog ordinaciji, jer im ne odgovara da promene to ponašanje. Kao i svako drugo, i to je motivisano sekundarnom dobiti — što vas više zbune, to su oni superiorniji, što vas više izoluju, to imaju veću kontrolu nad situacijom. I radićete šta vam oni kažu. Vaše samopouzdanje se urušava, a njihovo raste. Negiraju svoju krivicu, a istina i činjenice uvek su na njihovoj strani i nemate šanse protiv njih. Pokušate li da se odbranite, završićete krivi vi i osećate se loše što ste uopšte bilo šta pominjali. Zašto bi onda oni išli na psihoterapiju, kad ste vi „ludi”? Kako žrtva prestane da bude žrtva Osoba koja trpi gaslighting dugi niz godina najpre to mora osvestiti. Obično je prva reakcija ljutnja na terapeuta. Kad se odljuti i prizna da je žrtva, onda počinje pravi rad. Sagledava svoj doprinos odnosu žrtva—zlostavljač i da li gradi još takvih odnosa. Da li inače sumnja u sopstveno rasuđivanje, šta je kome rekla, da li se pred...

---

### Veštačka inteligencija ima li razloga za brigu?

> Veštačka inteligencija je tema o kojoj se danas mnogo polemiše. Da li je kao u filmovima naučne fantastike? Da li će nam ukrasti poslove i zavladati svetom?

- Published: 2023-03-02
- Modified: 2024-04-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/vestacka-inteligencija-masinsko-ucenje-i-ima-li-razloga-za-brigu/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, inteligencija, mašinsko učenje, veštačka inteligencija

Svi smo gledali barem jedan film ili seriju gde se roboti otimaju kontroli ili veštačka inteligencija zavlada svetom. Deo savremene kulture je brz razvoj tehnologije. Svima nam se čini, a možda smo i u pravu, prebrz za čoveka. Ni ne stižemo da na pravi način ograničimo upotrebu novog izuma, a naredni se već pojavljuje. Stoga ne čudi što ChatGPT i njemu slični sistemi privlače toliko pažnje, ali i toliko odbijanja. Međutim, osim urođene odbojnosti prema novinama, kao i skepsi iz gore pomenutih razlika, ne znamo dovoljno o trenutnoj razvijenosti veštačke inteligencije. Većina medija ovo koristi, pa umesto da nas informiše dodatno hrani naš strah senzacionalističkim naslovima, člancima i prilozima na televiziji. Dakle, dokle je stigla veštačka inteligencija i ima li razloga za brigu? Veštačka inteligencija je jedan široki izraz koji obuhvata sve pokušaje da mašine imitiraju ljudsku inteligenciju. Razvija se u nekoliko različitih smerova, u zavisnosti od početnih teorija. Jedna od najpopularnijih oblasti razvoja, trenutno, je mašinsko učenje. Šta je mašinsko učenje Mašinsko učenje jeste oblast veštačke inteligencije gde je poenta da mašina sama prepoznaje šablone i na osnovu njih formuliše i stvara sopstvene odgovore na datu situaciju. Algoritmu se pruži baza podataka, na osnovu koje on dalje zaključuje i beleži koliko smo mi, kao korisnici, zadovoljni njegovim rezultatima. Na osnovu toga on dalje stiče nova znanja i proširuje bazu podataka. Vrlo slično ljudskom procesu učenja, posebno kod male dece. Kada malo dete pokaže prstom na mačku od odraslih dobije informaciju da je to mačka, kao i pohvalu kada tu...

---

### Draga Saveta: Brzi odgovori nisu uvek ispravni

> Internet je pun "Draga Saveta" kolumni, motivacionih govornika i drugih ljudi koji nam nude brza rešenja i odgovore. Da li je to zaista moguće?

- Published: 2023-02-26
- Modified: 2024-06-11
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/draga-saveta-brzi-odgovori-na-internetu-i-zasto-nije-sve-tako-jednostavno/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, brza rešenja, draga saveta, popularna psihologija, rešenja

„Draga Saveta, sa mnom u školu ide jedan Luka i on mi se mnoooogo sviđa. Ali ja ne znam kako da mu to kažem. Šta da radim? ” „Draga Saro, Može biti izazov prići osobi koja ti se sviđa, ali postoje olakšice za tako nešto: Budi hrabra, započni razgovor na neku od zajedničkih školskih tema. Zatim, obrati pažnju na Lukin govor tela, kako te gleda, kako stoji, da li odgovara samo sa „da” ili „ne” ili ti uzvraća pitanjima. Ipak, čak iako sve dobro uradiš, može te odbiti. Međutim, to nije razlog da odustaneš. Zapamti, nema univerzalno dobrog recepta kako da priznaš nekome svoja osećanja. Ali, ako budeš spontana, vas dvoje možda možete podići odnos na drugi nivo. Sve najbolje i srećno sa simpatijom, Tvoja Draga Saveta” Svi smo naleteli na ovakvu ili sličnu rubriku u nekoj fazi života. S napretkom tehnologije, rešenja nam nikada nisu bila dostupnija. Ali nas zato jako frustrira kad ne možemo brzo doći do traženog odgovora. Ne lečite se kod dr Gugla! Pretraga izbacuje gomilu tekstova na razne ključne fraze, knjižare obiluju štivom popularne psihologije. Uz to, i poplava „stručnjaka” koji se guraju da vode „Draga Saveta” kolumne pojačava naše frustracije. Jedna stvar je to što nam je internet postao prečica, ali sasvim druga kad ostanemo na njima i budemo bukvalisti. Čak i kada postoji napomena da se obavezno konsultujemo sa stručnjakom, mi je zanemarimo. Nema osobe koja nije barem jednom izguglala neki simptom i na osnovu njega zaključila da ima neku tešku bolest. Gde,...

---

### Prisilne misli

> Prisilne misli su misli neprijatnog sadržaja, koje izazivaju uznemirenost i koje su u suprotnosti sa ličnom sistemom vrednosti. Kako ih prepoznati?

- Published: 2023-02-24
- Modified: 2024-06-12
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/prisilne-misli/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, opsesivno kompulzivni poremećaj, prisilne misli

Prisilne misli su uznemirujućeg sadržaja, izazivaju anksioznost i smatraju se neprihvatljivim egu. To znači da ne odgovaraju ličnim vrednostima osobe. Kada se pojave, sumnja se na opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) i već pomenutu anksioznost. Da li imam opsesivne prisilne misli? I ljudi sa dijagnozom i bez nje suočavaju se nekim nenamernim mislima u toku dana. Među njima se potkradu i one neprijatnog sadržaja. Međutim, kada su uporne, gubimo osećaj kontrole i ne možemo da funkcionišemo normalno. Tada je reč o opsesivnim prisilnim mislima. Još jedna bitna stavka jeste interpretacija. Prosečna osoba se verovatno neće zadržavati na nekoj bizarnoj misli. Dok ljudi sa OKP-om ovakve misli shvataju ozbiljno i brinu da li će se obistiniti i da li predstavljaju neku nesvesnu želju. Ljudi sa OKP-om strahuju da će „popustiti” i realizovati svoje misli. Međutim, statistike pokazuju da oni koji zaista počine zločin ne preispituju svoje misli, već prave plan za izvršenje. Kakav sadržaj opseda ljude sa OKP-om? Istraživanja su grupisala misli ljudi sa OKP-om u sledeće kategorije: Agresivan sadržaj: može se odnositi na poriv da naudite voljenoj osobi ili sumnju da ste slučajno već povredili nekoga Seksualni sadržaj: mogu biti seksualne scene u kojima učestvujete, a koje vam se gade ili neka sumnja u vezi sa seksualnnošću Higijena/bakterije: možete biti u stalnom strahu od bacila iz okruženja, sumnjati u čistoću predmeta ili sopstvene higijenske navike Religiozni sadržaj: mogu vas proganjati sumnje da ste učinili nešto protiv boga i da ćete za to biti kažnjeni Regulacija prisilnih misli Postoji više načina na...

---

### Prokrastinacija: zašto se dešava i kako je smanjiti?

> Prokrastinacija je tema o kojoj se sve češće govori. Zašto prokrastiniramo, čemu to služi i kako da prestanemo?

- Published: 2023-02-18
- Modified: 2024-07-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/prokrastinacija-zasto-se-desava-i-kako-je-smanjiti/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, perfekcionizam, prokrastinacija, upravljanje vremenom

Zamislite ovaj scenario. Mada, možda nema potrebe da ga zamišljate, već imate to u iskustvu. Približava se rok za predaju projekta. To je posao od nekoliko sati, mada je bolje da radite pomalo nekoliko dana. No, ipak se odlučujete za kampanjsku varijantu i najpre ćete nešto pojesti, izvesti psa u šetnju, pogledati još jednu epizodu serije koju pratite... I tako prolaze dani, dok se ne uhvatite za glavu, uz dobro poznato pitanje: „Zašto sam sve ostavio za poslednji čas? ! ” Prokrastinacija, pomešana sa hedonizmom — vaš stari začarani krug. Prokrastinacija je pojam koji se odnosi na obrazac ponašanja tako da se sve obaveze i zadaci ostavljaju „za kasnije”. Čemu služi prokrastinacija? To je pitanje koje smo skoro postavili pacijentu i došli do njene „zaštitne” funkcije. Ako nema odluke i rada na nečemu, nema ni greške. A on je mislio da je lenj. Istina je da su prokrastinatori, u stvari, perfekcionisti. Takođe, mogu imati i problem sa motivacijom, ličnom organizacijom i slabom tolerancijom na frustraciju. Nije nam logično da perfekcioniste povezujemo sa odlaganjem. Obično ih zamišljamo kao savršene organizatore i ljude od akcije koje ne mrzi da se bave i sporednim detaljima. Međutim, upravo to moranje da sve bude „pod konac” preplavljuje ih toliko da ih ukopa i tako zadatak ostaje nezavršen. Čekaće da osvane savršeni dan i da se stvore savršeni uslovi, a tako nešto ne postoji. Nije samo perfekcionizam razlog prokrastinacije Prokrastinacija može biti signal preopterećenosti zadacima usled čega nam odluta pažnja. Pokušavamo da budemo koncentrisani na poslu,...

---

### Karl Gustav Jung: analitička psihoterapija

> Pored Frojda jedno od najpoznatijih imena u istoriji psihoterapije je upravo Jung. Koji su neki od osnovnih postulata njegove teorije?

- Published: 2023-02-10
- Modified: 2024-07-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/karl-gustav-jung-analiticka-psihoterapija/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: analiticka psihoterapija, arhetipovi, Autorski clanak, jung, nesvesno, snovi

Frojdova teorija dala je vetar u leđa mnogim autorima. Sledbenici, među kojima i njegova ćerka Ana, dalje su je nadograđivali i osavremenjavali. Bihejvioristi su, pak, iz svojih teorija izbacili nesvesno, a sva ponašanja ljudi objašnjavali učenjem, dok su probleme rešavali odučavanjem. Uz Frojda, Jung je dao neprocenjiv doprinos psihoanalizi svojim pristupom od opšteg ka ličnom i po načinu na koji je primećivao da se ljudi projektuju i odigravaju svoje unutrašnje konflikte. Sa Frojdom nije dugo sarađivao zbog neslaganja u vezi sa uzrocima nastanka neuroze. Za Frojda su to samo seksualni ili agresivni, a Jung ih je posmatrao šire. Izbegavanje bilo kakve emotivne patnje vodi u mentalnu bolest. Na taj način se zaustavlja i razvoj koji je proizvod procesa rešavanja problema. Kao i Frojd, Jung je verovao u ego kao svesni deo ličnosti. Pored ega postoje i lično nesvesno, koje je slično Frojdovom konceptu podsvesnog, i kolektivno nesvesno. Da bismo razumeli Jungove koncepte, potrebno je da se upoznamo sa njegovim životom. Život i rad Karla Gustava Junga Jung je bio sin protestantskog sveštenika, još odmalena introvertan i zainteresovan za okultno. Završio je medicinu i bavio se psihijatrijom. Detinjstvo je proveo sa majkom koja je imala psihotične epizode. Otud je imao strah od gubitka odnosa sa svojim stvarnim životom. U autobiografiji Jung poverava da je svaki dan započinjao tako što je više puta ponavljao: „Ja imam medicinsku diplomu sa švajcarskog univerziteta / Ja moram da pomognem svojim pacijentima / Ja imam ženu i petoro dece / Ja živim u ulici See 228...

---

### Samoprihvatanje, rad na sebi i samoproganjanje

> Sa jedne strane je bezuslovno samoprihvatanje. Sa druge, beskonačna lista stavki koje treba da unapredimo Kako pomiriti ova dva ekstrema?

- Published: 2023-02-08
- Modified: 2024-04-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/samoprihvatanje-rad-na-sebi-i-samoproganjanje-gde-je-ravnoteza/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, prihvatanje sebe, rad na sebi, samoprihvatanje

Koliko puta ste videli poruku “Prihvatite sebe baš onakvi kakvi ste” u opisima na Instagramu? Uglavnom ti opisi idu uz sliku fintnes influenserke koja ima 25 godina, svoj biznis proteinskih čokoladica i pokazuje svoje savršeno izvajano telo na savršeno bajkovitoj plaži. Velike su šanse da Vi niste kao ona, i sasvim je normalno da se onda zapitate kako da Vi sebe volite? Mnogi od nas su ovu dilemu rešili, ali tako što su otišli u drugi ekstrem, pa su svoje mane pretvorili u nešto čime se diče. Danas nailazimo na puno oprečnih poruka. Sa jedne strane nalazi se bezuslovno prihvatanje sebe. Sa druge strane beskonačne liste aktivnosti koje treba ispuniti ne kako bi bili bolja, već savršena verzija sebe. Na kraju te liste, možda, dobijemo dozvolu da zavolimo po neki delić svog bića. Bezuslovno samoprihvatanje Niko od nas nije savršen. Kada bi nam savršenstvo bilo jedini preduslov da volimo i prihvatimo sebe, nikada to ne bismo uspeli. Osvestiti i prihvatiti svoje mane i vrline je vrlo bitno. Međutim, problem je kada tu stanemo. Kada sebe “prihvatimo” i “zavolimo” baš takve kakvi smo i kažemo da sada svet treba da se prilagodi nama. Na primer, osoba koja stalno prokrastinira i najmanje zadatke. Kad tad desiće se da od njenog zadatka zavise ostali članovi njenog tima, a ona će ga predati prekasno za izmene, čak i kada su one neophodne. Umesto da radi na tome da sledeći put završi ranije, ona sleže ramenima i zaključuje da sve ostalo nije njen problem. Čak...

---

### Frojd: psihoanaliza, kritike i doprinosi

> Psihoterapija kakvu danas znamo ne bi postojala bez Zigmunda Frojda. U ovom tekstu bavimo se osnovama njegove teorije, kao i njenom značaju za dalji razvoj.

- Published: 2023-02-04
- Modified: 2023-03-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/frojd-psihoanaliza-kritike-i-doprinosi/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, frojd, istorija, psihoanaliza

Psihoterapija kakvu danas znamo ne bi postojala bez Zigmunda Frojda. Svima nam je poznato da je njegova uloga za psihoterapeute značajna, ali ne i koji je to tačno značaj. Zato ćemo se u ovom tekstu baviti osnovama Frojdove teorije, kao i njenom doprinosu daljem razvoju. Nastanak  Na nastanak Frojdove psihoanalize direktno je uticao njegov rad u psihijatrijskoj klinici. Tamo je primetio da lečenje hipnozom nije dovoljno usled nedostatka ove metode (kao što su kratkoročnost pozitivnog efekta i oslanjanje na sugestibilnost pacijenta), kao i da samostalna farmakoterapija takođe ne daje dovoljno dobre rezultate. Kroz rad sa pacijentima, Frojd među prvima dolazi do pretpostavke da ono kako se pacijenti ponašaju i šta govore ne mora biti jedini sadržaj, već da može biti samo manifestacija nečega čega ni sami nisu svesni. Odnosno, dolazi do teorije podsvesnog.   Sve naše neprihvatljive emocije, nerazrešene psihoseksualne konflikte kao i traume mi se trudimo da potisnemo u podsvesno, jer su za svesno stanje isuviše bolni. Kada je takvog sadržaja previše, ili kada je on previše snažan, isplivava na površinu u vidu simptoma psihijatrijskih poremećaja. Kako bi se, dakle, simptomi otklonili, pacijent mora da osvesti i razreši konflikte koji ga muče. Osnove  Postoje tri instance ličnosti: id, ego i superego. Id je najstariji, nastaje rođenjem i predstavlja naše osnovne instinkte i potrebe. On zahteva da sve te potrebe budu zadovoljene odmah, nezavisno od realnih mogućnosti. Ego nastaje kako bi kontrolisao potrebe Ida i uskladio ih sa realnim mogućnostima. On je jedina svesna instanca naše ličnosti. Sama reč “ego”...

---

### Psihologija putovanja

> Naš mozak voli rutinu i istovetnost. Putovanja su sušta suprotnost rutini. Uprkos tome, većina nas voli da putuje. Kako je to moguće?

- Published: 2023-02-02
- Modified: 2023-02-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihologija-putovanja/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, motivacija, promena, putovanja

Ove godine Sretenje i dan državnosti padaju u sredu i četvrtak. Mnogi od nas već su uzeli i petak, da “spoje” praznik sa vikendom, rezervisali hotel i organizovali prevoz. Oni koji nisu u prilici da to urade pripremaju se za Uskrs ili Prvi maj. Treći su već krenuli da gledaju aranžmane za leto. Već smo više puta pisali o tome kako naš mozak voli rutinu i istovetnost. Oni nam pružaju osećaj bezbednosti, stabilnosti i kontrole. Putovanja, posebno u drugu državu, su sušta suprotnost rutini. Uprkos tome, većina nas voli da putuje. Kako je to moguće? Zašto putujemo Ponekad naša putovanja imaju jasne ciljeve. Putujemo zbog poslovnih sastanaka, medicinskih zahvata, školovanja i slično. Tada je motivacija za putovanje jasna. Međutim, u današnje vreme sve je više putovanja kojima je cilj putovanje samo po sebi. Razlozi koji nas motivišu na ovakva putovanja su predmet istraživanja. Na primer, putovanje se dovodi u vezu sa Maslovljevim konceptom samoaktuelizacije, odnosno najvišom potrebom u piramidalnoj hijerarhiji. Dan je pretpostavio da postoje dve vrste faktore koji utiču na našu motivaciju, oni koji nas “guraju” i oni koji nas “vuku”. To su intrinzički koji nas “guraju” da putujemo (radoznalost, opuštanje... ), i ekstrinzički koji nas “vuku” da putujemo (lepe plaže na nekom mestu, bogata istorija... ). Neki od najčešćih razloga koji nas “guraju” da putujemo su: Radoznalost: Najbolji način da upoznamo druge ljude i kulture je da budemo u direktnom kontaktu sa njima. Znajući to, odlučujemo se da putujemo kada našu radoznalost probude različitosti drugih kultura u odnosu...

---

### Hipnoza: istorijat i današnja uloga

> Hipnozu prati mnogo stereotipa i nejasnoća. U ovom tekstu cilj nam je da ih razjasnimo i bolje razumemo ulogu ove prakse kako kroz istoriju, tako i danas.

- Published: 2023-01-27
- Modified: 2023-01-27
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/hipnoza-istorijat-i-danasnja-uloga/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, Hipnoza, istorija, psihoterapija

Čovek leži na kauču, dok terapeut sedi pored i vadi džepni sat. Polako počinje da njiše sat i govori “Prati sat očima i slušaj moj glas”, sporim i sigurnim tonom. Čoveku se polako oči zatvaraju, a terapeutov glas ga vodi dublje u san. Hipnotiše ga. Nakon nekog vremena čovek se budi potpuno go, bez sećanja kako je ostao bez odeće. Zbunjeno gleda oko sebe i odrazu vidi da stoji kao da imitira kokošku. Sigurno ste barem jednom videli ovakvu scenu u filmu ili seriji. Mnogi nas često i pitaju da li se bavimo hipnozom, kao i da li ona izgleda kao u filmovima. Danas ćemo se baviti istorijatom hipnoze, kao i njenom sadašnjom ulogom, kako bismo je bolje razumeli. Antika Zapisi o praktikovanju hipnoze postoje još od antičkog doba. Antička Grčka, Egipat, ali i azijske zemlje poput Kine i Indije, hipnozu su praktikovali u različite svrhe. Često su korišćene za proricanje. Tada se dodatan trud ulagao u podsticanje halucinacija i katarzičnih efekata hipnoze. Osim toga korišćena je i u medicini, za olakšavanje bolova, ali i dijagnostiku. Ponovni porast popularnosti Ponovnu popularnost ova praksa stiče od 18og veka. U ovom periodu naučnici veruju da mogu da leče širok spektar oboljenja pomoću dodira. Najpopularniji među njima je Franc Mezmer (1734-1815). Ukoliko ste čuli za englesku reč “mesmerise” (opčiniti, hipnotisati) ona poreklo vodi upravo od prezimena ovog čoveka. Mezmer je završio medicinu, ali ga je od većine kolega ubrzo odvojila njegova metodologija. On je verovao da sva živa bića dele magnetsku silu, koja...

---

### Testovi ličnosti na internetu: teško za odoleti

> Testovi ličnosti na internetu danas su vrlo popularni. Sigurno ste se nekad susreli sa njima. Šta nam oni zapravo govore o nama?

- Published: 2023-01-25
- Modified: 2024-04-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/testovi-licnosti-na-internetu-i-zasto-ne-mozemo-da-im-odolimo/
- Categories: Životne teme
- Tags: 16 tipova licnosti, Autorski clanak, internet, ličnost, testovi licnosti

Novi ste u firmi i morali ste da dođete na tim bilding: roštilj na Adi. Sa kolegama za početak razmenite sve uobičajene teme (ko je odakle, šta je završio od škole, koliko dugo radi i slično). Nakon toga nastaje neprijatna tišina. Od jednom Vam pada na pamet kako biste mogli da je prekinete. “Da li je neko od Vas radio test 16 tipova ličnosti? ”. Prvo se javlja jedna koleginica, potom druga i uskoro ljudi počinju ponovo da razgovaraju o svojim tipovima. Neki rade test na licu mesta. Do kraja dana osećate se bliskiji tim ljudima, a čak primećujete i da su Vam neki draži od drugih (slučajno, to su oni koji su imali rezultate slične Vašim). Testovi ličnosti na internetu danas su vrlo popularni. Sigurno ste se susreli sa njima, bilo da rešavate MBTI upitnik, ili odgovarate na pitanja na zvaničnom sajtu Harija Potera da vidite koja ste kuća, ili BuzzFeed kviz koji će Vam reći koja ste Diznijeva princeza (i slično) ili pak imate prijatelja koji to redovno radi i deli svoje rezultate sa Vama. Čak i kada znamo da su neprecizni, netačni i da nisu naučno osnovani, ipak im ne možemo odoleti. Zašto? I šta nam oni zaista mogu reći o nama? Zašto? Kao i uvek u psihologiji, odgovora na ovo pitanje je više i svi u različitoj meri igraju ulogu. Neke od najčešćih pretpostavki jesu pritajeni narcizam ili opsednutost svojim identitetom i radoznalost po pitanju svoje, ali i generalno ljudske, prirode. U daljem tekstu primetićemo da...

---

### Jezik: kako da ga bolje razumemo?

> Jezik je kulturološka, ali i kognitivna, specifičnost ljudske vrste. Šta sve utiče na naše razumevanje jezika?

- Published: 2023-01-21
- Modified: 2023-01-21
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/jezik-kako-da-ga-bolje-razumemo/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, govor, jezici, percepcija, razumevanje

Konačno ste stigli u Italiju, ne govorite italijasnki, ali računate da ćete se već nekako snaći. Onda u prevozu zaključite da mora da je automat koji govori stanice pokvaren, mumla. Shvatite i da ljudi oko Vas mumlaju. Posle nekoliko dana navikavanja, ni automati ni ljudi više ne mumlaju. Vi uviđate da nikad i nisu, već da Vi niste razumeli jezik. Ukoliko Vam je ova situacija poznata niste jedini, čak naprotiv. Produkcija i razumevanje govora je nešto što je svojstveno ljudima (posebno na način na koji mi to radimo). Različita istraživanja pokazala su i da je sama percepcija govora drugačija od percepcije drugih zvučnih stimulusa i danas se izučava odvojeno. Kategorička percepcija Na snimcima koji beleže tonalitet izgovorene rečenice možemo da vidimo kako se glasovi mešaju. Na primer, kada izgovorimo reč “kuća” mi svako slovo jasno čujemo i razlikujemo, ali na snimku se glas “k” meša sa glasom “u”, glas “u” sa “ć” i tako dalje. Kako se pojedinačni glasovi pretapaju, isto se dešava i sa čitavim rečima. Postavlja se pitanje kako mi onda razumemo govor? Na ovo pitanje, barem za sada, ne postoji jednoznačan odgovor. Jedan od bitnih faktora jeste kategorička percepcija. Većinu stvari mi opažamo kroz čitav spektar i gradaciju, primećujemo razlike u nijansama. Međutim, kada je u pitanju govor to nije tako, već čujemo “po kategorijama”. Zato mi ne čujemo “uplive” među glasovima, već samo odvojene glasove. Kroz eksperimente dokazano je da i profesionalni muzičari poseduju kategoričku percepciju kada su u pitanju tonovi i skale. Iz ovih rezultata...

---

### Ljubomora i zavist: kako da ih razlikujemo?

> Zavist i ljubomora se u svakodnevnom govoru često izjednačavaju. Kako bismo ih razlikovali potrebno je da ih bolje razumemo.

- Published: 2023-01-19
- Modified: 2024-05-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ljubomora-i-zavist-kako-da-ih-razlikujemo/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, emocije, emocionalna pismenost, ljubomora, zavist

Često se dešava da pomešamo ljubomoru i zavist, koje nekada mogu koegzistirati. Oba osećanja odnose se na neku značajnu drugu osobu i smatramo ih negativnim. Međutim, ono što je tačnije reći jeste da i jedno i drugo ima svoju zdravu i nezdravu varijantu. Možda nikada niste razmišljali o tome na takav način, međutim, zdrava zavist i zdrava ljubomora su, zapravo, poželjne, dok se treba čuvati nezdravih emocija koje vode u emocionalne poremećaje. Zavist više govori o nama nego o osobi kojoj zavidimo Zavist se najčešće javlja kao nezadovoljstvo u vezi sa nečim što smatramo da neko ima, a mi ne – kada nam se čini da je neko bogatiji od nas, da je postigao više u sferi porodičnog života ili karijeri, da se ističe po nekim osobinama koje mi posebno vrednujemo i sl. Poređenje sa drugima kreće veoma rano – već u primarnoj porodici, ako imamo braću ili sestre, ili sa vršnjacima, po uspehu u školi ili prihvaćenosti u grupi. Kada nas takva poređenja motivišu da poboljšamo kvalitet života, govorimo o zdravoj zavisti, odnosno o divljenju osobi koja je već stekla ono čemu i mi težimo. Pomislimo li samo da smo mi to „više zaslužili”, prestajemo da budemo konstruktivni u osmišljavanju akcionog plana kako i mi to da dosegnemo, već počinjemo da razvijamo destruktivnu logiku koja ide ka ideji da može biti „samo jedan pobednik”, što pojačava naš osećaj inferiornosti i frustracije, jer postoji verovatnoća da završimo i kao „gubitnik”. Zavist može biti pozitivna sila u našem životu Na primer,...

---

### Motivacija kod dece: mitovi i istina

> Roditelji se često žale da njihovoj deci fali motivacija. Zbog toga u ovom tekstu govorimo o mitovima vezanim za motivaciju.

- Published: 2023-01-17
- Modified: 2023-01-17
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/motivacija-kod-dece-mitovi-i-istina/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, motivacija, roditeljstvo, škola

Kao psiholog često se srećem sa roditeljskom konstatacijom da je dete nemotivisano i idejom da ne mogu ili ne umeju da motivišu dete da izvrši neke od svojih obaveza. Zbog toga sam u ovom tekstu rešila da govorim o mitovima vezanim za motivaciju. Da li je motivacija neophodna? Roditelji često izjednačavaju motivaciju sa željom i smatraju da je ona neophodna kako bi dete uošte počelo da uči (u kasnijem tekstu videćmo definiciju motivacije). Iako je ovo poželjno, svakako nije neophodno (kao što nam je svima poznato u stanju smo da radimo stvari uprkos tome što to ne želimo). Zapravo čak i kada postoji želja da nešto uradimo ona često ne traje dugo, opada ili se gubi ukoliko ne počnemo sa realizacijom ciljeva. Pokazano je da je uspeh veliki podstrek za motivaciju, što će reći da je sasvim moguće i da se želja razvije tokom vremena. Dakle, ukoliko dete nema želju za učenjem, a ipak uči što mu omogućava da postigne dobre rezultate naknadno će se povećati njegova motivacija za učenjem. Šta više, neki stručnjaci smatraju da je korisnije biti koncentrisan na proces nego na krajnji rezultat (koji često nije u potpunosti pod našom kontrolom). Na primer, bitno je da se dete skoncentriše na to kada koliko i kako uči mnogo više nego na to koju će ocenu na kraju dobiti. Ukoliko u samom procesu istraje dovoljno dugo postoji mogućnost da počne da uživa i oseća zadovljstvo, ako ne zbog samog procesa onda zbog toga što je istrajao u svojoj nameri....

---

### Skrivene pouke i značenja bajki uz koje smo odrasli

> Ekipa iz Psihocentrale, Milica, Petar i Branko analiziraju bajke, kroz psihološku prizmu

- Published: 2022-12-31
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/otkrivamo-skrivene-pouke-i-znacenja-divnih-bajki-uz-koje-smo-svi-odrasli/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bajke, video
- Formats: Video

Ekipa iz Psihocentrale, Milica, Petar i Branko analiziraju bajke, kroz psihološku prizmu: Dr sci. med. Petar Vojvodić, obradjuje bajku "Trnova Ružica". Milica Andjelković, psiholog i psihoterapeut p. s. analizira bajku "Lepotica i Zver" A, Spec. dr med. Branko Burmazović bajku "Tri Praseta" Srećna nova godina i praznici!

---

### Sistemska porodična terapija

> Čime se bavi sistemska porodična terapija? Upoznajmo se sa osnovama ovog psihoterapijskog pravca.

- Published: 2022-12-24
- Modified: 2022-12-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/sistemska-porodicna-terapija/
- Categories: Pomoc i podrska, Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, porodica, porodična psihoterapija, sistemska porodična psihoterapija

Sistemska porodična psihoterapija jeste pravac psihoterapije koji se pre svega bavi porodicom i odnosima u njoj. Prema sistemskoj psihoterapiji simptomi koji se izražavaju kod jednog od članova su simptomi čitavog porodičnog sistema. U okviru individualne psihoterapije pojedinac se ne posmatra izolovano, već kao deo porodičnog sistema. , Sistem sprege Prema sistemskoj psihoterapiji svaka porodični sistem teži tome da ostane u homeostazi, odnosno ravnoteži. Kroz život, različiti faktori mogu ugroziti tu homeostazu. Oni se nazivaju negativne sprege. Bitno je nagasiti da naziv “negativne” ne mora da znači da one to i jesu, ili da će im rezultat biti negativan. Kada se negativne sprege aktiviraju sistem ulazi u krizu. Tada se aktiviraju pozitivne sprege, različiti faktori koji pokušavaju sistem da vrate u homeostazu. Isto kao što negativne sprege ne moraju biti negativne tako i pozitivne nisu nužno pozitivne. Na primer: Dete ulazi u doba adolescencije i traži više slobode i samostalnosti. To znači da, iako je do sada bilo poslušno, sada neće baš uvek poslušati. Breca se, lupa vratima, koluta očima. Ovo je jedna negativna sprega. Kako bi razrešili ovu krizu roditelji počinju sve oštrije da kažnjavaju dete, da mu brane izlaske, biraju društvo i tako dalje. Kao odgovor na to adolescent se povlači u sebe, ili laže roditelje. U oba slučaja sistem se vratio u homeostazu ali ovakav balans vrlo je krhke prirode, a i stvara toksičnu atmosferu. Na primer, zbog socijalnog povlačenja adolescent može ispoljiti simptome depresivnog raspoloženja. U istom ovom primeru roditelji mogu da odluče da popuste adolescentu i...

---

### Pohvale i kritike: kada i kako da ih koristimo?

> Kada i na koji način ljudima udeliti pohvale ili kritike, a da se postigne željeni rezultat? O tome saznajte više u ovom tekstu

- Published: 2022-12-22
- Modified: 2022-12-22
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/pohvale-i-kritike-kada-i-kako-da-ih-koristimo/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, konstruktivna kritika, kritika, kritike, pohvala, pohvale, učenje

Koliko puta ste čuli izraz “Ko se hvali taj se kvari. ”? Koliko puta ste bili ponosni na neko svoje delo, samo da bi ljudi oko Vas potvrdno klimnuli glavom i vratili se na uobičajene teme? Pohvale čuvamo kao da su potrošni materijal. Dovoljno smo odrasli da mama ne mora više da nam kupuje čokoladnu bananicu za svaku peticu u školi. Sada možemo, i važno je, da sami sebe pohvalimo. Te pohvale imaju isti efekat kao pohvale drugih, uspeh ne treba nikada da se podrazumeva. Međutim, uprkos onome što nas mame i tate uče kada nam kažu da “učimo za sebe, ne za njih”, pohvale upućene samom sebi bez pohvala okoline u nekom trenutku prestanu da budu dovoljne. Mi ni ne primećujemo koliko malo pohvala dobijamo, niti koliko su kritike koje primamo ponekad štetne. Kritike Kritike su normalne i neizostavne. One su deo svakog učenja, jer da bi nešto radili pravilno moramo znati šta radimo nepravilno i kako to da ispravimo. Međutim, da bi imale željeni rezultat moraju biti upućene na adekvatan način. To znači da moraju da se odnose na samo ponašanje koje kritikujemo, uz moguće savete za poboljšanje, kako bi se greške postepeno smanjivale. Postoji i druga vrsta kritika, kojoj se na žalost često pribegava. To su kritike upućene samim osobama i njihovim sposobnostima. One zvuče konačno i nepromenjivo, kao činjenica da se Zemlja okreće oko Sunca. U najboljem slučaju osoba ih ignoriše, u najgorem ih upija kao sunđer i one postaju deo njenog identiteta. U oba slučaja...

---

### Psiholog, psihijatar ili psihoterapeut, kome se obratiti?

> Šta radi psiholog, šta psihijatar, a šta psihoterapeut? Kome se prvom obratiti kada nam je pomoć potrebna? U daljem tekstu olakšaćemo Vam ove dileme.

- Published: 2022-12-16
- Modified: 2024-04-23
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/psiholog-psihijatar-ili-psihoterapeut-kome-se-obratiti/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, mentalni poremećaji, psihijatar, psiholog, psihoterapeut, psihoterapija

Pred Vama je zagonetka: "Koja je razlika između psihologa i psihijatra? ". Nakon što dodamo treću kategoriju psihoterapeut, situacija se dodatno komplikuje. Odluka da nam je neophodna pomoć stručnjaka se ne donosi lako. U tom slučaju nije nam potrebno i da se pitamo kom stručnjaku da se obratimo. Zato ćemo pokušati da Vam pomognemo da dilemu razrešite u ostatku ovog teksta. Razlika između psihologa, psihijatra i psihoterapeuta Prva razlika između psihologa i psihijatra jeste u osnovi obrazovanja koje pohađaju. Psiholozi izučavaju psihologiju, u okviru Filozofskog fakulteta. Za razliku od njih, psihijatri pohađaju Medicinski fakultet i dodatnu specijalizaciju iz psihijatrije. Zbog razlike u formalnom i akademskom obrazovanju pristup u radu sa ljudima je drugačiji. Psihijatar primenjuje lekarski pristup s obzirom da je edukovan za sve grane medicine pre specijalizacije. Na osnovu svoje stručne procene i dijagnostike, ukoliko je potrebno, prepusuje terapiju lekovima ili upućuje na dodatnu dijagnostiku i/ili psihoterapiju. Psiholozi zbog nedostatka medicinskog obrazovanja nemaju tu mogućnost. Psihološke baterije testova u dijagnostičkoj proceni mogu koristiti samo psiholozi. Testovi se zadaju radi procene kognitivnih, intelektualnih i emocionalnih kapaciteta i sposobnosti osobe, kao i za procenu različitih aspekata ličnosti. Budući da su pristupi u radu različiti, a podjednako važni, psihijatri kao zdravstveni radnici i psiholozi u ulozi zdravstvenih sardnika rade u timu kako bi se dobila kompletna dijagnostička slika. I karijerni put im se razlikuje. Psihijatri se zapošljavaju u zdravstvenim ustanovama (državnog i privatnog tipa), dok psiholozi osim već pomenutim ustanovama za mentalno zdravlje (klinike, bolnice i domovi zdravlja), mogu raditi i u...

---

### Mentalni poremećaji na filmu

> Koji filmovi previše pojednostavljuju mentalne poremećaje, koji ne? Kako to utiče na to kako društvo percipira mentalne poremećaje?

- Published: 2022-12-14
- Modified: 2022-12-14
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/mentalni-poremecaji-na-filmu/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, filmovi, mentalni poremećaj, serije

Gledate film i glavni lik upravo ulazi u mentalnu ustanovu. Ne propušta se prilika da se ustanova nazove “ludnica”. Svuda oko njega su ljudi u belim košuljama zakopčanim na leđima, oni koji sede kao biljke, gledaju u prazno, razgovaraju sami sa sobom i slično. Većina nas retko iz prve ruke saznaje o mentalnim poremećajima. Obično smo prinuđeni da se oslonimo na ono što mediji plasiraju. Filmovi i serije često se okreću ljudima obolelim od mentalnih poremećaja kada im je potreban dobar zaplet. Međutim, retko kad se trude da ih prikažu u pravom svetlu. Umesto toga, prikazuju ih isuviše pojednostavljeno, prenaglašeno ili iskarikirano. Zato u medijima vidimo ekstremne primere, kakvi su u realnom životu retki. Ovo dovodi do brojnih negativnih stereotipa, stigmatizacije ili romantizacije. Dolazi i do auto-stigmatizacije koja onda smanjuje broj ljudi koji se uopšte obraćaju za pomoć. Uz to smanjuje saradljivost ljudi, a samim tim i uspešnost terapije. Loši primeri i stigmatizacija Prikaz mentalnih poremećaja Na filmu shizofrenija je neizbežno prikazana uz vizuelne i slušne halucinacije. U stvarnosti, shizofrenija je daleko složeniji poremećaj. Za početak, procenat ljudi koji pate od shizofrenije i kod kojih se javljaju vizuelne halucinacije je veoma mali. Kada je dijagnostifikovana shizofrenija sa produktivnim simptomima, najčešće halucinacije su auditorne. Međutim, nema svaka osoba obolela od shizofrenije halucinacije. Depresivni ljudi prikazani su kao neuredni, opšteg pada životne energije (do te mere da ne mogu da ustanu iz kreveta) i u potpunosti nihilistični. Često odbijaju da idu na terapiju pa je “menjaju” alkoholom i drugim psihoaktivnim supstancama. Ovo...

---

### Veze: zašto donosimo pogrešne izbore?

> Stalno ulazite u veze i na kraju završavate razočarani? Pitate se kako baš Vi uvek nailazite na neke probleme? Da li je moguće da namerno pogrešno birate?

- Published: 2022-11-29
- Modified: 2022-11-29
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/veze-zasto-donosimo-pogresne-izbore/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: afektivna vezanost, afektivno vezivanje, Autorski clanak, odabir partnera, partnerski odnosi, veze

Ponovo ste na poznatom kauču kod Vašeg terapeuta. Jastuci su nesto tvrđi, verovatno ih je skoro zamenio. Gledate se. On zna zašto ste tu, zato Vam je i tako teško da počnete, teško je priznati još jedan poraz. Na kraju uzdišete i počinjete. “Ja ne znam zašto se stalno lepim za pogrešne. ” U ovakvim situacijama skloni smo da svu odgovornost prebacimo na druge. Naši momci ili devojke su krivi što nas iskorištavaju, što zloupotrebljavaju naše slabosti i tako dalje. Naravno da je sve ovo istina, ali kada su baš svi takvi, moguće je da podsvesno namerno biramo da ulazimo u veze sa takvim ljudima. Sigurno niko od nas ne želi da se oseća loše, konstantno nervira i na kraju završi u istoj tački iz koje je krenuo. Zašto bi onda pravili pogrešne izbore? Stilovi vezivanja Kada smo deca veoma smo usmereni na svoje roditelje, oni nas svojim ponašanjem uče mnogo čemu, pa tako i izražavanju ljubavi. Na taj način formira se afektivni stil vezivanja. Najčešća su 3 stila: siguran, anksiozni i izbegavajući. Ponekad se može javljati i mešani, anksiozno izbegavajući stil. Siguran stil vezivanja nastaje kada roditelji u kontinuitetu odgovaraju na naše potrebe, kako fiziološke tako i emotivne. To su ljudi koji imaju poverenja u svoju vezu i momka / devojku. Mogu biti razdvojeni, ali kada treba mogu biti i bliski i izražavati ljubav. Anksiozan stil vezivanja nastaje kada roditelji nekonzistentno odgovaraju na detetove potrebe. Tako recimo, majka može skakati čim dete zaplače da mu da da jede, ali...

---

### Horoskop i druga praznoverja-zašto im verujemo?

> Otkrite zašto horoskop, tarot i slične alternativne metode opstaju uprkos dokazima da nemaju utemeljenost u realnosti.

- Published: 2022-11-18
- Modified: 2023-04-12
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/horoskop-i-druga-praznoverja-zasto-im-verujemo/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, horoskop, manifestacija, praznoverje, zasto verujemo

“Kakve su ti misli takav ti je život” je stara narodna mudrost koja označava da ako mislimo negativno, primećujemo negativno i život nam deluje negativan i obrnuto. Međutim, poslednjih godina počinje da se shvata sve doslovnije, pa ćete sve češće čuti ljude kako kažu da su “manifestovali” specifične događaje, ili da pokušavaju da ih manifestuju tako što ih vrlo uporno i živopisno zamišljaju. Ukoliko vas ti ljudi zaobiđu, onda verovatno neće oni koji “ne veruju u horoskop, ali ima i tu nečeg”. Ili pak oni kojima je proročica baš sve pogodila. Otkud sve veća popularnost verovanja u natprirodno u vreme kada smo zahvaljujući nauci uspeli da vidimo i crnu rupu i najdublju tačku na zemlji? Barnumov efekat Jedan od glavnih razloga je kognitivna pristrasnost pod nazivom Barnumov efekat. Tako je nazvana osobina našeg mozga da pripiše neodređene i opšte opise kao personalizovane. Na primer, možda vas horoskop opisuje kao uglavnom ekstrovertne osim u određenim situacijama. Niko od nas nije uvek esktrovertan ili introvertan. Dakle, ovaj opis je uopšten. Ipak često ćemo ga pripisati sebi. Zašto? Zato što (pogrešno) povežemo dva događaja ili opisa koji ne moraju imati veze jedan sa drugim. Uz to, pokazano je da kada mislimo da je neki opis posvećen lično nama (na osnovu, na primer, natalne karte) bićemo još skloniji da mu verujemo i zaključimo da je jedinstven (iako nije). Na kraju, bitno je i napomenuti da se horoskopi, tarot i ostali vidovnjaci oslanjaju i na činjenicu da mi volimo da čujemo pozitivne stvari. Tako će...

---

### Gostovanje na RTS-u, Studio znanja: Depresija

> Naš psiholog i psihoterapeut Milica Anđelković gostovala je u emisiji RTS-a studio znanja, gde je pružila bitan uvid u to šta je depresija.

- Published: 2022-11-15
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaji-ishrane-intervju-sa-psihijatrom-za-decu-i-adolescente-2/
- Categories: Poremećaji ishrane
- Tags: Autorski clanak, Depresija, gostovanje, kako se leči depresija, rts, video
- Formats: Video

Naš psiholog i psihoterapeut Milica Anđelković gostovala je u RTS-ovoj emisiji "Studio znanja" gde je odgovorila na različita pitanja vezana za depresiju poput: Koji su glavni simptomi depresije? Kako se depresija leči? Kako je razlikovati od normalnih perioda pada raspoloženja?

---

### Briga o sebi: mitovi i istine

> Briga o sebi je vrlo važan deo zdravog života svakog čoveka. Šta sve briga o sebi jeste, a šta nije, saznajte u daljem tekstu.

- Published: 2022-11-09
- Modified: 2022-11-09
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/briga-o-sebi-mitovi-i-istine/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, briga o mentalnom zdravlju, briga o sebi, zdravlje

Ovih dana ste pod velikim stresom. Vesti deluju sve negativnije iz dana u dan, Vaša kupovna moćm sve manja (iako se plata nije promenila), potrebe dece sve veće i veće. Otišli ste na internet i pročitali da treba da praktikujete “self care”. Od svega što ste pročitali najrealističnije Vam se učinila mirišljava sveća, pa ste se zaputili da je kupite. Zapalili ste je i zaista Vam ceo stan miriše na cimet. Ipak, ne osećate se bolje, nasuprot svemu što Vam je internet obećao. Razočarani, vraćate se sortiranju računa i dažbina. Izraz “self care”, odnosno briga o sebi, nije nov, međutim popularnost stiče tek u poslednje vreme. Zato je došlo do pojednostavljenja ovog pojma. Sveden je na puko ugađanje sebi i/ili reklamu za sveće, maske za lice i tako dalje. I dok i takvi rituali mogu pomoći da se osećate bolje, to se neće uvek desiti. Danas ćemo razjasniti šta briga o sebi nije, a šta jeste. Šta briga o sebi nije Briga o sebi nije samo ugađanje sebi. Čak naprotiv, ponekad to je odluka da uradimo nešto što je za nas dobro na duže staze iako nam se trenutno ne radi. Odlazak kod lekara ili zubara iako se plašite, ili javljanje psihijatru za pomoć, iako Vas je možda sramota. Ponekad je najveći čin nege koji možete sebi da priredite da ustanete iz kreveta i operete zube i kad Vam nije do toga. Suočavanje sa problemima ili emocijama sa kojima ne želimo da se suočimo takođe spada pod brigu o sebi....

---

### Poremećaji ishrane - razgovor psihijatara

> Šta uzrokuje poremećaje ishrane? Kako da znamo da li osoba samo želi na dijetu da bi smršala 2 do 3 kg, ili ima poremećaj ishrane? Kako da se postavimo u situaciji kada neko nama drag ima poremećaj ishrane?

- Published: 2022-11-08
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaji-ishrane-intervju-sa-psihijatrom-za-decu-i-adolescente/
- Categories: Poremećaji ishrane
- Tags: Anoreksija, Autorski clanak, Bulimija, poremećaji ishrane, video
- Formats: Video

Često u medijima možemo da slušamo o poremećajima ishrane, ali se čini da još uvek ne znamo dovoljno o njima. Šta uzrokuje poremećaje ishrane? Kako da znamo da li osoba samo želi na dijetu da bi smršala 2 do 3 kg, ili ima poremećaj ishrane? Kako da se postavimo u situaciji kada neko nama drag ima poremećaj ishrane? Na ova i još mnoga pitanja odgovore nam nudi dr Tamara Trutnovski Kočović, psihijatar i psihoterapeut za decu i adolsecente koja se i sama kroz praksu često susreće sa ovim poremećajima.

---

### Depresija iz drugačijeg ugla i kako pomoći sebi

> U moderno doba nema osobe koja se nije susrela sa depresijom. U potrazi za odgovorom sagledaćemo depresiju iz nekog drugog, novog, ugla.

- Published: 2022-10-26
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/depresija/depresija-iz-drugacijeg-ugla-i-kako-pomoci-sebi/
- Categories: Depresija
- Tags: Autorski clanak, Depresija, depresivnost, kako se leči depresija, video
- Formats: Video

U moderno doba nema osobe koja se nije susrela sa depresijom, bilo iz prve ruke ili preko svojih bližnjih. Pitanje koje se često postavlja je kako da pomognemo sebi u takvoj situaciji? U potrazi za odgovorom sagledaćemo depresiju iz nekog drugog, novog, ugla.

---

### Heuristike: greške u zaključivanju

> Heursitike jesu kognitivne prečice koje nam pomažu da brže donosimo zaključke. Ta brzina nekad je korisna i neophodna, ali često dovodi i do grešaka.

- Published: 2022-10-25
- Modified: 2022-10-25
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/heuristike-greske-u-zakljucivanju/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, greške, heuristike, razmišljanje, zaključivanje

Kao ljudska vrsta često se dičimo svojom superiornom logikom i razumom. Sigurno znate barem jednu osobu koja je potpuno uverena kako je isključivo racionalna i kako je svaka odluka koju donese jedina ispravna. Ipak, oni su sagledali situaciju sa svih strana, uporedili sve scenarie i posledice i onda odlučili. Onda ih Vi pitate zašto nisu uradili nešto drugo, što njima zapravo nije palo na pamet, a oni krenu da se sapliću u potrazi za objašnjenjem. To je zato što u stvari nisu racionalni koliko misle da jesu, niko od nas nije. Istina je da smo napredniji od životinja, ali naši mozgovi i dalje nisu daleko od naših predaka. Naime, kao što smo već više puta pomenuli, brzo zaključivanje nekada je bilo neophodno za opstanak. Čak i danas je bitan vid zaštite: kada bismo dugo promišljali o svakoj svojoj odluci bili bismo prepoterećeni i ne bismo bili u stanju da radimo išta drugo. Prečice koje nesvesno koristimo radi bržeg zaključivanja nazivaju se heuristike. Problem nastaje jer heuristike koje koristimo nisu predviđene za stvaranje kompleksnih stavova, a ipak ih često (nesvesno) koristimo upravo za to. U ovom tekstu razjasnićemo neke od njih, kako bismo ih zajedno lakše prepoznali i preispitali stavove koje donosimo na osnovu njih. Dostupnost Jedan od najčešćih primera “zloupotrebe” ove prečice jeste strah od letenja avionom u situaciji u kojoj se osoba pretežno plaši nesreće. Naime, svakoga dana svetom preleti više hiljada letova i putnika i najveća većina njih završi se potpuno bezbedno. Zbog toga ovi letovi i nisu...

---

### Da li ste zauzeti ili prezauzeti?

> Danas smo svi zauzeti. Način života to traži od nas. Kako da prepoznamo kada smo prezauzeti? Šta da uradimo po tom pitanju?

- Published: 2022-10-14
- Modified: 2022-10-14
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/da-li-ste-zauzeti-ili-prezauzeti/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, burnout, mehanizmi odbrane, posao, prezauzetost, zauzetost

Sve što želite je slobodan trenutak. Samo pet minuta da se odmorite. Onda taj trenutak konačno stigne, a vi ponovo pronađete način da ga ispunute. Ipak, to-do lista izgleda beskrajna i kao da samo postaje sve duža. Umorni ste, ali ne možete sebi da dozvolite trenutak odmora. Ili Vam se bar tako čini. Moguće je i da zapravo koristite Vaš prepun raspored kao mehanizam odbrane. Kroz našu istoriju slobodno vreme je smatrano kao luksuz i simbol visokog staleža. Značilo je da imamo sluge koje za nas obavljaju sve, ili skoro sve, poslove. Međutim, danas je obrnuto, te se zauzetiji ljudi smatraju traženijim i poželjnijim, samim tim i boljim. Uz to, današnji tempo života nama retko i dozvoljava pauzu. Radimo, onda kada ne radimo moramo se baviti decom i njihovim aktivnostima. Taman uspavamo decu i sednemo da predahnemo, ali onda shvatimo da se gomila veša za peglanje još uvek nije sama opeglala. Ili pak da je vreme da posetimo roditelje, odemo u kupovinu za njih i slično. Deluje gotovo nemoguće napraviti pauzu. Kako razlikovati da li smo samo zauzeti ili prezauzeti? Takođe, biti zauzet može biti i lekovito. Određena istraživanja pokazala su da je to jedan od uspešnijih načina da se ljudi nose sa traumom i lakše je prebrode. Jedna od stvari koja karakteriše sve traumatične situacije jeste da mi nemamo kontrolu nad njima. Kada smo zauzeti mi onda vraćamo osećaj kontrole, pri tom skrećemo misli sa onoga što izaziva traumu. Produktivnost koja donosi uspešnost takođe podstiče lučenje dopamina i serotonina....

---

### Svetlost i mentalno zdravlje

> Svetlost je sastavni deo našeg života, stoga je retko primećujemo. Međutim, ona zapravo igra veliku ulogu za naše mentalno zdravlje.

- Published: 2022-10-02
- Modified: 2022-10-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/svetlost-i-mentalno-zdravlje/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, mentalno zdravlje, sezonski afektivni poremećaj, spavanje, svetlosna terapija, svetlost

Da li ste primetili da teško zaspite uveče zbog ako predugo gledate u telefon? Ili kako Vam se raspoloženje menja zajedno sa vremenom? Možda Vam je teže da se skoncentrišete na posao kada neko u kancelariji smanji svetlo “radi atmosfere”? Da li biste poverovali kada bismo Vam rekli da je to sve do svetlosti kojoj ste izloženi? Spavanje Jedan od najbitnijih aspekata mentalnog zdravlja na koje svetlost utiče jeste naš cirkadijalni ritam, odnosno ritam spavanja i budnosti. Pre sijalica i ekrana jedino na šta se naš organizam oslanjao bila je prirodna svetlost sunca. Tako je sa nedostatkom svetlosti lučeno više melatonina, te smo uveče bili umorniji i pospaniji. Sa jedne strane teže smo se koncentrisali i bili smo uopšteno usporeniji, ali to nas je pripremalo i pomagalo nam da brže zaspimo. Danas, međutim, imamo sijalice i ekrane. To znači da, na neki način, sami možemo kontrolisati kada je noć, a kada dan. Međutim, zbog prevelikog izlaganja svetlu, posebno plavom svetlu, naš mozak luči daleko manje melatonina nego ranije. Plava svetlost je zapravo svetlost određene talasne dužine. Skoro sva vidljiva svetlost ima određeni udeo i plavih talasnih dužina, a najveći emiter plave svetlosti je sunce. Međutim, neki od najvećih veštačkih izvora plave svetlosti jesu LED sijalice i ekrani televizora, telefona, kompjutera i sl. Za razliku od sunca koje zalazi, ekrani i led sijalice mogu ostati upaljeni koliko god mi želimo, što zbunjuje naš mozak i sprečava dovoljno lučenje melatonina. Kako se većina nas danas opušta uz gledanje u barem jedan ekran...

---

### Socijalizacija i stidljivost: kako ih pomiriti

> Socijalizacija je, za mnoge od nas koji smo stidljivi, prava noćna mora. Evo nekoliko saveta kako da za Vas to ne bude tako.

- Published: 2022-09-29
- Modified: 2022-09-29
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/socijalizacija-i-stidljivost-kako-ih-pomiriti/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, socijalizacija, stidljivost

Treba da krenete na rođendan Vašeg najboljeg prijatelja. Slavi kod kuće, u krugu bliskih prijatelja. Problem je u tome što su njemu bliski ljudi Vama potpuno novi. Zbog toga ste se sada našli pred ogledalom. Vežbate svoj osmeh, proveravate svaku sitnicu na kombinaciji koju ste odabrali i preslišavate se koja su moguća pitanja kako bi započeli ili nastavili razgovor. Kada konačno stignete u početku Vam je neprijatno, držite se po strani. Onda Vas prijatelj glasno predstavi i jedino o čemu u tom trenutku možete da razmišljate jeste dilema: da li pre propasti u zemlju ili zadaviti prijatelja. Pokušavate da razgovarate sa različitim ljudima, međutim ti razgovori brzo zamiru i završavaju se neprijatnim tišinama. Barem se Vama tako čini. Na kraju, kada dođete kući odahnete i nadate se da više nikada nećete susresti te ljude. Nedostatak socijalnih veština i mi Ukoliko Vam je ovaj opis poznat verovatno patite od nedostatka socijalnih veština. I dok se svima nama desi da nam se omakne neka neukusna šala, ili da zaćutimo ili pogrešno protumačimo situaciju i samim tim loše odreagujemo, Vama se čini da tako izgleda skoro svaki Vaš susret sa nepoznatim ljudima. Često preispitujete da li ste u nekoj situaciji dobro postupili, te šta ljudi sa kojima ste pričali misle o Vama i da li se samo pretvaraju da ste im duhoviti. Dvosmislena komunikacija i govor tela za Vas su pre svega izvor glavobolje, jer ni sami ne verujete da znate da ih pročitate, a kamoli uzvratite. Verovatno ste introvertni, ili patite od...

---

### Kako da izgradim samopouzdanje?

> Kako da izgradim samopouzdanje?

- Published: 2022-09-27
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-da-izgradim-samopouzdanje/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, samopouzdanje, video
- Formats: Video

U prethodnom videu mogli ste se upoznati sa terminom samopoštovanja, kao i da čujete kako se ono gradi. Međutim, šta je sa samopouzdanjem? Da li je to isto što i samopoštovanje? I ako nije, kako se onda gradi samopouzdanje? Saznajte u ovom videu.

---

### Psihološka radionica za trudnice

> Kako se pripremiti za promene u telu tokom trudnoće? Kako se pripremiti za promene u osećanjima tokom trudnoće? Kako se psihološki pripremiti za porođaj? Kako sačuvati partnerski odnos i prihvatiti neminovne promene u istom? Koji su psihološki aspekti dojenja? Kako se pripremiti za dolazak novog člana porodice?

- Published: 2022-09-24
- Modified: 2023-03-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/treninzi-i-edukacije/psiholoska-radionica-za-trudnice/
- Categories: Treninzi i edukacije
- Tags: autorksi članak, Autorski clanak, radionica, trudnice, trudnoca

U drugom stanju Prolazeći kroz trudnoću i period nakon rođenja deteta, shvatila sam da mi je nedostajalo sigurno mesto gde će se čuti kako se JA osećam, šta mislim i kakva su moja strahovanja, dileme, pitanja u ovom za ženu naročito osetljivom periodu u životu. Naučila sam kroz literaturu i škole za trudnice kako da dišem na porođaju, na koji način da se praktično pripremim za taj čin, kako da dojim bebu i sl. Ali me niko nije naučio kako da razumem i preživim navalu osećanja koja slede, kako da shvatim i prihvatim promene kako u sebi tako i drugima. Zato sam odlučila da pomognem budućim mamama kroz radionice u kojima ćemo govoriti o tome. Pitanja na koja ćete dobiti odgovore: Kako se pripremiti za promene u telu tokom trudnoće? Kako se pripremiti za promene u osećanjima tokom trudnoće? Kako se psihološki pripremiti za porođaj? Kako sačuvati odnos sa suprugom i prihvatiti neminovne promene u istom? Koji su psihološki aspekti dojenja? Kako se pripremiti za dolazak novog člana porodice? Dobrodošle ste da na sigurnom mestu bar na momenat ne zaboravite na sebe Informacije o radionicama Grupe se formiraju sa 5 polaznica Dinamika rada je 5 radionica od po 1h30min do 2h jednom nedeljno. Počinjemo 7. Okt. 2022 Načini prijavljivanja: Formular za zakazivanje radionica Putem mejla: ordinacija@psihocentrala. com Pozivom na telefon: 065/228-8886 Voditelj treninga: Spec dr med Tamara Trutnovski Kočović Dečji i adolescentni psihijatar, REBT psihoterapeut p. s. , mama x2

---

### Parasocijalni odnosi, šta su i kako ih bolje razumeti

> Šta su parasocijalni odnosi? Kako nastaju? Kako društvene mreže utiču na ovu pojavu? Da li su dobri, ili rizični? Saznajte u ovom tekstu.

- Published: 2022-09-19
- Modified: 2022-09-19
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/parasocijalni-odnosi-sta-su-i-kako-ih-bolje-razumeti/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, drustvene mreze, društveni život, druženje, parasocijalni odnosi

Za vreme karantina odlučili ste da se ponovo vratite čitanju. Kako niste bili sigurni odakle da krenete otišli ste na internet. U Vašim pretragama naišli ste na influenserku koja se bavi knjigama i odlučili da je zapratite. Sada, već skoro 4 godine kasnije, osećate se kao da je poznajete. Znate njen ukus za knjige, da ima mačora kog je nazvala Senka po omiljenom liku i(ako je mačor beo i uopšte ne liči na senku), da je u braku već pet godina i da je sada u četvrtom mesecu trudnoće. Znate njene svakodnevne nedoumice, anegdote i nedaće. To je mnogo više nego što znate o mnogim ljudima koje poznajete uživo i naprosto Vam se ponekad čini i bliskija od tih ljudi. Vi ste zapravo ušli u parasocijalni odnos sa tom influenserkom. Šta su parasocijalni odnosi i zašto nastaju Parasocijalni odnos je termin nastao 50-ih godina prošlog veka kako bi objasnio tendenciju publike da razvija osećanja, platonska ili romantična, prema fiktivnim likovima i/ili poznatim ličnostima. Upotreba izraza se širi i danas on označava svaki “izmaštan”, jednostran odnos (da, primer je i taj stariji učenik na kog ste upravo pomislili, a koji nije znao da postojite), uz poseban akcenat na poznatima. U početku ovaj izraz se uglavnom koristi u negativnom kontekstu. Međutim, kasnija istraživanja, kao i sadašnje mišljenje, jeste da su ti odnosi zapravo česti i normalni. Ljudskim bićima urođene su empatija i potreba za povezivanjem sa članovima zajednice. Brinemo se tek onda kada one izostanu. Ono što nam nije urođeno jeste gledanje...

---

### Strah od neizvesnosti: kako ga pobediti?

> Neizvesnost u svima od nas proizvodi strah. Međutim, u svetu punom neizvesnosti nemoguće je da je izbegnemo. Kako se onda nositi sa strahom koji ona donosi?

- Published: 2022-09-13
- Modified: 2022-09-13
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/strah-od-neizvesnosti-kako-ga-pobediti/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, budućnost, neizvesnost, Strah, stres

Većina nas već danima prati vesti u pokušaju da otkrije da li ćemo imati grejanje i struju na zimu. Brine nas i nedostatak mleka u mnogim supermarketima i rastuće cene (koje ne prate rastuće plate). “Ako se ovako nastavi sve i da ima struje i gasa ja ih neću imati jer neću moći da platim račun. ”. U poslednje vreme sve češće čitamo i katastrofične naslove o mogućnosti rata i na našim prostorima. “Pa zar opet? ”. I dok se tešimo time da novine rat najavljuju jednom mesečno, u ovakvo vreme više ništa ne deluje sigurno. I kako se sada izboriti sa tolikom neizvesnosti? I neizvesnosti uopšte. Čak i da Vam uvodni primer nije blizak, sigurno ste nekad čekali rezultate važnog ispita ili vesti iz bolnice o nekom koga volite (bilo pozitivne bilo negativne). Svima nam je poznat taj osećaj pauze, kada se puls ubrza, a telo odbija da sedi mirno. Neizvesnost koja izaziva strah. Zašto neizvesnost izaziva strah? Nekada davno, ljudski rod su ugrožavale mnoge životinje. Tada je naš mozak naučio da ceni sigurnost i predvidivost koje nam pruža rutina. U uslovima rutine mogli smo da se opustimo, prepustimo kreativnom stvaralaštvu ili socijalizaciji. Imali smo vremena da razmišljamo i planiramo, pripremamo se za budućnost. Suprotno tome, neizvesnost je značila da pred sobom imamo direktnu opasnost, tigra koji vreba iza žbuna ili medveda čije se oči cakle u mraku pećine. Tada se aktivira naš limbički sistem, spremajući nas da odlučimo između bega i borbe. U takvoj situaciji strah preovlada, a...

---

### Autizam nije samo odsustvo govora

> Većina nas zna da autizam često dolazi uz poteškoće u govoru. Ali to ne mora uvek biti tako. Kako prepoznati autizam čak i kada je govor prisutan?

- Published: 2022-09-07
- Modified: 2023-03-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/autizam-nije-samo-odsustvo-govora/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: autizam, Autorski clanak, ishrana, razvoj dece, socijalne vestine

Većina ljudi je upoznata sa informacijom da deca i odrasli ljudi koji imaju određeni razvojni poremećaj iz spektra autizma, često imaju i poteškoće u govoru. Govor može da bude odsutan, oskudniji, nerazumljiv, neadekvatno upotrebljavan ili bez upotrebne vrednosti. Kako prepoznati autizam ukoliko je govor prisutan? Socijalizacija Osnovna karakteristika dece i ljudi sa autizmom je u domenu socijalizacije. Često izostaje autentična zainteresovanost za drugoga, potreba za udruživanjem, razmenom, deljenjem. Ponekad izgeda kao da druge ljude oko sebe ne primećuju. Nekad im je kontakt sa drugima neprijatan, a nekad su drugi tu kao sredstvo do njihovog cilja (da im dodaju nešto, dohvate neku hranu, igračku i slično). Zato često izostaje i kontakt očima kao jedna od osnovnih socijalnih veština. Takođe se može javiti nerazumevanje socijalnih normi, socijalno prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja. Čak i kada je govor adekvatno razvijen dolazi i do nerazumevanje neverbalne komunikacije. Burne emotivne i fizičke reakcije Deca i ljudi sa autizmom mogu imati naročito burne reakcije kad mogu biti agresivni prema sebi i drugima. Razlog nam može biti poznat, ali često bude i bez nama znanog uzroka. Zašto ne znamo uzrok njihove uznemirenosti? Verovatno zato što ne umeju da nam kažu, zato što izbegavaju kontakt, zato što i sami ne razumeju, zato što je njihov svet ipak često drugačiji od našeg. Ove burnije reakcije u vidu udaranja sebe, udaranja glavom o čvrste podloge, griženja, ili pak udaranja i griženja drugih, mogu se npr. javiti na promenu rutine. Nama naizgled nebitna promena u vidu menjanja puta kojim idu u vrtić...

---

### Melanholija za kraj leta: kako je prevazići

> Kraj leta znači kraće dane, povratak obavezama i manje vremena napolju, To je dovoljno da u mnogima od nas izazove melanholiju. Evo kako je prevazići.

- Published: 2022-09-06
- Modified: 2024-05-08
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/melanholija-za-kraj-leta-kako-je-prevazici/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, Depresija, leto, melanholija, sezonski afektivni poremećaj

Kraj je letnjeg raspusta, a i kalendarski kraj leta se bliži. Dani su već malo kraći i za većinu nas odmori koje smo planirali sada su odmori kojih se prisećamo. I dok se mnogi raduju svežijem vremenu, povratku rutini i kupovini nove odeće za novo godišnje doba, drugi željno gledaju u sunce i u sebi ga mole da što duže ostane ovako toplo i visoko na nebu. Sezonska depresija (odnosno sezonski afektivni poremećaj) je opšte poznata pojava u populaciji i nastaje usled nekoliko različitih faktora. Čak i mi koji nemamo sezonsku depresiju primećujemo kako nas sve tmurnije vreme čini tmurnije raspoloženim. Poslednje tople dane ovo čini dodatno melanholičnim, a odbrojavanje do do sledećeg prvog lepog dana već počinje. Evo kako da Vam ti dani brže i lakše prođu. Pronađite čari u svakom dobu Svako godišnje doba ima svoje čari. Za leto to su dugi i topli dani, manje obaveza i više aktivnosti napolju. I letovanje, ne smemo zaboraviti letovanje. Međutim i druga godišnja doba imaju svoje čari. Jesen donosi lišće koje hrska pod nogama, tople kafe i čajeve uz ritmično dobovanje kiše na prozoru i još pregršt lepih dana kao stvorenih za izlete i razne aktivnosti. Zima je vreme praznika, zimovanja, a ako budemo imali sreće i snega i svega što on donosi. Proleće je period kada se priroda ponovo rađa, kada se sunce ponovo penje na nebu, kada sve miriše. I da, svako od ovih godišnjih doba ima i svoje loše strane. Ali ima ih i leto. Koliko puta...

---

### Paradoks izbora: da li je više uvek bolje?

> Paradoks izbora: Pojava da više izbora budi veću neodlučnost i nezadovoljstvo kod ljudi. Kako funkcioniše i kako njime upravljati?

- Published: 2022-09-01
- Modified: 2022-09-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/paradoks-izbora-da-li-je-vise-uvek-bolje/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, izbor, neodlučnost, paradoks izbora, previše izbora

Petak je i rešili ste da nemate snage da izađete uveče, već želite da se opustite uz neku dobru seriju ili film. Pripremili ste grickalice, obukli se udobno i namestili na omiljeno mesto na kauču. Palite televizor i povezujete na Netflix. Pred Vama se sada nalazi hiljade i hiljade naslova. U početku ste presrećni zbog toga. Ali, prolazi 10 minuta, pa 15, pa 20, a Vi još uvek ne možete da se odlučite. Sada već počinjete da se nervirate, šta će Vam hiljade serija kada ni za jednu ne možete da se odlučite. Na kraju se konačno odlučite za film, ali propustite pola jer ne možete više da izdržite budni i samo zaspite. Ovo je fenomen poznat pod nazivom paradoks izbora koji je postulirao Beri Švarc. U savremenom društvu često čujemo kako imamo više izbora nego ikad. Različite kompanije, poput striming servisa, takmiče se koja će ponuditi više izbora u svom polju i razmeću se brojkama od više stotina ili hiljada proizvoda u svojoj ponudi. Međutim, potrošače to može učiniti samo neodlučnijim i nezadovoljnijim svojim izborom. Paradoks izbora i tipovi odlučivanja Kako bismo bolje razumeli kako i zašto se ovo dešava prvo je potrebno da razumemo kako ljudi donose odluke. Postoje dva tipa ljudi: oni koji pokušavaju da sagledaju što više izbora mogu kako bi doneli onaj najbolji i oni koji će doneti odluku koja je “dovoljno dobra”, onu koja zadovoljava sve njihove kriterijume, a ne nužno najbolju. Zamislite da treba da izaberete novi telefon. Odredićete budžet i karakteristike koje...

---

### Čišćenje: kako i zašto je korsino za mentalno zdravlje

> Čišćenje je za većinu nas samo obaveza koja se mora obaviti. Kako da iz čišćenja izvučemo najviše koristi za mentalno zdravlje? Koja je to korist?

- Published: 2022-08-29
- Modified: 2022-08-29
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ciscenje-kako-i-zasto-je-korsino-za-mentalno-zdravlje/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, čišćenje, fizička aktivnost, koncentracija, mentalno zdravlje, opustanje

Radite od kuće i nikako ne možete da se fokusirate na zadatak pred sobom. Prešli ste u ostavu kako biste za vreme posla bili izolovani od ostatka ukućana. Na telefonu ste isključili internet kako biste lakše odoleli i tom iskušenju. Ipak, već satima gledate u ekran koji je skoro prazan i nikako ne možete da shvatite šta je iza toga. I tako ste sve kutije koje su oko Vas odavno prestali da primećujete. Ili barem tako mislite. Za većinu nas čišćenje je zadatak koji ne volimo, ali ga obavljamo jer moramo. Jedva čekamo da počnemo samo kako bismo ga što pre završili. Međutim, da li ste znali da postoje psihološki benefiti u čistom prostoru i samom činu čišćenja? Čist prostor poboljšava koncentraciju Naš mozak često obraća pažnju i na stvari na koje mi ne želimo da obraća, na primer, sve što se nalazi u našem vidnom polju. To je vrlo korisna osobina za opstanak, jer je u mogućnosti da nas upozori na opasnost (recimo predatora koji se šunja) čak i kada je ne očekujemo. No, u moderno doba takvih opasnosti je sve manje i ova osobina često može biti više smetnja nego korist. Recimo u primeru sa početka teksta: Vaš vizuelni prostor pun je stvari koje nisu vezane za ono što je trenutno prioritet-Vaš posao. Iako Vam se čini da ih ne primećujete, Vaš mozak ih budno posmatra kako ništa ne bi iskočilo na Vas iza kutija ili turšije. Veliki deo Vaših kapaciteta onda se posvećuje tome umesto zadatku kome...

---

### Doručak i mentalno zdravlje

> Doručak je odavno poznat kao "najvažniji obrok dana". Zašto je to tako, čak i iz perspektive mentalnog zdravlja? Kako do idealnog doručka?

- Published: 2022-08-23
- Modified: 2022-08-23
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/dorucak-i-mentalno-zdravlje/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, doručak, hrana, hrana za mentalno zdravlje

Koliko puta ste uhvatili sebe da žurite da ne zakasnite na posao i obećate sebi kako ćete tamo doručkovati? Onda kada stignete ponesu Vas različite obaveze i na kraju Vam ručak bude prvi obrok dana. Svi smo čuli da je doručak “najbitniji obrok dana”, ali zbog ritma života često na to zaboravimo. Za početak, vrsta doručka koju jedemo kao i to da li jedemo doručak, povezani su sa gojaznošću. Hrana bogata mastima i proteinima se po naučnim istraživanjima pokazala kao najoptimalnija i najkorisnija. Ugljene hidrate, kojima je bogato lisnato testo, međutim treba izbegavati. Doručkom mi budimo naš metabolizan, poručujemo telu da ćemo jesti i da ne mora da skladišti previše hrane. Zahvaljujući tome ono sagoreva više kalorija u toku dana, samim tim nas čuva od gojaznosti. Takođe, nezdrav doručak (isključivo ugljeni hidrati) povećava rizik od gojaznosti. Ona je, pak, povezana sa anksioznošću i depresijom. Doručak nije bitan samo za naše fizičko, već i mentalno zdravlje. Preskakanje doručka povezano je sa depresijom i anksioznoscu. Kortizol, poznat kao hormon stresa, ima ulogu u razvoju ovih oboljenja kao i u negativnom uticaju na rad imunog sistema i rasta. Koncentracija kortizola je najviša pred jutro jer utiče na porast koncentracije šećera u krvi i krvni pritisak kako bi mogli da ustanemo iz kreveta i započnemo dan. Unosom doručka nivo kortizola se vraća na normalu, psihičko funkcionisanje se optimizuje, manji je doživljaj tenzičnosti, imuni sistem i sistemi za rast se vraćaju u punu funkciju. Ukoliko odlučimo da doručak preskočimo, kortizol se zadržava ostavljajući dugoročnije posledice....

---

### Video igrice: benefiti i mane

> Video igrice su česta tema javne polemike. Da li su zaista tako štetne ili imaju i neke prednosti? Da li mane ipak preovlađuju?

- Published: 2022-08-17
- Modified: 2022-08-17
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/video-igrice-benefiti-i-mane/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, benefiti, mane, video igrice

Neretko pažnju šire javnosti privuče neka nova video igrica, po pravilu zbog negativnih vesti. U medijima se podigne prašina, skoro svaki kanal koji drži do sebe ima diskusiju na temu štetnosti video igrica, na društvenim mrežama svako iznosi svoje mišljenje na tu temu ili mišljenje na mišljenje druge osobe i tako u krug. To traje par dana, pa se prašina slegne i sve bude zaboravljeno. Do sledećeg incidenta. Ono o čemu se govori daleko ređe jeste da li i koliko video igrice mogu biti korisne. Benefiti Benefiti video igrica su polje koje se istražuje od relativno skoro, i još uvek nisu u potpunosti poznati. Razvijaju različite kognitivne veštine Mnoge studije su pokazale da video igrice mogu pomoći pri razvoju i očuvanju različitih kognitivnih funkcija kako kod dece, tako i kod starijih. U ovom slučaju prednosti se najviše primećuju kod onih igrica dizajniranih specifično sa ovom svrhom. Na primer, igrica “Let’s face it! ” dizajnirana je sa ciljem da pomogne deci sa autizmom da lakše razaznaju lica, a dosadašnja istraživanja pokazuju da to uspešno čini. Čak i akcione ili avanturističke igrice mogu pomoći u razvoju nekih od prednosti. Na primer, pokazano je da igrači koji igraju akcione igrice bolje razaznaju detalje i imaju razvijeniju vizuo-spacijalnu orijentaciju. Razvijaju timski duh Igrice za više igrača (“multiplayer”) povezuju ljude iz čitavog sveta i okreću ih jedne protiv drugih u takmičenju. Mnoge među njima igrače postavljaju u timove. Sve češće se dešava i da se prijatelji dogovore, pa igraju zajedno u istom timu (ili dva...

---

### Dumskroling, šta je i kako ga sprečiti?

> Dumskroling označava beskrajno listanje vesti, društvenih mreža i drugih izvora u potrazi za većinski negativnim vestima. Kako mu stati na kraj?

- Published: 2022-08-11
- Modified: 2022-08-11
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/dumskroling-sta-je-i-kako-ga-spreciti/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, drustvene mreze, dumskroling, stres, vesti

Volite da pročitate vesti dok spavate. To je navika koju ste videli još od svog dede, koji bi uveče uzeo novine i zavalio se u omiljenu fotelju, a kada završi gasio sva svetla po kući. Vaš otac je takođe imao taj običaj, a Vi biste se namestili pored njega sa “Zabavnikom” i pokušavali da imitirate njegovu ozbiljnost. Međutim, u poslednje vreme hvatate sebe da sve duže čitate, a kada završite odete na Tviter, Instagram, Fejsbuk ili društvenu mrežu po izboru da vidite šta Vaši prijatelji i milioni drugih stranaca imaju da kažu na ono što ste upravo pročitali. Ubrzo shvatite da je 3 ujutru, da se za samo 3 sata budite za posao, a da niste ni pokušali da zaspite. Dumskroling je nova pozajmljenica iz engleskog jezika. Nastala je od reči “doom”-propast i “scrolling”-reči koja se i kod nas često koristi da se opiše radnja “listanja” na telefonu. Koristi se upravo kako bi se opisalo beskrajno čitanje i proveravanje vesti i društvenih mreža kako bi se dobile nove informacije, uglavnom negativne prirode. Iako nije nov, posebnu pažnju i popularnost dobio je početkom pandemije. Istraživanja već pokazuju da ima negativan efekat na naše mentalno zdravlje. Preciznije, da može izazvati ili povećati anksioznost i depresiju. Takođe povećava nivo stresa, koji onda može ima negativan uticaj na naše fizičko zdravlje (na primer povišen krvni pritisak). Iako ništa od ovoga nije novost ni za one koji to rade, ipak nastavljaju. Zašto? I kako prestati? Redukcija neizvesnosti Naši mozgovi nisu navikli na promene, one izazivaju...

---

### Četiri saveta kako da se nosite sa neuspehom

> Neuspeh je sastavni deo naših života. Kako se sa njim nositi da iz njega izvučemo maksimum?

- Published: 2022-08-05
- Modified: 2024-04-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/cetiri-saveta-kako-da-se-nosite-sa-neuspehom/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, neuspeh, saveti

Godinama govorite kako ćete upisati medicinu. Toliko da Vas u školi već svi znaju kao “doktora”. Konačno dolazi dan prijemnog, vreme da se svi Vaši snovi ostvare. Niste sigurni kako ste uradili prijemni, a i broj kandidata od jednom Vam se činio daleko veći kada ste ih videli uživo. Ipak sa nestrpljenjem iščekujete rezultate, “rifrešujete” stranicu fakulteta iznova i iznova. Konačno rezultati stižu, niste uspeli da se upišete. Imali ste bod manje od poslednjeg kandidata koji je prešao crtu, što znači da ste deseti ispod crte. “Gotovo je, idem na trafiku da predam CV. ”. Osećaj neuspeha je jedno od iskustava koje ne mari koliko ste stari, kog ste pola, koliko novca imate na računu, niti bilo šta slično. Pogađa i profesionalne sportiste i studente i rukovodioce. Međutim, način na koji se nosimo sa neuspehom je individualan i može u mnogome da utiče na buduće uspehe. Pročitajte nekoliko saveta kako da izvučete maksimum i iz svojih neuspeha. Promenite svoj atribucioni stil Atribucioni stil je način na koji mi objašnjavamo svoje uspehe i neuspehe. On odgovara na tri pitanja vezana za uzrok: Da li je spoljašnji ili unutrašnji? Da li je stalan ili promenjiv? Da li je specifičan ili globalan? . Po načinu odgovora na ova pitanja razlikuju se dva atribuciona stila: pesimistični i optimistični. Osobe sa pesimističnim stilom češće svoje neuspehe pripisuju unutrašnjim, stalnim, univerzalnim uzrocima (na primer: “Nisam upisao/la fakultet zato što sam glup”), dok uspehe pripisuju spoljašnjim, nestalnim i specifičnim faktorima (na primer: “Bila je manja konkurencija ove...

---

### Veštine rešavanja konflikta

> Kao neizostavni deo naših porodičnih, prijateljskih i poslovnih odnosa konflikti mogu biti značajan izvor stresa.

- Published: 2022-07-29
- Modified: 2024-04-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/vestine-resavanja-konflikta/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, konflikt, vestine

Kao neizostavni deo naših porodičnih, prijateljskih i poslovnih odnosa konflikti mogu biti značajan izvor stresa. Stoga ne čudi što su mnogi psiholozi pokušavali da nađu načine za prevazilaženje konflikta. Za početak možemo reći da postoje dve vrste konflikta: interpersonalni i intrapersonalni. Za interpersonalne konflikte karakteristično je da se sukob dešava između dve ili više osoba. Nasuprot tome intrapersonalni konflikte karakteriše unutrapnji sukob. Ova vrsta konflikta dešava se unutar nas u situacijama kada treba da donesemo neku bitnu odluku ili da se odlučimo između dve ili više alternativa. Neki sociolozi navode i unutargrupne, kao i konflikte između grupa. U ovom tekstu pokušaćemo da ukažemo na neke od veština prilikom prevazilaženja interpersonalnih konflikata. Što nam je do nečega više stalo i što je osoba sa kojom smo u konfliktu nama bliža to su veće šanse da ćemo osećati različite veoma jake emocije u trenutku neslaganja. Kada kažemo da je konflikt eskalirao to podrazumeva da se sa jedne situacije preneo na neke druge. Na primer: muž i žena su počeli da se raspravljaju oko toga na koga je red da tog dana pere sudove, a zatim je muž počeo da prebacuje ženi kako previše vremena provodi na poslu, a žena mužu kako je svako veče sa drugovima umesto kod kuće. Na ovom primeru vidimo da je inicijalna situacija raspremanja sudova zaboravljena i da je konflikt poprimio mnogo veće razmere. Saveti koje ćemo u nastavku navesti pomažu nam da rešimo problem i ne dopustimo da konflikt eskalira i ugrozi odnos koji imamo. Ostanite fokusirani...

---

### Kreativnost i mentalni poremećaji

> Kreativnost se često dovodi u vezu sa mentalnim poremećajima. Da li mentalni poremećaji inspirišu kreativnost? Ili je njihova povezanost sasvim drugačija?

- Published: 2022-07-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kreativnost-i-mentalni-poremecaji/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, kreativnost, mentalni poremećaj

Došli ste kući nakon raskida sa dečkom koga ste jako voleli, ali Vas je povredio. Nije Vam ni do čega i zatvarate se u svoja 4 zida. U momentu neizdrža okrećete se praznoj hartiji pored sebe i počinjete da crtate. Nešto kasnije osećate se bolje, a ni sami sebi ne verujete da je crtež pred Vama delo Vaših ruku. Stereotip “ludog genija” je duboko uvrežen u ljudskoj kulturi, a nije ni čudo što je tako. Tesla je verovao da priča sa golubovima, Šuman da mu Betoven iz groba prenosi svoje kompozicije, a Van Gog je odsekao sebi uvo i više puta bio lečen u institucijama za mentalno zdravlje. Oni, ali i mnogi drugi veliki stvaraoci i mislioci naše civilizacije, uzimaju se kao dokazi da postoji povezanost između kreativnosti i mentalnih oboljenja. Kreativnost se najčešće vezuje uz poremećaje raspoloženja, pre svega depresiju i bipolarni poremećaj, potom uz šizofreniju i alkoholizam. U poslednje vreme sve su češća istraživanja povezanosti i sa ADHD-om. Kako su kreativnost i mentalni poremećaji povezani Jedno od najčešćih objašnjena za ovu vrstu povezanosti jeste da se mozak obavlja slične operacije kada smo u naletu kreativnosti i kada imamo simptome psihičkih problema. Mera u kojoj ćemo biti kreativni ili funkcionalno oštećeni u životu zavisi od osobina naše ličnosti (naš karakterni sklop, stepen obrazovanja, prosvećenosti i interesovanja) i biologije (temperament, genetski nasleđene mentalne performanse i drugo). Korisne biološke osobine: Veruje se da kognitivna dizinhibicija (pojačana nadražljivost mozga) stoji u osnovi mnogih sposobnosti kreativnih ljudi, kao što je lako premeštanje pažnje...

---

### Bulimija - test za procenu rizika

> Uradite test za bulimiju i dobijte brzu orjentaciju da li su kod vas prisutni simptomi i potreba za lecenje.

- Published: 2022-07-22
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/testovi/bulimija-test-za-procenu-rizika/
- Categories: Testovi
- Tags: Bulimija, poremećaji ishrane, testovi

SLUŽI DA UTVRDI DA LI IMATE SIMPTOME KOJI UKAZUJU NA POREMEĆAJ ISHRANE - BULIMIJU



---

### Gojaznost, depresija i anksioznost i njihova povezanost

> Gojaznost je povezana sa poremećajima mentalnog zdravlja. U ovom tekstu pročitajte više o prirodi te veze.

- Published: 2022-07-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/gojaznost-depresija-anksioznost-i-njihova-povezanost/
- Categories: Poremećaji ishrane
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, gojaznost

Gojaznost je povezana sa poremećajima mentalnog zdravlja, ali ta povezanost je kompleksna. U ovom tekstu pročitaćete šta treba da znate o vezi između telesne težine, depresije i anksioznosti. Gojaznost je veoma rasprostranjena i mada podaci o njenoj prevalenciji u svetu veoma variraju, uglavnom se kreće od 20-45%. Prema istraživanju koje sprovedeno u SAD, oko 42% američke populacije pati od gojaznosti. U našoj zemlji studija iz 2013. godine rađena na području Vojvodine pokazala je da je svaki četvrti odrasli vojvođanin gojazan, a svaki treći predgojazan. Kako bi se odredilo da je osoba gojazna mora imati BMI 30 ili viši. BMI (body mass indeks) predstavlja odnos telesne mase izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima. Istraživanja su takođe pokazala da gojazni imaju 25% veči rizik da razviju i poremećaje raspoloženja i anksioznosti. Iako nema sumnje da veza između gojaznosti i mentalnih poremećaja postoji, stručnjaci još uvek pokušavaju da utvrde tačnu prirodu ove veze. Između ostalog jer nam još nisu poznati svi uzroci koji dovode do gojaznosti. Razumevanje povezanosti između mentalnog zdravlja i težine može Vam pomoći da se lakše opredelite kakvu vrstu pomoći da tražite (bilo da se radi o stručnjaku za mentalno zdravlje ili nutricionisti). Povezanost između gojaznosti i anksioznosti Postoji pretpostavka da konstantna zabrinutost oko gojenja i/ili negativno viđenje sopstvene telesne građe mogu izazvati anksioznost. Nezadovoljstvo svojim odrazom u ogledalu često ide ruku pod ruku sa simptomima poremećaja kao što su: Generalizovan anksiozni poremećaj Panični poremećaj Socijalna anksioznost Anksioznost se povezuje sa povišenom aktivnošću u delu mozga...

---

### Poremećaj pažnje - ADD, ADHD ili nešto treće?

> ADD (attention deficit disorder) blizak rođak ADHD-a, često prolazi neopaženo. Ali, da li je svaki problem sa pažnjom obavezno posledica jednog od ova dva?

- Published: 2022-07-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji-psihickog-razvoja/poremecaj-paznje-add-adhd-ili-nesto-trece/
- Categories: Poremecaji psihičkog razvoja
- Tags: add, adhd, Autorski clanak, pažnja

Izlazite iz kuće u žurbi, krećete da zaključate vrata i shvatite da ste ostavili ključ. Zbog toga se vraćate unutra, a ključ nije na svom mestu, već je zakopan ispod gomile papira i sada ga treba pronaći. Kada prijateljima objašnjavate zašto ste zakasnili oni Vam ne veruju ili Vam se smeju. Konačno ste došli kući, zavalili se u omiljenu fotelju sa odabranom knjigom. Već mesecima obećavate sebi da ćete se ponovo posvetiti čitanju samo da nađete priliku, baš kao što je ova sad. Međutim, pažnju Vam odvlači padanje senki na podu, potom ono što ih izaziva: njihanje lišća kroz prozor. Ni ne primetite, a shvatite da ste umorni dok Vam knjiga neotvorena stoji na krilu. Sedite na predavanju, objašnjeno Vam je da je korisno obraćati pažnju na ono što predavač priča, da to posle skraćuje proces učenja. Zbog toga se trudite da pratite, vodite beleške, ali prosto ne ide. Misli Vam brzo odlutaju, a beleške postaju škrabotinice u vidu očiju, zavijutaka, drveća i svačega što Vam padne na pamet. Krenuli ste da usisavate kuću, zbog toga ste morali da pomerite sto. Dva sata kasnije usisivač je zaboravljen u uglu sobe, a Vi se odmarate nakon što ste obavili uspešan zadatak čišćenja stola. Ovo su neke od situacije koje ljude navedu da samostalno zaključe kako imaju ADHD. Nakon toga oni se obrate svom najboljem prijatelju i najproverenijem lekaru dr Guglu. Rezultati ih asociraju na onu decu iz odeljenja koje su profesori nazivali problematičnim i koja su stalno pravila probleme na času...

---

### Kako preboleti raskid?

> Raskid predstavlja specifično životno iskustvo kada dvoje ljudi prekine emotivni odnos, uz individualne procese preboljevanja prekida veze.

- Published: 2022-07-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-preboleti-raskid/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, mentalno zdravlje, raskid, veza

Čak i kada dvoje ljudi uspeju da „sporazumno raskinu“, raskid može biti bolan za obe strane. Bez obzira da li je sam odnos bio buran ili ne, posledice raskida takođe mogu biti dosta teške i preplavljujuće. I ima smisla: partnerstvo često nudi pozitivan osećaj stabilnosti u životu, a raspadanje istog može da nas izbaci iz ležišta, iz naše životne ose. I kako da prestanemo da se zadržavamo na prošlosti i samo da je „prebolimo“? Kako izgleda raskid u našem mozgu Mnogi od uznemirujućih elemenata raskida (fizički bol i opsednutost partnerom) ukorenjeni su u mozgu. Na primer, naizgled, iskustvo kada prosipate nešto vrelo po sebi i gledate sliku svog bivšeg izgledaju kao dve potpuno različite stvari, ali u našim glavama je to ipak malo drugačije. U studiji koju je objavila Nature Communications, istraživači su koristili magnetnu rezonancu da bi utvrdili da romantično odbacivanje okupira regione mozga koji su uključeni i u afektivne (emocionalne) i senzorne (somatske) komponente fizičkog bola. Ovi rezultati daju novo značenje ideji da raskid „boli“. Isto važi i za osećanja „zavisnosti“ od partenera. Možda ste imali jednu od onih veza koje niste mogli da prekinete, ili ne možete a da ne pošaljete samo još jednu poruku svom bivšem. Značajna antropološka studija iz 2005 je objasnila da romantičnu ljubav treba smatrati „prirodnom“ zavisnošću, zbog neuralne sličnosti ljubavi sa mnogim stanjima zavisnosti. Sve ovo nam govori da su posledice raskida vrlo složene i da je situacija u kojoj se tada nalazimo izazovna, ali određene strategije prevazilaženja ovog stanja postoje. U...

---

### Kako oskitocin utiče na naš društveni život

> Oksitocin je hormon koji utiče na bitne funkcije resproduktivnog sistema, kao što su porođaj, laktacija, orgazam, utiče i na određene aspekte ljudskog ponašanja i socijalizacije.

- Published: 2022-06-22
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-oskitocin-utice-na-nas-drustveni-zivot/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bliskost, društveni život, mentalno zdravlje, oksitocin, povezivanje

Oksitocin je hormon koji utiče na bitne funkcije ženskog i muškog resproduktivnog sistema. Kao što su porođaj, laktacija, orgazam, takođe utiče i na određene aspekte ljudskog ponašanja. Oksitocin se stvara u hipotalamusu, a oslobađa se preko zadnjeg dela hipofize (neurohipofize) u krvotok. U zdravstvu se koristi i sintetski oksitocin koji služi da podstakne porođaj koji nije počeo prirodno kao i da smanji izraženije krvarenje koje se može desiti nakon porođaja. Tokom dojenja, oksitocin podstiče kretanje mleka kroz kanale u dojci, i pospešuje bliskost koja se javlja između mame i bebe. Oksitocin je takođe prisutan kod muškaraca, igrajući ulogu u transportu sperme i proizvodnji testosterona u testisima. Pored ovih poznatijih uloga koje ima u ljudskom organizmu, oksitocin kao hemijski glasnik u mozgu utiče na ljudsko ponašanje i socijalne interakcije, kao što su: Seksualno uzbuđenje Prepoznavanje Poverenje Zaljubljivanje i emocionalnu povezanost Povezanost između roditelja i deteta Uticaj oskitocina na mozak je složen, smatra se da je njegova uloga može biti značajna u različitim stanjima, kao što su: bolesti zavisnosti, anoreksija, anksioznost, depresija, postraumatski stresni poremećaj, kao i poremećaj autističnog spektra. Smatra se da smanjena sinzeta oksitocina potencijalno pospešuje nastanak ovih stanja, pa se ispituje benefit aplikovanja sintetskog oksitocina u ovim stanjima. Uticaj oksitocina u socijalizaciji Proizvodnja oksitocina se povećava kod ljudi tokom grljenja, prepoznavanja lica, prijatnog fizičkog dodira i nakon orgazma. Otuda i nadimak "hormon maženja", koji se često koristi za opisivanje oksitocina. Upravo su ovi efekti vezivanja stimulisali naučnike da proučavaju ulogu koju ovaj molekul može imati u razvoju osobina društvenosti....

---

### Promene - kako se nositi sa njima ?

> Promene su neizbežni deo života i mogu biti stresne, ali ako ih prihvatimo na pravi način utiču na rast i razvoj naše ličnosti.

- Published: 2022-06-16
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/promene-kako-se-nositi-sa-njima/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, mentalno zdravlje, otpornost, promene, stres

Mnogi ljudi ulažu mnogo truda pokušavajući da izbegnu promenu, ali ona će vas neizbežno sustići. Bilo da se radi o započinjanju novog posla, selidbi u drugi grad, prekidu veze ili gubitku voljene osobe. Svaki život je život promene. Doživljavamo promene u poslu i odnosima, promene u našem fizičkom i mentalnom zdravlju i nove događaje u našim lokalnim zajednicama i našem svetu. Ponekad znamo da će se promena dogoditi, dok drugi put dolazi iznenada i neočekivano. Možda je to razočarenje, a možda i divno iznenađenje. Ako naučite da se nosite sa promenama, smanjićete rizik od anksioznosti i depresije. Ali ako ne možete da se nosite sa promenama, čak mala količina stresa može učiniti da se osećate preplavljeni životom. Možda ćete imati poteškoća da postavite i ispunite ciljeve koje imate za sebe. Sposobnost da se nosite sa promenama ponekad se naziva otpornošću. Iako vaše okruženje i geni mogu uticati na vaš nivo otpornosti, stepen izraženosti ove osobine nije uklesan u kamenu. Praktikovanje različitih načina razmišljanja i funkcionisanja može povećati vašu sposobnost da se nosite sa promenama i pomoći vam da kreirate život koji se prilagođava novim mestima i neočekivanim događajima. Hajde da pogledamo nekoliko zdravih načina za povećanje nivoa otpornosti i suočavanje sa promenama. Procenite svoj nivo kontrole Ponekad je previše lako postati fiksiran za događaje nad kojima nemamo moć, ili za ljude koji možda nikada neće promeniti svoje postupke ili stav. Ali umesto da se usredsrede na okrivljavanje drugih ili pomeranje nepomičnih, otporni ljudi postavljaju pogled na ono što mogu da...

---

### Test za OKP - opsesivno kompulzivni poremećaj

> Uradite test za OKP (opsesivno kompulzivni poremećaj) i dobijte brzu orjentaciju da li su kod vas prisutni simptomi i potreba za lecenje.

- Published: 2022-06-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-okp-opsesivno-kompulzivni-poremecaj/
- Categories: Testovi
- Tags: okp, opsesivno kompulzivni poremećaj, Test za OKP, Test za opsesivno ompulzivni poremećaj

SLUŽI DA UTVRDI DA LI IMATE SIMPTOME KOJI UKAZUJU NA OPSESIVNO KOMPULZIVNI POREMEĆAJ - OKP



---

### Zašto su dobre igre za odrasle?

> Igre su sastavni deo života, a imaju brojne prednosti za mentalno zdravlje. U ovom tekstu predlažemo igre za odrasle kojima možete da probudite dete u sebi.

- Published: 2022-06-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zasto-su-dobre-igre-za-odrasle/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, igre, odrasli, zabava

Igra je nešto što je kroz ljudsku kulturu i evoluciju služilo u različite svrhe-od rituala i načina komunikacije sa bogovima, preko razonode, do očvršćavanja zajednice. Ipak, danas se najčešće povezuje sa aktivnosti rezervisanom za decu. Mnoge studije, knjige i novinski članci posvećeni su benefitima igre kod dece. Ona pospešuje kognitivni i motorni razvoj, empatiju, socijalnu inteligenciju i još mnogo toga. Decu roditelji od samog početka podstiču da se igraju na svaki način na koji umeju (kupuju brda igračaka, dogovaraju viđenja sa vršnjacima, vode ih na razna mesta ili kurseve koji igru podstiču). Nakon toga, međutim, deca krenu da rastu i postaju adolescenti. U svojoj trci da se smatraju odraslim i zrelim odriču se igre. Neretko igra će ostati samo toplo sećanje na detinjstvo dok se ne rodi neko novo dete koje sada treba podsticati. Tako sa detetom i njegovi roditelji konačno dobiju izgovor da se ponovo igraju i “podetinje”. Ipak, šta je sa odraslima? Iako još uvek u zapećku, u poslednje vreme pojavljuje se sve više istraživanja koja se bave igrom i njenom ulogom u svetu odraslih. Igra u određenoj formi nalazi i sve širu primenu u psihoterapiji. Igre za odrasle - benefiti Podstiče razigranost Razigranost jeste osobina koja se često definiše kao predispozicija da se različite situacije vide kao humoristične ili da se u njima lakše nalaze zabavni elementi. Razigranost kao osobina često se vidi kao poželjna kod ljudi u potrazi za partnerima i prijateljima. Često je asocirana sa ekstraverzijom, optimizmom, smislom za humor i zabavu. Oslobađa stres Igra,...

---

### Šta je produktivnost?

> Produktivnost se generalno odnosi na sposobnost pojedinca da efikasno radi u određenom vremenu kako bi poboljšali svoj učinak.

- Published: 2022-06-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/sta-je-produktivnost/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, mentalno zdravlje, motivacija, produktivnost

Produktivnost se generalno odnosi na sposobnost pojedinca, tima ili organizacije da efikasno rade u određenom vremenu kako bi poboljšali svoj učinak. Visoka produktivnost je rezultat mešavine faktora: motivacije, ličnosti, prirodnog talenta, obuke ili obrazovanja, okruženja, podrške drugih, upravljanja vremenom, pa čak i sreće. Fizički elementi takođe igraju ulogu u podsticanju produktivnosti: vežbanje, zdrava ishrana i dovoljno sna mogu povećati efikasnost i kratkoročno i dugoročno. Čini se da su neki ljudi prirodno produktivniji, dok drugi se bore da to postanu, tražeći svakodnevne vežbe i bolje navike koje bi im pomogle da realizuju svoje ciljeve. Produktivnost zavisi od mentalne energije i osećaja unutrašnje i spoljašnje motivacije. Često prirodno proizilazi iz posla koji smatramo značajnim ili vrednim. I dok ne može sve što čovek mora da uradi svaki dan da ima duboko lično značenje, istraživači otkrivaju da održavanje fokusa na veći dugoročni cilj može pomoći u aktivaciji volje i energije da se proguraju kroz dosadnije svakodnevne zadatke. Nažalost, postoji bezbroj načina za smanjenje produktivnosti. Na primer, mozgu je potrebno vreme da se odvoji od jednog skupa zadataka i da se posveti drugom, tako da će prebacivanje između više zadataka odjednom usporiti ukupnu produktivnost. Tehnologija takođe predstavlja beskrajnu ponudu trenutnih ometanja, njihovo izbegavanje što je više moguće bi trebalo da doprinese povećanju produktivnosti. Šta motiviše ljude da budu produktivni? Kod ljudi, težnja za produktivnošću obično je motivisana skupom prirodnih želja koje se preklapaju. To uključuje želju da se doprinese grupi, želju da budete izazvani i mentalno stimulisani, i želju da se ispune osnovne potrebe...

---

### Povezanost sa bebom - da li se javlja odmah?

> Povezanost sa bebom se pre svega odnosi na posebnu privrženost koja se formira između majke i oca i njihove novorođene bebe

- Published: 2022-05-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/povezanost-sa-bebom-da-li-se-javlja-odmah/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, mame, očevi, povezanost sa bebom

Povezanost sa bebom se pre svega odnosi na posebnu privrženost koja se formira između majke i oca i njihove novorođene bebe. Ta veza je ono što tera roditelje da usred noći hrle u sobu svog novorođenčeta i na najmanji zvuk koji beba stvara. To je takođe ono zbog čega roditelji žele da instinktivno brinu i neguju svoje dete. Ponekad je povezanost trenutna – roditelji se zaljube čim ugledaju svoj mali „paketić radosti“. U drugim slučajevima, povezivanje sa bebom traje duže. Studije su otkrile da oko 20% novih mama i tata ne oseća pravu emocionalnu vezanost za svoje novorođenče u satima nakon porođaja. Ponekad su potrebne nedelje ili čak meseci da se oseti ta vezanost. Ako niste počeli da se povezujete sa svojom bebom, nemojte se osećati anksiozno ili krivim - to bi trebalo da dođe s vremenom. Zašto se roditelji vezuju za svoju bebu? Vezivanje je važan ljudski instinkt koji bebama daje osećaj sigurnosti i samopoštovanja. Povezanost takođe pomaže roditeljima da se osećaju blisko sa svojim najnovijim članom porodice. Počinje da se dešava čak i pre nego što se beba rodi - kada osetite prva mala treperenja u stomaku ili vidite kako beba udara na ultrazvučnom ekranu. Vaša beba takođe počinje da vas upoznaje u materici kroz zvuk vašeg glasa. Povezanost sa bebom - kako se dešava? Vezivanje se dešava na mnogo načina. Kada pogledate svoje novorođenče, dodirnete njegovu kožu, hranite ga i brinete o njemu, vi se povezujete. Ljuljanje bebe dok je uspavljujete ili maženje po leđima može uspostaviti...

---

### Da li smo depresivni ili lenji?

> Lenjost se može definisati kao stanje neaktivnosti kao rezultat nespremnosti pojedinca da izvrši zadatak uprkos tome što ima sposobnost da to uradi.

- Published: 2022-05-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/da-li-smo-depresivni-ili-lenji/
- Categories: Depresija, Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, Depresija, lenjost

Zašto je lenjost tako nepoželjna osobina? Da li je to uopšte osobina ili je to simptom nečeg drugog, kao što je anksioznost, depresija ili možda nekog drugog mentalnog poremećaja? Ljudi često mešaju depresiju sa lenjošću, ali ovo su dva različita pojma. Lenjost se uglavnom može definisati kao stanje neaktivnosti kao rezultat nespremnosti pojedinca da izvrši zadatak uprkos tome što ima sposobnost da to uradi. Lenjost se može javiti periodično i veruje se da je više mentalno stanje, nameran čin ili lični izbor. Neki stručnjaci teoretišu da je lenjost osobina ličnosti ili karakterni nedostatak. Ključne razlike između depresije i lenjosti Depresija i lenjost imaju mnogo toga zajedničkog, zbog čega su mnogi ljudi pogrešno označeni kao lenji. Razlog zašto „reč L” često ide uz depresiju je taj što je to uobičajen simptom depresije i mentalnih bolesti. Depresija i lenjost utiču na motivaciju, koncentraciju, nivo energije i kvalitet rada. Razlika je u tome što depresija utiče na mentalno zdravlje i raspoloženje, dok su lenji ljudi jednostavno nemotivisani stvarima koje su van njihove kontrole jer im nedostaje samosvest ili uvid u to šta ih motiviše. Lenjost je više situaciono iskustvo. Nekih dana možete biti lenji jer ste umorni od naporne nedelje. S druge strane, depresija može trajati nedeljama ili mesecima bez obzira na to koliko se odmarate. Prava lenjost može biti mit Prava lenjost kao moralni neuspeh ili crta karaktera pojedini smatraju mitom. Naravno, svi imamo dane kada smo dobrovoljno i blaženo lenji. Kada uzmemo slobodan dan npr. Biti lenj je čin brige o...

---

### Pokušaj samoubistva u adolescenciji

> Samoubistvo je jedno od vodećih uzroka smrti kod mladih ljudi.

- Published: 2022-05-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/pokusaj-samoubistva-u-adolescenciji/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: adolescenti, Autorski clanak, mentalno zdravlje, samoubistvo

Samoubistvo je jedno od vodećih uzroka smrti kod mladih ljudi. Kako statistika pokazuje u Sjedinjenim Američkim Državama samoubistvo je treći najčešći uzrok smrti kod mladih. Stručnjaci tvrde da većina adolescenata koji izvrše samoubistvo nemaju nameru da se ubiju. Pitanje, koje se neminovno nameće jeste, zbog čega je onda tako visoka stopa samoubilačkih pokušaja. Kod mnogih mladih po prvi put javljaju se veoma intenzivna i po kvalitetu različita osećanja. Osim toga što se polako menja hormonska ravnoteža, koja je do tada vladala u organizmu, adolescencija je period razočarenja u vršnjake, prvih gubitaka (raskida emotivnih veza, gubitaka starijih članova porodice... ). Kako nemaju pređašnjeg iskustva sa ovim bolnim i neprijatnim emocijama adolescenti uglavnom misle da su njihova osećanja trajna, a problemi nerešivi. Pokušaj samoubistva, često, predstavlja način da se pobegne od problema za koji se ne vidi rešenje. Stoga je bitno detetu objasniti da smrt nije privremena i predočiti mu konačnost smrti. Iako se odraslima ovo čini kao izlišno, mnogi adolescenti zapravo samo žele da se odmore od svojih problema, povrate osećaj kontrole nad sopstenim životom i da se na neko vreme sklone od neprijatnih osećanja ili situacija . Na nesreću oni ne vide drugi način da to urade. U daljem tekstu iznećemo neke od mitova o samoubistvu, sa kojima se često susrećemo u praksi: 1. Za samoubistvo postoji jasan uzrok Mnogi činioci mogu dovesti do osećaja bespomoćnosti, bezizlaznosti i negativnog doživljaja sebe. Mada nam se iz naše životne perspektive, problemi adolescenata mogu delovati trivijalno, ne smemo zaboravati da su za njih...

---

### Šta je postporođajna depresija ?

> Postporođajna depresija je vrsta depresije koja se javlja nakon porođaja. Simptomi se javljaju ubrzo nakon porođaja mogu trajati mesecima.

- Published: 2022-05-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/depresija/sta-je-postporodjajna-depresija/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Depresija
- Tags: Autorski clanak, bejbi bluz, postporođajna depresija, postporođajna psihoza

Rođenje bebe je iskustvo koje menja život. Biti roditelj je uzbudljivo, ali takođe može biti naporno i preplavljujuće. Normalno je da imate osećaj zabrinutosti ili sumnje, posebno ako ste prvi put roditelj. Međutim, ako vaša osećanja uključuju ekstremnu tugu ili usamljenost, jake promene raspoloženja i česte nalete plača, možda imate postporođajnu depresiju. Postporođajna depresija je vrsta depresije koja se dešava nakon porođaja. Osobe doživljavaju hormonalne, fizičke, emocionalne, finansijske i društvene promene nakon rođenja bebe. Ove promene mogu izazvati simptome postporođajne depresije. Vrste postporođajnih poremećaja raspoloženja Postpartalni bluz ili bejbi bluz Bejbi bluz pogađa između 50% i 75% žena nakon porođaja. Ako doživljavate bebi bluz, imaćete česte, produžene napade plača (bez očiglednog razloga), tuge i anksioznosti. Stanje obično počinje prve nedelje (jedan do četiri dana) nakon porođaja. Iako je iskustvo neprijatno, stanje se obično povlači u roku od dve nedelje bez lečenja. Ono što možete da uradite je da pronađete podršku i zatražite pomoć od prijatelja, porodice ili partnera. Ali i lekara koji će vam bolje približiti šta je to bejbi bluz i pružiti adekvatnu pomoć ako vam je potrebna. Postporođajna depresija Postporođajna depresija je dosta ozbiljnije stanje od bebi bluza, i pogađa oko 1 od 7 novih roditelja. Ako ste ranije imali postporođajnu depresiju, rizik se povećava na 30% svake trudnoće. Možda ćete osetiti naizmenične uspone i padove, čest plač, razdražljivost i umor, kao i osećaj krivice, anksioznosti i nemogućnosti da brinete o svojoj bebi ili sebi. Simptomi se kreću od blagih do teških i mogu se pojaviti u roku...

---

### Vreme – kako ga organizovati?

> Upravljanje vremenom je sposobnost planiranja i kontrole kako neko provodi sate u danu da bi efikasno ostvario svoje ciljeve

- Published: 2022-04-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/vreme-kako-ga-organizovati/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, prioriteti, sistem, upravljanje vremenom, vreme

Upravljanje vremenom je sposobnost planiranja i kontrole kako neko provodi sate u danu da bi efikasno ostvario svoje ciljeve. U pokušaju da žonglirate sa različitim domenima života: poslom, domom, društvenim životom, hobijima, važno je uspostaviti jasne ciljeve i prioritete kako biste ostavili po strani nebitne zadatke koji mogu pojesti vreme i pratiti gde vreme zapravo ide. Tokom 1970-ih, metod određivanja prioriteta bio je ABC-a model. Bilo koja stavka projekta ili akcije koja se nalazi na A listi smatrana je najvažnijom, pri čemu su se druge važne stavke pojavile na B listi, a stavke C označene kao najmanje važne. Različite varijacije ove formule i dalje postoje, a sve imaju za cilj raspodelu prioriteta. Svako ima različite veštine i sposobnosti, ali svako ima potpuno istu količinu sati u danu. Postoji mnogo „trikova“ za upravljanje vremenom. Međutim određene studije sugerišu da je uticaj upravljanja vremenom na naš učinak nije preterano jak. Pa zašto onda struktuisati vreme? Zato što je upravljanje vremenom snažno povezano sa mnoštvom indikatora blagostanja kao što su stres, zadovoljstvo poslom i ravnoteža između posla i privatnog života. Upravljanje vremenom može nam pomoći da ostanemo produktivni bez nepotrebnog naprezanja. Vreme možemo organizovati na sledeće načine Filtriranje je na prvom mestu Ironično, najvažnija stvar koju treba da uradite u pogledu upravljanja vremenom nema nikakve veze sa upravljanjem svojim vremenom. Bez obzira koliko je vaš sistem upravljanja vremenom neverovatan ili koliko ste disciplinovani, ako imate preveliki broj ciljeva u danu nikada ih nećete završiti. Zato je najvažnija stvar koju možete da uradite jeste...

---

### 10 načina da prevaziđete usamljenost

> Usamljenost je negativno osećanje koje svi povremeno osećamo i postoje načini kojim ga možemo osvestiti i prevazići.

- Published: 2022-04-12
- Modified: 2024-05-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/10-nacina-da-prevazidjete-usamljenost/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, drustvene mreze, podrška, usamljenost

Usamljenost nije apstraktno stanje koje pogađa samo određene tipove ljudi. Realnost je da osećanje usamljenosti može uticati na bilo koga: mladog, starog i osobe srednje dobi i u bilo kom životnom trenutku. Nije neuobičajeno da se stariji ljudi, ljudi koji prolaze kroz raskid, razvod ili smrt voljene osobe, a i mladi ljudi bore sa usamljenošću. Nedavno istraživanje o usamljenosti pokazuje da se odrasli iz generacije Z (18-22 godine) zapravo osećaju usamljenije od skoro bilo koje druge populacije. Usamljenost može biti posledica različitih faktora i dugoročno može uticati i na vaše emocionalno i fizičko zdravlje. Velika ironija je u tome što se, kako postajemo sve više „povezani” – na društvenim mrežama, video pozivima i porukama, istovremeno osećamo sve usamljenije. Pobediti usamljenost - razmotrite ovih 10 saveta: 1. Vežbajte ljubaznost prema sebi U teškim trenucima, neophodno je praktikovati ljubaznost prema sebi. Okrivljavanje sebe kada se osećamo usamljeno nije od pomoći. Zato ograničite svoje uvredljive monologe, vodite računa o sebi i generalno se odmorite. Možda vam šetnja prirodom ili dan u banji može pomoći da se upustite u bolje raspoloženje. 2. Iskoristite sadašnji trenutak Kada se osećate dobro zbog nečega, odmah podelite sa drugima, i ne mislim na „deliti“ objavljivanjem na svojim društvenim mrežama. Možete podeliti pozivom ili slanjem poruke prijatelju. Ili podelite sa ljudima sa kojima radite. Imajte na umu da pozitivne stvari koje možete da podelite ne moraju da budu velike. Mogli ste jednostavno da se probudite na desnoj strani kreveta i pomislite: „Hej, danas se osećam odlično. Deljenjem ovih trenutaka...

---

### Ljutnja, kako se nositi sa njom?

> Ljutnja je negativno emocionalno stanje koje varira po intenzitetu od blage iritacije do intenzivnog besa. Ljutnja može biti posledica i spoljašnjih i unutrašnjih faktora.

- Published: 2022-04-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/ljutnja-kako-se-nositi-sa-njom/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bes, ljutnja

Svi znamo šta je ljutnja, i svi smo je osetili: bilo kao prolazno osećanje ili kao preplavljujući talas koji smo jedva savlađivali. Ljutnja je sasvim normalna, obično zdrava ljudska emocija. Ali kada se izmakne kontroli i postane destruktivna tj. dođe do nivoa besa, to može dovesti do problema: na poslu, u našim ličnim odnosima i u ukupnom kvalitetu našeg života. Bes može učiniti da osećamo nedostatak kontrole i da smo prepušteni nepredvidivosti jedne vema jake i ponekad zastrašujuće emocije. Šta je to ljutnja? Ljutnja je „emocionalno stanje koje varira po intenzitetu od blage iritacije do intenzivnog besa”. Kao i druge emocije, prate ga fiziološke i biološke promene. Kada se naljutimo, naš puls i krvni pritisak rastu, kao i nivoi naših hormona, adrenalina i noradrenalina. Ljutnja može biti posledica i spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Možemo biti ljuti na određenu osobu (kao što je kolega ili nadređeni) ili događaj (zastoj u saobraćaju, otkazani let), ili bi naša ljutnja mogla biti uzrokovana brigom ili razmišljanjem o našim ličnim problemima. Sećanja na traumatične ili neprijatne događaje takođe mogu izazvati ljutnju. Izražavanje ljutnje Instinktivni, prirodan način izražavanja besa je agresivno reagovanje. Bes je prirodan, prilagodljiv odgovor na pretnje. Inspiriše moćna, često agresivna osećanja i ponašanja, koja nam omogućavaju da se borimo i da se branimo kada smo napadnuti. Izvesna količina besa je, dakle, neophodna za naš opstanak. S druge strane, ne možemo fizički da se obrušimo na svaku osobu ili predmet koji nas iritira ili nervira. Zakoni, društvene norme i zdrav razum postavljaju ograničenja koliko...

---

### Šta je to sublimacija?

> Sublimacija predstavlja odbrambeni mehanizam kojim osoba kanališe neprihvatljiva osećanja i potrebe u nešto bezopasno, nešto što doprinosi zajednici ili pojedincu.

- Published: 2022-04-04
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/sta-je-to-sublimacija/
- Categories: Pomoc i podrska, Psihijatrija i psihologija
- Tags: agresija, Autorski clanak, mehanizmi odbrane, nagon, sex, Sublimacija

Reč "sublimacija" ima zanimljivu istoriju. Osnovno značenje reči je „promeniti oblik“. U prošlosti je ova reč značila poboljšanje ili podizanje na viši status. Danas se koristi u hemiji da opiše šta se dešava kada čvrsta materija prelazi u gasovito stanje. Psihološka definicija sublimacije je sasvim drugačija, ali se ipak može posmatrati kao način podizanja na viši nivo kao u originalnoj definiciji. Prema Američkom udruženju psihologa, sublimacija se definiše kao pojam klasične psihoanalitičke teorije (čiji je rodonačelnik Sigmund Frojd) u kojoj se „neprihvatljivi seksualni ili agresivni nagoni nesvesno kanališu u društveno prihvatljive načine izražavanja i preusmeravaju u nova, naučena ponašanja, koja indirektno obezbeđuju određeno zadovoljstvo za originalne pokretače“. Sublimacija predstavlja odbrambeni mehanizam kojim osoba kanališe neprihvatljiva osećanja i potrebe u nešto bezopasno ili čak produktivno, nešto što doprinosi zajednici ili pojedincu. Odbrambeni mehanizmi i sublimacija Odbrambeni mehanizmi su ponašanja koja ljudi koriste da bi se odvojili od neprijatnih poriva, akcija ili misli. Oni služe kao važna psihološka strategija koja pomaže osobi da postavi distancu između sebe i svojih neželjenih osećanja. Odbrambeni mehanizmi su normalan, prirodan deo psihičkog razvoja pojedinca. Iako nisu pod svesnom kontrolom neke osobe, mogu pomoći pojedincu da bolje razume sebe i koristi zdravije strategije suočavanja. Pošto osoba nema svesnu kontrolu nad njima, nije moguće odlučiti kada i kako koristiti odbrambeni mehanizam. Najčešći tipovi odbrambenih mehanizama: Negacija: Negacija se dešava kada osoba odbija da prihvati stvarnost ili činjenice kako bi izbegla bolna osećanja ili događaje. Identifikacija sa agresorom: Identifikacija sa agresorom uključuje žrtvu koja usvaja ponašanje osobe koja je...

---

### Depresija nakon postignutog cilja

> Depresija se može javiti nakon realizovanog cilja koji smo sebi zadali. Osećamo gubitak i nismo sigurni šta je naš suštinski smisao.

- Published: 2022-03-31
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/depresija-nakon-postignutog-cilja/
- Categories: Depresija, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, cilj, Depresija, smisao, sreća

U životu često nam je nametnuta ideja: postavi sebi cilj koji moraš da ostvariš. Osećaj uspeha, zadovoljstva i sreće dolazi sa postizanjem tog cilja. A da li je to baš tako? Da li depresija može da se javi nakon realizovanog zadatka i cilja. Da li vam se nekad desilo da ste postigli zadati cilj: položili ispit, završili neki projekat, osvojili lični ili svetski rekord i da ste se nakon postignutog cilja osećali prazno, neispunjeno, depresivno. Da li ste se osećali kao da vam je neko nešto oduzeo? Zašto je cilj povezan sa zadovoljstvom i srećom? Psihološki gledano, cilj nam može dati snažan osećaj uređenosti i pravca ka kome se krećemo. Čovek ima prirodnu želju da dela, i može se osećati dobro i zadovoljno u tom procesu kao i prevazelaženju određenih faza koje su deo tog cilja. Ali što je možda još važnije, ciljevi mogu uticati na naš opšti utisak povezanosti i svrhe. Pozitivne atribute, kao što su inteligencija, istrajnost, radoznalost i nezavisnost, pripisujemo našem stepenu angažovanja u nečemu. Sve ovo nam pomaže da osetimo da, kada imamo neki posao, imamo i ličnu vrednost i ulogu u društvu. Često se možemo identifikovati sa onim što radimo, čime se bavimo i definisati čitavo svoje postojanje time. Dokaz za to je kako reagujemo kada nas neko pita čime se bavimo. Kažemo: „Ja sam (student, lekar, pisac, prodavac, muzičar)“, povezujući pojam postojanja sa našim poslovima, a ne „ja (studiram, lečim, pišem, sviram, prodajem)“. Zašto ponekad nastaje depresija nakon uspeha? Šta se dešava kada je...

---

### Zašto igramo psihološke igre u partnerskim odnosima?

> Psihološke igre u vezi su skrivene komunikacijske razmene, odvijaju se nesvesno i dovode do sprečavanja bliskosti u partnerskom odnosu.

- Published: 2022-03-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/zasto-igramo-psiholoske-igre-u-partnerskim-odnosima/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, ljubav prema sebi, partnerski odnosi, psihološke igre

Iskonska potreba čoveka je da bude voljen i u vezi u kojoj se istinski oseća sigurno i zadovoljno. Potreba za partnerskim odnosom, ostvarivanje i održavanje istog predstavlja važan deo života. Na kraju dana kada čovek uđe u smiraj, kada sve zastane (obaveze, problemi i trka sa vremenom), ima potrebu da bude zagrljen, prihvaćen, i da ga neko sasluša. Potrebno mu je utočište. Ovo bi bio željeni i idealan scenario, u realnosti stvari su komplikovanije. Složenost funkcionisanja čoveka i njegova lična istorija često ga navodi da upada u psihološke igre sa voljenom osobom i ako to na svesnom nivou i ne želi. Psihološke igre se odvijaju nesvesno, dovode do sprečavanja bliskosti i postizanja određenog cilja. Psihološke igre postoje u svim međuljudskim odnosima, ne samo u partnerskim. Kako biramo partnere? Partnere najčešće biramo po sličnosti: osobe koje su sličnog obrazovnog statusa, verskih uverenja, vaspitanja i vrednosnog sistema. Takođe biramo osobe koje vole slične stvari kao mi: hobije, muziku, filmove. Često biramo partnere i po suprotnosti, da bi upotpunili onaj deo koji nam nedostaje. Ako smo previše smireni biramo nekog aktivnog i pokretačkog za sebe. Ako smo temperamentni biramo nekog smirenijeg, staloženijeg. Naizgled takav spoj ima logike, ali prevelike razlike u funkcionisanju, a pogotovu u vrednostima koje su za nas važne mogu dovesti do jaza u vezi, i nažalost na kraju i do raskida. Zato nam prijateljstva dosta duže traju. Stabilnija su jer prijatelje biramo po sličnosti, a ne po razlikama. Za iskren ljubavni odnos koji je autentičan pun bliskosti i razumevanja bitan...

---

### Umišljeni poremećaj

> Umišljeni poremećaj je specifično psihičko oboljenje kada osoba umišlja telesne i psihičke simptome bolesti sa ciljem skretanja pažnje na sebe

- Published: 2022-03-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaj-ponasanja/umisljeni-poremecaj/
- Categories: Poremećaj ponašanja, Poremećaji
- Tags: Autorski clanak, bolest, laganje, ponasanje, simuliranje, umišljeni poremećaj

Prateći različite sadržaje: filmove, serije i literaturu, kao i društvene mreže sigurno ste čuli za osobe koje izmišljaju tj. umišljaju da imaju određne probleme sa zdravljem (telesnim ili psihičkim) ne bi li dobili pažnju za kojom žude i za koju se osećaju uskraćeno. Takve osobe pate od jednog ne tako čestog, ali specifičnog psihičkog oboljenja koje se naziva umišljeni poremećaj. Umišljeni poremećaj je mentalni zdravstveni problem koji podrazumeva postojanje barem jedne epizode izmišljenog fizičkog ili psihičkog simptoma tj. bolesti. Treba praviti razliku u odnosu na simuliranje bolesti sa određenim ciljem kao što je npr. izbegavanje odlaska u školu ili odlaska na posao, ili izbegavanje određene odgovornosti za neke postupke kroz svesno simuliranje simptoma nekih oboljenja. Umišljeni poremećaj - opšte karakteristike Umišljeni poremećaj je sindrom kod koga se simptomi i znaci bolesti svesno i namerno preuveličavaju i izazivaju, bez spoljašnjeg uticaja kao pokretača za takvo ponašanje. Cilj je izazivanje pažnje, sažaljenja i brige od strane okruženja pogotovu zdravstvenih radnika. Osobe sa umišljenim poremećajem nemaju direktnu i praktičnu korist od ovakvog ponašanja. Ponašanje može ići i u pravcu svesnog samopovređivanja u cilju izazivanja uverljivih simptoma i znakova. Dijagnostički i statistički priručnik za mentalna oboljenja (DSM- V) pravi distinkciju izmedju dva tipa ovog poremećaja onog gde osoba izmišlja sopstvene psihičke ili fizičke simptome bolesti ili ih izmišlja za nekog drugog najčeće su u pitanju roditelji, deca, partner ili kućni ljubimac. Kod koga se javlja umišljeni poremećaj i mogući uzroci Umišljeni poremećaj je češći kod žena starosti 20-40 godina i više je vezan za...

---

### Emocije i telo - neraskidiva veza

> Emocije i telo su u neraskidivoj vezi. Saznajte zašto je važno osvestiti kako se osećate i načine postizanja psihofizičkog balansa.

- Published: 2022-03-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emocije-i-telo-neraskidiva-veza/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, emocije, stres, telo

U savremenom svetu se poslednjih godina sve više govori o postulatima zdravog života. Činjenica je da zdravlje ne predstavlja samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti već "stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja". Telesno zdravlje održava balans tj. homeostazu našeg tela, emocionalno blagostanje predstavlja valjano prepoznavanje i ispoljavanje emocija, kao i adekvatno reagovanje na stres i situacije povezane sa stersom. Socijalno zdravlje znači adekvanto ulaženje u odnose sa drugim ljudima i potrebu za socijalnom interakcijom. Pod mentalnim blagostanjem podrzumevamo jasno i ka cilju usmereno svesno rasuđivanje. Ono što je do sada dokazano je da je veza između psihičkog i fizičkog zdravlja neraskidiva i da ne treba razmišljati po principu polariteta (telo funkcioniše za sebe, dok su misli, emocije tj. mozak drugo carstvo). Emocije utiču na naše telo Svi često čujemo izjave “ to ti je sve iz glave... sve je to psihosomatski”. Najbliže rečeno osobe koje imaju usklađene i izbalansirane emocije svesni su svojih osećanja, misli i sopstvenog ponašanja. Takve osobe su naučile zdrave koping strategije tj. zdrave mehanizme reagovanja u stresu i problemskim situacijama koje su sastavni deo života. Ipak mnoga događanja u životu mogu da naruše emocionalno zdravlje čoveka i pojave izražene tuge, depresije, stresa i anksioznosti (raskid veze i razvod, gubitak voljene osobe, otkaz na poslu, povreda ili telesna bolest). Važno je apostorfirati da čak i dobre i željene promene u životu i novonastale situacije takođe mogu biti emocionalno preplavljujuće i stresne kao i one problematične i neželjene situacije (rođenje ili usvajanje deteta, odlazak deteta u drugi grad,...

---

### Zašto nas privlači patologija u filmovima

> Na koji način umetnost i novinarstvo relativizuju društvene norme i od „negativaca“ i patologije prave „heroje“?

- Published: 2022-03-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/zasto-nas-privlaci-patologija-u-filmovima/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, društvo, filmovi, inventing anna, omladina, patologija, psihopata, psihopatija, serije, sistem vrednosti

Zbog čega je serija „Inventing Anna“ toliko popularna? Šta je to što nas fascinira kod Ane Sorokine i da li je ona nova ikona modernog doba? U društvu u kom je samo uspeh bitan, a merilo svakog uspeha je profit, devojka Ana Sorokina uspeva da obmane izvesne bogataše sa Njujorške berze. Njena priča postaje medijski hit. Mnoge mlade devojke bivaju nadahnute njenim delom. A ono je protivzakonito i nemoralno. Ipak, Ana izaziva divljenje. Mnogi mladi ljudi joj zavide zbog slave, popularnosti, kao i profita koji je ostvarila prodajući svoju priču. Patologija koja se slavi Televizijska serija inspirisana istinitim događajem, mnogobrojni novinski članci i bezbrojni instragram pratioci pokazuju da naše društvo pažnju i prostor poklanja intrigama i aferama stavljajući u fokus ljude koji su uspeli da obmanu druge. Kao oličenje društvene stvarnosti, usled medjske pažnje i popularnosti, Ana Sorokina postaje legenda modernog doba. Na koji način društvo u kome cilj opravdava sredstvo, agresivnost biva nagrađena, odsustvo samokritičnosti i samouverenost koja prelazi u gordost i aroganciju postaju poželjne osobine, relativizuje moralne norme i dovodi u pitanje vrednosni sistem zasnovan na humanosti, brizi i saosećanju za drugoga? Lik psihopate Lik Ane Sorokine, sadrži mnoge od psihopatskih crta ličnosti. Za početak, junakinja ove televizijske sage ne pokazuje nikakvu brigu i empatiju za ljude oko sebe. Ona svojim delima zapravo ugrožava ljude iz svoje okoline, verujući da na to ima prava i da su njeni ciljevi važniji od dobrobiti drugih. Ana ne ostvaruje iskrene i dugoročne odnose. Pored toga, ne pokazuje nikakvu krivicu, niti strah...

---

### 7 načina da odgovorite na poniženje

> U situaciji kada neko pokušava da vas ponizi, vaš glavni zadatak jeste da ne dozvolite toj osobi da naruši vaše samopoštovanje.

- Published: 2022-02-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/7-nacina-da-odgovorite-na-ponizenje/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, krivica, maltretiranje, međuljudski odnosi, nasilništvo, ponizenje, sramota, stid, zlostavljanje

Istraživanja pokazuju da su stid i krivica, iako su ponekad povezani, veoma različite emocije. U najboljim okolnostima, krivica ili priznanje nepravde mogu dovesti do pozitivne promene u ponašanju osobe. Stid je način da se osoba ˝iskljući˝ - istraživanja pokazuju da su stid, poniženje i emocionalno i fizičko zlostavljanje često usko povezani. Neka istraživanja navode da većina ljudi koji osete poniženje, opisuju to kao da se osećaju izbrisano, bespomoćno, zbunjeno, bolesno, paralizovano ili ispunjeno besom. Kao da ih je neko umanjio. Obično bi pocrveneli i poželeli da nestanu. I bez obzira koliko je vremena prošlo, iskustvo ostaje živo i sveže u njihovim glavama. Osoba se dugo oseća izloženo ili stigmatizovano, umanjeno, manjkavo i degradirano. Uobičajeni odgovor na poniženje je želja da se osoba sakrije ili nestane. I zaista, kada osetimo poniženje, najčešće gubimo svaku sposobnost da preduzmemo nešto. Kako izgleda poniženje? Marko je pametan, pažljiv, uspešan, i generalno jedan od omiljenih studenata u svojoj generaciji. Zato je bio zapanjen kada mu je jedan od profesora, na pitanje koje je postavio, odgovorio rekavši mu da je idiot. „Ovo je bio prvi da nisam mogao da kažem ni reč. Nisam mogao da smislim adekvatan odgovor. Bilo je kao da mi se mozak potpuno isključio. ” Marijana je medicinska sestra, koja je imala sličnu reakciju kada je glavna sestra u smeni vikala na nju zbog male greške u rasporedu. „Nisam poricala da sam kriva“, rekla je Marijana, „ali tu se radilo samo o mom vremenu, ne o pacijentu. Nisam nikoga povredila. Ali zbog načina...

---

### Trauma iz detinjstva i međuljudski odnosi

> Ako se roditelji ponašaju disfunkcionalno ili nezdravo, velike su šanse da će dete naučiti da oponaša ista nezdrava ponašanja.

- Published: 2022-02-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/trauma-iz-detinjstva-i-medjuljudski-odnosi/
- Categories: Poremećaji
- Tags: Autorski clanak, brak, dete, detinjstvo, disfunkcionalnost, međuljudski odnosi, porodica, prijateljstvo, roditelj, romantična veza, trauma, veza

Dok dete raste i razvija se, na svoje roditelje gleda kao na primer komunikacije sa svetom oko sebe. Ako se u primarnoj porodici javi trauma - ako se roditelji ponašaju disfunkcionalno ili nezdravo - velike su šanse da će dete naučiti da oponaša ista nezdrava ponašanja. Za mnoge od njih se efekti traume manifestuju disfunkcionalnim međuljudskim odnosima u odraslom dobu, što je najčešće rezultat iste takve disfunkcionalnosti u osnosu sa roditeljima, tokom ključnih razvojnih perioda. Vraćanje u detinjstvo i adolescenciju obično rasvetljava ponašanje odrasle osobe. Načini na koje naši roditelji komuniciraju sa nama, kao i međusobno, oblikuju naš pogled na svet i ljude oko nas. Ovo zauzvrat utiče na tri osnovne strukture: naše poimanje sebe, način na koji komuniciramo sa drugima i način na koji formiramo odnose. Ukoliko ne radimo na tome da razvijemo samosvest o svom ponašanju, obično ćemo te iste obrasce učestalo ponavljati. U nastavku govorimo o 10 načina na koje se trauma iz detinjstva manifestuje u međuljudskim odnosima odraslih osoba. Strah od napuštanja Deca koja su bila zanemarena ili napuštena od strane roditelja, često se bore sa strahom od napuštanja i u odraslom dobu, čak i ako na površinskom nivou nisu svesna ovih strahova. Iako je osnovni strah da će partner na kraju otići, ove misli se često otkrivaju u svakodnevnim situacijama kao što je strah kada partner izađe sam ili nemogućnost da se osoba smiri ako partner napusti prostoriju tokom svađe. Ovaj strah se takođe često manifestuje i kao ljubomora, ili u ekstremnim slučajevima, kao posesivnost....

---

### 30 sekundi do uživanja

> Praksa uživanja u trajanju od samo 30 sekundi dnevno može trajno poboljšati raspoloženje i podstaći mozak na pozitivnost.

- Published: 2022-02-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/30-sekundi-do-uzivanja/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, lepota, napetost, opustanje, praksa, rituali, stress, uživanje, zadovoljstvo, zahvalnost

Možete li da izdvojite 30 sekundi za poboljšanje svog života? Praksa uživanja u trajanju od samo 30 sekundi dnevno može poboljšati raspoloženje i podstaći mozak na pozitivnost. Ukoliko isprobate praksu uživanja i dodate je u svoju svakodnevnu rutinu, preći će vam u naviku. A ovakva navika — koja najbolje funkcioniše kada se praktikuje redovno, svakog dana — može vam pomoći da se nosite sa svakodnevnim stresom, anksioznošću, da postanete svesniji i prisutniji u sadašnjosti, i da istinski osetite radost. Na svakodnevnom nivou, ova praksa nam pomaže da se smirimo, podsećajući nas da stvari ne moraju biti toliko strašne koliko nam se učini na prvu. Kada zastanete da svesno uživate u nečemu ukusnom ili dragocenom, zabavnom ili neverovatnom, uplovaljavte u trenutak dobrog osećaja. Opuštate se. A taj zalogaj dobrog je često dovoljan da preokrene dan ili vam pomogne da preformulišete težak trenutak. Istraživanja pokazuju da nas teška vremena takođe mogu navesti da više cenimo male stvari i u njima uživamo, koristeći to kao način suočavanja sa trenutnim problemima. U jednom eksperimentu, ljudima su deljeni flajeri. Na jednom od njih pisalo je: „Život je nepredvidiv: zastani i pomiriši ruže. Na drugom flajeru je pisalo: „Život je konstanta: zastani i pomiriši ruže. Nedaleko od mesta gde su deljeni flajeri nalazio se sto sa buketom crvenih ruža. Broj ljudi koji su zaista zastali da pomirišu ruže bio je skoro tri puta veći među onima koji su dobili letak na kome je pisalo: „Život je nepredvidiv“. U srodnoj studiji, više od 6. 000 ispitanika izjavilo...

---

### Emocionalni okidači: kako ih prepoznati i isceliti

> Emocionalni okidači su rane koje treba osvestiti i sa nežnošću isceliti, kako ne bismo bili zarobljenici svojih emocija.

- Published: 2022-02-17
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emocionalni-okidaci-kako-ih-prepoznati-i-isceliti/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, emocije, emocionalni okidači, isceljenje, negativna uverenja, okidač, okidači, podrška, triger, uverenja

Šta su emocionalni okidači? To su ona super-reaktivna mesta u nama koja se aktiviraju nečijim ponašanjem ili komentarima. Emocionalni okidač je sve što nas emocionalno pokreće. Obično su produkt prošlosti, nerazrešenih osećanja i ponašanja. Kada se pokrenu, možete se ili emocionalno povući i jednostavno se osećati povređeno ili ljutito, ili odgovoriti na agresivan način, zbog čega ćete verovatno kasnije zažaliti. Reakcija na okidače je intenzivna jer se branite od bolnog osećaja koji se pojavio. Zmislite da vam kolega kaže: „Nisi dovoljno pametan da se prijaviš za taj posao“, ili vam rođak kaže: „Već si matora za udaju“. Okidači se bude. Osećate se uznemireno, počinjete da sumnjate u sebe i osećate se inferiorno. Međutim, ako ste na takve izjave pomislili: „To je smešno. Naravno da sam kvalifikovan za taj posao“, ili „Bez obzira na moje godine, mogu da nađem divnog partnera“, vaši okidači nisu pokrenuti, jer prepoznajete svoju pravu vrednost. Emocionalni okidači su rane koje treba da zacele. A uverenja koja okidači pokreću zasnovana su na strahovima, ne na stvarnosti. Ukoliko se okidači često aktiviraju, to je iscrpljujuće i bolno, posebno za visoko osetljive i empatične ljude. Priča jedne Mile „To me je tako naljutilo“, rekla je Mila. „Mnogo me je uznemirilo, ali ne znam zašto. Čak i veće stvari su me manje ljutile. ” Ovim rečima Mila je opisala svoje emocionalne okidače. Kada joj je suprug rekao da bi bilo lepo da ona više kuva, pobesnela je. Ono što nije mogla da shvati je zašto. „Zašto jednostavno nisam mogla da...

---

### Toksična veza: kako je prepoznati i kako izaći iz nje

> Toksična veza zasnovana je na sukobima, nadmetanju i potrebi za kontrolom. i emocionalno je, a ponekad i fizički, štetna za jednu osobu.

- Published: 2022-02-13
- Modified: 2024-05-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/toksicna-veza-kako-je-prepoznati-i-kako-izaci-iz-nje/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, brak, emotivni odnosi, gaslighting, krivica, ljubomora, nezdrava veya, partner, pasivno-agresivno, prezir, psihoterapija, romantični odnosi, toksična osoba, toksična veza, toksični odnos, toksičnost, veza

Emotivni romantični odnosi uvek ulaze u jednu od dve kategorije. Pozitivni ili zdravi odnosi su oni u kojima par podržava jedno drugo, pokazuje empatiju i saosećanje prema drugoj osobi i gde su obe strane spremne na davanje. Pozitivni odnosi nisu uvek savršeni, ali kada par ima nesuglasice, u stanju je da to reši na način koji je obostrano zadovoljavajući i ne dovodi do toga da jedna osoba nameće svoju volju ili želje drugoj. Šta je toksična veza Druga vrsta odnosa je nezdrava, toksična veza. Ove veze se često smatraju toksičnim jer su zapravo emocionalno, a ponekad i fizički, štetne za jednu osobu. Termin ˝toksična veza˝ ovde ukazuje na odnos koji je izgrađen na sukobu, konkurenciji i potrebi da jedna osoba kontroliše drugu. U domenu emotivnih i romantičnih odnosa ima previše ranjenih ljudi. Ljudi koji se u svojim intimnim odnosima osećaju neispunjeno, emocionalno zanemareno, ili zlostavljano. I nekako se čini da, gde god da se okrenemo, vidimo i čujemo ljude koji su nesrećni i često ozbiljno emocionalno povređeni u potrazi za ljubavlju. Kako da prepoznamo da li smo jedni od njih? Važna pitanja na koja se treba osvrnuti Toksični ljudi ne pokazuju svoju negativnu stranu u ranoj fazi veze. Često su izuzetno harizmatični i izgledaju kao idealni ili savršeni partneri. Međutim, vremenom počinju da pokazuju svoje pravo lice i postaju željni kontrole, zahtevni i emocionalno nasilni prema svom partneru. Ponekad su potrebni meseci, a retko i godine, da toksičan partner pokaže svoje pravo lice, kao i da druga strana u vezi...

---

### Kako prevazići perfekcionizam?

> Perfekcionizam ometa napredak i drži nas zaglavljene u začaranom krugu niskog samopouzdanja, manjka samopoštovanja i anksioznosti.

- Published: 2022-02-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-prevazici-perfekcionizam/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, napredak, navike, nesavršeno, perfekcionizam, rast, razvoj, savršeno, savršenstvo

U životu često umemo da upadnemo u zamku i postanemo žrtve svoje želje da budemo savršeni. Društveni mediji nam dodatno staju na žulj, servirajući perfekcionizam kao potrebu. Prikazuju nam slike u kojima naši vršnjaci žive savršene živote, čineći da savršenstvo izgleda kao potreba, dosežno i lako dostupno. Toliko da pomislimo da i naši životi treba da budu savršeni. Međutim, perfekcionizam je nedostižan - jer ne postoji. Kada težimo nečemu nedostižnom, lako se nađemo na putu niskog samopouzdanja i nedostatka samopoštovanja. Ovo se vremenom pretvara u negativna uverenja o sebi, koja kreću da nas izjedaju iznutra kada nas savršenstvo neizbežno ˝izneveri˝. Često mislimo da potreba da budemo savršeni proizilazi iz želje da budemo najbolji. Međutim, savršenstvo, odnosno perfekcionizam, daleko su od zdravih postignuća ili ličnog rasta. Perfekcionizam je često samo štit protiv bola, krivice, osude ili srama. I upravo zbog toga perfekcionizam nas vodi u stagnaciju. Dakle, ako je savršenstvo cilj, rast se ne može desiti. Da li ste perfekcionista? Verovanje da moramo da budemo savršeni da bismo postigli svoje ciljeve, čini da se ponašamo i razmišljamo na karakterističan, perfekcionistički način. Ljudi često pauziraju zadatke ili ih odlažu jer žele da ih odrade kako treba iz prve. Za neke je ovo ometajući faktor za izvođenje ili završetak projekta. Možda ste mama koja preskače kućne poslove jer osećate da je beznadežno čak i pokušavati ako ne možete da obezbedite savršen ishod. Možda posmatrat krajnji ishod kao suštinski deo poduhvata. Kao rezultat toga, manje se fokusirate na proces učenja, odnosno informaciju kako da...

---

### Psihoterapija za parove: 5 tehnika za jaču vezu

> Pored ostalih tehnika koje jačaju vezu, da odnos bude topliji, često je dovoljno da samo odamo priznanje svemu što partner radi za nas.

- Published: 2022-02-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/psihoterapija-za-parove-5-tehnika-za-jacu-vezu/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, brak, ljubav, par, parovi, partner, partnerstvo, razgovor, romantična veza, terapija, veza, zahvalnost

Ako ste u potrazi za nekim novim tehnikama koje će ojačati vašu vezu, na pravom ste mestu. Tehnike o kojima će danas biti reči potiču iz psihoterapije za parove, koju vam, ovim putem, donosimo u toplinu doma. Na vama je samo da pročitate uputstva koja slede, i da ih u praksi primenite zajedno sa svojim partnerom. 1. Izrazite zahvalnost partneru Prvi korak koristan za vašu vezu, preduzet u pravom smeru, jeste da probate da razumete zahvaljujući čemu se vaš partner oseća najcenjenije. Neretko se desi da vremenom prestanemo da izražavamo zahvalnost i da pokazujemo šta sve cenimo kod svog partnera. Možda su se nakupila i teška osećanja tokom godina, ili pretpostavljamo da naša draga osoba već zna šta osećamo prema njoj. Ali, kada umemo da primetimo i zaista cenimo male stvari, ljudi se najčešće trude da budu još pažljiviji. Da odnos bude topliji, često je dovoljno da samo odamo priznanje svemu što druga osoba radi za nas. U stvari, probajte da završite dan navodeći najmanje tri stvari za koje ste tog dana bili zahvalni svom partneru. Dovoljno je čak navesti i tri stvari na kojima ste zahvalni tog dana, a koje nemaju veze sa partnerom. Saznanje da je potrebno da izrazite svoju zahvalnost na kraju dana učiniće da budete pažljiviji tokom dana, i zaista obratite pažnju na sve što cenite. 2. Praktikujte reflektivno slušanje Možda vežbanjem nećete postati savršen slušalac, ali sigurno ćete biti bolji slušalac nego sada. Uobičajeno je da ljudi pogrešno veruju da će se njihov partner promeniti...

---

### Da li je intimnost garancija za dobar seks?

> Seks može i treba da bude deo intimnosti, a sa istinskom intimnošću dolazi i sloboda da budete ono što jeste i imate sjajan seks.

- Published: 2022-01-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/da-li-je-intimnost-garancija-za-dobar-seks/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, bliskost, brak, intima, intimnost, partner, romantika, seks, sigurnost, uzbuđenje

Seks. Kakva eksplozivna, bogata reč. Nešto uzbudljivo za većinu ljudi, a opet suzdržanu da o tome pričaju. Ovo može biti povezano sa porodičnim vaspitanjem, vršnjačkom socijalizacijom, religioznim uverenjima, nedostatkom seksualnog obrazovanja, konfliktnim medijskim porukama, i još mnogo toga. Postoji bezbroj razloga zbog kojih mnogi ljudi osećaju stid kada je u pitanju seks. Ali, upravo stid je taj koji nam otežava da lakše dođemo do intimnosti i da imamo ispunjen i bogat seksualni život. Šta možemo da uradimo po ovom pitanju? Šta je potrebno za dobar seks? Nije iznenađenje da je velika većina nas zainteresovana za seks. Naše interesovanje za seks uključuje još veće interesovanje za dobar seks. Međutim, većina ljudi nikada ne spozna sjajan seks. Koristeći intuitivni pristup „ne znam šta je sjajan seks, ali sam spreman/spremna da isprobam sve“, većina parova ide na taktiku - u svakoj poznatoj pozi, gde god nam padne na pamet. Ali, nakon što izvedu sve planirano, većina parova shvati da uzbuđenje bledi i da eksperimentisanje nije automatski začilo sjajan seks. I zaista, čak i ako imamo svu fleksibilnost ovog sveta, shvatićemo da smo za nekoliko meseci „odradili sve“. Sporijim tempom, ovaj proces bi mogao potrajati godinu dana ili više. Razvoj seksualnog umora i eventualno seksualno sagorevanje su rezultat oslanjanja na fizičko uzbuđenje. Pa čak i ako upotrebimo sve seks igračke, seksi donje rublje, i pustimo mašti na volju još više – na kraju, sve što nam preostaje je želja koja vremenom seže ka dosadi. Zahvaljujući tome čujemo stvari poput: "Pa, seks mi ne znači...

---

### Šta znači biti mudar?

> Mudrost je više od znanja i iskustva - šta sve podrazumeva mudrost i na koje sve načine možemo biti mudri?

- Published: 2022-01-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/sta-znaci-biti-mudar/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, evolucija, inteligencija, mudrost, pamet, sistem vrednosti, sposobnost, veština, vrliina, znanje

„Šta znači biti mudar? “ Ukoliko ovo pitanje postavite 8-godišnjaku i 88-godišnjaku iz različitih delova sveta, njihovi odgovori najverovatnije će biti veoma slični: Mudar je onaj ko zna mnogo. Za mnoge od nas, slika mudre osobe je sedokosi starac koji sa blagim i spokojnim osmehom na licu deli savete. Ali, mudrost je mnogo više od teorijskog znanja i decenija životnog iskustva. Takođe, postoji više od jednog načina da budete mudri. Na primer, neko je vešt u praktičnoj mudrosti, neko ima dobronamernu mudrost, dok neko treći ume da bude filozofski mudar. Odakle potiču naša uverenja o mudrosti i kakve uvide nam psihologija nudi kao odgovor na pitanje - šta znači biti mudar? Šta je mudrost? Vekovima su civilizacije prenosile svoje ideje o mudrosti kroz priče o moralnom životu, ispunjenom pravim vrednostima. Ove priče potiču iz celog sveta - od Sumeraca, iz starog Egipta, drevnih hinduističkih spisa Veda, taoističkih i konfučijanskih spisa iz Kine, od filozofa iz antičke Grčke. Prema ovim tradicijama, mudrost sačinjavaju mnogi elementi – dobronamernost i umeće slušanja drugih (konfučijanizam); samorefleksija (taoizam); sposobnost da dopustimo da se život odvija svojim tokom (Lao-Cu); preispitivanje (Sokrat) i intelektualna skromnost (prepoznavanje sopstvenih ograničenja). U psihološkim istraživanjima, mudrost se posmatra kao višestruki koncept sa kognitivnim (znanje i iskustvo), reflektivnim (sposobnost da preispitamo sebe) i prosocijalnim komponentama (dobronamernost i saosećanje). Kada je u pitanju korišćenje mudrosti za donošenje boljih odluka, studije ukazuju na važnost perspektive. Konkretnije, na posmatranje situacije sa strane, iz trećeg lica, a ne iz egocentrične tačke gledišta. Posmatranje događaja iz prvog...

---

### Korišćenje virtuelne stvarnosti u psihoterapiji

> Uspešan primer koršćenja tehnologije u psihorterapijskom radu predstavlja upravo terapija izlaganja uz pomoć virtuelne stvarnosti.

- Published: 2022-01-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/koriscenje-virtuelne-stvarnosti-u-psihoterapiji/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Fobije, izlaganje, lečenje anksioznosti, lečenje fobija, panika, psiholog, psihoterapeut, psihoterapija, terapija izlaganjem, viretuelna realnost, virtuelna stvarnost

Da li se i na koji način tehnologija može koristiti u terapijske svrhe, jedno je od aktuelnih pitanja. Sa razvojem tehnologije sve smo bliži multidisciplinarnom pristupu - pristupu koji koristi znanja iz neuronauka, tehnološka dostignuća i psihoterapijske tehnike. Uspešan primer koršćenja tehnologije u psihoterapijskom radu predstavlja VR Exposure Therapy. U prevodu na srpski jezik - terapija izlaganja uz pomoć virtuelne stvarnosti. Virtuelna stvarnost kao lek Terapija izlaganja uz pomoć virtuelne stvarnosti podrazumeva izloženost situacijama koje pobuđuju visok stepen anksioznosti, ali u virtuelnoj stvarnosti. Virtuelna stvarnost predstavlja simulaciju realne situacije. Na primer, ukoliko pacijent ima fobiju od vožnje avionom ili strah od javnog nastupa simulira se situacija letenja ili izlaganja pred kolegama. U prvom slučaju, uz pomoć 3D simulacije, klijent bi imao doživljaj da je u avionu. U drugom slučaju klijent bi imao doživljaj da je pred kolegama ili nekim drugim auditorijumom. Sve ono što je karakteristično za datu situaciju, poput različitih pozadinskih šumova (škripa stolica, šuškanje papira, zvuk pisanja... ) je takođe prisutno. Osim što auditivno i vizuelno oslikava situaciju javnog nastupa, 3D tehnologija pruža nam i osećaj da se i fizički nalazimo u datom prostoru. Kao što možemo videti, izlaganje u virtuelnim situacijama preporučljivo je za lečenje anksioznosti i fobija (fobija od vožnje liftom, fobija od zmija ili drugih životinja, strah od visine, socijalna anksioznost. . ). Bitno je napomenuti da postoji više vrsta izlaganja: izlaganje u imaginaciju, u virtuelnoj stvarnosti i u realnosti. S obzirom da ljudi teže da izbegavaju situacije u kojima se osećaju anksiozno, ovo ih...

---

### 5 saveta za postavljanje zdravih i ostvarivih ciljeva

> Ciljevi su toliko važni za naš emocionalni život da čak i istraživanja pokazuju da su direktno povezani sa našim blagostanjem.

- Published: 2022-01-18
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/5-saveta-za-postavljanje-zdravih-i-ostvarivih-ciljeva/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, cilj, ciljevi, karijera, ljubav, motivacija, ostvarenje ciljeva, posao, prijateljstvo, trud, uspeh

Izdvojte par minuta da razmislite o nekom periodu kada ste bili blizu svog cilja. Verovatno ste iskusili spektar osećanja. Ako ste napredovali, verovatno ste se osećali srećno ili ponosno. Ako ste možda očekivali neuspeh, verovatno ste se osećali anksiozno, frustrirano ili tužno. Naše emocije su blisko povezane sa našim ciljevima. U jednoj studiji istraživači su pratili 200 studenata tokom cele godine. Za to vreme studenti su popunili šest anketa. Na početku svakog semestra od njih je traženo da navedu osam ličnih ciljeva. Sredinom svakog semestra bilo je potrebno da ocene koliko su napredovali u postizanju navedenih ciljeva. I na kraju svakog semestra radili su test psihičkog blagostanja. Rezultati nisu iznenađujući. Pokazali su da što su studenti više napredovali u svojim ciljevima, to je njihovo psihološko blagostanje bilo veće. Ciljevi su toliko važni za naš emocionalni život da čak i istraživanja pokazuju da su direktno povezani sa našim blagostanjem. Ali, važno je i da ne pogrešimo misleći da su svi ciljevi podjednako dobri za nas. Brojne studije pokazuju da su neki ciljevi ipak bolji od drugih. U nastavku navodimo pet saveta za postavljanje ciljeva koji će vam olakšati put ka uspehu i sreći. 1. Ciljevi treba da nam budu važni Možda ovo izgleda skoro pa previše očigledno da bi se uopšte spominjalo, ali ljudi su više posvećeni ostvarenju ciljeva koji su im lično važni, nego onima koji nisu. Takvi ciljevi ne samo da nas više motivišu već, kada ih ostvarimo, dovode i do veće količine pozitivnih osećanja. Uprkos tome što to...

---

### 4 psihološka trika za lakše postizanje ciljeva

> Navodimo četiri psihološka trika koji će vam pomoći u dugotrajnom održavanju motivacije i lakšem postizanju ciljeva.

- Published: 2022-01-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/4-psiholoska-trika-za-lakse-postizanje-ciljeva/
- Categories: Životne teme
- Tags: 2022, Autorski clanak, cilj, izazov, motivacija, ostvarenje ciljeva, postignuće, uspeh, vestine

Početak nove godine je skoro uevk osnažujući – nešto u vezi sa okretanjem nove, neispisane stranice je uvek tako sveže i motivišuće. Nova godina je uvek sjajna prilika za postavljanje ciljeva i okretanje novog lista! Mnogi od nas koriste Novu godinu kao priliku za postavljanje novih ciljeva, ali kako godina odmiče, često otkrijemo da nam je postizanje tih ciljeva iznenađujuće teško. Koliko puta ste započeli novu godinu sa željom da vežbate, da bi vam entuzijazam nestao do februara? Motivacija ume da bude nezgodna stvar. Ali samo zato što ste se u prošlosti borili da ostvarite svoje ciljeve, ne znači da će tako biti i u budućnosti. Motivacija je poput instrumenta koji možete naštimovati. Sve dok sa njom postupate na pravi način, imaćete rezultate. U nastavku navodimo četiri psihološka trika za štimovanje motivacije i lakše postizanje ciljeva u 2022. godini. 1. Postavite cilj fokusiran na učenje umesto na učinak Kada postavljamo ciljeve, najčešće mislimo na to šta želimo da postignemo, koje pragove želimo da pređemo. Smršati 10 kilograma. Istrčati maraton. Dobiti unapređenje na poslu. Ovi ciljevi su specifični i konkretni. To je dobro, ali istraživanja pokazuju da postavljanje dugoročnih ciljeva zasnovanih na učinku i krajnjim rezultatima nije toliko efikasno kao postavljanje ciljeva orijentisanih ka novim veštinama koje želite da naučite. Istraživanja pokazuju da su studenti koji za cilj imaju učenje veštine i sticanje znanja daleko zadovoljniji na kraju svog studiranja, i imaju veće ocene u poređenju sa svojim vršnjacima koji za cilj imaju postignuće, kao što je dobra ocena. Ovo znači...

---

### 10 strategija da lakše prebolimo odbijanje

> Navodimo nekoliko streategija koje će vam pomoći da se na fleksibilniji i efikasniji način izborite sa osećanjima koje donosi odbijanje.

- Published: 2021-12-26
- Modified: 2024-05-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/10-strategija-da-lakse-prebolimo-odbijanje/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, brak, dete, međuljudski odnosi, odbijanje, odobravanje, prihvatanje, prijateljstvo, suočavanje, uključenost, veza

Zamislite da rano ujutru prolazite pored kolege na putu do kancelarije i kolega se pozdravlja sa svima osim sa vama. Ili ste možda upravo saznali da se vaši prijatelji okupljaju na kafi, a vas nisu pozvali. Odbijanje ume da nas zaboli, zar ne? Verovatno se osećate povređeno i tužno. Možda osećate i frustraciju. Ili čak poniženje. Odbijanje možemo doživeti na razne načine i nikada nije lako. Takođe nam je svima jasno da ćemo tokom svog života zasigurno naići na odbijanje. Iz tog razloga nije višak ukoliko se informišemo i saznamo kako da se najefikasnije suočimo i izborimo sa odbijanjem. I dalje nam neće pasti lako, ali će nam vremenom postati lakše da se sa njim nosimo. Šta je odbijanje? Kada nismo uključeni, prihvaćeni ili kada naši izbori nisu odobreni, osećamo se odbačeno. Odbijanje podrazumeva gubitak nečega što smo želeli. Što za posledicu ima da se osećamo neželjeno i nedovoljno dobro. Da li ste doživeli nešto od navedenog u detinjstvu ili tinejdžerskim godinama? Da vas neko maltretira; Da niste postali deo školskog fudbalskog (ili bilo kog drugog) tima; Da nemate sa kim da provedete vreme za užinu; Da ste poslednji odabrani u timu na fizičkom; Da vas niko nije pitao da budete pratnja za maturu; Da niste upisali fakultet koji ste želeli; Da vas partner prevari ili raskine sa vama. Svaki od navedenih primera oslikava odbijanje. Neka deca doživljavaju odbijanje i kod kuće, što dodaje još jedan sloj bola. Odbijanje koje potiče direktno od roditelja ili porodice može uključivati: Kritikovanje, izjave...

---

### 10 koristi koje nam donose zdrave granice

> Zdrave granice zapravo mogu da vam promene život na bolje, menjajući način na koji vidite sebe, kao i ljude sa kojima ste izgradili odnose.

- Published: 2021-12-21
- Modified: 2024-05-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/10-koristi-koje-nam-donose-zdrave-granice/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, granice, međuljudski odnosi, odnosi, porodica, poštovanje, prijatelji, toksični odnosi, uspostavljanje granica, zdrave granice

Kada nekoga ohrabrite da postavi zdrave granice u svojim odnosima sa drugim ljudima, često se desi da se ovo shvati kao kritika usmerena ka ponašanju ili ljubaznosti. Međutim, formiranje zdravih granica ne rešava samo trenutni problem kada vam neko traži više nego što možete da pružite. Formiranje zdravih granica zapravo može da promeni način na koji vidite sebe, svoje odnose i ljude sa kojima ste izgradili te odnose. Kada stvorimo granice koje odražavaju našu ličnost i sve što cenimo, one imaju potencijal da nam promene život na bolje, na mnogo načina. Kako nam zdrave granice mogu poboljšati život Formiranje sopstvenih granica uči nas da budemo saosećajniji prema drugima i da prepoznamo i njihove granice. Manje se ljutimo na druge ljude, manje smo besni i manje ogorčeni, jer smo u stanju da prihvatimo da svako ima pravo na svoje granice. Stičemo sigurnost i osećaj unutrašnjeg mira kada adekvatno odgovorimo na tuđe sebične zahteve. Možda neće svi odmah (ili uvek) automatski poštovati granice koje postavimo. Međutim, verbalizujući svoje granice postavljamo ˝odbranu˝ sa kojom se osećamo bezbedno i znamo da je normalno poštovati je. Imamo više vremena i energije da se posvetimo svojim stvarima koje su nam važne, umesto ljudima i obavezama koji nisu u skladu sa našim granicama i željama. Osećaj samopoštovanja stičemo tako što ne ostavljamo po strani svoje potrebe da bismo ispunili potrebe drugih. I drugi ljudi će nas takođe više poštovati kada uspostavimo granice. Biće manje nesporazuma i sukoba u odnosima sa drugim ljudima kada jasno kažemo šta se...

---

### Kako stres utiče na podršku u braku

> Stres, posebno hronični, ne utiče samo na fizičko i mentalno zdravlje, već i na našu sposobnost da pružimo podršku svom bračnom partneru.

- Published: 2021-12-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-stres-utice-na-podrsku-u-braku/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, brak, međuljudski odnosi, oslonac, partner, podrška, romantična veza, veza

Biti osoba koja ume da pruži podršku nagrađujuća je, ali i teška uloga. U braku, podrška koju pružamo svom bračnom partneru izuzetno je važna. A da bi se pružila kvalitetna podrška, potrebno je posebno obratiti pažnju, prepoznati potrebu druge osobe za podrškom, pružiti joj podršku kakva joj je potrebna, i sve to uraditi blagovremeno i uz saosećanje. Postoje različiti faktori koji nam mogu otežati da primetimo nečiju potrebu za podrškom, kao i sopstvenu sposobnost pružanja podrške. Među spomenutim faktorima su problemi mentalnog zdravlja (anksioznost, depresija), kao i akutni i hronični stres. Istraživanja pokazuju da stres, posebno kada je hronični, ne utiče samo na naše fizičko i mentalno zdravlje, već i na našu sposobnost da pružimo podršku svom bračnom partneru. Jedna od studija kojom se ispitivao efekat stresa na podršku u romantičnim vezama (konkretno, u braku), pokazala je da stres utiče i na svest o potrebama druge osobe (što uključuje i potrebu za podrškom), kao i na sposobnost pružanja podrške. U navedenom istraživanju učestvovao je 121 mladi bračni par. Kriterijumi za učešće u studiji bili su- prvi brak, kraći od šest meseci, bez dece. Muškarci su u proseku imali 29 godina; 52% njih sa diplomom osnovnih studija i 9% sa master diplomom; 78% zaposlenih sa punim radnim vremenom. Žene su u proseku imale 27 godina; 57% sa diplomom osnovnih studija i 14% sa master diplomom; 70% njih bile su zaposlene sa punim radnim vremenom. Pored svih upitnika, anketa, i dvogodišnjeg trajanja studije, ključ je bio razgovor koji se koristio za procenu...

---

### Osećaj pripadnosti: kako ga pronaći i kako ga negovati

> Osećaj pripadnosti je fundamentalna psihološka potreba koja se može negovati različitim veštinama i praksama.

- Published: 2021-12-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/osecaj-pripadnosti-kako-ga-pronaci-i-kako-ga-negovati/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, drušvo, osećaj pripadnosti, potrebe, pripadnost, psihološke potrebe, usamljenost, zajednica

Iako je jedna od osnovnih psiholoških potreba, osećaj pripadnosti pun je paradoksa. Tražimo ga svuda - u zagrljaju roditelja, na poznatim mestima, među prijateljima sličnih uverenja. A pronalazimo ga i u samoći, u književnosti, umetnosti, među veličanstvenom prirodom. Osećaj pripadnosti je sidro koje naša srca naseljava u pravu luku. Istovremeno, čini da raširimo krila, oslobodimo se i krenemo u potragu. U psihologiji, pripadnost je definisana kao „subjektivni osećaj da je neko sastavni deo sistema koji ga okružuje, uključujući porodicu, prijatelje, školu, radno okruženje, društvo, kulturu i fizička mesta“. Dok po rečima pesnika, pripadanje „sugeriše toplinu, razumevanje i zagrljaj“. Osećaj pripadnosti ne samo da je dobar osećaj – on nam i čini dobro. Ima mnoštvo koristi za naše fizičko i mentalno zdravlje. Potpomaže formiranje zdravih odnosa, akademska i radna dostignuća, i utiče na naše sveopšte blagostanje. Kada malo bolje razmislimo – stalno smo okruženi drugim činiocima sa kojima se možemo povezati. Sa druge strane, većina nas poznaje težinu nepripadanja. Komponente koje sačinjavaju osećaj pripadnosti Međunarodni tim psihologa istražio je četiri ključne komponente pripadnosti: kompetencije, mogućnosti, motivaciju i percepciju. Navedene komponente su sastavni deo našeg dinamičnog društvenog sistema, i međusobno utiču jedna na drugu. Dobra vest je da se osećaj pripadnosti može negovati i jačati. Možemo da razvijemo svoje društvene, emocionalne i kulturološke veštine. Možemo postati samosvesniji. Možemo naučiti da konstruktivnije regulišemo svoje emocije i efikasnije komuniciramo. Možemo se autentičnije uskladiti sa svojim vrednostima i bolje se povezati - sa ljudima i okolinom. Kako negovati i uvećati osećaj pripadnosti Postoji par ključnih...

---

### Zašto izbor znači i gubitak?

> Ako želimo da budemo mirni nakon izbora koje donesemo, potrebno je da shvatimo i prihvatimo da izbor znači gubitak.

- Published: 2021-12-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zasto-izbor-znaci-i-gubitak/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, donošenje odluka, izbor, mogućnosti, odluka, prihvatanje, sreća, tugovanje, zadovoljstvo

Svakog dana se suočavamo sa izborima. Neki su mali: da li da naručim hranu ili da skuvam? Da li da kupim taj ranac koji mi je zapao za oko? Da li treba da iznesem svoje mišljenje na poslovnom sastanku? Da li treba da održim prezentaciju? Drugi su veći: Da li da potražim novi posao? Da li da raskinem vezu? Da li je vreme za decu? Mnoge stvari utiču na način na koji donosimo ove odluke, uključujući naš temperament, osećanja i savete drugih ljudi. Ponekad biramo jedno, a ponekad drugo. Ali ako želimo da budemo mirni nakon izbora koje donesemo, potrebno je da shvatimo i prihvatimo da izbor znači gubitak. Ako nema gubitka, nema izbora. Dakle, potrebno je da naučimo da prežalimo izgubljene mogućnosti koje ćemo pravljenjem izbora eliminisati. Ako uspemo u ovome, lakše ćemo praviti izbore i bićemo u miru sa onim što smo izabrali. Zamislite sledeći scenario: tokom pandemije, mnoge firme su prešle na večernje sastanke. Dok se radilo na daljinu, večernji sastanci su postali zgodni- nisu bili naporni i zahtevali su jednostavno korišćenje aplikacija iz udobnosti doma. Ali nakon povratka u kancelariju, poslovni sastanci u večernjim satima znače dug i naporan dan. Ima toliko stvari koje vam se mogu dopasti na poslovnim sastancima. Možete uživati u vremenu provedenom sa kolegama. Moguće je i da su vam neki od njih dobri prijatelji. Možda vam je sadržaj sastanaka značajan i volite da budete deo inicijative. Ako odete na sastanak, videćete svoje kolege i možete da pomognete sa poslom i potencijalno...

---

### 3 naučno dokazana načina da pronađemo sreću

> Rezultati jednog od najvećih i najpoznatijih istraživanja o sreći pokazali su da postoje tri naučno dokazana načina da dostignemo sreću.

- Published: 2021-12-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/3-naucno-dokazana-nacina-da-pronadjemo-srecu/
- Categories: Životne teme
- Tags: aktivnosti, Autorski clanak, eudaimonija, hedonizam, okolnosti, radost, sreća, svakodnevnica, zahvalnost, život

Sreća obuhvata osećanje zadovoljstva zajedno sa težnjom da se živi život sa smislom, svrhom i dubinom. U skladu sa ovom definicijom neophodno nam je i stvaranje snažnih odnosa sa ljudima, kao i pomaganje drugima. Potrebno je da nastavimo da učimo, rastemo i evoluiramo. Pogrešnih shvatanja ima u izobilju kada je u pitanju ono što ljude čini srećnima. Kada je sreća u pitanju, neko sve svoje nade polaže u bogatstvo, status i imovinu, misleći da je upravo to ono što će ga učiniti srećnim. Neko drugi bira da izbegava teške situacije i osećanja koja ih prate, misleći da će tako biti i ostati srećan. Nesumnjivo je da i sami umemo da pogrešimo kada razmišljamo o tome šta bi nas moglo učiniti srećnima. Ali, istraživanja pokazuju da postoje univerzalni koraci koji će nam pomoći da budemo srećniji, a koje svako od nas može da preduzme. Rezultati jednog od najvećih i najpoznatijih istraživanja o sreći pokazali su da se oko 50% zasluge za našu sreću pripisuje genima. Ostalih 50% su delom posledica okolnosti, delom našeg ponašanja. Ovo istraživanje je mnogima dalo vetar u leđa, jer ostavlja dovoljno prostora za pronalaženje radosti i sreće čak i u trenucima kada nam život dodeli loše karte. Postoje tri modela, zasnovana na više različitih istraživanja, koja pokazuju da se potraga za srećom može uspešno završiti, kada imamo volju i „pravilan način“ da do nje dođemo. Model 1: Eudaimonija Eudaimonija je put ka blagostanju kroz činjenje dobrog. Konkretno, ovo znači dostizanje našeg potencijala uz pomoć vrlina - angažovanjem...

---

### Strah od smrti

> Strah od smrti univerzalan je ljudski strah i u mnogome je povezan sa smislom koji dajemo sopstvenom životu.

- Published: 2021-11-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/strah-od-smrti/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, panika, smisao života, smrt, Strah, strah od smrti, tanatofobija, život, život i smrt

Strah od smrti univerzalan je ljudski strah. Može se reći da strah od smrti obuhvata strah od konačnosti, strah od nepoznatog (s obzirom da niko od nas ranije nije imao iskustvo smrti), često i strah od bola. Strah od smrti u mnogome je povezan sa smislom koji dajemo sopstvenom životu, sa religijskim i tradicionalnim uverenjima društva u kome živimo. Može se reći da individualistička kultura manje pažnje posvećuje ritualima vezanim za umiranje kao i da fenomen smrti uglavnom ima negativnu konotaciju. Ljudi često beže od neprijatnosti, diskomfora i tuge koju smrt nosi sa sobom. Smrt nije česta tema debata i razgovora, i uobičajeno je da se sa decom o ovim temama ne govori. Stoga sopstvena bolest ili bolest ili smrt bliske osobe česti su okidači za razmišljanje o smrti. Zanimljivo je da, sa medicinskog aspekta, nema opravdanja za pretpostavku da je intenzitet bola različitih uzroka smrti veći od intenziteta bola različitih bolesti i povreda koje smo možda već iskusili. Osim toga, umiranje samo po sebi ne uključuje nužno bolne procese. Ukoliko svet posmatramo kao produkt moždane aktivnosti, kako umiranje podrazumeva prekid moždane aktivnosti mi nikada ne možemo biti svesni svoje smrti. Na isti način na koji čovek ne može biti svestan iskustva nesvestice usled gubitka svesti prilikom nekih moždanih povreda ili anestezije. Kada se strah od smrti pretvori u fobiju Tanatofobija predstavlja izražen patološki strah od smrti koji osobu remeti u svakodnevnom funkcionisanju. Kada razmišlja o sopstvenoj smrti ili smrti bliske osobe, strah može dostići nivo panike. Osoba izbegava situacije...

---

### Šta učiniti kada brak postane težak?

> Svaki brak ima svoje uspone i padove, svaka veza svoja dobra i loša vremena. Šta učiniti kada brak postane težak ili manje zadovoljavajuć?

- Published: 2021-11-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/sta-uciniti-kada-brak-postane-tezak/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak. brak, emocije, međuljudski odonosi, porodica, roditeljstvo, romantika, seksualnost, sreća, veza, zadovoljstvo

Samo se u bajkama parovi venčavaju i žive srećno do kraja života. U stvarnom životu, svaki brak ima svoje uspone i padove, svaka veza ima svoja dobra i loša vremena. Neki parovi su generalno zadovoljni svojom vezom, dok neki drugi vremenom postanu veoma razočarani svojom, bez obzira da li eventualno raskinu sa partnerom ili ostanu u vezi. Pad zadovoljstva je neizbežan Psiholozi veoma često ističu da su prvi meseci braka najsrećniji za skoro sve parove. Međutim, intenzitet pozitivnih osećanja koji je karakterističan za fazu medenog meseca u stvarnosti je neodrživ. Svaka osoba povezana je sa stvarnošću i svakodnevnicom i lagano biva odvučena od bračnog blaženstva. Čekaju nas karijere kojima se treba posvetiti, deca koju treba odgajati, finansijska pitanja koja treba rešiti. Sve navedeno utiče na postepeno smanjenje ekstaze koju parovi osećaju u početnom bračnom periodu. Neki parovi ipak uspevaju da održe jedan lep nivo uzbuđenja u braku. Ovo su parovi za koje najčešće kažemo da su srećni. Drugi parovi dopuste da im se brak pretvori u začarani krug nerazumevanja, pun besa i gorčine. Ovi parovi ponekad umeju i da potraže stručnu pomoć u vidu terapije, ali često se jave veoma kasno, kada su problemi već uveliko nadvladali njihov brak. Postoje i oni parovi koji ostaju ljubazni i fini jedni prema drugima, iako je njihov brak postao nezadovoljavajući. U ovim situacijama najčešće nema nekih značajnih poteškoća u vezi, ali nema ni dovoljno lepog. Ni loše, ni posebno dobro Bračni terapeuti i savetnici, kao i istraživačka oblast, najviše su zainteresovani za ovu...

---

### Svakodnevni sadizam: ljudi koji namerno povređuju druge

> S obzirom da sadizam postoji u čitavom spektru, mogli bismo greškom da opravdamo zločesto ponašanje, prihvatajući ga kao šalu.

- Published: 2021-11-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/svakodnevni-sadizam-ljudi-koji-namerno-povredjuju-druge/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, karakter, ličnost, mračna trijada, narcizam, patologija, psihopate, psihopatija, sadista, sadizam, tipovi ličnosti

„Sigurna sam da nije tako mislila“, kažemo pokušavajući da opravdamo neljubazan komentar koji nam je uputio poznanik. „Verovatno je pod velikim stresom na poslu“, racionalizujemo kada nas neko do koga nam je stalo loše tretira. Da li uvek treba da budemo tako voljni da opravdamo loše ponašanje? Da li neki ljudi namerno žele da nas povrede? Kada govorimo o patološkim ličnostima, nije novost da imaju i sadističku crtu. Narcisi će koristiti ponižavanje druge osobe kako bi podigli svoj ego, dok određene ličnosti mogu učiniti da ljudi pate u pokornosti kako bi zadovoljili svoje potrebe, uživajući u osećaju moći. Treba naglasiti da pomenuti tipovi ličnosti ne koriste neprijateljski i destruktivni tretman kao svakodnevni, uobičajeni deo međuljudskih odnosa. Za njih su okrutna dela sredstva za postizanje cilja i deo poremećaja. Međutim, postoji određeni tip kome je paklena okrutnost centralna komponenta ličnosti. Spektar sadizma Svi mi želimo da verujemo da su svi ljudi dobri. I zaista, većina njih jeste; ali ne svi. Praktično pitanje koje bi bilo relevantno za međuljudske odnose je: Kako prepoznati razliku? Kako razdvojiti ponašanje koje je neprikladno, ali verovatno dobronamerno, od onog koje je zlonamerno? Istraživanje iz 2019. godine proučavalo je sadizam kao crtu ličnosti i njegovu vezu sa mračnom trijadom ličnosti - narcizmom, psihopatijom i makijavelizmom, napominjući da sadizam deli neke zajedničke karakteristike sa psihopatijom. Sadizam ne uključuje samo uživanje u povređivanju drugih, već i aktivno traganje za takvim mogućnostima. Psihopate se, za razliku od sadista, upuštaju u agresivno ponašanje iz dosade ili radi dobiti. Kod njih nije...

---

### 25 razloga da budete ponosni na sebe

> Žašto nam je svima lako da budemo ponosni na upeh dragih osoba, ali nam je skoro uvek neprijatno da budemo ponosni na sopstvena dostignuća?

- Published: 2021-11-16
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/25-razloga-da-budete-ponosni-na-sebe/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, biti ponosan, dostignuća, kvaliteti, ličnost, osobine, pohvale, ponos, ponosni, uspeh

"Samo kad Bi mogao da zatvoriš oči I vidiš ono što ja vidim Kada pogledam u tebe I tvoju blistavu svetlost. " Svima nam je lako da osetimo ponos kada pogledamo u svoje voljene i njihov uspeh. Kada nam partner dobije odavno zasluženo unapređenje. Kada nam dete učestvuje u svojoj prvoj školskoj predstavi i izađe na scenu. Kada nam prijatelj objavi svoju prvu knjigu. Kada nam ljubimac nauči novi trik. Ipak, skoro uvek nam je pomalo neprijatno da budemo ponosni na sopstvena dostignuća. Stidimo se kada je nešto vredno zvonjave na sva zvona i nismo toliko zainteresovani za dodatnu pažnju i čestitke za svoje uspehe. Brinemo se da ćemo izgledati egoistično, možda čak i narcisoidno, ukoliko glasno govorimo o svom uspehu, iako imamo sva prava na to. Što je još važnije, imamo pravo da budemo ponosni na sebe. Vi odlučujete na šta ćete biti ponosni Imate svako pravo da budete ponosni na svoja dostignuća i uspehe, na sva svoja učenja, nova saznanja, rast i napredak. Imate parvo da budete ponosni i na to što ste odlučili da otvorite i pročitate ovaj tekst, jer negde duboko u sebi znate: „Da, važan/na sam, i vredan/na sam ljubavi. “ I samo od vas zavisi na šta ćete biti ponosni. Ne postoje pravila na osnovu kojih se nešto kvalifikuje kao uspeh ili dostignuće. Možda ste tip osobe koja se zalaže za neke druge vrednosti koje čine da se osećate ispunjeno, izvan uspeha u klasičnom smislu te reči. A ukoliko ste se u poslednje vreme...

---

### Kako fleksibilnost u razmišljanju ublažava depresiju

> Osobe koje pate od depresije često pokazuju nedostatak pozitivnih i prisustvo isključivo negativnih tumačenja tuđih izjava i postupaka.

- Published: 2021-11-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/kako-fleksibilnost-u-razmisljanju-ublazava-depresiju/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, dvosmislenost, fleksibilnost, komunikacija, međuljudski odnosi, način razmišljanja, osobe koje pate od depresije, tumačenje

Zamislite da odlazite sa žurke i iznenada primetite da vas neko gleda i mršti se. Pitate se- zašto se osba mršti? Možda je nezadovoljna što svi odlaze. Možda je nešto boli ili je uznemirena. A ipak, možda se mršti zbog nečega što ste baš vi rekli ili uradili. Razjašnjenje i tumačenje nejasnoća važan je deo svakodnevnice. Uostalom, mnogi pojedinci u našim životima — kolege, saradnici, prijatelji, supružnici, deca, roditelji — ponekad govore ili se ponašaju na načine koji su nejasni, dvosmisleni i otvoreni za tumačenje. Na to kako neko tumači ove dvosmislenosti utiču različiti faktori koji uključuju osobine ličnosti i stanje mentalnog zdravlja. Upravo zato su mnogi ljudi koji pate od anksioznosti i/ili depresije skloni kognitivnim izobličenjima, odnosno greškama u tumačenju nejasnoća i dvosmislenosti. Uobičajene kognitivne distorzije uključuju: Proizvoljno zaključivanje: prebrzo donošenje zaključaka (npr. pošto vas prijatelj nije pozvao kada je obećao, verovatno je iz nekog razloga ljut na vas, ili vas ne voli). Katastrofiranje: velika verovatnoća da će se dogoditi najgori mogući scenario (npr. raskid znači da ćete umreti sami). „Trebalo bi” izjave: gajenje nerazumnih očekivanja (npr. dobar profesor nikada ne bi trebalo da greši). Personalizacija: osoba krivi sebe za negativan ishod koji nikada ne može u potpunosti biti pod nečijom kontrolom (npr. krivite sebe za razvod roditelja). Crno-belo razmišljanje: osoba posmatra sva iskustva kao dobra ili loša (npr. pošto ste napravili pravopisnu grešku u pisanju važnog dokumenta, dokument je postao bezvredan). Generalizacija: pripisivanje osobina na osnovu ponašanja (npr. ako u nečemu niste uspeli, vi ste gubitnik ili neuspešna...

---

### Pitanja koja mogu da ublaže anksioznost

> Od suštinskog značaja za smanjenje anksioznosti i povratak unutrašnjeg mira je identifikovanje misaonih obrazaca koji izazivaju anksioznost.

- Published: 2021-11-10
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/pitanja-koja-mogu-da-ublaze-anksioznost/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, briga, istrajnost, kako umanjiti anksioznost, mentalno zdravlje, otpornost, psihoterapija, sposobnost, uznemirenost

Bez obzira da li ste zabrinuti zbog svog radnog učinka, zbog prisustvovanja društvenom događaju ili zbog finansija, anksioznost proizilazi iz razmišljanja o negativnom ishodu i osećanja da niste spremni da se nosite sa tim. Od suštinskog značaja za smanjenje anksioznosti i povratak unutrašnjeg mira je identifikovanje misaonih obrazaca koji izazivaju anksioznost. U prepoznavanju ovakvih obrazaca može nam pomoći postavljanje određenih pitanja, a odgovori koje pronađemo u sebi dovešće do smanjenja anksioznosti. U nastavku navodimo pet pitanja koja mogu uticati na smanjenje nivoa anksioznosti. 1. Zašto sam anksiozan/na? Na prvi pogled ovo izgleda kao očigledno pitanje, ali većina anksioznih ljudih ne ume da definiše zašto oseća anksioznost. Veoma često kažu da im sve izaziva anksioznost. Takav odgovor ilustruje proces u kome svoje probleme gomilamo jedan na drugi. Poput nošenja prenatrpane korpe za veš, oslobađamo se njihove ukupne, zajedničke težine bez identifikovanja i rešavanja svakog problema pojedinačno. Međutim, činmjenica je da npr. briga o tome šta spremiti za praznični ručak nema isti nivo hitnosti i nema istu težinu kao bolest člana porodice. Identifikovanje briga je prvi i suštinski korak ka smanjenju ukupnog nivoa anksioznosti. Ovo će vam pomoći da odredite prioritete i fokusirate se na ono najhitnije. Dobra polazna tačka bila bi da zapišete sve svoje brige i zaokružite prve tri koje zahtevaju najveću pažnju. 2. Kolike su šanse da moj strah postane stvarnost? Nakon što identifikujete svoje glavne brige i strahove, razmislite o tome kolika je verovatnoća da oni zaista postanu stvarnost. Svoje brige često tretiramo kao neminovne ili neizbežne. Međutim,...

---

### Šta se dešava kada jedna osoba održava celu vezu?

> Nezdrava dinamika veze u kojoj jedna osoba postaje preterano funkcionalna, a druga nedovoljno funkcionalna najčešće se dešava nesvesno,

- Published: 2021-11-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/sta-se-desava-kada-jedna-osoba-odrzava-celu-vezu/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, brak, dinamika, funkcionalnost, komunikacija, međuljudski odnosi, odgovornost, partner, porodica, ravnoteža, romantika, veza

Nezdrava dinamika spoja u kome jedna osoba postaje preterano funkcionalna, a druga nedovoljno funkcionalna najčešće se dešava nesvesno, pa je partrnerima lako da previde znake koji pokazuju da se veza urušava. Uopšteno govoreći, funkcionalnost (kako u vezi, tako i generalno) se može definisati kao sposobnost svakodnevnog donošenja odluka, preuzimanja odgovornosti za svoje ponašanje i samostalnog obavljanja zadataka. Ovo je usko povezano i sa sposobnošću upravljanja sopstvenim emocijama. Da li imate partnera koji nije dovoljno funkcionalan? Neko ko nije dovoljno funkcionalan u vezi često zavisi od svog partnera, na očigledan ali i suptilan način. Ova zavisnost može biti npr. finansijska, ali i emocionalna. Uprkos tome što je osoba na primer intelignetna i kreativna, može biti manje zrela ili stabilna, i može imati poteškoća da zadrži posao, ili da održava prijateljstva. To ne znači da se osoba ne trudi- ona ima nameru da postane nezavisnija i emocionalno stabilnija. Međutim, možda zbog traume iz prošlosti ili nedostatka kapaciteta, osoba se bori da ostvari nezavisnost i razvijenost odrasle osobe. Zbog skoro svakodnevnih frustracija, osoba postaje sve nesigurnija i nepouzdanija. Sve ređe donosi odluke samostalno, bez provere sa drugima ili prethodne potvrde. Možda je muči stid ili nema kapaciteta da se izbori sa svojim impulsivnim porivima. Kao rezultat toga, može doći do preterivanja ili formiranja nekog oblika zavisnosti. Zbog nedostatka emocionalne zrelosti, ovakve osobe takođe mogu biti sklone nekontrolisanom napadanju. Partner ovakve osobe često se oseća kao da hoda po minskom polju i da ništa što kaže ili uradi nije kako treba. Sve je okidač....

---

### Da li empate mogu da se naljute?

> Kada govorimo o empatiji, postoje i određene zablude koje neretko čine da se empate osećaju loše i da svoj dar nerado dele sa drugima.

- Published: 2021-11-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/da-li-empate-mogu-da-se-naljute/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bes, dobrota, empata, empatija, ljudskost, ljutnja, međuljudski odnosi, saosećanje, simpatija

Empatija može biti supermoć, ali empate su samo ljudi. Ustvari, upravo ta „obična“ ljudskost najčešće je izvor empatije i njene moći. S obzirom da su uvek u dodiru sa sopstvenim emocijama, empate lako pristupaju stanjima koje prepoznaju kod drugih, i lako ih razumeju. Uprkos nelagodnosti i teškobi koje mogu biti prisutne, empatične osobe ipak zalaze duboko u stanje druge osobe, pokušavajući da pruže utehu i istovremeno ispoštuju emocije te osobe. Ovakva vrsta saosećajnosti čini da se osoba ne oseća potpuno usamljeno u svojoj nevolji. Ovaj čin je često nesebičan, isceljujući i transformativan za obe strane. Ipak, kada govorimo o empatiji, postoje i određene zablude koje neretko čine da se empate osećaju loše. Rasvetljavanje ovih mitova može pomoći ljudima koji poseduju ovu moć da prihvate svoj dar i podele ga sa drugima bez oklevanja. Mit #1: Empate ne mogu da se naljute Empate su povezane sa dubokim i intenzivnim emocijama, bilo pozitivnim ili negativnim. Iako su mnogi od njih tipično dobroćudni, pa im bude neprijatno kada osete bes, on je i dalje važna emocija. U nekim situacijama, pojačan bes koji doživljava empatična osoba može biti znak da se dešava nešto nepravedno. Intenzitet i trajanje ljutnje i sličnih osećanja mogu ukazivati na stepen nepravde koju osoba trpi. Prepoznavanje, identifikovanje i poštovanje besa omogućava empatičnoj osobi da obradi svoje emocije, razume ih i konstruktivno ih reši. Ukoliko već nije, empata će možda morati da nauči da postavi zdrave granice. Ljutnja po svojoj prirodi takođe može biti i odbrambena - u tom slučaju znači...

---

### Izazovi sa kojima se susreću visoko racionalne žene

> Kada se suoče sa situacijama koje drugima izgledaju kao ćorsokak, visoko racionalne žene su u mogućnosti da dođu do kreativnog rešenja.

- Published: 2021-10-31
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/izazovi-sa-kojima-se-susrecu-visoko-racionalne-zene/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, društvo, ekspresivnost, emocije, međuljudski odnosi, racio, racionalnost, rodne uloge, temperament, veze, visoko racionalne žene, žena, žene

Ljudi koji su visoko racionalni obično imaju temperament usmeren ka pragmatizmu, efikasnom rešavanju problema i stvaranju jasnoće u složenom sistemu. Posvećeni su analizi sistema i poboljšanju stvari. Kada ove kvalitete poseduje žena, to najčešće znači da je osoba i prirodno kompetentna za rešavanje problema. Voli da analizira stvari, razume osnovne principe po kojima funkcionišu mnoge pojave i ima dobro organizovane sisteme i okvire. Kada se suoče sa situacijama koje drugima izgledaju kao ćorsokak, visoko racionalne žene su u mogućnosti da dođu do kreativnog rešenja tako što će konsultovati svoju široku bazu znanja i iskoristiti svoju visoku dozu racionalnosti. Veoma su nezavisne kada je u pitanju način razmišljanja, ali i način na koji se ponašaju. Preziru povodljivost, korupciju, birokratiju i pravila koja nemaju smisla. Ne udovoljavaju drugim ljudima samo zbog održavanja površinske harmonije, i neće kompromitovati svoje principe da bi se lepo slagale sa drugima. Osobine visoko racionalne žene Uprkos rastućoj svesti o različitostima, kultura ima pretpostavke o tome kako žena treba da misli, da oseća i kako da se ponaša. 'Ženski ideal' uključuje ljubaznost, toplinu, želju za negovanjem i visok stepen emocionalne ekspresivnosti. Sa druge strane, racionalnost, asertivnost u razmišljanju i samopouzdanje nisu ono što često odlikuje pripadnice ženskog pola. Žene se od ranog uzrasta uče razvijanju osećajnosti, dok su muškarci podstaknuti da svoju misaonu i racionalnu stranu učine dominantnom. Kod visoko racionalne žene prirodan način postojanja možda se neće uklapati u rodni prosek. S obzirom da ljudi uglavnom nisu navikli na direktnost u iznošenju sopstvenog mišljenja i predstavljanje stvari...

---

### Odakle potiče sebičnost i kako sa sebičnim ljudima

> Kada je neko sa kim redovno imate posla dosledno egocentričan i misli samo na sebe, tada sebičnost postaje veliki problem.

- Published: 2021-10-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/odakle-potice-sebicnost-i-kako-sa-sebicnim-ljudima/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, međuljudski odnosi, nesebičnost, sebični ljudi, sebično, sebičnost, velikodušnost

Zamislite da vam se poznanica nedavno požalila na sebičnost svoje dece. Rekla vam je da bi volela da njena deca shvate koliko se ona trudila za njih. "Pohlepni su i egocentrični". Jasno vam je stavila do znanja da je bila nesebična i velikodušna majka. „Sve što sam uradila bilo je za njih i šta sam dobila za uzvrat". Svi su se odselili i ne zovu me ni da pitaju kako sam. Moja generacija nije bila takva. Ostajali smo kod kuće i brinuli o roditeljima. ” Sa iznenađenjem ste slušali njene žalbe. Jedan od njenih sinova živi u Kini, a ćerka se preselila na drugi kraj zemlje. Ali oboje je redovno zovu, a rođaci i unuci koji žive u blizini često je posećuju. Takođe znate da se svi oni staraju o njoj i da žele da joj bude dobro. Sa vaše tačke gledišta, njeni bližnji su sve samo ne sebični. Pitate se da li ih ona kritikuje. Ako je tako, verovatno se zbog njenih ljutitih optužbi osećaju loše. Efekat optužbi može biti suprotan od onog koji bi majka želela - verovatno su ih njene kritike i udaljile. Ko je ovde zaista sebičan? Deca - ili njihova majka? Kako se nositi sa sebičnošću Sebičnost je veliki problem ovih dana. Napisano je bezbroj knjiga na temu narcizma, pa čak i o zdravoj dozi sebičnosti. Lako vam može otežati život kada je neko sa kim redovno imate posla dosledno egocentričan i misli samo na sebe. Dve osnovne karakteristike sebičnosti su: Biti preterano ili isključivo...

---

### Koliko nam ličnost određuje sreću?

> Dok spoljašnje okolnosti igraju neospornu ulogu, nauka upečatljivo dokazuje da je naša ličnost ona koja ima većinski udeo u našoj sreći.

- Published: 2021-10-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/koliko-nam-licnost-odredjuje-srecu/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, dobronamernost, karakter, karakteristike ličnosti, ličnost, neuroticizam, optimizam, osobine ličnosti, pozitivnost, promena ličnosti, radoznalost, sreća

Šta biste rekli da vas neko pita šta vam je potrebno da budete zadovoljniji? Sigurni smo da odgovor većine ne bi bio - bolja ličnost. Kada je u pitanju povećanje sreće, umesto promene unutrašnjih kvaliteta, većina nas prvo pomisli na promenu spoljnih faktora. Koliki je zaista uticaj spoljnih faktora? Ovaj fokus je u potpunosti razumljiv, jer spoljni uslovi jasno utiču na našu sreću. Da nije tako, ne bismo primetili dramatično različite nivoe sreće među zemljama sveta. To što su ljudi u Finskoj mnogo zadovoljniji svojim životom od ljudi u Avganistanu, nesumnjivo ima veze sa preovlađujućim životnim uslovima u ovim zemljama i ne može se jednostavno objasniti raspoloženjem Finaca i Avganistanaca. Dok spoljašnje okolnosti igraju neospornu ulogu u našoj sreći, nauka upečatljivo dokazuje da je ta uloga ograničenija nego što mnogi od nas zamišljaju. Studije sugerišu da se samo oko 10-15% uticaja može pripisati spoljnim okolnostima. Kada ljudi bez poteškoća zadovolje svoje osnovne potrebe, efekat prihoda na sreću počinje da se smanjuje i na kraju dostiže tačku zasićenja, na kojoj viši prihodi više ne vode ka većem blagostanju. Ako već imamo prilično pristojan i siguran život, čini se da će povratak sreće usled poboljšanja naših spoljnih uslova biti prilično skroman. Sa druge strane, poboljšanje našeg unutrašnjeg života mnogo obećava kao strategija za povećanje sreće. Meta-analiza izveštava da osobine ličnosti - naši uobičajeni obrasci razmišljanja, osećanja i ponašanja – prave razliku od 63% u subjektivnom blagostanju. Svedoci smo efekata ličnosti i kada dvoje naizgled sličnih ljudi tumači potpuno isti životni događaj -...

---

### Šta je sezonski afektivni poremećaj i kako ga ublažiti

> Sezonski afektivni poremećaj, poznat i kao sezonska depresija, predstavlja poremećaj raspoloženja koji dolazi sa promenom godišnjih doba.

- Published: 2021-10-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/sta-je-sezonski-afektivni-poremecaj-i-kako-ga-ublaziti/
- Categories: Poremećaji
- Tags: Autorski clanak, fototerapija, poremećaj raspoloženja, SAP, sezonska depresija, sezonski afektivni poremećaj, svetlosna terapija, svetlost, zima

Temperature opadaju, lišće se menja, a dani postaju sve kraći - sve ove promene sa leta na jesen znače da je i zima pred vratima. Mnogi od nas raduju se zimi zbog praznika i lepote snežnih padavina. Za druge, ova promena donosi poteškoće, od ustajanja iz kreveta do toga da se osećaju letargično veći deo dana. Kod određenog dela populacije, promena godišnjih doba lako može izazvati sezonsku depresiju, odnosno sezonski afektivni poremećaj. S obzirom da nas zimski bluz čeka iza ugla, parvo je vreme za tekst na temu sezonske depresije i tehnika koje mogu pomoći u ublažavanju njenih simptoma. Šta je sezonski afektivni poremećaj? Sezonski afektivni poremećaj (skraćeno SAP), poznat i kao sezonska depresija, predstavlja poremećaj raspoloženja koji dolazi sa promenom godišnjih doba. Obično se javlja u oktobru i novembru, kada dani postaju kraći, i povlači se kada se približi proleće. SAP može izgledati poput depresije, s tim što ima sezonski obrazac - obično počinje na jesen i završava se u proleće, i ponavlja se na sličan način svake godine. Iako se sezonski afektivni poremećaj najčešće javlja tokom zimskih meseci, ponekad se javlja i leti (ali leti nije ni približno rasprostranjen kao zimi). Istraživanja pokazuju da veoma mali deo ljudi pokazuje obrnuti obrazac SAP-a: osetljivost na duže letnje dane. Samo postojanje zimsko-letnjih obrazaca sugeriše da ovaj poremećaj raspoloženja potiče od problema u prilagođavanju fizičkom okruženju. Uobičajeni simptomi SAP-a Depresivno raspoloženje tokom većeg dela dana, skoro svakodnevno; Gubitak interesovanja za stvari koje su vam bile zanimljive ili prijatne; Promene u obrascima...

---

### Terapija tikova

> U ovom tekstu detaljnije govorimo o tome kako se leče tikovi, kako izgleda tretman, i koliko je vremena potrebno da se postigne boljitak.

- Published: 2021-10-17
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/terapija-tikova/
- Categories: Poremećaji
- Tags: Autorski clanak, CBIT terapija, lečenje tikova, nevoljni pokreti, okidači, pomoć i podrška, terapeut, tik, Tikovi

U prethodnom tekstu govorili smo o tome šta su tikovi, kako nastaju i koji sve vrste tikova postoje. Kao što smo već najavili u ovom tekstu ćemo se baviti jednom od momentalno najzastupljenijih terapija koja se koristi u radu sa pacijentima koji imaju tikove (Comprehensive Behavioral Intervention for Tics - CBIT). Kako biste što bolje razumeli šta osećaju ljudi koji imaju tikove predlažem da uradite jednu vežbu. Pokušajte da držite oči otvorene i da ne trepnete jedan minut. Napetost koju pri ovoj vežbi osetite slična je napetosti koju osećaju ljudi koji imaju tikove. Korisno bi bilo i da obratite pažnju na senzacije koje se javljaju u očima, kao i na osećaj koji imate nakon što ste trepnuli. Sve ovo, terapeut treba da pomogne klijentu da osvesti kako bi postepeno stekao kontrolu nad tikovima. Osnove CBIT terapije Kada govorimo o CBIT terapiji najpre je bitno videti o kakvim tikovima se radi i koliko su tikovi kompleksni. Zatim je potrebno napraviti listu situacija i takozvanih „okidača“ koji provociraju tikove. Povremeno same situacije mogu biti provocirajuće (na primer tikovi se javljaju u situaciji kada osoba treba da priča u grupi ljudi). Dakle, bitno je da osoba bude svesna toga što se desilo neposredno pre nego što je napravila tik. Da bismo u tome uspeli važno je da osoba osvesti: kako se osećala (da li joj je bilo dosadno, da li je bila uzbuđena... ), koje misli su joj u tom trenutku prolazile kroz glavu (nekada se ništa ne dešava u spoljašnjoj sredini, ali...

---

### Da li ste loši u vezama ili vam je samo loš stil vezivanja?

> Stil afektivnog vezivanja formira se u detinjstvu, proteže u odraslu dob i ključan je za sposobnost stvaranja i održavanja intimnih odnosa.

- Published: 2021-10-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/da-li-ste-losi-u-vezama-ili-vam-je-samo-los-stil-vezivanja/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: afektivna vezanost, Autorski clanak, detinjstvo, intima, izgradnja odnosa, međuljudski odnosi, partner, roditelj, romantične veze, stil vezivanja

Stilovi afektivnog vezivanja ključni su za sposobnost stvaranja i održavanja odnosa, bilo intimnih ili platonskih. Stil vezivanja formira se u detinjstvu, ali se proteže i u odraslu dob, u veze sa intimnim partnerima i u ostale bliske odnose. Na primer, neko koga su odgajali roditelji, ali je često bio usamljen ili „odbačen“, formirao je izbegavajući stil vezivanja koji izgleda ovako: „Ne treba mi niko, nezavisan sam“. Ovakva osoba će verovatno odgurnuti sve svoje partnere, povući će se tokom svađa, suzdržati se od iskazivanja osećanja, iznenada prestati da šalje poruke nakon perioda bliskosti ili će se teško i nerado posvetiti vezi. Stil vezivanja može se menjati vremenom i formiranjem doslednih odnosa, ali to zahteva nekoliko stvari: Uvid u sopstvene obrasce vezivanja i kako se oni ispoljavaju; Želju da svoj obrazac promenite (niko drugi to ne može učiniti umesto vas); Spremnost da se ide protiv potreba koje nameće sopstveni stil vezivanja; Formiranje doslednih odnosa (prijateljskih/romantičnih/porodičnih). Ključni stilovi afektivnog vezivanja Sigurni stil vezivanja („Ja sam dobro, i ti si dobro. “) Odrasle osobe sa sigurnim stilom vezivanja su one koje su odgajali roditelji koji su im najčešće bili dostupni, umirujući, negujući i ne preterano kažnjavajući. Ove osobe kao odrasle osećaju bliskost, mogu biti autonomne, mogu se posvetiti odnosima, ne odbacuju druge ljude tako lako, smireni su i umeju da umire druge. Ovakvi pojedinci će verovatno moći adekvatno da procene partnera kako bi utvrdili da li im je odnos dobar i da li se dobro slažu. Lako prihvataju činjenicu da je u redu biti...

---

### Zaboravite na kašnjenje: kako da uvek stignete na vreme

> Pre nego što krente na sledeći važan događaj, razmotrirte ovih 10 saveta kako biste izbegli kašnjenje i uspešno stigli na vreme.

- Published: 2021-10-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zaboravite-na-kasnjenje-kako-da-uvek-stignete-na-vreme/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, kako stići na vreme, kašnjenje, loše navike, navike, pomoć i podrška, promena navika, saveti, tačnost, vreme

Svi imamo priče o kašnjnenju koje nas zabrinjavaju ili plaše - od stizanja u bioskop kada je film već uveliko počeo do kašnjenja na sopstveno venčanje. Kašnjenje se čak pojavljuje i u našim noćnim morama - ko se od nas nije probudio u znoju sanjajući da je zakasnio na važan ispit? I zato, pre nego što krente na sledeći važan događaj, razmotrirte ovih 10 saveta kako biste izbegli kašnjenje i uspešno stigli na vreme. Savet 1: Ponovo procenite koliko će vam vremena trebati Optimizam (ili u ovom slučaju zabluda) najveći je pokretač našeg potcenjivanja koliko će nam obaveze trajati i učestali razlog za kašnjenje. Pokušajte da dodate vrmenski opseg od najmanje 25 do 50% više vremena nego što ste procenili. Što je veći zadatak ili duže vreme putovanja, potrebno je više rezervnog vremena. Ako se radi o zadatku ili obavezi sa kojom se niste pre susretali, budite oprezniji u proceni. Savet 2: Uračunajte prelazne aktivnosti Ovo uključuje saobraćaj, izvođenje dece iz kuće (možda im se u poslednjem trenutku bude išlo u toalet), kao i parkiranje i hodanje. Ovo su svakodnevni zadaci koje naša procena potajno (ali ipak previše dosledno) odbacuje. Prečesto se oslanjamo na vreme vožnje koje proceni Google mapa i uzimamo tu procenu kao zlata vrednu. Umesto toga, razmislite da na tu procenu dodate i vreme potrebno da pronađete drugu cipelu vašeg deteta i platite parking. Čini se očiglednim, ali nije. Probajte i videćete kako vam se život menja i kašnjenje smanjuje. Savet 3: Čuvajte se samo još jedne...

---

### Pasivna agresija: kako je prepoznati kod muškaraca

> Pasivna agresija se može okarakterisati kao bes, neprijateljstvo i/ili prikrivena naučena bespomoćnost koja se izražava na podmukao način.

- Published: 2021-10-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/pasivna-agresija-kako-je-prepoznati-kod-muskaraca/
- Categories: Životne teme
- Tags: agresivnost, Autorski clanak, krivica, muškarac, ogorčenost, pasivna aagresija, pasivno agresivni muškarac, pasivno-agresivno, sabotaža, sarkazam, znaci pasivne agresije, žrtva

Pasivno-agresivno ponašanje definiše se kao obrazac indirektnog izražavanja negativnih osećanja umesto otvorenog iskazivanja. Postoji razlika između onoga što pasivno-agresivna osoba govori i onoga što radi. Pasivna agresija se takođe može okarakterisati kao bes, neprijateljstvo i/ili prikrivena naučena bespomoćnost. Uglavnom se izražava na podmukao način. Prema nedavnom istraživanju statistika pokazuje sledeće: 30% muškaraca i 32% posto ispitanih žena potvrdilo je da bi radije zadržao/la svoj bes za sebe nego se suočio/la sa osobom koja je povredila. 21% muškaraca i 15% ispitanih žena potvrdilo je da koristi mnogo sarkazma. Iako svako istraživanje ima ograničenja, navedena studija lako može da posluži kao polazište za dodatna istraživanja. Odakle potiče pasivna agresija kod muškaraca? Pasivno-agresivne muškarce često (ali ne uvek) povezuje činjenica da se od njih očekuje da ispune prirodne uloge muškaraca (da budu moćni, uspešni, nezavisi, snažni, da uspostavljaju kontrolu nad haosom), iako nisu još sposobni ili nisu spremni da to učine. Ova očekivanja mogu imati svi jaki društveni sistemi u životu muškarca (roditelj, partner, posao). Muškarac tada dolazi u situaciju da nema mogućnost da u potpunosti ispolji svoju autentičnu ličnost, i da mu je ujedno potrebna i potvrda da ispunjava prirodna tradicionalna očekivanja muškog pola. Zbog toga neki muškarci pribegavaju pasivnoj agresivnosti, u pokušaju da steknu moć i kontrolu. Naravno, mogu postojati i drugi razlozi za pasivnu agresivnost. Takođe, i žene svakako su i češće pasivno-agresivne. Ali ono što izdvaja i često karakteriše mušku pasivnu agresiju je prikrivena dimenzija nemogućnosti ispunjavanja muških rodnih uloga. Ironično je što hronična pasivna agresija zapravo ukazuje na...

---

### Kako oprostiti čak i kada to deluje nemoguće?

> Oproštaj znači da prihvatate stvarnost onoga što se dogodilo i pronalazite način da živite sa tim u stanju pomirenosti.

- Published: 2021-10-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-oprostiti-cak-i-kada-to-deluje-nemoguce/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, izdaja, kako oprostiti, laž, ljubav, mir, nevera, oproštaj, oprostiti, partner, pomirenje, prevara, roditelj

Često se dešava da kada nas neko povredi mi kažemo: „Nikada ti neću oprostiti! “. Da kada nas neko emocionalno ili fizički rani pomislimo:"To je neoprostivo. ". Ipak, svuda možemo čuti da treba oprostiti i da je oproštaj od vitalnog značaja za naše mentalno zdravlje. Bilo da se radi o nevernom supružniku, roditelju koji vas je izneverio u detinjstvu ili prijatelju koji je javno izneo nešto što ste podelili u poverenju, svi se pre ili kasnije suočimo sa pitanjem da li i kako da oprostimo. Ljudi umeju da misle da su neke stvari neoprostive, da određeni ljudi ne zaslužuju oproštaj, pa čak i da je koncept opraštanja hipi ideja rezervisana za duhovne vođe. Zato vam u nastavku detaljnije oslikavamo na šta se misli kada koristimo reč „oprostiti“, zašto praštanje ima isceliteljsku moć i kako da oprostimo čak i kada ne osećamo da možemo da oprostimo osobi koja nas je povredila. Šta je oproštaj? Opraštanje je otpuštanje pritužbi ili osuda koje gajite protiv nekoga drugog. Kada opraštate, oslobađate se osećaja gorčine, ljutnje i želje za osvetom. Mnogi ljudi imaju poteškoća sa rečju „oproštaj“. Oni uglavnom zamišljaju da oproštaj uključuje izjavu "Opraštam ti", izrečenu uz zagrljaj, tapšanje po leđima i blagoslov. Iako oproštaj može izgledati tako, ovakav gest nije uvek prisutan. Opraštanje ne mora uključivati drugu osobu i ono nije u njihovu korist. Ako vam reč „oproštaj“ smeta, ne morate je koristiti. Možete upotrebiti neki drugi izraz koji vam više leži. Isceljenje emocionalne traume i oslobađanje od starih rana mnogo je više...

---

### 8 drugačijih načina na koje ljudi izbegavaju svoje emocije

> Postoji mnogo načina na koje ljudi pokušavaju da izbegnu svoje emocije od onih koji su nam svima poznati poput hrane, alkohola i video igara.

- Published: 2021-09-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/8-drugacijih-nacina-na-koje-ljudi-izbegavaju-svoje-emocije/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, emocije, izbegavanje emocija, međuljudski odnosi, napredak, osećanja, pomoć i podrška, suočavanje sa osećanjima

Nasuprot uvreženom mišljenju, povremeno izbegavanje emocija je u redu, pa čak i poželjno. Na primer, možete imati rutinu koja izgleda ovako: Svaki petak je veče za ukusnu večeru i noć za opuštanje. Petkom uveče jedete nešto posebno i radite nešto zabavno sa ciljem da vas odvrati od briga, strahova, razmišljanja o budućnosti i ciljevima itd. Ovo može biti emocionalno zdrava rutina i može vam pomoći da bolje sagledate i prihvatite sve što vam se u svakodnevnom životu događa. Međutim, hronično izbegavanje teških emocija može stvoriti problem. Ljudi koji su psihološki zdraviji i uspešniji koriste svoje teške emocije kao gorivo za pokretanje, umesto što pokušavaju da pobegnu od njih. U nastavku navodimo osam načina na koje ljudi izbegavaju svoje emocije. Neke od strategija za koje ste sigurno već čuli, poput "jedenja svojih osećanja" biće izostavljene. Ono što ćete primetiti u navedenim strategijama jeste da ustvari uopšte nisu beskorisne. Međutim, sve u čemu preterate verovatno će postati beskorisno. Zato ćemo govoriti i o nijansama uključenim u ovaj koncept. Neke od strategija koje se obično preporučuju za suočavanje sa snažnim emocijama mogu biti problematične, dok neke koje nipošto ne bi trebalo koristiti, zapravo mogu biti od pomoći. 1. Formiranjem dominantne emocije U situacijama koje su ispunjene snažnim emocijama, kao i u manje emotivnim situacijama, skoro uvek postoje dominantne emocije, poput besa ili anksioznosti. One usmeravaju svu energiju osobe, kao i fokus na tu emociju delom i zbog toga što ovo pomaže u izbegavanju drugih, manje poznatih osećanja. 2. Pomaganjem drugima Pomaganje drugima je...

---

### Kako da budemo srećniji sa novcem koji trenutno imamo

> Istraživanja pokazuju da nam kupovina stvari neće trajno doneti sreću, ali nam otkrivaju i gde novac zaista dovodi do povećanja sreće.

- Published: 2021-09-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-da-budemo-srecniji-sa-novcem-koji-trenutno-imamo/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, iskustvo, kupovina, materijalne stvari, novac, pomoć i podrška, potrošač, potrošnja, saveti, sreća, štednja, stvari, vreme, zdrave navike, zdravlje

Odluke koje donosimo kada su u pitanju novac i način na koji ga trošimo, vuku korene iz psihologije naše ličnosti. Svi uživamo u uzbuđenju koje osetimo kada biramo, kupujemo i kasnije uživamo u onome što smo kupili. Često je ono što smo kupili vredno novca koji smo potrošili. Ali ponekad nas, poput droge, povuče navika, u želji da se osetimo bolje- da osetimo sreću ili zadovoljstvo. Roditelji nas najčešće odgajaju tako da verujemo da se sreća ne može kupiti novcem. Popularna psihologija nas uči sličnim principima. Pa ipak, televizijske reklame i sadržaji na društvenim medijima ukazuju na to da bismo se, da imamo makar malo više novca/stvari/imovine, osećali mnogo bolje. Mnoge od nas muči sindrom zvani ˝da samo˝- da samo dobijem povišicu, da samo kupim auto, da samo kupim stan... Veoma često umemo da mislimo da bismo konačno bili srećni kada ispunimo neku od ovih potreba. Ko je u pravu? Iznenađujuće, oba gledišta su pogrešna. Naravno, mnogo je lakše biti srećan kada su nam osnovne potrebe ispunjene. Istraživanja su takođe otkrila da trošenje novca može dovesti do sreće, ali odgovor nije u direktnoj kupovini stvari. Umesto toga, bolje je ulagati novac u ključna područja života, ona koja nam najviše znače. Zato vam u ovom članku predstavljamo pet iznenađujućih načina na koje novac zaista može kupiti sreću. Sledeći put kada se odlučite za potrošnju, znaćete u kom smeru treba krenuti i koji put vodi do zadovoljstva. 1. Pre nego što potrošite novac, razmislite o štednji Iako je trošenje novca svakako zabavno,...

---

### Kako izgledaju konstruktivna svađa i pomirenje

> Svađa, kada je izvedena ispravno, otkriva skriveno blago koje partnerima može pomoći da nauče više jedno o drugome i prodube svoju vezu.

- Published: 2021-09-13
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/sta-to-niste-znali-o-konstruktivnoj-svadji-i-pomirenju/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, brak, emocije, intima, intimne veze, ljubav, partnerski odnosi, pomirenje, porodica, rasprava, romantika, sukob, svađa, svađanje, veza

Svađa je prirodna i neizbežna u svakoj intimnoj vezi. A kada je izvedena ispravno, otkriva skriveno blago koje partnerima može pomoći da nauče više jedno o drugome i prodube svoju vezu. Većina nas mrzi svađu i raspravu. Do sada ste verovatno već negde pročitali da je sukob na neki način dobar za odnose. Ipak, i dalje je težak i može izazvati osećaj frustracije, očaja, besa i beznađa. Većina parova ili ne želi da se svađa, ili ne zna kako da se svađa, ili nema predstavu o tome da se zapravo svađa. Drugi shvataju, ali ne znaju kako da na adekvatan način prestanu. Neki veruju da je svađa u intimnoj vezi loš znak: znak nekompatibilnosti, agresije ili čak signal da je veza završena. Najčešće postoje dva tipa osoba u sukobu: kornjača i grmljavina. Kornjača po svaku cenu izbegava sukobe. Grmljavina, sa druge strane, ide pravo u oluju. Mnogi parovi se sastoje od grmljavine i kornjače, ali većina parova potpuno izbegava sukob. A ako se ipak posvađaju, nakon što se svađa završi i stvari se vrate u normalu (sat, dan ili nedelju kasnije), par će se pretvarati da se to nikada nije dogodilo ili će se brzo izviniti i zatvoriti slučaj bez dubljeg osvrta. Ipak, sukobi su veliki deo svake intimne veze i čuvaju blago koje može pomoći partnerima da saznaju više o sebi, jedno o drugome, i da prodube svoju vezu. To je zato što svađa nikada nije samostalan događaj. Oba partnera ulaze u sukob sa prethodnim, nerazjašnjenim, polusvesnim emocionalnim prtljagom....

---

### 7 efikasnih načina da se ublaži separaciona anksioznost

> Nivo anksioznosti zbog razdvajanja nedavno je eskalirao među ljudima, kada se pojavila separaciona anksioznost povezana sa COVID-om.

- Published: 2021-09-05
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/7-efikasnih-nacina-da-se-ublazi-separaciona-anksioznost/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, briga, covid19, deca, kontakt, ljubav, ljubimac, odvajanje, partner, porodica, povezanost, povratak na posao, razdvajanje, separaciona anksioznost, veza

Nivo anksioznosti i/ili nelagode zbog razdvajanja nedavno je eskalirao među ljudima, kada se pojavila separaciona anksioznost povezana sa COVID-om. Separaciona anksioznost je anksioznost koja se javlja usled odvajanja od ljudi, kućnih ljubimaca i mesta. Poslednjih godinu i po dana većinu vremena smo proveli u društvu najbližih osoba: "Moja supruga se vraća na posao. Moja kancelarija će biti zatvorena bar još nekoliko meseci, pa ću raditi sam od kuće. Nedostajaće mi to što znam da je moja supruga u susednoj sobi dok radim. Da mogu da popričam sa njom nekoliko minuta kada oboje napravimo pauzu. Kuća će biti prazna bez nje. " "Iz firme su javili da bi svi koji su vakcinisani trebalo da se vrate u kancelariju sledeće nedelje. Uzbuđena sam zbog povratka u kancelariju i druženja sa kolegama. Vakcinisana sam i svi ćemo nositi maske, tako da ne brinem da li ću biti bezbedna. Ali ne znam kako da ostavim svog psa samog. Toliko se vezala za mene i navikla da bude sa mnom 24 sata dnevno, da zavija ako odem samo do prodavnice na nekoliko minuta. Zabrinuta sam kako će se snaći ako odsustvujem ceo dan. " "Žalio sam se na to što su mi deca oduzimala svo vreme i energiju tokom pandemije, ali sada mi je teško kada treba da se vrate u školu. Kuća je previše tiha i osećam prazninu. Drago mi je što rade ono što bi trebalo i što nastavljaju sa normalnim životom, ali mi mnogo nedostaju! " Da li je onda anksioznost koja...

---

### 5 saveta rimskog cara za dobar život

> Šta rimski car ima da kaže o dobrom i srećnom životu što može pomoći nama, običnim smrtnicima koji ne vladaju carstvom?

- Published: 2021-08-31
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/5-saveta-rimskog-cara-za-dobar-zivot/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, budućnost, dobar život, filozofija, Marko Aurelije, prisutnost, prošlost, psihologija, sadašnjost, saveti za dobar život, stoicizam, život

Šta rimski car ima da kaže o dobrom i srećnom životu što može pomoći nama, običnim smrtnicima koji ne vladaju carstvom? Marko Aurelije bio je rimski car čije se carstvo prostiralo od Bliskog istoka do Britanije i Pirinejskog poluostrva. Njegovu vladavinu od 161. do 180. godine nove ere obeležio je niz sukoba sa germanskim plemenima duž severnih granica carstva. Iako je bio vojni zapovednik i državnik, verovatno nam je danas poznatiji kao mislilac koji je bliži idealu kralja-filozofa nego bilo koji drugi monarh. Marko je vodio evidenciju svojih misli i razmišljanja, koje su objedinjene u delu pod nazivom Meditacije. Ova knjiga uveliko se smatra jednom od najznačajnijih knjiga zapadne civilizacije. Na njegovo razmišljanje uticali su mnogi filozofi, a posebno oni iz grčke filozofske škole stoicizma. Ovo su praktikovali i dalje razvijali mnogi rimski mislioci. Stoicizam je visoko razvijen sistem mišljenja, među čijim glavnim ˝propisima˝ je potreba da se napravi razlika između onoga što možemo kontrolisati- naše misli i reakcije na događaje i onoga što ne možemo kontrolisati- skoro sve ostalo. Takođe, važno je voditi život u skladu sa prirodnim poretkom stvari. Ono o čemu Marko Aurelije govori u Meditacijama ima vrednost i danas, skoro dva milenijuma kasnije. U nastavku delimo pet ključnih ideja Marka Aurelija koje su odjeknule kroz vreme sve do danas. Nemojte se previše vezivati za stvari "Zapamtite da je vrlo malo potrebno za srećan život. " "Smrt nam se svima smeši; sve što možemo jeste da uzvratimo osmeh. " Marko Aurelije podseća nas da je sav život...

---

### Imate li hrabrosti da budete pravi prijatelj?

> Kada smo usred velike tuge, ono što zaista želimo je da prijatelj bude sa nama u našem bolu i da nam samo pravi društvo dok tugujemo.

- Published: 2021-08-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/imate-li-hrabrosti-da-budete-pravi-prijatelj/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bol, hrabrost, ljubav, patnja, podrška, podrška prijatelju, pravi prijatelj, prijatelj, prijateljstvo, tuga, uteha, žalost

Da li ste ikada ispričali prijatelju o duboko uznemirujućem iskustvu? Da li vam je zatim prijatelj ispričao sve razloge zbog kojih to iskustvo u nekom trenutku u budućnosti više neće biti uznemirujuće? A da li ste ikada vi bili taj prijatelj? Ako više nismo dete, verovatno znamo da će se naša osećanja vremenom menjati. Imali smo dovoljno životnog iskustva da poverujemo u ovu istinu. Dakle, podsetnik da će ono što sada izgleda užasno teško na kraju biti manje strašno, a možda čak i neosetno, zapravo ne čini da se osećamo bolje. Ne osećamo se ni utešeno, ni podržano. Iako već znamo da će se naša osećanja na kraju promeniti, ova vrsta uverenja- „nećeš se uvek osećati ovako“- nije od pomoći. A ponekad čini situaciju još bolnijom. Kada smo usred velike tuge ili žalosti, ono što zaista želimo je da neko bude sa nama, u našem bolu. Da nam, u suštini, samo pravi društvo dok tugujemo. Podrška prijatelju na pravi način Kada patimo, kontra-intuitivno, zapravo ne želimo savet ili podsećanje da ćemo se osećati bolje u nekom drugom trenutku u budućnosti. Ono za čim žudimo je drugo ljudsko biće koje je spremno da bude sa nama, ovde i sada. Neko ko će dopustiti da naša patnja bude ono što jeste. Potreban nam je neko ko ima hrabrosti da nas pusti da patimo, bez pokušaja da promeni našu tugu u nešto bolje ili podnošljivije. Delimo svoj bol kako ne bismo bili sami u njemu, kako bismo mogli da imamo društvo u sadašnjem...

---

### Šta nas ponašanje drugih ljudi uči o nama samima?

> Ukoliko se potrudite da razumete zašto određeno ponašanje izaziva negativna osećanja u vama, možete reagovati zdravije i biti iskreniji.

- Published: 2021-08-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/sta-nas-ponasanje-drugih-ljudi-uci-o-nama-samima/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, biti u pravu, bliskost, brak, grešiti, međuljudski odnosi, ponasanje, prijateljstvo, rasprava, svađa, veza

Da li ste ikada sagledali svoje ponašanje sa strane? Kada na primer imate loš dan, ne osećate se dobro, možda žurite ili ste na neki drugi način ometeni, pa kažete ili uradite nešto što ne želite. Tada vam je potrebno da vas drugi razumeju. Međutim, kada je situacija obrnuta, da li imate razumevanja i da li umete da popustite? "Da nije takva, postupio bih drugačije". "Osećam kao da se samo ja trudim. " "Njegov pristup pokrene nešto u meni i moram da odgovorim negativno. " Lista izgovora je duga. I uvek zastupa vašu stranu- vi niste osoba koja greši. Druga osoba jednostavno u vama budi uznemirenost i ljutnju. Kad bi ta osoba popravila svoje ponašanje, bilo bi sve u redu. Ako imate dete, tinejdžera, partnera, člana porodice ili prijatelja koji vam često staje na žulj, poznajete bol teške veze. Ljudi do kojih vam je stalo jednostavno ne rade ono što želite, ni ono što vam treba. Frustrirajuće je što ne mogu da razumeju koliko ste dobri prema njima, i što vam ne uzvraćaju istom merom. Veliki deo života ljudi provode razmišljajući o drugima i žaleći se kako bi trebalo ili ne bi trebalo da postupaju. Umeju da izgube vreme čekajući da tuđe ponašanje bude onakvo kakvim su ga oni zamislili. Važna lekcija Ne možete diktirati tuđe ponašanje i ne možete ga promeniti tako da odgovara vašim potrebama. Kao roditelj, možete biti vodilja svom detetu. Možete ga negovati i biti mu uzor, pokazati mu primer lepog ponašanja. U bilo kojoj vrsti...

---

### Koji argument ljudi smatraju najubedljivijim?

> Govoimo o tome koji argument je najubedljiviji, kako ga iskoristiti etički u pregovorima i ubediti sagovornika da stvari sagleda drugačije.

- Published: 2021-08-22
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/koji-argument-ljudi-smatraju-najubedljivijim/
- Categories: Životne teme
- Tags: argument, Autorski clanak, diskusija, doslednost, etika, gledište, pomoć i podrška, promena mišljenja, razgovor, saveti, ubedljiv, ubedljivost

Koji argument ili gledište ljudi smatraju najubedljivijim? Razmislite o tome na trenutak. Da li ste spremni za odgovor? U bilo kojoj diskusiji, pregovorima ili raspravi, argument koji ljudi smatraju najubedljivijim je: -sopstveni. Pre ili kasnije, svi se nađemo u situaciji u kojoj želimo nekoga da ubedimo u nešto. Zato je neophodno da razumemo ovaj princip i naučimo da radimo sa njim. Prednost doslednosti Fokusiraćemo se na princip doslednosti, koji govori o tome da većina ljudi generalno više voli da bude dosledna svojim gledištima i uverenjima. Ova preferencija- sklonost ka doslednosti, efikasan je metod ubeđivanja. Postoji razlog zašto ljudi preferiraju doslednost, i može se pronaći u istoriji psihologije. Još 1956. literatura iz oblasti psihologije opisala je kako, uprkos tome što su se tadašnja predviđanja o kraju vremena i kult sudnjeg dana ispostavili netačnim, umesto da preispitaju ono u šta veruju, članovi ovog kulta su se još više držali svojih uverenja. To je dovelo do koncepta kognitivne disonance ili nelagode koja dolazi iz jedne od dve situacije. Situacija (A)- kada su stvarnost ili informacije u sukobu sa nečijim uverenjima i mišljenjima, i situacija (B)- kada su sopstvene radnje u suprotnosti sa nečijim uverenjima i mišljenjima. U slučaju A, ljudi smanjuju kognitivnu disonancu filtriranjem suprotnih informacija. U slučaju B, ljudi smanjuju kognitivnu disonancu pokušavajući da svoje postupke usklade sa svojim uverenjima i mišljenjima. Aktivno slušanje je ključ Razlog zašto je neophodno ovo razumeti jeste da biste mogli da ubedite ljude koristeći kao argument upravo ono zbog čega vam je teško da nekoga ubedite...

---

### Stomak kao drugi mozak: crevni mikrobiom i raspoloženje

> Razmatramo dvosmernu vezu stomak-mozak i nove mogućnosti lečenja za osobe koje pate od poremećaja raspoloženja ili problema sa crevima.

- Published: 2021-08-17
- Modified: 2024-04-26
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/stomak-kao-drugi-mozak-kako-crevni-mikrobiom-utice-na-raspolozenje/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, creva, crevni mikrobiom, Depresija, IBS, ishrana, ishrana i raspoloženje, kortizol, mozak, poremećaj raspoloženja, sindrom iritabilnog creva, stomak kao drugi mozak, stres

Verovatno ste već negde čuli ili pročitali nešto o vezi između creva i mozga. Ili ste čuli da je stomak drugi mozak. Odakle ovo potiče? Sproveden je veliki broj studija kako bi se bolje razumelo kako mikrobiom creva utiče na mentalno zdravlje i obrnuto. Iako se može naučiti još mnogo toga, jasno je da postoji dvosmerna veza između crevnog mikrobioma i poremećaja raspoloženja. Statistika pokazuje da oko 60% anksioznih i depresivnih osoba ima gastrointestinalne probleme, poput sindroma iritabilnog creva (IBS). U nastavku razmatramo mehanizme kroz koje se ova dvosmerna veza sprovodi i nove mogućnosti lečenja za osobe koje pate od poremećaja raspoloženja ili funkcionalnih problema sa crevima. Neurobiohemijski, neuroendokrini i neuroimuni sistem Na određenom nivou, stomak i mozak prilično su jednostavno povezani. Vaš sistem za varenje komunicira sa vašim mozgom kako bi vas obavestio kada ste gladni, kada ste siti i kada vam nešto „pokvari“ stomak i varenje. Ako ste ikada osetili „leptiriće u stomaku“, kao posledicu zaljubljenosti, ili treme pred važan poslovni sastanak, uhvatili ste svoj drugi mozak na delu. Naučnici ovaj mozak nazivaju enterički nervni sistem (ENS). On se sastoji od dva tanka sloja od preko 100 miliona nervnih ćelija koje oblažu ceo gastrointestinalni trakt. Istraživači su otkrili dokaze da iritacije u gastrointestinalnom sistemu šalju signale centralnom nervnom sistemu (CNS) koji zatim izazivaju promene raspoloženja. Na tom drugom nivou, ova veza stomak-mozak uključuje mehanizme neurobiohemijskog, neuroendokrinog i neuroimunog sistema. Zato slobodno možemo reći da u svom telu imamo gomilu malih mozgova. Neurobiohemijski sistem Digestivni trakt kontrolišu i unutrašnji...

---

### Sanjarenje: kako da odmorite mozak uz lepe misli

> Istraživanja pokazuju da sanjarenje može biti ključ za izgradnju otpornosti, podizanje raspoloženja, rađanje inspiracije i punjenje baterija.

- Published: 2021-08-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/sanjarenje-kako-da-odmorite-mozak-uz-lepe-misli/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, budućnost, inspiracija, kajanje, kreativnost, mašta, misli, otpornost, pomoć i podrška, posao, raspoloženje, sanjarenje, saveti, svakodnevnica, život

Ljudi su predodređeni da brinu. Svi imamo svoju verziju brige - unutrašnjeg kritičara, unutrašnji strah, unutrašnja kajanja. Skloni smo patologiji ovog unutrašnjeg brbljanja, ali ti mučni glasovi nisu sami po sebi loši, jer: Kritičko razmišljanje pomaže nam u predviđanju prepreka i ishoda. Strah nam pomaže da predvidimo opasnosti. Kajanje ukazuje na to da imamo moralni barometar za odluke koje su rezultirale negativnim posledicama. Ali, ako je dobro upregnuto – ovo unutrašnje ćaskanje može nam pomoći da dođemo do željenih ciljeva i da se lakše snađemo u životnim izazovima. Ipak, kada budućnost izgleda neizvesno ili se zahtevi svakodnevnog života povećavaju, unutrašnje brbljanje našeg mozga više nije od koristi. Suočeni sa nepoznatim, imamo tendenciju da se povijemo i poguramo jače - da radimo i da brinemo još više. Ali ironično, što napornije radimo, manje smo produktivni i veća je verovatnoća da ćemo ostati bez inspiracije i da će uslediti lenjost. Šta ako bismo umesto toga mogli da negativnu priču i uznemirenost pretvorimo u sanjarenje? Šta ako bismo mogli da naučimo da usmeravamo tok svojih lutajućih misli kako bismo ojačali svoju otpornost pred neizvesnošću? Kako istraživanja pokazuju, sanjarenje je mnogo više od besposličarenja. To je vitalno oruđe i ključ za izgradnju otpornosti, podizanje raspoloženja, rađanje inspiracije i punjenje baterija. Kreativne prednosti sanjarenja Decenijama su psiholozi proučavali lutanje uma kao nešto što ometa kognitivne procese, ometa obradu i izvršenje zadataka, ili ometa memoriju. Međutim, nedavna istraživanja ukazuju na sasvim suprotno. U stvari, jedno od istraživanja pokazalo je da predah od rešavanja problema i bavljenje...

---

### Mentalne i fizičke hronične bolesti: kako do boljitka

> Kada smo dugotrajno izloženi fiziološkom stanju opasnosti, telo trpi posledice, što lako dovodi do mentalnih i fizičkih hroničnih bolesti.

- Published: 2021-08-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/mentalne-i-fizicke-hronicne-bolesti-kako-do-boljitka/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, bes, blagostanje, briga o sebi, Depresija, fight or flight, fizički poremećaji, fiziologija, hronična bolest, hronične bolesti, hronični bol, mentalni poremećaji, stres

Vaše zdravlje zavisi od toga koliko je vremena vaše telo u fiziološkom stanju opasnosti u poređenju sa osećajem sigurnosti. Život nam je direktno zavistan od osećaja sigurnosti. Sigurnost nam je naophodna kako bismo se regenerisali i adekvatno suočavali sa pretnjama. Ali, kada smo trajno izloženi fiziologiji pretnje, naše telo trpi posledice, što lako vodi u hronične bolesti. Fizički i mentalni simptomi su rezultat svakog sistema organa u telu koji jedinstveno reaguju na hemijski sastav našeg tela. Pored fizičkih simptoma, osećaji koje stvara instinkt bori se ili beži su anksioznost i bes. Oni su rezultat pretnji koje osećamo, a ne njihov uzrok. Oni su takođe moćni, nekontrolisani, destruktivni, ali i neophodni za održavanje života. Polazna tačka Zamislite složenu ploču koja ima trilione urezanih kola koja predstavljaju životni vek. Ova kola se ne mogu menjati iz nekoliko razloga. Prvo, ona se pamte, slično vožnji bicikla. Drugo, svaki put kada pokušate da ih analizirate i razumete kontraproduktivno je. Što više pažnje posvećujete tim obrascima aktivnosti, oni se sve više pojačavaju. S obzirom da se procjenjuje da podsvesni deo mozga obrađuje 20 miliona bitova informacija u sekundi (u poređenju sa svesnim delom mozga koji obrađuje samo 40 bitova u sekundi), racionalne intervencije ne mogu napraviti ključne promene. To je kao da pokušavate da lopatom pomerite visoki planinski vrh. To se neće dogoditi i veliki deo vaše životne energije se troši u pokušajima. Zvuči obeshrabrujuće. Što više pokušavamo da nešto popravimo, to nam je teže. A to što nam je teško takođe nam je i...

---

### San: 10 zdravstvenih prednosti za koje niste znali

> U životima u kojima dominiraju mentalni i emocionalni stres, naša potreba za lekovitim benefitima koje ima san veća je nego ikad.

- Published: 2021-08-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/san-10-zdravstvenih-prednosti-za-koje-niste-znali/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Alchajmer, alchajmerova bolest, alcohol, Autorski clanak, bol, Demencija, dijabetes, hormoni, insomnija, insulin, insulinska rezistencija, kofein, mentalno zdravlje, oporavak, problem sa spavanjem, proteini, redovan san, san, sinteza proteina, spavanje, srce, učenje, vakcina, zdravlje

I pored svih pogodnosti, savremeni život je iznenađujuće težak. Pre jednog veka, primarni izazovi života bili su fizički; radili smo u fabrikama ili na farmama, a kućni poslovi i priprema obroka zahtevali su sate rada. Nakon mnogo milenijuma postojanja definisanih fizičkim zahtevima od zore do sumraka, teret savremenog života olakšan je vozilima, automatizovanim uređajima, internetom i uslugama dostave. Oni iz 1920-ih, međutim, verovatno bi bili razočarani kada bi saznali da vek tehnološkog napretka za posledicu ima život u kome dominiraju emocionalni i društveni stresori. Teško je tvrditi da smo srećniji nego pre jednog veka. I uprkos tome što nam je životni vek povećan zahvaljujući čistoj vodi i antibioticima, na većinu načina manje smo zdravi. Iste tehnološke sile koje su oblikovale moderno doba ponudile su mnoge lekove za bolesti 21. veka. Imamo aplikacije koje prate i podstiču našu fizičku aktivnost. Društvene medije za ublažavanje usamljenosti. Knjige o dijetama i internet gurue koji vode našu ishranu. Vrtoglavi broj mogućnosti za zabavu u obliku televizijskih kanala i video igara. Ipak, i pored naprednih spravica i skupe tehnologije, najefikasniji lek za savremeni život verovatno je san. Nijedan lek, dodatak ishrani ili psihoterapija ne pružaju toliko dobrobiti koliko san pruža našem umu, telu i duhu. Dok industrija nastoji da stvori tržišnu potražnju za proizvodima za spavanje, mudar potrošač znaće da je zdrav san pretežno proizvod navika i načina života, a ne lekova. Znamo šta funkcioniše. Redovna rutina odlaska na spavanje i buđenja. Jutarnja sunčeva svetlost za optimizaciju hormona. Redovna fizička aktivnost. Meditacija za opuštanje i...

---

### Poslovni sastanak: kako govoriti samouvereno

> Ljudi koji su ambiciozni, ali tihi i osetljivi, uspešni su, ali veoma često im je teško da govore na poslovnim sastancima.

- Published: 2021-08-04
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/poslovni-sastanak-kako-govoriti-samouvereno/
- Categories: Životne teme
- Tags: ambicija, anksioznost, Autorski clanak, govor, govornik, karijera, mišljenje, napredak, napredovanje, osetljjivost, posao, poslovni sastanak, pritisak, samopouzdanje, sastanak, stres

Bliži se još jedan poslovni sastanak, a vi osećate anksioznost i strah. Ali želite da napredujete i svesni ste koliko je važno da na sastancima iznesete svoje mišljenje, ideje, postavite pitanja i govorite samouvereno. Strah od govora na sastancima može biti parališući. Toliko da, kad god bi došao red na vas, zamrznete se, razmišljate intenzivno o svom odgovoru i na kraju samo zvučite loše. Nakon toga se možda osećate kao prevarant ili uljez - nesposobni da uradite posao za koji ste zaduženi. Osetljivost i poslovni sastanci I veoma senzitivne osobe mogu biti uspešne. 15 do 20% stanovništva spada u ovu grupu ljudi- ljudi koji o svemu dublje razmišljaju i sve osećaju intenzivnije. Uobičajene situacije na radnom mestu koje bi mogle biti umereno stresne za prosečnu osobu mogu izazvati pregorevanje osetljive osobe, posebno kada je preopterećena tokom dužeg vremena. Ove osobe takođe poseduju mnoge talente zahvaljujući svojoj sposobnosti da temeljnije obrade informacije. Ali to takođe znači da su podložnije stresu i emocionalnoj reaktivnosti, posebno kada to uključuje procenu od strane drugih ljudi. Da li i vi pripadate ovoj grupi? Na sledeće izjave možete odgovoriti sa slažem se ili ne slažem se. Doživljavam emocije sa dubinom i složenošću. Imam snažnu želju da premašim očekivanja. Moj unutrašnji kritičar se uvek javlja. Ja sam ljubazan/na i saosećajan/na. Često tuđe potrebe stavljam ispred svojih. Stres me lako pogađa. Teško mi je da „isključim“ um, što dovodi do preteranog razmišljanja. Imam snažne emocionalne reakcije. Osećam anksioznost kada me uhvate nespremnog ili me ocenjuju. Ja sam perfekcionista...

---

### Da li je vaša ličnost ta koja vas sputava?

> Psiholozi sa početka 20. veka primetili su da ljudi nehotice umeju da otežaju sebi život, zahvaljujući sopstvenoj ličnosti.

- Published: 2021-08-01
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/da-li-je-vasa-licnost-ta-koja-vas-sputava/
- Categories: Životne teme
- Tags: apatija, Autorski clanak, fantaziranje, ličnost, mašta, neuspeh, pažnja, perfekcionizam, ponasanje, samosabotaža, test, usmerenost, uspeh

Da li ponekad sami sebi izazovete loše raspoloženje? Da li težite određenim ciljevima, ali blokirate sopstvenu sposobnost postizanja tih ciljeva? Da li možda u određenim situacijama pomislite da nisu problem drugi ljudi, već neki deo vašeg karaktera ili vaša ličnost? Problem kao što je samosabotirajuće ponašanje samo je jedan od nekoliko vidova ponašanja koji vam mogu stati na put uspehu, kako u privatnom, tako i u poslovnom životu. Šta dovodi do toga da sami sebi budemo najveći neprijatelji? Psiholozi sa početka 20. veka primetili su da ljudi nehotice umeju da otežaju sebi život, zahvaljujući sopstvenoj ličnosti. Zapravo, „neurotična ličnost našeg doba“, kako su opisali ovu pojavu, jeste osoba čije je ponašanje posledica uverenja da nije toliko dobra koliko bi želela da ljudi misle da jeste. Kao rezultat ovakvog načina razmišljanja, osoba sabotira sopstveni uspeh samo da bi potvrdila svoj negativan utisak o sebi. Možda verujete da niste dovoljno dostojni da dobijete pažnju i naklonost romantičnog partnera. Umesto da uživate u ljubavi, neprestano započinjete prepirke, nevažne rasprave ili radite stvari za koje znate da nerviraju vašeg partnera. Učestvujete u ponašanjima koja podižu zid između vas i vašeg partnera. Na ovaj način kreirate samoispunjavajuće proročanstvo, koje dodatno pojačava osećaj da niste dovoljno dobri ili dostojni. Ova zapažanja su se dobro uklopila u nedavna istraživanja o tome kako ličnost može stvoriti probleme u životu. Prema nedavnoj studiji, problematična ličnost je definisana kao relativno ponavljajuće, samosabotirajuće i unižavajuće ispoljavanje ličnosti koje oslikava neprilagođenost, loše navike, mehanizme suočavanja, uverenja i odnose sa drugim ljudima. Problemi...

---

### 10 pitanja da procenite u kakvom je stanju vaša veza

> Predstavljamo vam listu pitanja koju možete iskoristiti da procenite u kom stanju se vaša veza trenutno nalazi, samostalno ili sa partnerom.

- Published: 2021-07-27
- Modified: 2024-05-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/10-pitanja-da-procenite-u-kakvom-je-stanju-vasa-veza/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, brak, komunikacija, ljubav, muško ženski odnosi, nesporazum, partner, partnerstvo, porodica, romantična veza, romantika, seks, svađa, veza, zajednički život

Romantična posvećena veza, zajednički život ili brak predstavljaju krupne korake koji su, sasvim razumljivo, ponekad ispunjeni i brigom zbog onoga što dolazi. U nastavku vam predstavljamo listu pitanja. Ova pitanja mogu biti polazna tačka pomoću koje ćete utvrditi prednosti vaše veze i uvideti gde se potencijalno mogu javiti problemi. Pitanja možete koristiti i kao način da procenite u kakvom stanju se vaša veza trenutno nalazi. Ovo je vežba koju možete uraditi samostalno ili idealno- u paru. 1. Da li se svađate? Ako se svađate, da li umete da sprečite da stvari izmaknu kontroli? Umete li da zastanete, vratite se korak unazad, mirno razgovarate o problemu i dođete do rešenja? Svađa je donekle u očima posmatrača - za neke parove može biti definisana kao razmena od četiri rečenice uz malo prepucavanja, dok kod drugih uključuje povišen ton i upotrebu psovki. Ono što je važno jeste sposobnost partnera da stisnu kočnicu kada primete da razgovor više nije razgovor i da su zašli u emocionalno opasnu teritoriju. Održati svađu pod kontrolom znači samoregulaciju i samosvest. Kada smo uznemireni veoma je teško suzdržati se, ne iskazati svoje stavove i ne boriti za njih. U redu je biti uznemiren, ali važno je primetiti kada razgovor ne vodi nikuda i prelazi u borbu za nadmoć. Ako tada možete da se zaustavite i da situacija dalje ne eskalira, savladali ste esencijalnu veštinu međuljudskih odnosa. Na drugoj strani medalje su oni parovi koji se trude da u potpunosti izbegnu sukob. Oba partnera hodaju po minskom polju, osećajući se...

---

### Tikovi: šta su i kako nastaju?

> Osobe sa tikovima mogu razviti depresiju i aksioznost, pa je veoma bitno da njihova sredina zna šta su tikovi kako bi mogla da im pomogne.

- Published: 2021-07-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/tikovi-sta-su-i-kako-nastaju/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, lečenje tikova, nekontrolisani pokreti, nevoljni pokreti, tik, Tikovi, tikovi kod dece, tikovi kod odraslih, Turetov sindrom

Tikovi su nevoljni pokreti, dakle pokreti kojih je osoba svesna ali ne uspeva da ih kontroliše. Tikovi su načešće brzi i iznenadni pokreti koji nisu usmereni ka nekom cilju. Vrste tikova Tikovi mogu biti motorni (nevoljno pokretanje određenog dela tela) ili vokalni (ispuštanje različitih glasova, kašljanje, izgovaranje reči). Osim toga tikovi mogu biti prosti ili složeni. Prosti tikovi sastoje se od jednog pokreta ili jednog glasa/zvuka koji se ponavljaju. Složeni tikovi obuhvataju različite grupe mišića ili složene verbalne konstrukcije. Složeni tikovi mogu uključivati i verbalnu i motornu komponentu. Najčešći prosti motorni tikovi su: treptanje, podizanje obrve, sleganje ramenima, okretanje ili trzanje glave i vrata. Česti prosti vokalni (glasovni) tikovi su: čišćenje grla, kašljanje, šmrkanje i zevanje. Složeni motorni tikovi uključuju neke kompleksije pokrete kao što su: grimasiranje, specifični obrasci hodanja, šutiranje ili udaranje rukom i sl. Složeni vokalni tikovi uključuju: ispuštanje brojnih zvukova, ponavljanje slogova, reči ili fraza (eholalija), ponekad ali retko izgovaranje socijalno neprihvatljivih reči ili fraza (koprolalija). Turetov sindrom Kada govorimo o složenim tikovima, neophodno je pomenuti i Turetov sindrom. On obuhvata kombinaciju složenih motornih tikova i vokalnih tikova. Najčešće, Turetov sindrom počinje između četvrte i šeste, odnosno između šeste i devete godine života. Češće se javlja kod dečaka i smatra se naslednom bolešću. Kako i zašto nastaju tikovi? Karakteristično za tikove jeste da nastaju pre osamnaeste godine života. Većina tikova je prolazna. Tikovi se mogu spontano povlačiti i ponovo pojavljivati. Kada govorimo o uzroku nastanka tikova, govori se o nezrelosti centralnog nervnog sistema, ali i o psihogenoj...

---

### Ponašanje u novoj vezi: potencijalni znaci upozorenja

> Predstavljamo vam par važnih stavki na koje treba obratiti pažnju, kako biste uspešno i na vreme identifikovali i razumeli štetno ponašanje.

- Published: 2021-07-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/ponasanje-u-novoj-vezi-potencijalni-znaci-upozorenja/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, brak, granice, loše ponašanje, međuljudski odnosi, partnerstvo, ponasanje, porodica, romantične veze, štetno ponašanje, toksičnost, veze, znaci upozorenja

Iz nečijeg ponašanja može se uvideti mnogo toga - stil vezanosti, socijalne veštine, veštine regulacije emocija, opšti stavovi i granice. Mnogi ljudi budu povređeni na razne načine ponašanjima koja na prvi pogled izgledaju nevino. U nastavku vam predstavljamo par važnih stavki na koje treba obratiti pažnju, kako biste uspešno i na vreme identifikovali i razumeli štetna ponašanja. Ovi znaci upozorenja mogu vam pomoći da se emocionalno zaštitite i na vreme prepoznate visoko konfliktne situacije. Stil afektivne vezanosti Vezanost je naš osnovni biološki i psihološki nagon za povezivanjem sa drugima. Proizilazi iz primarnih vezanosti koje razvijamo sa roditeljima kao bebe. Svi imamo primarni stil vezanosti. Poteškoće koje proizilaze iz anksioznog, bojažljivog stila vezanosti ili odbacujućeg stila mogu se manifestovati rano u procesu zabavljanja. Socijalne veštine Kada razmatramo nečije ponašanje, takođe ga treba sagledati kroz prizmu socijalnih veština. „Meke“ socijalne veštine razvijaju se kako napredujemo kroz život i uključuju stvari poput deljenja, reciprociteta, obzirnosti i reagovanja na drugu osobu. Nedostatak socijalnih veština može dovesti do poteškoća, jer to može značiti da neko ne razume zašto su njegovi pristupi nespretni ili zastrašujući ili kako izgleda zdrav i odgovarajući način za stupanje u interakciju. Takođe, treba sagledati da li nečije ponašanje ukazuje na: posesivnost (neko smatra da ima pravo na vas ili vaše vreme), probleme sa emocionalnom regulacijom (osoba je jako besna kada želite da promenite planove), poteškoće u komunikaciji (preterano pasivna ili agresivna komunikacija), opšti stavovi koji su problematični („nisi kao drugi muškarci / žene“ govori o lošim rodnim stavovima). Prevelika zainteresovanost Zdravi...

---

### Kako odgovoriti na kritiku bez defanzivnosti

> U trenutku nam se može učiniti da je defanzivnost jedini način da se izborimo sa kritikom. Ali dugoročno, ona spotiče i nas i naše odnose.

- Published: 2021-07-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-odgovoriti-na-kritiku-bez-defanzivnosti/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, defanzivnost, kako odgovoriti na kritiku, kako primiti kritiku, konstruktivna kritika, kritika, napad, napredak, odbrambeni stav, odbrana, povratne informacije, rast, razvoj, sposobnost

Šta je zajedničko srednjovekovnoj tvrđavi, bodljikavom prasetu i centralnom beku? Svi su profesionalci u defanzivi, odnosno odbrani. A kada smo i mi obični ljudi suočeni sa kritikama, takođe podižemo pokretni most, formiramo klupko bodlji i pripremamo se za borbu. Zauzimanje odbrambenog stava pomaže nam da zaštitimo svoj karakter i da se osećamo kompetentno. Mnogo je načina na koje to činimo: distanciramo se od svojih grešaka, krivimo spoljne uticaje za neuspeh i osuđujemo druge kako bismo nastavili da sebe gledamo u pozitivnom svetlu. Možda pijemo ili na neki drugi način sami sebe „lečimo“, kako bismo mogli da se nosimo sa pretnjama našem samopouzdanju i slici koju imamo o sebi. Problem? Defanzivnost sa prijateljima, šefom, partnerom i samim sobom često ume da rikošetira i vrati nam se istom merom. Distancira ljude, čini da izgledamo nezrelo i šalje poruku da nismo u stanju da regulišemo svoje emocije. U trenutku nam se može učiniti da je defanzivnost jedini način da se izborimo sa kritikom. Ali dugoročno defanzivnost spotiče i nas i naše odnose. U nastavku navodimo pet načina pomoću kojih možete da regulišete svoje raspoloženje i prestanete da reagujete iz odbrambenog stava. 1. Setite se svojih najdubljih vrednosti Ako se setimo svojih najčvršćih uverenja i strasti, možemo umanajiti defanzivnost. Najbolje od svega je što to možete učiniti čak i bez direktnog suočavanja sa kritikama. Tako, na primer, ako se osećate defanzivno nakon ne tako sjajne procene rada, zaboravite na mahnito spominjanje svih svojih prošlih trijumfa na radnom mestu. Umesto toga, usredsredite se na područja...

---

### 5 načina da prestanete da udovoljavate drugima

> Osobe koje udovoljavaju drugima mogu promeniti ovaj vid ponašanja, a da istovremeno nastave da poštuju druje i ujedno ispoštuju sebe.

- Published: 2021-07-11
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/5-nacina-da-prestanete-da-udovoljavate-drugima/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, granice, međuljudski odnosi, people pleaser, reći ne, udovoljavanje, udovoljavanje drugima, uspostavljanje granica, zdrave granice

Čovečanstvo još uvek stabilno funkcioniše, jer većina nas vredno radi na tome da se međusobno lepo slažemo. Ali, neki od nas rade prekovremeno, uz dodatni napor: osobe koje su navikle da udovoljavaju drugima. Ove osobe oslanjaju se na potvrdu drugih da bi se osećale dobro povodom sebe. Teško im je da kažu NE iz straha da će se osećati krivim ili brinu da će drugi pomisliti da su sebični i bezobzirni. I zato, da bi se osećali dostojno i prihvaćeno, oni uvek i na sve kažu DA. I da. I da. Ispostavilo se da je ovakav način razmišljanja duboko ukorenjen. Studija iz 2016. godine otkrila je da ljudi koji imaju poteškoće da drugima kažu ne, imaju varijacije u svojoj moždanoj aktivnosti u poređenju sa onima koji češće kažu ne. Bez obzira da li je ugađanje ljudima urođeno ili je samo loša navika, neprestano tražiti odobrenje drugih, zanemarujući sopstvene potrebe, može imati posledice po opštu dobrobit i blagostanje osobe. Ljudi koji ugađaju drugima često sebe ubeđuju da ih to čini srećnima. Ali, neizbežni pritisak suočavanja sa tuđim emocijama može biti iscrpljujući. Može izazivati anksioznost, pa čak i dovesti do depresije. Da biste izbegli loše posledice toga što stalno udovoljavate drugima, sledite korake koje navodimo u nastavku teksta. 1. Da li udovoljavate drugima jer se zbog toga osećate srećno i zadovoljno? Ili zato što se osećate krivim? Postoji granica između ugađanja ljudima i toga da smo jednostavno ljubazni i velikodušni. Ako se odlučite za pomoć jer je to u skladu sa vašim...

---

### Tiranija vage: zašto je često merenje loše

> Opsedanje brojem koji pokazuje vaga uobičajena je praksa koja brzo može prerasti u snažnu naviku ponavljanih i čestih merenja.

- Published: 2021-07-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/tiranija-vage-zasto-je-cesto-merenje-lose/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, dijeta, gojaznost, intuitivna ishrana, ishrana, kilaža, kilogrami, merenje, mršavljenje, poremećaji ishrane, vaga

Iza nas je jedna vrlo duga godina koja nas je suočila sa umiranjem, izolacijom, krizom na poslovnom planu i neočekivanim promenama u životu. I povrh svega, zahvaljujući ograničenim mogućnostima kretanja, Covid-19 je između ostalog doveo i do toga da mnogi od nas dobiju na kilaži. Veoma lako umemo da popustimo impulsu, da stanemo na vagu i izmerimo se, a zatim i navučemo na stalno praćenje kilaže i broja koji vaga pokazuje. Merenje nam može lako preći u naviku. Ali, ovakva praksa ima mnogo zamki. Opsedanje brojem koji pokazuje vaga uobičajena je praksa koja brzo može prerasti u snažnu naviku ponavljanih i čestih merenja. Kada se izmerite i kada vam se broj koji vidite dopada, to vam daje pozitivan osećaj, i kao i svaki pozitivan osećaj, snažno pojačava ovaj obrazac ponašanja. Navika se sve jače formira i mogli biste lako doći do pogrešnog zaključka- da morate znati ovaj broj kako biste zadržali svoje pozitivno ponašanje. Problem je što vas prečesto merenje čini ranjivim na normalne promene težine. Ako vidite broj koji vam se ne sviđa, osećaćete se loše. Nakon toga, naviku merenja postaje teško prekinuti, uprkos danima kada se zbog broja koji vaga pokazuje osećate loše. Neprestano pokušavate da uhvatite i održite taj „dobar broj“ i dobar osećaj. U tome je srž svake zavisnosti- nastavljamo da jurimo taj dobar osećaj i sigurni smo da ga možemo stići, dok se ujedno osećamo loše zbog trenutnog stanja. Kako merenje utiče na samopouzdanje? Fokusiranje na broj koji pokazuje vaga snažno utiče na samopouzdanje. Ljudi...

---

### 3 saveta za uspešan rad pod pritiskom

> Čak i ako smo određeni zadatak obavili million puta, pod pritiskom ili kada nas neko posmatra, gubimo sposobnost i za najosnovnije veštine.

- Published: 2021-07-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/3-saveta-za-uspesan-rad-pod-pritiskom/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, fokus, koncentracija, performanse, pod pritiskom, podrška, prezentacija, prezentovanje, pritisak, rad pod pritiskom, trema, uspeh, uzbuđenje

Pritisak. Stiska nas, potiskuje i tera nas da preispitujemo sve, od toga šta da kažemo na razgovoru za posao do toga kako se neka reč pravilno izgovara. Je li ormar ili orman? Čak i ako smo određeni zadatak obavili million puta, poput hodanja stepenicama, gledanja menija i poručivanja u restoranu, ili vezivanja pertli, pod pritiskom ili u trenutku kada nas neko posmatra, umemo da izgubimo sposobnost i za najosnovnije veštine. I zaista, zamislite osobu koja, tokom razgovora za posao, razmišlja kako da proguta vodu i mora nekoliko trenutaka da sedi sa ustima punim vode pre nego što uspe da se sabere. Kako sprečiti da se mozak isključi pod pritiskom? Bez obzira da li pokušavate da održite prezentaciju na poslu ili spelujete određenu reč, naredna tri saveta biće vam od pomoći. Savet br. 1: Budite uzbuđeni Istraživači jedne od studija iz oblasti ekperimentalne psihologije zatražili su od učesnika da otpevaju određene pesme. Ali, pre nego što bi počeli da pevaju svakom učesniku je rečeno da naglas izgovori određenu frazu i - što je najvažnije - potrudi se da poveruje u nju. Fraze poput „Uznemiren sam“, „uzbuđen sam“, „miran sam“, „ljut sam“, „tužan sam“. Softver za prepoznavanje glasa pratio je rezultate i analizirao je svaki nastup na više nivoa. Koja grupa je prošla najgore? Možete da pogodite: grupa čija fraza je bila: „Uznemiren/a sam. “ A ko se najbolje pokazao? Možda mislite da je to grupa sa izjavom: „Smiren/a sam. “ To je često ono što pokušavamo da kažemo sebi pre nekog...

---

### Da li je svaka psihoterapija podjednako efikasna?

> Psihoterapija je počela sa Frojdom, ali već njegovi učenici su proklamovali svoje teorijske razlike i promovisali sopstvene pristupe.

- Published: 2021-07-04
- Modified: 2024-04-26
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/presuda-ptice-dodo-da-li-je-svaka-psihoterapija-podjednako-efikasna/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, KBT, mentalno zdravlje, panični poremećaj, pomoć i podrška, problemi mentalnog zdravlja, psihijatar, psiholog, psihoterapeut, psihoterapija, PTSP, REBT, terapija, vrste psihoterapije

U knjizi "Alisa u zemlji čuda", Luis Kerol nas je upoznao sa presuđivačkim sposobnostima ptice Dodo. Nakon što se trka, u kojoj su životinje trčale sa različitih startnih pozicija u različitim pravcima završila i nakon što su životinje želele da saznaju ko je pobedio, ptica Dodo je rekla: "Svi su pobedili i svi treba da dobiju nagrade". 1936. godine Rozencvajg dovodi pticu Dodo na psihološku scenu. Psihoterapija je počela sa Frojdom, ali već njegovi učenici su proklamovali svoje teorijske razlike i promovisali sopstvene terapijske pristupe. Od tada broj psihoterapijskih pravaca se značajno povećao. Prema određenim autorima, '90-ih godina postojalo je više od 200 terapijskih modela i preko 400 terapijskih tehnika. Sa sigurnošću možemo reći da je taj broj u poslednjih 20 godina dodatno porastao. Svaka od novih terapija koja se pojavljuje tvrdi da je korigovala greške prethodnika i da je ona najbolji lek za naše probeme. Glavni rivali Na psihoterapijskom polju postoje dve rivalske struje: jedna, koja zastupa stav koji je izneo Rozencvajg, o podjednakoj efikasnosti svih psihoterapijskih pristupa i druga struja koja smatra da su određeni psihoterapijski pristupi efikasniji od drugih u lečenju određenih mentalnih poremećaja. Prvu poziciju najčešće usvajaju istraživači koji su pristalice tradicionalne psihoterapijske perspektive. Oni smatraju da su elementi kao što je terapijski savez, davanje nade klijentu, normalizacija distresnog iskustva i davanje klijentu razumljivog objašnjenja njegovih teškoća ono što doprinosi najvećoj promeni u bilo kom psihoterapijskom procesu. Druga perspektiva, koju u najvećem broju podržavaju istraživači koji su pristalice KBT pristupa, smatra da postoje specifične intervencije koje...

---

### 4 načina na koji joga poboljšava vaš san

> Novija istraživanja sprovedena na Harvardskom Univerzitetu su pokazala da joga može pomoći ljudima koji pate od hronične nesanice.

- Published: 2021-07-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/4-nacina-na-koji-joga-poboljsava-vas-san/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, disanje, insomnija, joga, meditacija, neispavanost, nesanica, san, stres, umor, vežbe disanja

Novija istraživanja sprovedena na Harvardskom Univerzitetu su pokazala da joga može pomoći ljudima koji pate od hronične nesanice. Svakodnevne joga vežbe poboljšavaju kvalitet i kvantitet sna. Poboljšan kvalitet i kvantitet sna podrazumeva: povećano ukupno vreme provedeno spavajući povećano ukupno vreme provedeno u budnom stanju smanjeno vreme koje je potrebno da osoba zaspi smanjeno vreme koje je potrebno da se osoba razbudi Neki od načina na koje joga poboljšava san su sledeći: 1. Joga smanjuje nivo stresa Da li ste primetili da kada ste pod stresom teže zaspite jer ne možete nikako da smirite misli i ne uspevate da se opustite? Ukoliko i uspete da zaspite budite se umorni i imate osećaj da ste spavali u grču, napeti. Kada ste pod stresom vaš organizam je u pobuđenom stanju, stanju pojačane aktivacije, spreman da se suoči sa opasnošću. Ako ne dozvolite organizmu da se odmori doći će do pregorevanja. Istraživanja su pokazala da joga smanjuje nivo kortizola u mozgu. Kortizol je poznat i pod nazivom hormon stresa. Snižavanjem nivoa kortizola u organizmu dolazi i do snižavanja nivoa stresa. Stresori nisu samo negativni događaji. Pozitivni događaji kao što je novi posao, brak, trudnoća, takođe mogu predstavljati stresogeni događaj za osobu. Jedna od osnovnih stvari u okviru joge jeste pravilno disanje. Ukoliko naučite da kontrolišete vaše disanje naučićete i kako da smirite vrtlog koji se odvija u vama kada ste suočeni sa stresnom situacijom- i imaćete kvalitetniji san. 2. Joga reguliše rad nervnog sistema Veliki broj osoba koje pate od nesanice su u stanju...

---

### Samosabotaža: da li ste sami sebi neprijatelj?

> Važno je razumeti sve oblike u kojima se samosabotaža javlja, kao i razloge zbog kojih sabotiramo postizanje svojih ciljeva.

- Published: 2021-06-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/samosabotaza-da-li-ste-sami-sebi-neprijatelj/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, cilj, ciljevi, nepromišljenost, obrasci ponašanja, odlaganje obaveza, ostvarenje ciljeva, ponasanje, prokrastinacija, promena, promena ponašanja, sabotaža, samoefikasnost, samosabotaža, Strah, usmerenje

Niko od nas ne želi da sabotira sebe, ali većina nas „upadne“ u ovaj obrazac ponašanja, poznat kao samosabotaža u nekom trenutku svog života. Zamislite sledeće primere: Želite da vežbate, ali umesto toga spavate duže. Obećate sebi da više nećete kontaktirati bivšeg, ali mu ipak pošaljete poruku kada ste usamljeni. Planirate da jedete više povrća, ali kupite čips u povratku kući nakon napornog radnog dana. Želite vezu, ali uspaničite se kada sretnete nekoga ko obećava. Šta je samosabotaža? U osnovi, samosabotaža je obrazac ponašanja koji uključuje podrivanje sopstvenih ciljeva ili uspeha. Uključuje niz ponašanja, kao što je odbijanje da se posvetimo ciljevima, odabir ciljeva koji su toliko visoko da smo sigurni da nećemo uspeti (ovo formira povratnu spregu negativnih emocija i niske samoefikasnosti), nedostatak planiranja i rešavanja problema na odgovarajući način, uključivanje u akcije koje škode cilju koji smo postavili, nepotpuna posvećenost cilju ili planu, preventivno povlačenje / zaziranje od uspeha. Zašto to radimo? Postoji mnogo razloga koji vode u ovakvo ponašanje, ali u osnovi razloge za samosabotažu možemo svesti na nekoliko ključnih faktora. Strah Strah je verovatno najčešći odgovor koji bi nekome pao na pamet kada biste ga pitali koji je razlog za samosabotažu. Strah od uspeha je poseban i veoma privlačan odgovor, ali je istinit samo za mali broj ljudi. Ponekad se ljudi plaše promene, i iako im se možda ne sviđa gde se trenutno nalaze, komfor koji je svojstven mestu na kome su pruža brojne prednosti. Ove prednosti možda su takve da osoba neće želeti da preduzme...

---

### Alkohol i adolescenti - problem društva i porodice

> Alkohol zna da dovede do bolesti zavisnosti koja se doživotno leči. Zato roditelji i društvo trebaju da preduzmu korake u prevenciji.

- Published: 2021-06-30
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/alkohol-i-adolescenti-problem-drustva-i-porodice/
- Categories: Bolesti zavisnosti
- Tags: alkohol, Alkoholizam, Autorski clanak, video
- Formats: Video

Alkohol zna da dovede do bolesti zavisnosti koja se doživotno leči. Zato roditelji i društvo trebaju da preduzmu korake u prevenciji ove bolesti.

---

### Unutrašnji kritičar: šta je i kako ga savladati

> Unutrašnji kritičar učiniće da doživimo sramotu, stid, krivicu i anksioznost svaki put kada ne uspemo da ispunimo očekivanja.

- Published: 2021-06-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/unutrasnji-kriticar-sta-je-i-kako-ga-savladati/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, gubitnik, kritičar, kritika, neuspeh, pobednik, samokritika, superego, unutrašnji glas, unutrašnji kritičar, uspeh

Ambiciozne, motivisane osobe, koje imaju snažnu želju za uspehom, ističu se radnom etikom, istrajnošću i samodisciplinom. Ova kombinacija im obezbeđuje potrebnu izdržljivost da savladaju brojne prepreke, a njihov rad održava na visokom nivou. Međutim, postoji jedna skrivena prepreka koju je najteže prevazići. Neprijatelj koji živi u svima nama. Iako skriven od drugih, ovaj zastrašujući neprijatelj može nam se isprečiti u postizanju ciljeva. Neprijatelj o kome govirimo je naš unutrašnji kritičar, koga je Frojd definisao kao superego. Superego određuje lične standarde ispravnog i neispravnog, dobrog i lošeg. Njegovo formiranje započinje u ranom detinjstvu, često proizilazeći iz internalizovanih zahteva i zabrana naših roditelja. Uspešne osobe dobro poznaju ovaj glas osude u sopstvenoj glavi koji pažljivo proučava svaki njihov pokret. Oni doživljavaju sramotu, krivicu i anksioznost svaki put kada se unutrašnji kritičar javi jer nisu uspeli da ispune očekivanja. Unutrašnji kritičar je glavni pripovedač koji utiče na naše misli, osećanja i ponašanje. Ovaj lični kritičar može nas odvratiti od ostvarivanja ciljeva govoreći nam da nismo dovoljno dobri da postignemo određeni cilj. Može učiniti i da iz straha od neuspeha izbegavamo preduzimanje bilo kakvih mera koje će nam pomoći da se suočimo sa oštrim unutrašnjim neodobravanjem. Ali, svako od nas može naučiti kako da obuzda svog unutrašnjeg kritičara. To je presudno za prevazilaženje strahova, postizanje ciljeva i ostvarenje punog potencijala. U nastavku navodimo pet koraka koji će vam pomoći da svog unutrašnjeg kritičara ostvite bez reči. 1. Identifikujte svog unutrašnjeg kritičara Često zaboravljamo da je unutrašnji kritičar samo deo naše ličnosti. Postajemo toliko isprepleteni...

---

### Misli koje pogoršavaju anksioznost i kako ih pobediti

> Identifikovanje negativnih obrazaca razmišljanja i razvijanje zdravije perspektive umanjiće anksioznost i vratiti unutrašnji mir.

- Published: 2021-06-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/misli-koje-pogorsavaju-anksioznost-i-kako-ih-pobediti/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, briga, mir, misli, način razmišljanja, negativni obrasci, obrasci razmišljanja, perspektiva, unutrašnji mir

Anksioznost je univerzalno ljudsko iskustvo. Sa evolucione tačke gledišta, funkcija mozga nije da nas čini srećnima. Njegova funkcija je da nas zaštiti, držeći nas u stanju pripravnosti, dok tragamo za potencijalnim pretnjama. Naš mozak je vrhunski majstor u stvaranju hipotetičkih šta ako scenarija. Vešto ume da oslika šta bi sve moglo poći po zlu. Ambiciozne osobe posebno su upoznate sa ovim glavnim pripovedačem. Sklone su misaonim obrascima koji povećavaju anksioznost dok doživljavaju ogroman pritisak da ispune samonametnuta očekivanja. Međutim, mnogi od ovih obrazaca zasnovani su na lažnim pretpostavkama. Identifikovanje ovih obrazaca razmišljanja je ključni korak za smanjenje anksioznosti i vraćanje unutrašnjeg mira. Razvijanje zdravije perspektive takođe će vam omogućiti mirnije dane sa manje anksioznosti. 6 misaonih obrazaca koji povećavaju anksioznost 1. Ja sam kriv/a Vaš unutrašnji kritičar može vam zameriti što niste ispunili sva očekivanja. Tada krivite sebe za neželjene ishode čak i ako oni nisu vaša krivica. Na primer, možete sebe kriviti što niste uspeli da dobijete unapređenje. U konkurentskom okruženju, odluka o unapređenju drugog kandidata mogla je da bude zasnovana i na spoljnim faktorima koji su izvan vaše kontrole, poput sreće ili veze. Može nam biti teško kada uloženi napori ne dovedu do željenog ishoda. Ali nema potrebe da sebi dodatno otežavamo bespotrebnom i strogom samokritičnošću. 2. Anksiozan/na sam zbog svega Život je stresan. Na prepereke uglavnom nailazimo u najnepovoljnije vreme. Kada uspostavimo neki privid reda, život odluči da nam dodeli još par izazova. Svoje probleme slažemo jedan na drugi, gomilamo ih, umesto da svaki od njih sagledamo...

---

### Kako ohrabriti nekoga da potraži pomoć

> Ljudi kojima je teško da potraže pomoć najčešće se osećaju neadekvatno ili nesigurno i brinu da će izgledati slabo ako zatraže pomoć.

- Published: 2021-06-18
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/kako-ohrabriti-nekoga-da-potrazi-pomoc/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, mentalno zdravlje, podrška, pomoc, pomoć i podrška, psiholog, psihoterapeut, psihoterapija, slabost, snaga, stigma, terapija, traženje pomoći

Mnogo je onih kojima je ugodno da zatraže pomoć, bilo da je to lična usluga, poslovna ili čak pomoć u vezi sa težim problemom. Kada je potrebno, ovakvi pojedinci lako potraže i profesionalnu pomoć, boreći se za svoje fizičko i mentalno zdravlje. Postoji i drugi tip ljudi- oni koji se suzdržavaju od traženja pomoći i biraju da stvari rade sami. Nezavisni su. Povučeni. Lične stvari održavaju privatnim. Sami se pobrinu za sve. Možda su sramežljivi, rezervisani ili se nerado oslanjaju na druge. Nisu od onih koji traže pomoć. Možda čak i odbijaju pomoć. A možda čak osećaju i stid kada im je pomoć potrebna. U nedavnoj anketi otprilike 21% ispitanika izjavilo je da se ne oseća prijatno kada treba da zatraži pomoć. Vratićemo se korak unazad u vreme osnovne škole. Studija iz 1998. godine pokazuje da deca nerado traže pomoć u školi ako misle da im se procenjuje sposobnost. Sa druge strane, deci je bilo lakše da zatraže pomoć kada su osetila da bi traženje pomoći uticalo na njihove mogućnosti. Ovaj obrazac razmišljanja zadržava se i u odraslom dobu. Ako mislimo da će traženje pomoći biti od koristi našem radu, verovatnije je da ćemo zatražiti pomoć. Međutim, ako mislimo da traženje pomoći znači da će nas neko smatrati nedovoljno dobrim za obavljanje zadatka ili nesposobnim, verovatno nećemo zatražiti pomoć. O traženju pomoći Najjednostavnije sagledano, postoje 3 koraka za rešavanje životnih problema. Definisanje problema U ovom koraku otkrivate problem i definišete ga. U čemu je zapravo problem? Koliko je konkretan i...

---

### Prekid o kome se retko priča: kako okončati prijateljstvo

> Većina odraslih zna kako da prekine intimnu vezu ili da se povuče sa posla, ali retko znamo kako da sa poštovanjem okončamo prijateljstvo.

- Published: 2021-06-16
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/prekid-o-kome-se-retko-prica-kako-okoncati-prijateljstvo/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, distanca, najbolji prijatelju, otuđenje, otuđenost, prekid prijateljstva, prijatelji, prijateljstvo, raskid, raskid prijateljstva, udaljenost

U današnjem, savremenom dobu, jedan pogled na prijateljstvo učinio bi da verujemo da su prijateljstva tu da traju zauvek. Ponekad prijateljstva i traju zauvek, a ponekad se završavaju. Baš kao što promenimo posao ili se preselimo ili prekinemo vezu sa intimnim partnerom. Većina odraslih će verovatno znati kako da prekine intimnu vezu ili kako da se povuče sa posla, graciozno i sa netaknutim dostojanstvom. To su kulturološki utvrđeni obredi. U teoriji, kada je prijateljstvo u pitanju, ne postoje prevare, vikanje, okretanje leđa i podeljene strane. Ne postoje ni obredi koji nas uče kako na zdrav, dobro artikulisan način i sa poštovanjem prekinuti prijateljstvo. Na kraju intimne veze, ljudi hrle kako bi nam pružili podršku, dok se i sami često obraćamo prijateljima radi podrške, ramena za plakanje i razgovora. Svi znamo šta znači reč „raskid“ i kako ga odagnati sa pažnjom, strpljenjem i gomilom čokolade. Možda i uz pomalo vina. Kada se prijateljstvo završi, kako postupiti? Prijateljstvo koje je došlo do kraja često je više istanjeni konopac nego naglo pucanje, i ostavljeni smo da se pitamo zašto se završilo, kako staviti tačku i kako procesuirati kraj. Zašto okončati prijateljstvo? Prijateljstva se prekidaju iz niza razloga. Mi se menjamo i shvatamo da tražimo različite stvari od svojih saputnika, ili se oni menjaju. Neko se odseli, neko je postupio neoprostivo loše, neko je možda previše zauzet i prijateljstvo mu više ne prestavlja prioritet. Možda više nemamo isti pogled na to šta znači prijateljstvo. Možda jedna osoba želi da bude najbolji prijatelj i da...

---

### Iskušenje i neverstvo: kako ostati veran partneru

> Navodimo par strategija koje vam mogu pomoći da izbegnete i savladate iskušenje kako biste ostali verni svom partneru i svojoj vezi.

- Published: 2021-06-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/iskusenje-i-neverstvo-kako-ostati-veran-partneru/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, brak, emocije, intimnost, iskušenje, izdaja, neverstvo, partner, prevara, privlačnost, romantična veza, romantika, seks, vernost, veza, zajednica

Volite svog partnera. Nikada ne biste pomislili da ćete doći u iskušenje da ga prevarite. Monogamija je izgledala prirodno i ispravno, nešto što ste sa zadovoljstvom izabrali za sebe. Ali, čak i one koji su u zadovoljavajućoj i posvećenoj vezi i dalje privlače druge osobe. Iskustva u ranim fazama veze ohrabruju gledište u kome osoba veruje da ne može doći u iskušenje. Mnogi su toliko intenzivno usredsređeni na svog novog partnera da jednostavno ne primećuju ostale. Ali, ova faza intenzivnog fokusa obično dostiže vrhunac nakon šest meseci, i postepeno opada u narednih godinu dana. To nije loša stvar. To zapravo znači da prelazite u ugodniju fazu romantične ljubavi. Ova faza izgleda manje poput rolerkostera, a više poput udobnog, mekanog kauča. Međutim, sada uočavate i druge, a neke od njih vidite kao privačne. Istraživanja pokazuju da i sam kontakt očima sa privlačnom osobom aktivira područja mozga povezana sa nagradama i dodatno podstiče ovakvo ponašanje. Istraživači otkrivaju da se povećanjem privlačnosti alternativnih partnera smanjuje zadovoljstvo i posvećenost primarnoj vezi, čak i u ispunjavajućim vezama koje donose veliko zadovoljstvo. Lako je naći se u situacijama u kojima morate provesti značajnu količinu vremena sa osobom koja vam je privlačna. A neretko provodite i više vremena sa drugima (npr. sa kolegama na poslu) nego sa romantičnim partnerom. Nakon toga sledi iskušenje- faza u kojoj ne možete prestati da razmišljate o kolegi / supruginoj najboljoj prijateljici / komšiji / bivšoj devojci. Osećate krivicu, ali istovremeno i zaintrigiranost. Zabrinutost, ali i uzbuđenje. Možda se čak pitate šta...

---

### Trauma izdaje: kada vas povredi osoba kojoj verujete

> Trauma izdaje nastaje kada osoba na koju se oslanjamo u potrebi za fizičkom, mentalnom i emocionalnom podrškom naruši naše poverenje.

- Published: 2021-06-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/trauma-izdaje-kada-vas-povredi-osoba-kojoj-verujete/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, brak, emocije, izdaja, narušeno poverenje, partnerstvo, podrška, poverenje, raskid, raskid veze, razvod, razvod braka, romantična veza, trauma, trauma izdaje, veza

Bez obzira da li znamo kako se izdaja definiše, kada je doživimo, neminovno je prepoznamo. Ovo iskustvo je nož u srcu. Emotivne, intimne veze nisu uvek lake i retko su jednostavne. Međutim, većina ljudi ulazi u vezu, bilo romantičnu, platonsku ili neku drugu, sa očekivanjem da će moći da veruje osobi prekoputa. U nekim drugim slučajevima, pored poverenja, pojedincu je neophodna i određena vrsta brige, kao i ispunjenje potreba, a neretko i zavisi od te osobe. Dakle, šta se dešava kada osoba prekoputa ne uspe da zadovolji te potrebe? Trauma izdaje Trauma izdaje opisuje se kao trauma koja nastaje kada osoba ili sistem na koji se oslanjamo izneveri naše poverenje. Drugim rečima, kada verujete nekoj osobi ili ustanovi da vas fizički, mentalno i/ili emocionalno podrži i da svoj doprinos na ovim nivoima, a oni to nisu u stanju - ili ako vam umesto toga nanesu štetu - to može imati značajne i trajne posledice. Čest primer ovakve izdaje je kada negovatelji i roditelji zanemaruju ili zlostavljaju decu. Ključni faktor razlikovanja ove vrste traume od ostalih je faktor oslonca- osoba se oslanjala na onog ko ju je izneverio. Žrtve izdaje često nemaju izbora da napuste situaciju u kojoj su jer su zavisne od počinioca kako bi zadovoljile svoje fizičke, mentalne i/ili emocionalne potrebe. Propust od strane počinioca da zadovolji ove potrebe prisiljava žrtvu da se prilagodi kako bi mogla da preživi i/ili održi vezu. Trauma izdaje koja potiče od intimnog partnera Upotreba izraza „trauma izdaje“ prilično je nova. Mnogi stručnjaci za...

---

### Kako se nositi sa strahom od smrti voljene osobe

> Ljudi mogu iskusiti anksioznost kada je u pitanju smrt voljene osobe, bez obzira da li postoji visok rizik od smrti ili ne.

- Published: 2021-06-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/kako-se-nositi-sa-strahom-od-smrti-voljene-osobe/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksiozni poremećaj, anksioznost, Autorski clanak, bolest, GAD, generalizovani naksiozni poremećaj, smrt, smrt voljene osobe, strah od smrti, strah od smrti voljene osobe, život

Ljudi mogu iskusiti anksioznost zbog smrti voljene osobe, bez obzira da li postoji visok rizik od smrti ili ne. Ukoliko rizik postoji, najbolje je dozvoliti sebi da se osete i strah i tuga, ali je neophodno potražiti pomoć ako osećanja postanu parališuća. Sa druge strane, zabrinutost zbog toga što voljena osoba može da umre kada ne postoji stvarni rizik, može biti simptom generalizovanog anksioznog poremećaja. Na koji način onda možemo smiriti sopstvenu strepnju da će naša voljena osoba jednog dana umreti? I kako se nositi sa situacijom u kojoj znamo da je taj dan možda bliži nego što smo mislili? Dve vrste anksioznosti Postoje dve glavne vrste anksioznosti kada je u pitanju smrt voljene osobe: Kada voljena osoba ima tešku bolest ili je u velikom riziku od smrti- tada ste zabrinuti zbog predstojeće smrti. Kada vaši najmiliji nisu posebno izloženi riziku od smrti, ali vi svakako ne možete da prestanete da brinete da li će umreti. Ove dve vrste anksioznosti su veoma različite, tako da zahtevaju i različit pristup. Scenario 1: Zabrinutost kada postoji rizik od smrti Jedno je shvatiti da je smrt neizbežna i da stvari često mogu biti izvan vaše kontrole, ali drugo je pomiriti se sa tim saznanjem. Ne očekujte od sebe da budete potpuno racionalni i staloženi kada razmišljate o smrti. Dozvolite sebi da osećate anksioznost i tugu. Istovremeno, uverite se da se prirodna anksioznost i tuga nisu pretvorile u preokupaciju i emocije koje vas paralizuju. Ukoliko osetite da ne možete da se brinete o sebi...

---

### Psihoterapija: kada se i na koji način završava

> Završetak terapije može stvoriti veliku prazninu u našem životu, posebno ukoliko je psihoterapija trajala duži vremenski period.

- Published: 2021-06-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/psihoterapija-kada-se-i-na-koji-nacin-zavrsava/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, kraj terapije, lečnje, mentalno zdravlje, pomoc, pomoć i podrška, psihijatar, psiholog, psihoterapeut, psihoterapija, saveti, seansa, terapija, završetak terapije

Jedna od retko razmatranih tema na početku psihoterapije je kada ili kako ćemo završiti sa lečenjem. Ako nismo na vremenski ograničenoj terapiji - na primer šest do osam seansi fokusiranih na rešenje određenog problema - malo je verovatno da ćemo tačno znati kada će nam se psihoterapija završiti. Međutim, terapija u jednom trenutku svakako mora da se završi. Nakon što izgradimo odnos sa našim terapeutom, može biti teško da se naviknemo na život bez njih ili redovnih interakcija koje su nam pružale podršku. Završetak terapije može stvoriti veliku prazninu u našem životu, posebno ukoliko je psihoterapija trajala duži vremenski period. Na seansama sa terapeutom stvaramo odnos koji, iako je profesionalan, zalazi možda dublje i od naših najbližih prijateljstava. Kao i u bilo kojoj drugoj vezi koja nam je donela lepe stvari, kraj će sigurno imati nekog uticaja na nas. Iz tog razloga je u većini slučajeva važno da se psihoterapija završi postepeno. Terapeut može predložiti određeni broj seansi - na primer tri do šest - koje će se održati u sve daljem vremenskom intervalu. To nam omogućava da poradimo na preostalim razgovorima i postepeno napustimo udobnost terapije. Završne seanse biće samo podsetnik na alate i veštine koje smo naučili. Osvrnućemo se i na početak kako bismo videli dokle smo stigli i koliko smo napredovali. Kada i kako razgovarati o završetku terapije Iako može delovati kao neobično vreme za razgovor o kraju, idealno bi bilo da se ovaj razgovor obavi na početku terapije. To nam može pomoći da adekvatno postavimo svoja...

---

### Kako raditi sa decom koja imaju poremećaj pažnje?

> Bilo da je u pitnaju dete koje ima dijagnostifikovan hiperkinetski sindrom ili samo poteškoće da održi pažnju, nudimo vam praktične savete.

- Published: 2021-06-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-raditi-sa-decom-koja-imaju-poremecaj-paznje/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, dete, fokus, nemirno dete, pažnja, pažnja kod dece, poremećaj pažnje, poremećaj pažnje kod dece

U svom radu susrećem se sa sve većim brojem dece kojima je teško da održe fokus pažnje i isprate školsko gradivo. Povremeno dobijam pozive i od stručnog osoblja u školi, koje se žali da je sve pokušalo, ali ni na koji nači ne uspeva da „natera“ dete da prati gradivo. Bilo da govorimo o deci koji imaju dijagnostifikovan hiperkinetski sindrom ili samo poteškoće da sede mirno, usmere i održe pažnju, u daljem tekstu trudiću se da ponudim korisne i praktične savete za nastavnike i roditelje u radu sa decom. Bitno je znati sledeće: Dete ne ume da selektuje bitne od nebitnih informacija (zato je važno naglasiti i eksplicno reći detetu : „Ovo je sad bitno, obrati pažnju“. . ). Dobro je napraviti neki slogan, koji je vaš interni dogovor sa detetom, da kad ga kažete dete zna da treba da sluša. Kada su zadaci komplikovani (sadrže više instrukcija) bitno je da se instrukcije rasčlane i da se detetu razlože koraci. Dakle reći detetu šta prvo treba da uradi, šta radi nakon toga itd. U protivnom verovatno je da će dete odlagati rađenje takvih zadataka. Nekada je potrebno više ponavljanja da bi dete upamtilo (potebno je strpljenje). Slušanje je otežano jer fokus pažnje opadne, zato je potrebno da nastavnk daje kratke i jasne naloge. Dakle jednostavne rečenice i direktne poruke. Npr: „Uzmi knjigu. Otvori xy stranu. Pogledaj pod brojem tri ... “ , umesto: „Kada otvorite knjigu videćete na xy strani je xy vežbanje, popunite... . “ Ukoliko nastavnik izloži ceo...

---

### Prilagođavanje ili izdvajanje - šta je smislenije?

> Kako otkriti i negovati svoj autentični glas dok istovremeno pronalazimo ravnotežu između prilagođavanja svetu oko sebe i izdvajanja iz mase?

- Published: 2021-06-04
- Modified: 2024-04-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/prilagodjavanje-ili-izdvajanje-sta-ce-nas-uciniti-srecnijima/
- Categories: Životne teme
- Tags: adolescencija, autentičnost, Autorski clanak, detinjstvo, jedinstvenost, ličnost, odrastanje, pomoć i podrška, posebnost, prilagođavanje, razvoj ličnosti, saveti, unikatnost, život

Od trenutka kada smo rođeni, prilagođavanje svetu oko sebe igra značajnu ulogu u našoj priči. Kao beba smo u suštini bespomoćni i samim tim ostavljeni na milost i nemilost drugih da brinu o nama. Šta jedemo, kako se oblačimo, šta radimo, kada idemo na spavanje - sve zavisi od drugoga. Svakako, možda možemo da izrazimo svoje sklonosti tako što ćemo biti uplakani ili smireni, ali zaista nemamo puno kontrole nad svojim životom. Kada zakoračimo u detinjstvo stvari se nastavljaju na sličan način. Ali, kako počinjemo sve više da komuniciramo sa svetom oko nas- kroz školu, igrališta itd. , postajemo svesni činjenice da se na neki način razlikujemo od druge dece. Razvijamo sposobnost raspoznavanja preferencija i iznošenja svog mišljenja. Volimo određenu hranu, želimo da se igramo sa određenom decom ili da radimo određene aktivnosti. Ali ipak, na kraju moramo učiniti ono što nam se kaže. A na naše jedinstvene osobine često se gleda kao na slatke ili smešne. Kao adolescenti često počinjemo da prepoznajemo da ne samo da imamo jedinstvene atribute, već imamo i moć da identifikujemo i primenimo svoje preferencije. Možda smo svesni svog identiteta, seksualnosti, težnji za karijerom i sklonosti za romantičnim partnerom. Ali, tada naši jedinstveni kvaliteti često predstavljaju brigu za one oko nas. Roditelji se brinu da adolescenti koji se ne pridržavaju društvenih normi neće biti uspešni u svom profesionalnom životu. Škole preferiraju učenike koji rade ono što im se kaže i ne postavljaju previše pitanja. Možda čak slušamo o tome kako ćemo patiti socijalno i osećati...

---

### Potreba za kontrolom: kako je se osloboditi

> Potreba za kontrolom često potiče od anksioznosti i straha, kao i prekomerne odgovornosti. Kako se prepuštanjem možemo osloboditi ove potrebe?

- Published: 2021-06-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/potreba-za-kontrolom-kako-je-se-osloboditi/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, ishod, izvesnost, kontrola, kontrolišuće ponašanje, neizvesnost, nesigurnost, odgovornost, opterećenost, osećaj odgovornosti, perfekcionizam, potreba za kontrolom, prekomerna odgovornost, sigurnost, Strah

Osoba koja ima potrebu za kontrolom često doživljava osećaj straha i prekomerne odgovornosti. Ovaj kombinovani uticaj znači da osoba živi u strahu od greške i krivi sebe za stvari koje su veće od nje i za koje zapravo nije odgovorna. Potreba za kontrolom znači da neprestano igrate mentalnu šahovsku partiju pokušavajući da predvidite zamišljene ishode na osnovu onoga što vi ili drugi radite, a zatim pokušavate da pomerite šahovske figure u skladu sa tim. I zato, kada uhvatimo sebe u pokušaju da iskontrolišemo ishod ili smanjimo nesigurnost koju život neizbežno donosi, treba vežbati prepuštanje. Podsetite se da vaš posao nije da nikada ne pogrešite ili da uklonite svu nesigurnost. Znaci koji ukazuju na to da imate potrebu za kontrolom Želite da znate šta će se dogoditi, kako će se to dogoditi i kada će se dogoditi. Sve planirate unapred i uznemirite se kada stvari ne idu po planu. Opsedate se čak i beznačajnim detaljima. Mislite da postoji samo jedan pravi način da se nešto uradi. Kritični ste prema drugima. Upravljate ljudima oko sebe. Imate nemoguće visoke standarde. Planovi vam pomažu da radite stvari na svoj način. Ne dopadaju vam se promene (osim ako ih vi ne inicirate). Ne volite iznenađenja. Uznemireni ste ili besni kada ne znate šta će se dogoditi, kada ne možete da izvršite zadatak onako kako ste zamislili, ili kada drugi donose „loše“ izbore. Imate problema sa poverenjem u druge ljude. Zašto neko ima potrebu za kontrolom? Potreba za kontrolom često potiče od anksioznosti i straha. Kada...

---

### Telesna dismorfija

> Telesna dismorfija je poremećaj mentalnog zdravlja u kome osoba doživljava delove svog tela kao ekstremno ružne, deformisane i neprivlačne.

- Published: 2021-05-31
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/telesna-dismorfija/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, dismorfobija, kompulzija, mane, nedostaci, opsesivne misli, opsesivno kompulzivni poremećaj, poremećaji ishrane, poremećena ishrana, slika o sebi, slika o telu, telesna dismorfija, telo

Perfekcionizam, samokritičnost, sram i poremećaj raspoloženja, kao i opsesivna briga oko fizičkih mana koje drugima izgledaju male ili neprimetne. Ovi simptomi mogu biti pokazatelji poremećaja doživljaja svog tela- telesne dismorfije. Telesna dismorfija je mentalni poremećaj u kom osoba doživljava delove svog tela kao ekstremno ružne, deformisane i neprivlačne. S obzirom na veoma učestalo, opsesivno razmišljanje o „deformitetu“, telesna dismorfija povezana je i sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem. Osoba koja pati od dismorfije može biti toliko usredsređena na svoju fizičku "manu" da uopšte ne izlazi iz kuće jer ne želi da je drugi vide. Za one koji pate od telesne dismorfije, stvarni ili izmišljeni fizički nedostaci postaju vladari njihovog života. Za njih je uočena mana značajna i istaknuta, i često uzrokuje jak emocionalni bol i ometa svakodnevni život. I muškarci i žene mogu iskusiti ovaj poremećaj mentalnog zdravlja. Telesna dismorfija ili nešto drugo? S obzirom na pritisak modernog društva da se postigne neka vrsta fizičkog „savršenstva“, opsednutost uočenim telesnim manama danas je često „normalan“ i prolazan simptom adolescencije. Iako je telesna dismorfija sama po sebi ozbiljan i uznemirujući poremećaj koji postoji već stotinama godina u ovom ili onom obliku, čini se da su se neki od simptoma infiltrirali u opštu populaciju. Na primer, nekada su obično žene bile nezadovoljne nečim u svom izgledu, dok su muškarci bili mnogo zadovoljniji. Danas veliki procenat i muškaraca i žena nije zadovoljan svojim izgledom. Jedno istraživanje pokazalo je da 6 od 10 žena mrzi svoj izgled. Drugo istraživanje, objavljeno u letnjem periodu, pokazalo je da 45% muškaraca...

---

### Sindrom varalice: kako ga okrenuti u svoju korist

> Sindrom varalice odnosi se na uporni osećaj sumnje da su naša dostignuća opravdana i da su odraz naših veština, talenata i uloćenog napora.

- Published: 2021-05-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/sindrom-varalice-kako-ga-okrenuti-u-svoju-korist/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, karijera, neuspeh, posao, prevarant, sindrom uljeza, sindrom varalice, smisao, Strah, svrha, uljez, uspeh, varalica, životna svrha, životni poziv

Sindrom varalice odnosi se na uporni osećaj sumnje kada se pitamo da li su naša dostignuća opravdana i da li su odraz naših veština, talenata i uloženog napora. Osoba koja pati od ovog sindroma oseća se kao prevarant, misleći da nije zaslužila uspeh. Nažalost, svi smo podložni sindromu varalice, u bilo kom delu svog života. Misao koja nam uporno govori da smo prevaranti može da preboji sva naša osećanja- prema poslu, romantičnim vezama, prijateljstvu i ličnim interesovanjima. I dok sindrom varalice sam po sebi nije mentalna bolest, on može biti povezan sa značajnim psihološkim tegobama. Umesto da se osećamo dobro zbog onoga što smo postigli, mislimo da ne zaslužujemo osećaj zadovoljstva ili radosti zbog svojih dostignuća. Povrh svega, stalno strepimo kada ćemo biti otkriveni kao prevarant i podvrgnuti ruglu i sramoti. Važan element uspeha Sindrom varalice može nas suočiti sa samim sobom. Staviti nas licem u lice sa našim kreativnim težnjama i ambicijama, i pomoći nam da se pokrenemo dok tragamo i težimo svom autentičnom JA. Dakle, možda se ne treba plašiti sindroma varalice. Zapravo, možda je to način da poguramo sebe u dovoljnoj meri. Baš do tačke u kojoj rizikujemo da se osećamo kao varalice. Možda je ovo važan element uspeha. Kako onda možemo da razumemo sindrom varalice na način koji će nam pomoći da to što osećamo postane konstruktivna, a ne destruktivna sila u našem životu? Kao prvi korak trebalo bi da razumemo zašto uopšte imamo sindrom varalice. U kom trenutku sindrom varalice postaje problematičan Sindrom varalice je...

---

### Kada dete pokuša da zavadi pa vlada

> Koliko puta vam je dete zatražilo nešto na šta je vaš partner već rekao „ne“, a da niste znali, i učinilo da se osećate prevareno?

- Published: 2021-05-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kada-dete-pokusa-da-zavadi-pa-vlada/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: adolescencija, adolescent, autoritet, Autorski clanak, dete, granice, odgovornost, pravila, roditelj, roditeljstvo, tinejdžer

Deca umeju da se ponašaju veoma loše. Da, čak i vaš slatki adolescent može imati malog razbojnika u sebi. Želite dokaz? Koliko puta vam je dete zatražilo nešto na šta je vaš partner već rekao „ne“? Ako od vas dobije „da“, vaše dete je postiglo svoj cilj i krenulo dalje. Kada saznate da je vaš partner već rekao „ne“, to vas pomalo naljuti, zar ne? Osećate se nasamareno. Možda to što jedan roditelj dozvoljava slatkiše pre večere, dok je drugi rekao „ne“, ne zvuči kao naročito veliki prekršaj. Ali, to može dovesti do mnogo značajnih problema kada vaša deca postanu adolescenti. Učeći da „izigraju sistem“, mogu postati veštiji u zaobilaženju roditeljskog autoriteta. Ovim putem lako se nađete u trenutku u kome dete pokušava da postigne nešto i učiniće sve što može da zaobiđe vašu odluku i dobije ono što želi. Svi za jednog, jedan za sve Tinejdžer vam se može požaliti na to koliko je drugi roditelj nerazuman. Moliće vas da intervenišete i popravite situaciju. Možda će vam se čak dogoditi da vam uopšte ne kaže da je drugi roditelj postavio granicu i učiniće da se partneru nehotice suprotstavite. Zaključak je da će vaše slatko, iskreno i inteligentno dete često doći do tačke kada će se okrenuti prema vama i učiniti sve što smatra neophodnim da postigne svoj cilj. Bilo da se radi o izlasku u klub, za koji mislite da još uvek nije vreme, ili o kazni koju dete smatra nepravednom. Zbog toga je od ključne važnosti da vi...

---

### Loše detinjstvo: rane traume i njihove posledice

> Loše detinjstvo ume poprilično da nas ošteti. Otežava nam razvijanje zdravog JA, u vidu snažnog jezgra koje nam pruža podršku dalje u životu.

- Published: 2021-05-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/lose-detinjstvo-rane-traume-i-njihove-posledice/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, bol, bolno detinjstvo, deca, detinjstvo, ljubav, loše detinjstvo, neuspeh, radost, roditelji, sreća, trauma, traumatično detinjstvo, traume iz detinjstva, tuga, uspeh

Kada nam se dogode loše stvari, oslanjamo se na svoje unutrašnje resurse da bismo se snašli, i pronašli adekvatan način da se sa njima izborimo. To je ono što je otpornost u svojoj suštini: naša sposobnost da izgradimo i koristimo unutrašnji rezervoar snage. Ova sposobnost počinje da se gradi u detinjstvu. Ako doživimo previše neželjenih događaja, rezervoar se isprazni. Tada dalja borba postaje beskorisna, a poboljšanje skoro nemoguće. Tako ulazimo u fazu poznatu kao očaj. Loše detinjstvo podriva našu sposobnost da se snalazimo na adekvatan način: otežavajući ili onemogućavajući da akumuliramo energiju koja će nas podržati u životu, od samog početka. Zbog ovoga možemo postati nesposobni da se razvijemo u najlepšu verziju sebe, čak i bez većih negativnih događaja u životu. Loše detinjstvo ume poprilično da nas ošteti. Ono nam otežava da razvijemo svoje zdravo JA, u vidu netaknutog, snažnog jezgra koje nam pruža podršku dalje u životu. Niko od nas nije rođen sa takvim sopstvom, a loše detinjstvo zaustavlja njegov razvoj. Kao rezultat toga, odrasla osoba može doživeti prazninu ili videti tamu tamo gde drugi vide nadu. Bol koju ne prepoznajemo Često, posmatrajući druge ljude, ne možemo reći kakav bol nose u sebi. Delom zato što mogu da odluče da sakriju svoju patnju. Ali i zato što je psihički bol generalno moguće prikriti. Slomljeno JA, za razliku od slomljene ruke ili noge, možda neće biti vidljivo drugima. U nekim slučajevima bol je delimično skrivena čak i od osobe koja je nosi u sebi. Ljudi koji imaju ranjeno unutrašnje dete...

---

### Kako do naklonosti u tri brza i jednostavna koraka

> Potrebno je vreme da ljudi upoznaju i cene sve vaše kvalitete. Ali, postoje načini kojima možete dobiti naklonost za samo minut ili dva.

- Published: 2021-05-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-do-naklonosti-u-tri-brza-i-jednostavna-koraka/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, dijalog, dopadanje, međuljudski odnosi, naklonost, razgovor, sagovornik, slušanje, upoznavanje

Potrebno je vreme da ljudi upoznaju i počnu da cene sve naše kvalitete. Temelje na kojima gradimo odnose sa drugima možemo postaviti tako što ćemo prvi pokazati iskreno interesovanje za njih. Jedan od najefikasnijih načina jeste da saslušamo šta imaju da kažu. Čak i najjednostavniji gest, poput klimanja glavom dok neko govori, može doprineti značajnom zbližavanju. Postoje načini na koje naklonost osobe prekoputa možete pokrenuti za samo minut ili dva. Klimanje rađa dopadanje U jednoj od studija, japanski istraživači zatražili su od učesnika da ocene dopadljivost kompjuterski generisanih figura koje su prikazane u tri kategorije- figure koje su klimale glavom, odmahivale glavom ili su bile nepomične. U odsustvu ostalih znakova i govora tela, učesnici su ocenili da je klimanje glavom najsimpatičnije. Klimanje glavom šalje signal odobravanja i potvrde. Kimanje pokazuje da obraćate pažnju i da ste zainteresovani za ono što druga osoba govori. Jednostavno rečeno, klimanjem se izražava dopadanje. Da bismo postigli naklonost osobe, rečima i gestovima treba da pokažemo da razumemo i poštujemo tu osobu. Sa druge strane, kada pokažemo nezainteresovanost, isto možemo očekivati zauzvrat. Možemo se osloniti na normu reciprociteta kako bismo shvatili na koji način klimanje znači dopadanje i naklonost. Jedan od principa socijalne psihologije jeste da dopadanje rađa dopadanje. Šire gledano, ovo znači da se način na koji se ophodimo prema drugima, posebno u komunikaciji, recipročno uzvraća. Kada pokažemo drugima da nam se dopadaju, neretko se i mi njima svidimo. Uzajamnost je upravo to- uzajamna. Kada se osoba prema nama ophodi sa poštovanjem, verovatno ćemo i...

---

### Lažiranje budućnosti u romantičnim vezama

> Lažiranje budućnosti koristi se kao strategija udvaranja- razgovorima o zajedničkoj budućnosti i planovima koje narcis nikada neće ostvariti.

- Published: 2021-05-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/laziranje-buducnosti-u-romanticnim-vezama/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, budućnost, lažiranje budućnosti, ljubav, međuljudski odnosi, narcis, narcisizam, Narcisoidni poremećaj ličnosti, narcisoidnost, narcizam, planiranje budućnosti, planovi, poremećaj ličnosti, romantika, veza, veze

Većina zdravih veza sledi određeni prilično predvidivi obrazac. Ako tradicija i vera ne uslovljavaju drugačije, to izgleda otprilike ovako: međusobno upoznavanje, zajednički izlasci, seksualnost, upoznavanje prijatelja, upoznavanje porodice, zajednički život. Vremenom veze ili postanu ozbiljne, ili se par ipak odluči za raskid. Savim je normalno da postoje razlike u navedenom obrascu, ali većina ljudi ne pravi ozbiljne zajedničke planove za budućnost dok se obe strane ne posvete vezi u potpunosti. Ovo obično traje godinu ili dve. Međutim, kod osoba sa narcisoidnim poremećajem ličnosti tok udvaranja je drugačiji. Toliko su usredsređeni na osvajanje da sve brzaju i svemu povećavaju intenzitet. Sve što normalan par uradi tokom godinu dana, narcis se trudi da uradi nakon nekoliko viđanja. Narcisi se retko pitaju da li se sa nekim zaista dobro slažu. Umesto toga, koriste različite strategije u pokušaju da se osoba zaljubi u njih, i posveti im se, pre nego što se oni u potpunosti posvete. Tek nakon što im se osoba potpuno posveti, oni donose odluku da li je ta osoba ono što oni stvarno žele. Ovo je samo po sebi poprilično loše, a situacija ume da bude i gora. Jedna od najokrutnijih strategija udvaranja koju narcisi koriste uključuje izradu detaljnih planova za budući zajednički život. Većina ljudi je čula za narcisovo „bombardovanje ljubavlju“, obasipanje komplimentima i poklonima, ali većina nije čula za njihovo „lažiranje budućnosti“. Šta je lažiranje budućnosti? Lažiranje budućnosti je strategija udvaranja u kojoj narcisi do detalja razgovaraju sa osobom o svim stvarima koje će zajedno raditi u budućnosti –...

---

### Anksioznost i ljubav: saveti za podršku partneru

> Kada volite osobu koja pati od anksioznosti, pred vama je poseban niz izazova. Ovaj tekst pomoći će vam da se snađete u tim izazovima.

- Published: 2021-05-24
- Modified: 2024-05-01
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/anksioznost-i-ljubav-saveti-za-podrsku-partneru/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksiozni poremećaj, anksioznost, Autorski clanak, brak, emotivni odnosi, fobija, Fobije, generalizovani anksiozni poremećaj, ljubav, panica, panični napad, partnerstvo, veza, zajednica

Voleti osobu koja pati od anksioznog poremećaja ponekad iziskuje mnogo više- više strpljenja, više pažnje, više razumevanja, posvećenosti, truda, i rada. Možda ste smanjili društvene aktivnosti. Možda ste preuzeli više kućnih obaveza. Finansije su možda pretrpele ako je anksioznost toliko jaka da partner ne može da radi. Možda se osećate besno zbog promena u vašoj vezi. Istraživanja pokazuju da osobe sa generalizovanim anksioznim poremećajem ređe osećaju da su u zdravoj i podržavajućoj vezi. Iako se ova studija odnosila na generalizovani anksiozni poremećaj, rezultati studije mogu se primeniti i na druge anksiozne poremećaje. Ukoliko volite osobu sa anksioznim poremećajem, pred vama je poseban niz izazova. Ali, postoje stvari koje vam mogu pomoći da se snađete u ovim izazovima. Informišite se Anksiozni poremećaji mogu biti nezgodni jer vaš partner može istovremeno izgledati sasvim normalno dok vam izgovara da oseća anksioznost, ili ima napad panike. Ovo može dovesti do toga da svedete na minimum ono kroz šta vaš partner prolazi. Izjave poput „Ma, dobro si“ ili „Samo se opusti“ neće biti posebno od koristi, i ovo nisu poželjne izjave. Čitanje knjiga na temu anksioznosti, ili informisanje putem interneta mogu vam pomoći da shvatite kroz šta vaš partner zaista prolazi. Takođe, pored pravog lica anksioznosti, spoznaćete i da su anksiozni poremećaji, na sreću, izlečivi. Ne pokušavajte da „popravite“ osobu Vi ste suprug/supruga, dečko/devojka ove osobe, a ne njen terapeut. Nepravedno je pritiskati nekoga da ispuni vasa očekivanja kako bi stvari trebalo da izgledaju. Zbog toga se osoba može osećati kao da vas je izneverila....

---

### Gostovanje na Prvoj u emisiji 150 minuta - tema insomnija

> 150 MINUTA - Šta kada san neće na oči? Da li je tada u pitanju insomnija ili nesanica? O tome je govorio dr Petar Vojvodic.

- Published: 2021-05-24
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/gostovanje-na-prvoj-u-emisiji-150-minuta-tema-insomnija/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, insomnija, nesanica, video
- Formats: Video



---

### Sunce, vitamin D i mentalno zdravlje

> Vitamin D neophodan je na mnogim nivoima da bi telo normalno funkcionisalo, dok nedostatak vitamina D ima značajne posledice po zdravlje.

- Published: 2021-05-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/sunce-vitamin-d-i-mentalno-zdravlje/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Depresija, mentalni poremećaji, mentalno zdravlje, mozak, raspoloženje, SAP, sezonski afektivni poremećaj, sunce, suplementi, vitamin D

Za vitamin D – vitamin Sunca - prvobitno se smatralo da igra ulogu samo u mineralizaciji kostiju i zuba, održavajući adekvatan odnos fosfora i kalcijuma. Vremenom, istraživanja su pokazala da je nizak nivo vitamina D povezan sa dijabetesom, gojaznošću, kardiovaskularnim bolestima, autoimunim bolestima, osteoporozom i mentalnim bolestima. Nedostatak vitamina D raširen je među svim starosnim grupama. Suprotno očekivanjima, najugroženiji su mladi ljudi, jer vreme provode uglavnom u zatvorenom. Procenjuje se da oko milijardu ljudi ima nedostatak vitamina D. Mnogi talenti vitamina D Bez obzira na uzrok, nedostatak vitamina D ima značajne medicinske i psihološke posledice. Svako tkivo u telu ima receptore za vitamin D, uključujući mozak, srce, mišiće i imuni sistem. Ovo znači da je vitamin D neophodan na svakom nivou da bi telo normalno funkcionisalo. Vitamin D je takođe jedini vitamin koji je hormon. Nakon što se konzumira u ishrani ili apsorbuje (sintetiše) u koži, vitamin D se transportuje u jetru i bubrege, gde se pretvara u svoj aktivni oblik hormona. Vitamin D kao hormon pomaže u apsorpciji kalcijuma, pomažući u izgradnji snažnih kostiju, zuba i mišića. Pored svoje dobro poznate uloge u apsorpciji kalcijuma, vitamin D aktivira gene koji regulišu imuni sistem i oslobađaju neurotransmitere (npr. dopamin, serotonin) koji utiču na funkciju i razvoj mozga. Možda je njegova najzapaženija uloga u novije vreme upravo ona u mozgu. Vitamin D stimuliše rast nervnih ćelija, i ima ulogu u očuvanju memorije i izvršnih funkcija. Učestvuje u uklanjanju toksina umešanih u Alchajmerovu bolest. Pojačava snagu nervnih signala, i ima ulogu u...

---

### Gubitak ljubimca: mitovi, istine, kako preboleti

> Tugovanje zbog gubitka ili smrti ljubimca veoma je bolno, iscrpljujuće i preplavljujuće iskustvo, koje često umemo da otežamo sami sebi.

- Published: 2021-05-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/gubitak-ljubimca-mitovi-istine-kako-preboleti/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bolest, kada ljubimac ugine, kućni ljubimac, ljubav, ljubimac, mačka, pas, smrt ljubimca

U prethodnoj godini podnosili smo nepodnošljivo. Kućni ljubimci ublažili su nam strah, gubitke, i usamljenost. Ljubimci različitih vrsta i rasa bili su naše sidro u oluji. Prema zvaničnim podacima Uprave za veterinu, u Srbiji postoji oko 900. 000 čipovanih psa i mačaka, od čega je mačaka oko 40. 000, a pasa oko 860. 000. Procenjuje se da ima bar još toliko ljubimaca koji nisu čipovani, ako ne i više. Ako se na taj broj dodaju i ribice, papagaji, kunići, kornjače i druge životinje, procena je da svaka treća kuća u državi ima nekog ljubimca. To se izjednačava sa velikom dozom radosti, ali i sa znatnom tugom kada kućni ljubimac premine. Tugovanje zbog gubitka ili smrti ljubimca može biti veoma bolno, iscrpljujuće i preplavljujuće iskustvo. Teško je obraditi mnoge emocije sa kojima se suočavamo u ovakvom periodu. Neretko umemo da otežamo sebi dodatno, mislima koje ne podržavaju oporavak. U nastavku predstavljamo osam čestih zabluda i istina kada je reč o iskustvu smrti ljubimca, kao i savete koji vam mogu pomoći u procesu isceljenja. 1) Mit: Ne bi trebalo toliko da tugujem za svojim ljubimcem Činjenica: Istraživanja pokazuju da je tugovanje zbog smrti ljubimca jednako bolno, ako ne i više od smrti člana uže porodice. Imate pravo da iskusite i osetite svoje emocije, bez obzira da li ih drugi razumeju. 2) Mit: Pokazivanje emocija zbog smrti ljubimca treba da bude skromno Činjenica: Kada kućni ljubimac premine, tuga i bol su samo deo jednačine. Ova tuga često dolazi u kombinaciji sa strahom da...

---

### Sagorevanje na poslu: 7 načina za oporavak

> Sagorevanje na poslu nije samo iscrpljenost, preplavljenost i ekstremni stres; to su dobre performanse koje su iskočile iz šina.

- Published: 2021-05-16
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/sagorevanje-na-poslu-7-nacina-za-oporavak/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, cinizam, Depresija, inspiracija, iscrpljenost, karijera, motivacija, napredak, odmor, oporavak, posao, sagorevanje, sagorevanje na poslu, snaga, stres, uspeh, zamor

Sagorevanje na poslu nije samo iscrpljenost, preplavljenost i ekstremni stres; to su dobre performanse koje su iskočile iz šina. Prepoznaje se po tri glavna simptoma: emocionalna iscrpljenost, smanjeni uspeh i depersonalizacija, koja se manifestuje kao ogorčeno i cinično ophođenje prema ljudima za koje radite. Sagorevanje je nusproizvod ponavljanog i dugotrajnog stresa. Nije rezultat dugog rada, već rezultat dugog rada pod nepovoljnim uslovima. Ovo uključuje visok rizik na poslu, nedostatak osećaja kontrole, neusklađenost želje i svrhe sa poslom koji radite, uz duge i neizvesne razmake između uloženog napora i dobijene nagrade. Sve ovo nastaje uglavnom tokom postizanja visokih, teških ciljeva. Svi smo imali dane - ili čak više od godinu dana (2020. i deo 2021. ) - kada se osećamo kao da konstantno plivamo uzvodno. Dane kada ulažemo sve svoje napore da savladamo tok života. Da nas snaga vode i bujica ne odnesu nizvodno, negde izvan naše kontrole. Ali, šta ako vaš celokupan posao počne da liči na borbu sa vodenim tokom? U kom trenutku je vaš posao iz snova nekako prerastao u noćnu moru? Šta dalje? Pasivni i aktivni oporavak Glavni izbori za oporavak od sagorevanja su pasivni i aktivni oporavak. Primer pasivnog oporavaka je gledanje TV-a uz omiljeno piće. Nažalost, pravi oporavak zahteva aktivaciju moždanih talasa u alfa opsegu. Gledanje TV-a isključuje više kortikalne centre - što je dobro za oporavak, ali stalna promena slika preterano stimuliše vizuelni sistem, stavljajući moždane talase u beta fazu - što je faza budnosti i opreza. Aktivni oporavak je suprotan. Osigurava da mozak...

---

### Briga o sebi: kako je pretočiti u realnost

> Ideji brige o sebi posvećena je velika pažnja, ali mnogi ljudi se i dalje bore da shvate šta zaista znači briga o sebi, i kako da je primene.

- Published: 2021-05-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/briga-o-sebi-kako-je-pretociti-u-realnost/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, blagostanje, briga o sebi, brinuti o sebi, dobrobit, kako brinuti o sebi, ljubav prema sebi, nega, potrebe, praksa, rad, samopoštovanje, stres, trud, voleti sebe

Ako mislite da su briga o sebi mirišljave sveće, i tople kupke - razmislite ponovo. Ideji brige o sebi posvećena je velika pažnja. Ali, uprkos svim pričama, mnogi ljudi se i dalje bore da shvate šta zaista znači briga o sebi, i kako da je primene. U daljem tekstu navodimo četiri pravila koja će vam pomoći da se uverite da ste na pravom putu da brigu o sebi pretvorite u realnost. Pravilo 1: Briga o sebi uključuje obraćanje sebi Mnogi ljudi negoduju kada se spomene briga o sebi, jer veruju da za nju nemaju vremena. Nemaju vremena da idu na časove joge, nemaju novca za masažu, ili nemaju energije za vežbanje. Iako je sve ovo možda tačno, zaobilazi se suština. Briga o sebi nije ono što biste mogli da radite sat ili dva svake nedelje. Briga o sebi je način na koji živite svoj život. Ona uključuje odnos prema sebi svakog trenutka u svakom danu. Obraćanje sebi značajno utiče na naše raspoloženje, nivo stresa i na to da li se osećamo preplavljeno, ili imamo osećaj kontrole. Naporan dan mogao bi u nama izazvati anksioznost i pregorevanje. Ali, takođe se može sagledati i kao izazov, uz angažovanje snaga i sposobnosti koje posedujemo. Izbor je na nama. Zanemarujući ovu ključnu komponentu brige o sebi, činimo sebi lošu uslugu. U stvari, nijedno brižno ponašanje neće biti efikasno ako imate naviku da previse razmišljate, opterećujete se, i na taj način iznova i iznova sebe izlažete stresu. Možda ćete otići na masažu, ali ćete svo...

---

### Briga o sebi: zašto vam ne uspeva

> Briga o sebi nije unapred definisana veština. Ona uključuje širok spektar zadataka prilagođenih vašim jedinstvenim potrebama.

- Published: 2021-05-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/briga-o-sebi-zasto-vam-ne-uspeva/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, blagostanje, briga o sebi, brinuti o sebi, dobrobit, kako brinuti o sebi, ljubav prema sebi, nega, potrebe, praksa, rad, samopoštovanje, stres, trud, voleti sebe

Briga o sebi poslednjih godina dobila je na popularnosti. Počinjemo da shvatamo da nam obraćanje pažnje na sopstvene potrebe može koristiti u mnogim sferama, kao i za opšte blagostanje. Zanemarivanje sebe može prouzrokovati povećanje anksioznosti, besa, umora i pad koncentracije. Takođe možete doprineti lošijem kvalitetu sna, uzrokovati nezadovoljstvo u ličnim i romantičnim vezama, manjak samopouzdanja, empatije i saosećanja. Stalno izlaganje stresu, bez odgovarajuće brige o sebi, može dovesti do ozbiljnih posledica kao što su depresija i bolesti srca. Kako ljudi skoro svemu odmeravaju prednosti i nedostatke, sve više njih se okreće ovoj novoj praksi brige o sebi. Na žalost, nije neuobičajeno da napor koji uložite jednostavno ne promeni ništa. Pre nego što vam obeshrabrenje zaustavi napredak, razmislite da li neki od pet razloga koji slede predstavlja prepreku u vašoj brizi o sebi. Lakše je reći nego učiniti Zaboravite na ideju da je briga o sebi laka. Briga o sebi može biti nezgodna, pogotovo ako tek počinjete da shvatate da je ona od suštinske važnosti. Sa druge strane, veoma je lako zaboraviti na brigu o sebi, posebno pred voljenima. U situacijama kada nemate dovoljno energije i nemate vremena, verovatno ćete odustati od svojih potreba zarad nekog drugog. Vremenom ovo može biti opasno. Takođe, kada brinete o drugima, korisno je pokazati im koliko je važno voditi računa o sebi. Time im dajete primer i sprečavate njihovo samozanemarivanje. Ako je neko koga poznajete zastao na putu jer mu je automobil ostao bez goriva, da li ćete isprazniti svoj rezervoar za njega? Umesto toga,...

---

### Samoubistvo: mitovi, istine, znaci upozorenja

> Samoubistvo je autodestruktivan čin; dešava se kada osoba prouzrokuje sebi povrede sa namerom da oduzme sebi život, što rezultira smrću.

- Published: 2021-05-11
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/samoubistvo-mitovi-istine-znaci-upozorenja/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: alkohol, anksioznost, Autorski clanak, bol, Depresija, droga, patnja, pokušaj samoubistva, prevencija, samoubilačke misli, samoubistvo, suicid, zavisnost

Kada neko razmišlja o samoubistvu, traži rešenje - kraj - za svoje intenzivno osećanje patnje i akutnog psihološkog bola. Osoba će verovatno razmišljati o samoubistvu kada njeni životni stresori stvore osećaj očaja i beznađa do te mere da osnovne veštine snalaženja više nisu dovoljne. Osećanja beznađa i bespomoćnosti postanu toliko jaka da osoba ne vidi ni jednu drugu mogućnost koja će omogućiti beg od emocionalnog bola osim smrti. Samoubistvo je najčešće povezano sa depresijom, zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, i anksioznošću. Misli o samoubistvu i samoubilačke ideje ozbiljan su znak psihološke patnje. Imperativ je da oni koji se susretnu sa ovakvom patnjom potraže stručnu pomoć. Samoubistvo Samoubistvo se dešava kada osoba prouzrokuje sebi povrede sa namerom da oduzme sebi život, što rezultira smrću. Najčešće metode samoubistva su gušenje, trovanje, skok i vatreno oružje. Pokušaj samoubistva Pokušaj samoubistva se dešava kada osoba prouzrokuje sebi povrede sa namerom da oduzme sebi život, ali povrede ne rezultiraju smrću. Pokušaj samoubistva razlikuje se od namernog samopovređivanja koje ne uključuje nameru da se oduzme život. Suicidalne ideje Suicidalne ideje se javljaju kada osoba razmišlja o samoubistvu, ili planira samoubistvo. Ovakve ideje mogu se manifestovati kao maštanje o bekstvu od bola, pa sve do dobro promišljenog plana samoubistva. Mitovi i istine o samoubistvu Mit: Depresija pogađa samo odrasle osobe. Istina: Deca i tinejdžeri takođe mogu biti ozbiljno depresivni. Mit: Ljudi koji su depresivni su slabi. Istina: Netačno. Mit: Ne možete ništa da učinite kako biste pomogli osobi koja ima samoubilačke misli. Istina: Slušanje i pružanje emocionalne podrške mogu...

---

### Samopovređivanje: tajna borba za život

> Samopovređivanje je nezdrav mehanizam za suočavanje, koji za cilj ima prevazilaženje pokretača koji su izazvali osećaj bola, krivice i srama.

- Published: 2021-05-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/samopovredjivanje-tajna-borba-za-zivot/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, bol, emocije, krivica, mentalni poremećaji, opekotine, osećanja, ožiljci, patnja, podrška, pomoc, posekotine, problem, samopovredjivanje, sečenje, sram, trauma, zlostavljanje

Do samopovređivanja može doći iz više razloga, najčešće radi izražavanja i ublažavanja emocija, radi uspostavljanja osećaja kontrole nad naizgled očajnom životnom situacijom, ili radi kažnjavanja sebe kao „loše“ osobe. Tinejdžeri, posebno tinejdžerke, u najvećem su riziku od samopovređivanja. Možda zato što se stariji ljudi bolje nose sa svojim emocijama ili zato što veštije skrivaju samopovređivanje. Možda i zbog toga što stariji ljudi mogu da se samopovređuju indirektno, zloupotrebom alkohola ili droge. Širok spektar problema može doprineti ovakvom činu. To mogu biti problemi u vezi, alkohol, zaposlenje ili studije, finansije, socijalna izolacija, fizičko zdravlje, žalost, tuga, trauma, emocionalno i seksualno zlostavljanje u detinjstvu. Šta je samopovređivanje? Samopovređivanje, koje se formalno naziva nesamoubilačkim samopovređivanjem, predstavlja namerno nanošenje fizičkog bola sebi, bez namere da se izvrši samoubistvo. Sečenje, sagorevanje, udaranje, lupanje glavom, i iritiranje rana su uobičajene metode samopovređivanja. Aktuelne studije sugerišu da se čak 14% adolescenata upušta u ovakvo ponašanje. Veoma često samopovređivanje je povezano sa poremećajima ishrane, graničnim poremećajem ličnosti, i poremećajima zloupotrebe supstanci. Sudije pokazuju da 80-90% mladih koji se samopovređuju ispunjava kriterijume za najmanje jedan poremećaj mentalnog zdravlja, najčešće poremećaj raspoloženja. Znaci upozorenja Veći broj posekotina/opekotina na zglobovima, rukama, nogama, leđima, bokovima, ili na stomaku; Stalno pravdanje ožiljaka na telu; Nošenje dugih rukava tokom vrelih dana radi prikrivanja rana; Pronalaženje britvica, makaza, upaljača, ili noževa na čudnim mestima; Zaključavanje u spavaćoj sobi ili kupatilu satima; Izolacija i izbegavanje socijalizacije. Zašto se neko samopovređuje? Da oseti bol: Mnogi pojedinci se okreću samopovređivanju kao načinu da dožive fizički bol kada su...

---

### Oda živosti: šta se nalazi izvan misli i osećanja?

> Vegetativna živost su naše osnovne telesne funkcije, ono što imamo zajedničko sa svim živim bićima, svim organizmima, od jednoćelijskih algi pa naviše.

- Published: 2021-05-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/oda-zivosti-sta-se-nalazi-izvan-misli-i-osecanja/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, emocije, evolucija, funkcije tela, misli, osećanja, postojanje, telo, živost, život

Ljudi su po prirodi opsednuti sobom. Pitamo se ko smo i šta treba da radimo sa svojim životom. Razmišljamo o tome kako nas drugi vide. Vozimo se vrteškom senzacija, osećanja, emocija i misli, od kojih je većina posvećena nama samima. Skloni smo da se identifikujemo sa svojim unutrašnjim svetom, ali ne i sa svojim osnovnim telesnim funkcijama. Bez obzira na svu svoju brigu o sebi, veoma često zaboravljamo svoje suštinsko ja, ono temeljno sopstvo na kojem počiva najvažnije- život. Ova zaboravnost nesvesno utiče i na ceo naš osećaj i doživljaj toga šta znači biti živ. Volimo da se osećamo živima, ali većina onoga što je zaista potrebno da bismo bili živi ostaje neosetna, neprimetna i neosvešćena. To je ono tiho ja koje nezaustavljivo radi po ceo dan i celu noć, popravljajući, razvijajući, obnavljajući nas. To je naša vegetativna živost. Šta sve uradite za 60 sekundi? Možda mislite da je jedina stvar koju ćete uraditi u narednih par minuta- pročitati ovaj članak. Ali, u vama se trenutno događa mnogo toga što vas održava u životu, a da niste svesni. Zato u nastavku navodimo nekoliko zabavnih činjenica o našem tihom ja i njegovoj aktivnosti, čak i u našim najlenjijim danima: Na glavi imamo između 100. 000 i 150. 000 dlaka, i svaka od njih raste oko 1. 2cm mesečno. To znači da sve vlasi zajedno porastu 2. 8 cm u minuti. Normalna brzina disanja za odrasle je oko 12-20 udisaja u minuti. Ovaj tempo dovodi 11 ml kiseonika u pluća svakih 60...

---

### 7 preduslova za jedinstven prvi sastanak

> Umesto da budete oprezni i sa štitom oko srca, možete li da zamislite sebe kao potpuno autentičnu osobu, od prvog sastanka?

- Published: 2021-05-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/7-preduslova-za-jedinstven-prvi-sastanak/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emocije, emotivni odnosi, intimni partneri, intimnost, ljubav, par, partner, prvi sastanak, romantične veze, sastanak, veza, zaljubljenost

Ako ste poput većine koji tragaju za vezom u današnje doba, možda ste već isprobali sve moguće načine da pronađete ljubav koja će trajati. I uprkos ishodima, još uvek niste spremni da odustanete. Još uvek ste spremni na prvi sastanak. Tekst koji sledi možda vam neće pomoći da pronađete savršenu osobu, ali će vam pomoći da budete autentični, a vaš sastanak jedinstven. Većina osoba bira da prikaže pažljivo oformljenu sliku o sebi prilikom upoznavanja nove osobe. Ako će na kraju biti odbijeni, radije bi da se to dogodi pre nego što u celom tom procesu izgube ranjivi deo sebe. Ali, postoji i mnogo bolji način. Većini on nije prirodan, ni lak, ali oni koji ovo nauče i primene, upoznaće sebe u jednom novom, još lepšem svetlu. Umesto da budete oprezni i proveravate da li je štit oko srca na svom mestu, možete li da zamislite sebe kao potpuno autentičnu osobu, od prvog trenutka? Sledećih sedam koraka pružće vam ono neophodno za ispoljvanje sopstvene autentičnosti. Kada prođete kroz sve korake, možda ćete pronaći novu dubinu komfora, samopouzdanja i vere u sebe. Ujedno ćete pronaći i sve ono iskreno u sebi, što imate i želite da ponudite svom budućem partneru. 1. Odbacivanje starih načina U prošlosti, pre nego što je traganje za vezom postalo nalik kružnim vratima, možda ste imali vremena da istražite prednosti i nedostatke novog partnera. Pre nego što bi se sastanak uopšte dogodio, najverovatnije biste imali saznanja o tome ko je osoba sa kojom se sastajete, od ljudi koji...

---

### Vaš najatraktivniji atribut  i kako ga koristiti

> Često nas određeni ljudi neodoljivo privlače ne zbog izgleda, već zbog toga što čine da se pored njih osećamo važno, vredno i posebno.

- Published: 2021-05-01
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/vas-najatraktivniji-atribut-i-kako-ga-koristiti/
- Categories: Životne teme
- Tags: autentičan život, autentičnost, Autorski clanak, emocije, fizički izgled, jedinstvenost, lepota, ljubav, međuljudski odnosi, nezaboravno, pamćenje, posebnost, prijateljstvo, privlačnost, romantične veze, veze

Priznali to ili ne, živimo u društvu čiji je fokus na fizičkom aspektu. Fizička lepota prikazuje se na vestima, gleda u nas sa naslovnih strana časopisa. Defiluje crvenim tepihom tokom holivudskih dodela nagrada. A zbog sveprisutnosti socijalnih medija, praktično je nemoguće izbeći slike fizičke lepote, koje tako lako zanemaruju posebnost svakog od nas. Pompi koja slavi nedostižni ideal fizičke lepote, kontrastna je stvarnost većine ljudi, koja lako rađa nesigurnost. Ova nezdrava situacija tera nas da upotrebimo razne strategije za fizičko poboljšanje. Sati i sati provedeni u teretani, isprobavanje najnovijih dijeta, ili kozmetičih procedura, od manjih, pa sve do onih ekstremnijih. Činimo sve kako bismo poboljšali ili promenili svoj fizički opis. Srećom, većina ljudi nije ni približno toliko površna koliko nas društveni mediji navode da verujemo. Većina nas svakodnevno teži srećnim, zdravim vezama, ispunjenim ljubavlju sa savršeno nesavršenim pojedincima. Jer većina nas zna da lepota nije površna stvar. A znamo i da je privlačnost mnogo više od fizičkog izgleda. Često nas određeni ljudi neodoljivo privlače ne zbog izgleda, već zbog toga kako se pored njih osećamo. Istraživanja potvrđuju ono što svi instinktivno znamo: postoje emocije za kojima svi žudimo, i želimo da provedemo više vremena sa onima koji mogu da učine da te emocije osetimo. U čemu je magija? U ispunjenju osnovne čovekove želje da se oseća važno, vredno i posebno. Jedan od načina na koji ljudi neguju naš emocionalni uspon ka ovim osećanjima je vrlo jednostavan. Pamte nas, istinski, i rado. Sećam te se! Zamislite da naletite na nekoga sa...

---

### Kako ublažiti strah od smrti

> Mnogi od naših najgorih strahova kada je u pitanju smrt nisu toliko realni, i više se zasnivaju na tome kako zamišljamo smrt.

- Published: 2021-04-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/kako-ublaziti-strah-od-smrti/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: Autorski clanak, bolest, smrt, Strah, strah od smrti, svest, tuga, tugovanje, umiranje, život

Mnogo je racionalnih stvari o kojima treba brinuti kada razmišljamo o sopstvenoj smrti. Možda je najvažnija među njima briga o tome kako će se naši voljeni emocionalno i materijalno nositi sa životom u kome nema nas. Međutim, mnogi od naših najgorih strahova kada je u pitanju smrt nisu toliko realni. Zasnovani su uglavnom na tome kako zamišljamo smrt, što za posledicu ima strahove koji su neutemeljeni. Dobra vest je da smo fizički verovatno već osetili i podneli stvari gore od umiranja. U modernom društvu većina ljudi ima malo direktnog iskustva sa smrću, i većina ne voli da razgovara o toj temi. Naše društvo organizovano je na takav način da se preminuli relativno brzo odvajaju od nas. Tradicija koja podržava opraštanje uz suočavanje sa prizorom preminule osobe sve se ređe praktikuje. Prisustvo dece na sahranama i grobljima uglavnom se izbegava, dodajući osećaj strašnog i nepoznatog pojmu smrti. Ovo je osećaj sa kojim mnogi od nas odrastaju. Za većinu ljudi, strah od procesa umiranja uključuje strah od fizičkog bola, kao i naizgled zastrašujućeg, misterioznog procesa kojim se svest koja predstavlja naše ja gasi, ili bledi. Strah od bola Svi se plašimo bola. Svi smo imali iskustva sa fizičkim bolom, neki više, neki manje. Vrlo je verovatno i da smo bili svedoci ekstremnijih bolova i agonije drugih ljudi, u poređenju sa onim što smo sami iskusili. Sva ova iskustva i prizori čine da se plašimo bola. Fizički bol nastaje oštećenjem živog tkiva. Budući da je smrt konačno uništenje živih tkiva, umemo da pretpostavimo...

---

### Jednostavan način da savladamo osećaj beznađa

> Beznađe je često posledica sužene perspektive u vezi sa onim što nam je važno ili onog što smatramo mogućim, ali ne mora biti trajno stanje.

- Published: 2021-04-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/jednostavan-nacin-da-savladamo-osecaj-beznadja/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, beznadežnost, beznađe, Depresija, emocije, gubitak posla, međuljudski odnosi, nada, osećanja, raskid, samopouzdanje

Osećaj beznađa je često posledica sužene perspektive u vezi sa onim što nam je važno ili onoga što smatramo mogućim. Beznađe čine sistem verovanja, ponašanja i načina na koje se povezujuemo sa ljudima. U kombinaciji sa niskim samopouzdanjem čini da budemo pasivni, da sve više razmišljamo o svojim problemima i kritikujemo sebe zbog svoje nesavršenosti. Ako mislimo da su naši problemi beznadežni, verovatno ćemo odustati od daljih pokušaja, izolovati se, postati hronično nezadovoljni, i možda depresivni. Zato je upravo beznađe jedna od prvih stvari koje treba rešiti. Saznanje da se naše raspoloženje može promeniti podstaći će isprobavanje novih metoda i strategija. Promena dnevne rutine, kao i promena okoline mogu biti dobar podsticaj neophodan za otvoreniji pristup, i slobodu u eksperimentisanju sa drugačijim ponašanjem. Promena načina razmišljanja može nam otvoriti vrata za preduzimanje koraka koji će preokrenuti tok osećanja, i doprineti povratku nade. Zbog čega se osećamo beznadežno? Možda verujemo da se naše raspoloženje nikada neće promeniti - da ćemo se uvek osećati depresivno. Ili nam deluje beznadežno da ćemo ikada pronaći vezu koja nas ispunjava. Možda poteškoće u ostvarenju ciljeva koje smatramo ključnim čine da se osećamo beznadežno . Uzmimo za primer raspoloženje. Recimo da bismo trenutno mogli da ocenimo svoj osećaj beznađa kao 9 na skali od 1 do 10. Nakon toga, važno je da primetimo da li će se ovaj osećaj promeniti tokom dana ili u sledećim danima. Veoma je korisno primetiti smenu pozitivnih i negativnih emocija tokom jedne nedelje. Većina ljudi koji se osećaju beznadežno shvata da...

---

### Dekonstrukcija anksioznosti: isceljenje uma, tela i duha

> Način na koji mozak reaguje na anksioznost može se promeniti kroz prakse koje su fokusirane na sva tri aspekta bića- telo, um i duh.

- Published: 2021-04-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/dekonstrukcija-anksioznosti-isceljenje-uma-tela-i-duha/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: agitacija, anksioznost, Autorski clanak, brigam uznemirenost, čula, dekonstrukcija anksioznosti, disanje, duh, kako pobediti anksioznost, mir, misli, napetost, smirenost, telo, um, vežbe

Model Dekonstrukcija anksioznosti pretpostavlja da jedan osnovni strah leži u osnovi svih strahova koje imamo. Ključ za rešavanje anksioznosti je prepoznavanje osnovnog straha i direktno suočavanje sa njim. Ovaj ključ otvara troje vrata- vrata uma, tela i duha. Otvaranje vrata uma podrazumeva dubok uvid u problem i otkrovenje da on nije stvaran u onom smislu u kome ga obično doživljavamo. U većini slučajeva otkrićemo problem koji je rešiv. Najčešće otkrijemo da su to pretpostavke iz detinjstva, ili različitih iskustava, koje nikada nisu bile preispitane. Otvaranje vrata tela podrazumeva fizičku aktivaciju kako bi se bukvalno prošlo kroz strah, pružajući nam direktno iskustvo da problem koga se plašimo ne može da izvrši svoju pretnju. Otvoriti vrata duha podrazumeva formiranje više perspektive u kojoj strah gubi svoju moć, i postaje beznačajan. Holistički pristup Ovo je jedan od osnovnih opisa onoga što se naziva holistička ili transpersonalna psihoterapija. Troje vrata predstavljaju celinu koja jesmo - um, telo i duh. Nemoguće je obratiti se jednom delu onoga što jesmo, a da se ne obratimo i ostalim delovima. Kao u teoriji sistema, kada je jedan deo zahvaćen, zahvaćen je ceo sistem. I ztao, za postizanje istinske slobode u borbi sa anksioznošću, moramo postići slobodu na svim nivoima- uma, tela i duha. U našoj potrazi za lekom, neraskidivo povezane celine moraju se prepoznati kao takve. Ulazeći na vrata uma, mi tražimo istinski uvid u izvor svoje teskobe. Jednom pronađen, ovaj uvid pokazuje nam da je anksioznost iluzorna. Ako smo ovo zaista videli, tada spontano osećamo da smo...

---

### Zavist: naša najskrivenija emocija

> Zavist je lična bol izazvana željom za nečim što smatramo da je prednost druge osobe. Zavist teško priznajemo, često čak i sebi samima.

- Published: 2021-04-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zavist-nasa-najskrivenija-emocija/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, jednakost, ljubomora, mane, nedostaci, nejednakost, neuspeh, prednosti, uspeh, zavist

„Od svih smrtnih grehova, samo zavist nije nimalo zabavna“. Da bismo osetili zavist, potrebno je da ispunimo tri uslova. Prvo- da se suočimo sa osobom koja poseduje nešto – kvalitet, dostignuće, ili imetak - što je nama izmaklo. Drugo, to isto moramo poželeti za sebe. I treće, ovakav osećaj mora nas lično emotivno boleti. Lično, jer upravo ta lična dimenzija razdvaja zavist od osećanja poput besa ili nepravde. Ukratko, zavist je lična bol izazvana željom za nečim što smatramo da je prednost druge osobe. Zavist teško priznajemo, često čak i sebi samima. Mnogi kažu „ljubomoran“ kada je ono što zaista misle „zavidan“. Zavist i ljubomora su u potpunosti različite konstrukcije. Ako je zavist lični bol izazvan željom za prednostima drugih, ljubomora je lični bol prouzrokovan strahom od gubitka ili deljenja svojih prednosti sa drugima. Zavist uključuje dve osobe, dok ljubomora najčešće uključuje i treću stranu. Zavist je pohlepna, ljubomora posesivna. U poređenju sa zavišću, ljubomoru je lakše priznati, što nam možda sugeriše i da je ona manje od dva zla. Kada zavidimo drugima svet doživljavamo kao igru sa nultim zbirom- ako drugi pobedi, ja gubim. I nekako nam se čini da su nagrade oskudne, a pobedničko mesto samo jedno. Zavist kroz istoriju i danas Zavist je duboko usađena u ljudsku psihu, i zajednička je svim vremenima. Naši preci živeli su u strahu da ne izazovu zavist bogova, i tražili su njihovu milost složenim ritualima i obredima. U grčkoj mitologiji Herina zavist prema Afroditi pokrenula je Trojanski rat. U Bibliji je...

---

### Kako prevazići osećaj ljubomore

> Ljubomora je emocionalna reakcija koju aktivira stvarno ili očekivano interesovanje za drugu osobu, od strane nekoga do koga vam je stalo.

- Published: 2021-04-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-prevazici-osecaj-ljubomore/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: afektivno vezivanje, Autorski clanak, iskrenost, ljubav, ljubomora, međuljudski odnosi, partnerstvo, romantične veze, veze

Ljubomora, Šekspirovo zelenooko čudovište, univerzalno je ljudsko iskustvo. Ljubomora je višedimenzionalna: uključuje emocije (anksioznost, bes), misli („Ostaviće me zbog njega“, „Voli je više nego što voli mene“) i ponašanja (zanovetanje, proveravanje partnera). Kada ljubomora uđe u romantične veze, često donosi bol, jer nakon nje slede sumnja i sukob. Uobičajena zabluda je da je ljubomora znak ljubavi, ali ljubomora više govori o osećanjima prema sebi nego o samoj ljubavi. Ljubomora je delom svojstvo pojedinca- oblikovana je njegovom ličnošću i jedinstvenom istorijom. U kojim situacijama i na koji način neko oseća ljubomoru, zavisiće od same osobe. Podjednako važno, ljubomora je takođe i svojstvo veze, koja proizilazi iz dinamike para, kao proizvod jedinstvenosti njihovog odnosa i bliskosti. U ovom okviru, kada i na koji način osećate i izražavate ljubomoru, ima veze sa vama, osobom sa kojom ste, i vašom vezom. Ljubomora je takođe, kao i sve ljudsko, oblikovana i u socijalno-kulturnom miljeu. Kada i kako postanete ljubomorni ima veze sa onim što diktiraju vaša kultura, društveni običaji, tradicija i očekivanja koja su deo vašeg života. Faktori koji doprinose osećaju ljubomore Šta se zaista krije u korenu ljubomore? Istraživanja povezuju nekoliko osobina sa ljubomorom: Nisko samopouzdanje; Neuroticizam: crta ličnosti sa opštom tendencijom ka ćudljivosti, anksioznosti i emocionalnoj nestabilnosti; Osećaj nesigurnosti i posesivnosti; Zavisnost od partnera; Osećaj neadekvatnosti u vezi (strah da niste dovoljno dobri za svog partnera) ; Anksiozni stil afektivnog vezivanja: hronična orijentacija prema romantičnim vezama koja uključuje strah da će vas partner napustiti ili vas neće voleti dovoljno. Šta uraditi ukoliko osećate...

---

### Postporođajna depresija: mama, beba, i stereotipi

> Kod nekih majki postporođajna depresija razvije se najverovatnije kao rezultat kombinacije faktora tela, uma i načina života.

- Published: 2021-04-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/postporodjajna-depresija-mama-beba-i-stereotipi/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, baby blues, beba, Depresija, dete, majčinstvo, majka, postnatalna depresija, postporođajna depresija, postporođajna tuga, roditeljstvo, tuga

Većina budućih roditelja bude upozorena na postporođajnu tugu, koja se opisuje kao relativno blagi i kratkotrajni oblik depresije koji se javlja kod oko 80% novih majki. Neki od tipičnih simptoma uključuju razdražljivost, nesanicu, anksioznost, neočekivanu plačljivost i nepredvidive promene raspoloženja. Obično se pojave oko četvrtog ili petog dana nakon porođaja, i simptomi relativno brzo izblede i nestanu. Međutim, kod nekih majki postporođajna tuga razvije se u postporođajnu depresiju. Postporođajna depresija javlja se najverovatnije kao rezultat kombinacije faktora tela, uma i načina života. Tuga se pripisuje padu proizvodnje estrogena u telu, dok postporođajna depresija zalazi malo dublje. Između 15 i 30% majki pati od ovog oblika depresije. Za mnoge trudnice misli o postporođajnoj depresiji izazivaju osećaj straha i gubitka kontrole. Ono što mnogi ne znaju jeste da žene sa postporođajnom depresijom obično pokažu znake upozorenja tokom trudnoće. Žene kod kojih se depresija javi u trudnoći često pate od depresije i godinama nakon porađaja. Depresija u trudnoći kod većine žena jednostavno ne prolazi sama od sebe. Studije su pokazale da je među ženama koje su imale simptome depresije u trudnoći, 78% njih imalo otprilike isti nivo depresije od trudnoće do kada je njihovo dete krenulo u vrtić. Preostalih 22% imalo je teže simptome u trudnoći koji su se pogoršavali kako je dete raslo. Sukob prošlosti i sadašnjosti U pokušajima da se utvrdi zašto hormonalne promene na neke žene utiču snažnije, a na neke slabije, studije su otkrile da brojni psihosocijalni faktori doprinose razvoju postporođajne depresije. Neke majke se osećaju izolovano i preopterećeno...

---

### Poremećaj ishrane: samosaosećanje kao lek za perfekcionizam

> Samosaosećanje je važno sredstvo u borbi protiv perfekcionističkih tendencija, i može pomoći u potpunijem oporavku od poremećaja ishrane.

- Published: 2021-04-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaj-ishrane-samosaosecanje-kao-lek-za-perfekcionizam/
- Categories: Poremećaji ishrane
- Tags: Anoreksija, Autorski clanak, Bulimija, fizički izgled, intuitivna ishrana, ishrana, izgled, oporavak, perfekcionizam, poremećaj ishrane, poremećena ishrana, prejedanje, restrikcije, samosaosećanje, saosećanje, savršenstvo, telo, zdrava ishrana

Mnogi ljudi pogrešno razumeju perfekcionizam, pretpostavljajući da on potiče iz motivacije ili profesionalizma. Pravi perfekcionizam je mnogo komplikovaniji - i štetniji - od toga. Nastojanje da budemo savršeni može se pronaći u svim oblastima života, uključujući školu i posao, hobije i sport, čišćenje i organizovanje, pisanje i govor, veze, fizički izgled, zdravlje i higijenu. Uz dijagnostikovan poremećaj ishrane često ide i visok nivo perfekcionizma Perfekcionizam se može uvući i u navike u ishrani. Jedna od studija pokazuje da osobe sa dijagnostikovanim poremećajem ishrane imaju znatno veći nivo perfekcionizma od ostalih. Poremećaji ishrane, uključujući anoreksiju, bulimiju i poremećaj prejedanja, često idu uz perfekcionistički način razmišljanja. Sa druge strane, važno je da ne pretpostavljamo da se svaki perfekcionista u našem životu bori sa poremećajem ishrane. Ali, podjednako je važno razumeti kako ova dva stanja mogu biti povezana, i kako menjanje perfekcionizma samosasoećanjem može pomoći u oporavku. Nemogući, nerealni standardi su štetni Na težnju ka izvrsnosti se generalno gleda kao na pozitivnu osobinu i naširoko je hvaljena u našoj kulturi. Perfekcionizam podiže ovu težnju na nerealan nivo na kome nema fleksibilnosti, i može biti veoma štetan. Neke od karakteristika ovakvog perfekcionizma su: Visoki standardi za sebe ili druge ljude. Ovakve standarade drugi mogu smatrati ekstremnim ili čak nemogućim. Određivanje sopstvene vrednosti na osnovu sposobnosti da se ovi nemoguće visoki standardni dostignu. Uporno pridržavanje ovakvih standarda, uprkos negativnim posledicama ili razumevanju da su ekstremni. Prekomerno organizovanje, pravljenje spiskova i planiranje. Izbegavanje ili odlaganje, i odugovlačenje zbog straha od nemogućnosti da se ispune visoki standardi....

---

### Istraživanje, odabir i promena karijere

> Dok prolazite kroz proces istraživanja, neke od dokazanih teorija iz oblasti razvoja i promene karijere mogu vam ublažiti nelagodnosti

- Published: 2021-04-17
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/istrazivanje-odabir-i-promena-karijere/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, karijera, posao, promena, promena karijere, razvoj karijere, svestranost, talenat, tranzicija, usmerenje, životne uloge

Šta bi moglo biti zajedničko COVID-19 vakcini i donošenju odluka kada je u pitanju karijera? Oboje imaju svoju verziju neželjenih efekata, a neugodnost koju osetite znači da ste na pravom putu. Centar za kontrolu i prevenciju bolesti navodi da su neželjeni efekti koji se mogu javiti nakon vakcinacije normalni i znak su da telo gradi imunitet protiv virusa. Nelagodnost usled temperature ili drugi simptomi slični gripu nisu nimalo zabavni, ali upravo ta nelagodnost znači da vakcina deluje. Slična nelagodnost može se javiti kada pokušavate da otkrijete pravac vaše karijere. Ovo nije vrsta nelagodnosti koja se detektuje na toplomeru, ali ipak može biti zastrašujuća i zbunjujuća. Zašto je istraživanje karijere stresno Istraživanje mogućih pravaca u karijeri, bilo da se radi o prvom iskustvu nakon fakulteta ili promeni nakon određenog vremena, proces je koji neizbežno uključuje emocionalne uspone i padove. Nakon što sagledate ko ste i šta želite – koji su vaši interesi, u čemu ste dobri, šta je za vas značajno i od vrednosti, kakav vam je radni stil i koje su vam radne potrebe – možete se okrenuti istraživanju karijere i sferama koje bi vam odgovarale. Ovaj proces ume da bude naporan. Retko koji test za procenu karijere ukazuje na jednu opciju koja bi bila najbolja za vas. I retko kada se sama od sebe javi jasna slika koja otkriva vaše savršeno profesionalno zvanje. Umesto toga, proces je veoma pešački. Kao i kod svake važne odluke u životu, proći ćete kroz mnoštvo informacija kako biste saznali više o svojim željama,...

---

### Neodlučnost: kako do lakšeg donošenja odluka

> Neodlučnost je vrsta hroničnog odugovlačenja do kog dolazi kada neko mora da donese važnu odluku, ali se oseća preplavljeno brojem izbora.

- Published: 2021-04-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/neodlucnost-kako-do-lakseg-donosenja-odluka/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, donošenje odluka, ispravna odluka, izbor, mogućnost izbora, neodlučnost, neuspeh, odlaganje, odlučnost, odluka, odugovlačenje, pogrešna odluka, prokrastinacija, Strah, strah od neuspeha, strepnja, stres, uspeh, važna odluka

Da li ikada zateknete sebe u vrtešci svoje neodlučnosti- kako bespotrebno, u nedogled, razmišljate o nekoj odluci ili na svaki mogući način izbegavate donošenje odluke ? Kada imate nekoliko (često podjednako dobrih) opcija između kojih možete izabrati, neiscrpno istražujete svaki detalj, premišljajući se satima, ili danima, da biste se na kraju osećali izmoreno i savladano. Da li vam ovakva situacija zvuči poznato? Svima nama je ponekad konačni izbor pomalo zastrašujuća misao, zahvaljujući svim opcijama koje preostaju, nesigurnosti da li smo napravili pravi izbor, i „šta ako“ pitanjima. Istraživači su ovom ponašanju posvetili poslednje tri decenije i nazvali ga neodlučnošću, odnosno prokrastinacijom donošenja odluke. Neodlučnost kao strategija Neodlučnost je vrsta hroničnog odugovlačenja do kog dolazi kada neko mora da donese važnu, često stresnu odluku, ali se oseća preplavljeno brojem izbora. Sledi potraga za informacijama koja se pretvara u izgovor da nije bilo dovoljno vremena za donošenje konačne odluke. Ovakve osobe nisu lenje- samo čine sve da izbegnu tešku odluku. Primer ove situacije je izbor odgovarajućeg posla ili odabir partnera. Istraživanja su pokazala i da je neodlučnost povezana sa neuroticizmom. Osobe koje ispoljavaju neuroticizam kao crtu ličnosti imaju tendenciju da razmišljaju o svemu što bi moglo poći po zlu. Odlaganje ili izbegavanje donošenja odluka za njih je strategija pomoću koje izbegavaju zamišljene negativne posledice. Međutim, ovo je samo kratkoročni lek za uznemirenost pri donošenju odluke. Neodlučni ljudi često ulažu velike napore kako bi stvorili situacije u kojima ne moraju da donose odluke, često tvrdeći da su jednostavno zaboravili („Nisam stigao/la da istražim...

---

### Mirtazapin (Remeron, Remirta, Calixta, Mirzaten, Tifona)

> Mirtazapin je antidepresiv koji se koristi u lečenju poremećaja kao što su: depresija, nesanica, opsesivno kompulzivni poremećaj, anksioznost

- Published: 2021-04-14
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/antidepresivi/mirtazapin-remeron-remirta-calixta-mirzaten-tifona/
- Categories: Antidepresivi, Lekovi
- Tags: antidepresiv

U ovom uputstvu pročitaćete: Šta je lek Mirtazapin (Remeron, Remirta, Calixta, Mirzaten, Tifona) i čemu je namenjen Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Mirtazapin (Remeron, Remirta, Calixta, Mirzaten, Tifona) Kako se upotrebljava lek Mirtazapin (Remeron, Remirta, Calixta, Mirzaten, Tifona) Moguća neželjena dejstva ŠTA JE LEK MIRTAZAPIN (REMERON, REMIRTA, CALIXTA, MIRZATEN, TIFONA) I ČEMU JE NAMENJEN Mirtazapin (Remeron, Remirta, Calixta, Mirzaten, Tifona) pripada grupi lekova koji se nazivaju antidepresivi. Mirtazapin (Remeron, Remirta, Calixta, Mirzaten, Tifona) se koristi u lečenju depresije, kod odraslih pacijenata. Dejstvo leka Mirtazapin (Remeron, Remirta, Calixta, Mirzaten, Tifona) počinje posle 1 do 2 nedelje. Možete očekivati poboljšanje posle 2 do 4 nedelje. Razgovarajte sa vašim lekarom ako posle 2 do 4 nedelje ne osećate poboljšanje ili osećate pogoršanje. Više informacija možete naći u poglavlju „Kada možete da očekujete poboljšanje“ u odeljku 3. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK MIRTAZAPIN (REMERON, REMIRTA, CALIXTA, MIRZATEN, TIFONA) Lek Mirtazapin (Remeron, Remirta, Calixta, Mirzaten, Tifona) ne smete koristiti: ako ste alergični na mirtazapin ili bilo koji drugi sastojak ovoga leka (naveden u odeljku 6). Ukoliko je tako, porazgovarajte o tome sa Vašim lekarom što je pre moguće a pre uzimanja leka Mirtazapin (Remeron, Remirta, Calixta, Mirzaten, Tifona). ako uzimate ili ste u skorije vreme uzimali (u poslednje 2 nedelje) lekove pod nazivom inhibitori monoamino oksidaze (MAO inhibitori). Upozorenja i mere opreza Posavetujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom pre primene leka Mirtazapin (Remeron, Remirta, Calixta, Mirzaten, Tifona). Kada uzimate lek Mirtazapin (Remeron, Remirta, Calixta, Mirzaten, Tifona),...

---

### Kvetiapin (Actawell, Seroquel, Q-Pin, Kventiax)

> Kvetiapin je antipsihotik nove generacije koji se koristi u lečenju poremećaja kao što su: shizophrenia, psihoza i bipolarni poremećaj

- Published: 2021-04-14
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/kvetiapin-actawell-seroquel-q-pin-kventiax/
- Categories: Lekovi
- Tags: antipsihotik, kvetiapin

U ovom uputstvu pročitaćete: Šta je lek Kvetiapin (Actawell, Seroquel, Q-Pin, Kventiax) i čemu je namenjen Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Kvetiapin (Actawell, Seroquel, Q-Pin, Kventiax) Kako se uzima lek Kvetiapin (Actawell, Seroquel, Q-Pin, Kventiax) Moguća neželjena dejstva Šta je lek Kvetiapin (Actawell, Seroquel, Q-Pin, Kventiax) i čemu je namenjen Lek Kvetiapin (Actawell, Seroquel, Q-Pin, Kventiax) sadrži aktivnu supstancu koja se zove kvetiapin. Kvetiapin pripada grupi lekova koji se zovu antipsihotici. Lek Kvetiapin (Actawell, Seroquel, Q-Pin, Kventiax) se koristi za lečenje nekoliko bolesti kao što su: Bipolarna depresija: poremećaj raspoloženja uz osećaj tuge, depresije, osećaj krivice, nedostaje Vam energija, gubitka apetita ili poremećaja sna. Manija: poremećaj raspoloženja, kada se osećate veoma uzbuđeno, ushićeno, usplahireno, entuzijastično ili hiperaktivno ili imate smanjenu sposobnost rasuđivanja, uključujući postojanje agresije ili destruktivnog ponašanja. Shizofrenija: halucinacije (priviđanje stvari i glasova koji ne postoje), verovanje u stvari koje nisu istinite, osećaj sumnjičavosti, nervoze, zbunjenosti, osećaj krivice, napetosti i depresije. Vaš lekar može da nastavi da Vam propisuje lek Kvetiapin (Actawell, Seroquel, Q-Pin, Kventiax) čak i ako se bolje osećate. 2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Kvetiapin (Actawell, Seroquel, Q-Pin, Kventiax) Lek Kvetiapin (Actawell, Seroquel, Q-Pin, Kventiax) ne smete primenjivati: ako ste alergični (preosetljivi) na kvetiapin ili bilo koju od pomoćnih supstanci leka Kvetiapin (Actawell, Seroquel, Q-Pin, Kventiax) ukoliko uzimate neki od sledećih lekova: -neke lekove za lečenje HIV infekcije; -neke lekove za lečenje gljivičnih infekcija (azoli); -lekove za lečenje infekcija (eritromicin ili klaritromicin); -za lečenje depresije (nefazodon). Ne uzimajte...

---

### 7 tajni za vezu koja traje

> Braku, vanbračnoj zajednici ili bilo kojoj romantičnoj vezi na duge staze, potrebno je par stvari da bi uspešno, u ljubavi, trajala godinama.

- Published: 2021-04-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/7-tajni-za-vezu-koja-traje/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, brak, konflikt, ljubav, nežnost, partnersski odnosi, partnerstvo, porodica, posvećenost, privrženost, romantična veza, svađa, trajna veza, veza, zajedništvo

Bez obzira da li ste tek započeli vezu ili imate već nekoliko decenija zajedništva iza sebe, bilo da vašu ljubavnu pesmu peva Ed Sheeran, ili je vaša pesma ona od Eagles-a, bilo da je sledeća godišnjica druga ili dvadeseta, svi bi trebalo da negujemo svoju vezu. Braku, vanbračnoj zajednici ili bilo kojoj romantičnoj vezi na duge staze, potrebno je par stvari kako bi uspešno, u ljubavi, trajala godinama. U nastavku govorimo o sedam ključnih stavki- potkrepljenih naukom- koje će vam obezbediti dugoročnu vezu, potpuno različitu od one opisane tematskom pesmom humorističke serije „Bračne vode“. 1. Budite svoji Pre nego što u svoj život poželite dobrodošlicu drugoj osobi, važno je da uložite vreme u sebe. Vaš život ne mora biti u potpunosti „sređen“, formatrian i obojen, ali važno je da se na zdrav način odvojite od porodice iz koje potičete. Ako vas majka još uvek budi ujutro ili vam pere veš, pravo je vreme da sopstveni život postavite na čvrste temelje, pre nego što ga upoznate sa životom druge osobe. 2. Budite tim Problemi poput različitih pogleda na roditeljstvo, čistoću i novac mogu izgledati nerešivo. Najmanje konstruktivan pristup rešavanju ovakvih problema je kroz svađu i traganje za krivcem. Umesto toga, isprobajte sledeći pristup- dajte zajedničkom problemu sopstveni, odvojeni identitet. Napravite promenu u perspektivi koji spaja vas i vašeg partnera u tim, u zajedničkoj borbi protiv problema. Neka problem bude neprijatelj protiv koga se zajedno borite. Umesto da se približite problemu dok svog partnera vidite kao svojeglavog i nekog ko vas izluđuje,...

---

### 5 nezvaničnih vrsta depresije

> Iako ima mnogo lica, među kojima postoje ona koja nisu lako prepoznatljiva, i koja ne spadaju u zvaničnu dijagnozu, depresija je izlečiva.

- Published: 2021-04-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/5-nezvanicnih-vrsta-depresije/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, dijagnostika, distres, gubitak, lecenje depresije, melanholija, neuspeh, PTSP, simptomi, simptomi depresije, trauma

Depresija ima mnogo lica, među kojima postoje ona koja nisu lako prepoznatljiva, i koja ne spadaju u zvaničnu dijagnozu. Depresija je poput salate. Salate su zapanjujuće raznolike. Obilna salata od kelja i kinoe, kremasta salata od krompira, voćna salata- sve su to salate. Kako onda grupisati tako različite stvari? Na dva načina: prvo- salata se pravi sa više komponenti (ne možete imati jedan sastojak i nazvati ga salatom). I drugo- svi sastojci salate povezani su u celinu prelivom. Depresija je slična. Sa devet odvojenih zvaničnih simptoma (od kojih je potrebno pet ili više za uspostavljanje dijagnoze) postoji stotine mogućih kombinacija. Sve te kombinacije imaju neke zajedničke osobine – preliv, takoreći. Glavni sastojci za preliv Bez obzira na sveukupnu razlnolikost simptoma koje neko ima, tri stvari su uobičajene: Promene raspoloženja: prema studiji u koju je bilo uključeno oko 1. 200 depresivnih ispitanika, 97% osoba sa depresijom bori se sa svojim raspoloženjem. Hronično se osećaju nesrećno, beznadežno ili bespomoćno. Anhedonija: nešto više od 96% osoba sa depresijom pati i od anhedonije- stanja u kome je sposobnost da se osete radost, zadovoljstvo, ili uživanje stavljena na pauzu. Umor: oko 94% osoba sa depresijom oseća se umorno i iscrpljeno, sa izuzetno niskim nivoom energije. Nakon ova tri navedena simptoma postoji ogroman spektar simptoma i stotine mogućih profila. Da stvar bude komplikovanija, neki od simptoma nalaze se na suprotnim krajevima spektra. Na primer, i gubitak apetita i prejedanje su simptomi. Isto važi i za kontradiktorne simptome poput osećaja uznemirenosti naspram osećaja težine i sputanosti. Ili,...

---

### Gde nas u telu bole emocije?

> Ako fizički i emocionalni bol imaju slične neuronske uticaje, zašto ne bismo uzimali paracetamol i za tugu, gubitak ili očaj?

- Published: 2021-04-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/gde-nas-u-telu-bole-emocije/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bes, bol, emocije, emocionalna bol, emotivna bol, fizička bol, mozak, sreća, telo, tuga

Kada osetimo emocionalnu bol, aktiviraju se ista područja mozga kao i kada osećamo fizičku bol. Aktiviraju se prednja insula i prednji cingulativni korteks. Jedna od studija pokazala je da se ove regije aktiviraju kada osoba doživi socijalno odbacivanje vršnjaka. Druga studija pokazala je da se iste regije aktiviraju kada osoba koja doživi raskid romantične veze gleda u fotografiju bivšeg partnera. Dakle, ako fizički i emocionalni bol imaju slična neuronska obeležja, zašto ne bismo uzimali paracetamol i za tugu, gubitak ili očaj? U jednoj studiji, osobama koje su nedavno doživele bol usled socijalnog isključivanja rečeno je da uzimaju paracetamol svakodnevno tokom tri nedelje. Ispitanici su prijavili manje bolnih osećanja tokom tog perioda. Nakon isteka perioda lečenja, snimci mozga pokazali su smanjenu aktivaciju u prednjoj insuli i u prednjem cingulativnom korteksu. Ova studija nije rađena u cilju promocije paracetamola i drugih analgetika kao psihoaktivnih lekova. Umesto toga, ideja je bila da se pokaže da su tokom evolucije naša tela odabrala ekonomičniji put. Koriste jedan neuronski sistem za detektovanje i osećanje bola, bez obzira da li je u pitanju emocionalni ili fizički bol. Iako je možda dobra ideja uzeti lek za ublažavanje bolova u akutnoj fazi fizičkog i emocionalnog bola, ovo nije dugoročno rešenje za zalečenje povređenih osećanja i tuge. Svesnost o telu Bol je uvek i fizičko i emocionalno iskustvo. Ako udarite nožni palac, pored fizičkog bola, verovatno ćete biti i besni, ili razočarani u sebe, ili u nekoga drugog ko bi bio adekvatan „krivac“. Zašto si ostavio kutiju tamo gde nisam...

---

### Emocije i depresija: ABC model

> Kada je u pitanju depresija, raspoloženje je glavni junak svih naslovnih strana, i obično uključuje čitav splet negativnih emocija.

- Published: 2021-04-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/emocije-i-depresija-abc-model/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: ABC model, Albert Ellis, anksioznost, Autorski clanak, Depresija, emocije, iracionalnost, KBT, lecenje depresije, nemoć, pomoć i podrška, psihoterapeut, psihoterapija, raspoloženje, REBT, strepnja, stvarnost, uverenja

Kada je u pitanju depresija, raspoloženje je glavni junak svih naslovnih strana, i obično uključuje čitav splet negativnih emocija. Da li vas stid prati kao senka? Da li se osećate preplavljeno strepnjom? Da li je vaša tolerancija na frustraciju niska? Da li pucate zbog sitnica? Ako bolujete od depresije, šanse su da ćete imati bar još jedno neprijatno emocionalno stanje. Kod 40-60% slučajeva, osobe sa depresijom prvo su imale anksioznost. U 30-50% slučajeva, depresiju prati bes. Česti su i stid, krivica i niska tolerancija na frustraciju. U daljem tekstu upoznaćemo vas sa ABC modelom Alberta Elisa, američkog kliničkog psihologa i osnivača REBT psihoterapije. Navedeni model služi za prevazilaženje destruktivnih, negativnih emocija. Pokazaćemo vam i kako ovaj pristup možete iskoristiti kao metod samopomoći. Racionalna ekspresija Šta vas najviše muči? Da li je to nenadoknadivi gubitak? Da li je to niz neuspeha? Da li je nepredvidljivost kada će se depresija ponovo javiti? Da li je to sama depresija? Ako je to slučaj, možda vas muči nedostatak kontrole nad ovom situacijom. Iako to ne znači da nemate kontrolu nad sobom. Način na koji vidite svoju situaciju utiče na to kako se osećate, iako ne utiče na vas u celosti. Kada ste depresivni, možete se čvrsto držati svojih negativnih, iracionalnih uverenja o depresiji. Na primer, ukoliko verujete da ste nemoćni da prevaziđete depresiju, zanemarićete sve dokaze koji se suprotstavljaju vašem verovanju. Alfred Adler, osnivač škole individualne psihologije, svestan ove pristrasnosti, izjavio je: „Čovek ne menja svoje obrasce ponašanja, već iskreće i izvrće svoja iskustva...

---

### Aripiprazol (Bipodis, Trefero, Zylaxera, Azolar)

> Aripiprazol se koristi za lečenje poremećaja kao što su psihoza, bipolarni poremećaj, manija, depresija i shizofrenija

- Published: 2021-04-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/aripiprazol-bipodis-trefero-zylaxera-azolar/
- Categories: Lekovi
- Tags: antipsihotik, aripiprzol, bipodis, psihoza

U ovom uputstvu pročitaćete: Šta je lek Aripiprazol (Bipodis, Trefero, Zylaxera, Azolar) i čemu je namenjen Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Aripiprazol (Bipodis, Trefero, Zylaxera, Azolar) Kako se uzima lek Aripiprazol (Bipodis, Trefero, Zylaxera, Azolar) Moguća neželjena dejstva Šta je lek Aripiprazol (Bipodis, Trefero, Zylaxera, Azolar) i čemu je namenjen Lek Aripiprazol (Bipodis, Trefero, Zylaxera, Azolar), tableta, sadrži aktivnu supstancu aripiprazol i pripada grupi lekova koja se zove antipsihotici. Upotrebljava se za lečenje odraslih i adolescenata uzrasta 15 ili više godina sa oboljenjem koje karakterišu simptomi kao što su stanja kada pacijent čuje, vidi ili oseća stvari kojih nema (halucinacije), sumnjičavost, pogrešna verovanja, nepovezan govor i ponašanje i emocionalna otupelost. Osobe sa ovim oboljenjem takođe mogu osećati depresiju, krivicu, nervozu ili napetost. Lek Aripiprazol (Bipodis, Trefero, Zylaxera, Azolar) se koristi za lečenje odraslih osoba i adolescenata uzrasta 13 ili više godina koje boluju od stanja čiji su simptomi “povećano” raspoloženje, preterana količina energije, manja potreba za snom nego što je to uobičajeno, vrlo brz govor i ubrzan tok misli i ponekad velika razdražljivost. Lek Aripiprazol (Bipodis, Trefero, Zylaxera, Azolar) takođe sprečava povratak takvog stanja kod pacijenta koji su prethodno dobro reagovali na terapiju lekom Aripiprazol (Bipodis, Trefero, Zylaxera, Azolar). Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Aripiprazol (Bipodis, Trefero, Zylaxera, Azolar) Lek Aripiprazol (Bipodis, Trefero, Zylaxera, Azolar) ne smete uzimati: Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aripiprazol ili bilo koju drugu pomoćnu supstancu ovog leka (navedenu u odeljku 6. ) Upozorenja i mere opreza Porazgovarajte...

---

### Escitalopram (Elicea, Lata, Escital, Eloriqa, Esram)

> Escitalopram je lek koji se koristi za lečenje depresija, i poremećaja kao što us: panični napad, anksioznost, fobija

- Published: 2021-04-06
- Modified: 2024-04-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/escitalopram-elicea-lata-escital-eloriqa-esram-prames/
- Categories: Antidepresivi, Lekovi
- Tags: antidepresiv, Depresija, escitalopram

U ovom uputstvu pročitaćete: Šta je lek Escitalopram (Elicea, Lata, Escital, Eloriqa, Esram, Prames) i čemu je namenjen Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Escitalopram (Elicea, Lata, Escital, Eloriqa, Esram, Prames) Kako se upotrebljava lek Escitalopram (Elicea, Lata, Escital, Eloriqa, Esram, Prames) Moguća neželjena dejstva ŠTA JE LEK ESCITALOPRAM (ELICEA, LATA, ESCITAL, ELORIQA, ESRAM, PRAMES) I ČEMU JE NAMENJEN Lek Escitalopram (Elicea, Lata, Escital, Eloriqa, Esram, Prames) sadrži aktivnu supstancu escitalopram. Lek Escitalopram (Elicea, Lata, Escital, Eloriqa, Esram, Prames) pripada grupi antidepresiva poznatih kao selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI). Ovi lekovi deluju na serotoninski sistem u mozgu tako što povećavaju nivo serotonina. Smatra se da su smetnje u serotoninskom sistemu važan faktor u razvoju depresije i srodnih oboljenja. Lek Escitalopram (Elicea, Lata, Escital, Eloriqa, Esram, Prames) sadrži escitalopram i koristi se za lečenje depresije (velikih depresivnih epizoda) i anksioznih poremećaja (kao što su panični poremećaj sa agorafobijom (strah od otvorenog prostora) ili bez nje, socijalni anksiozni poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj i opsesivno-kompulzivni poremećaj (prisilne misli koje Vas teraju da stalno ponavljate određenu radnju)). Može potrajati par nedelja pre nego što počnete da se osećate bolje. Nastavite sa uzimanjem leka Escitalopram (Elicea, Lata, Escital, Eloriqa, Esram, Prames), iako je potrebno određeno vreme pre nego što osetite poboljšanje Vašeg stanja. Morate porazgovarati sa lekarom ukoliko se ne osećate bolje ili ako se osećate lošije. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK ESCITALOPRAM (ELICEA, LATA, ESCITAL, ELORIQA, ESRAM, PRAMES) Lek Escitalopram (Elicea, Lata, Escital, Eloriqa, Esram, Prames)...

---

### Bensedin (Diazepam, Apaurin)

> Bensedin (Diazepam, Apaurin) je lek koji se primenjuje kao anksiolitik odnosno lek za umirenje anksioznosti, napetosti i nemira

- Published: 2021-04-06
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/bensedin-diazepam-apaurin/
- Categories: Lekovi
- Tags: anksiolitik, bensedin, diazepam

Terapijske indikacije Odrasli Za kratkoročno smanjenje simptoma (samo 2-4 nedelje) kod teškog oblika anksioznosti, koja onesposobljuje pacijenta ili izaziva neprihvatljive tegobe, a javlja se ili sama ili udružena sa nesanicom ili kratkotrajnim psihosomatskim, organskim ili psihičkim oboljenjem. Cerebralna paraliza. Mišićni spazam. Kao dodatna terapija u pojedinim vrstama epilepsije (npr. mioklonus). Simptomatsko lečenje akutne alkoholne apstinencije. Premedikacija nervoznih pacijenata kod stomatoloških intervencija. Premedikacija kod hirurških intervencija. Deca Kontrola napetosti i razdražljivosti u cerebralnoj spastičnosti u određenim slučajevima. Kao dodatna terapija u kontroli mišićnih spazama kod tetanusa. Oralna premedikacija. Doziranje i način primene Doziranje Za postizanje anksiolitičkog efekta treba dati najnižu efektivnu dozu; lečenje ne treba da traje duže od 4 nedelje i lek treba postepeno povlačiti iz terapije. Kod pacijenata kod kojih je duže trajala terapija benzodiazepinima može biti potreban i duži period za povlačenje leka iz terapije. Ne preporučuje se dugotrajna hronična upotreba leka. Odrasli Anksiozna stanja, opsesivno-kompulsivne neuroze i drugi psihijatrijski poremećaji: 5 mg-30 mg dnevno u podeljenim dozama. Insomnija udružena sa anksioznošću: 5 mg - 15 mg pre spavanja. Cerebralna paraliza: 5 mg - 60 mg dnevno u podeljenim dozama. Spasticitet gornjeg motornog neurona: 5mg - 60 mg dnevno u podeljenim dozama. Mišićni spazam različite etiologije, fibrozitis, cervikalni spondilitis: 5 mg - 15 mg dnevno u podeljenim dozama. Dodatna terapija pojedinih tipova epilepsije: 2 mg - 60 mg dnevno u podeljenim dozama. Alkoholna apstinencija: 5 mg - 20 mg, ponoviti ukoliko je neophodno za 2 do 4 sata. Oralna premedikacija kod stomatoloških intervencija: 5 mg noć uoči intervencije,...

---

### Odlaganje školskih obaveza kod dece

> Odlaganje kućnih i školskih obaveza dece čest su razlog javljanja roditelja psihologu, jer se osećaju nemoćno pred naletom škoskog gradiva.

- Published: 2021-04-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/odlaganje-skolskih-obaveza-kod-dece/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, domaći zadatak, odlaganje, odlaganje obaveza, odlaganje obaveza kod dece, prokrastinacija, roditeljstvo, saveti, školovanje, školske obaveze

Prokrastinacija ili odlaganje kućnih i školskih obaveza dece čest su razlog javljanja roditelja psihologu. Sve više roditelja oseća se nemoćno pred naletom školskog gradiva. Ne pomaže ni činjenica da se sada uglavnom od kuće idu u školu. Osim uspostavljanja dnevne rutine, postavljanja granica i definisanja jasnijih uloga kako bi dete naučilo da preuzima odgovornosti, psiholog se susreće i sa anksioznošću roditelja zbog toga što njihova deca "nemaju pojam o vremenu", te rodtelji imaju utisak da ukoliko ih ne bi neprestano nadgledali i podsećali na njihove obaveze deca bi u nedogled sve odlagala. Od sutra ne odugovlačim (ali stvarno) je veoma korisna i šaljiva knjiga koja se bavi problemom odlaganja kroz praktične savete. U ovoj kratkoj i razigrano ilustrovanoj knjizi Kreativnog centra dati su praktični i korisni saveti kako da dete izbegne odlaganje. Osim onoga što u samoj knjizi možete naći, voleli bismo da vam i u ovom tekstu ponudimo neka rešenja ovog problema. Šta možete preduzeti Na primer roditeljima se savetuje da dete obavi sve svoje fiziološke potrebe pre nego što sedne da uči. Da pije, jede, ode do toaleta... Poželjno je da postoji radni prostor u kome neće biti igračaka ili drugih predmeta koji deci mogu odvlačiti pažnju. Nekad je prosto dovoljno da dete sedi do prozora. Osim toga sve prijatne aktivnosti, koje dete voli, poželjno je da uslede nakon izvršenja školskih obaveza. Na taj način dete je motivisano da što pre završi zadatak. Pored toga, znatno je teže prekinuti aktivnost koju volimo da bismo radili nešto što ne...

---

### Bupropion (Wellbutrin, Zyban)

> Bupropion / Wellbutrin XR je lek koji se koristi za lečenje depresija, i poremećaja kao što us: panični poremećaj, anksioznost, fobija

- Published: 2021-03-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/bupropion-wellbutrin-zyban/
- Categories: Antidepresivi, Lekovi
- Tags: antidepresiv

U ovom uputstvu pročitaćete: Šta je lek Wellbutrin XR i čemu je namenjen Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Wellbutrin XR Kako se uzima lek Wellbutrin XR Moguća neželjena dejstva 1. Šta je lek Wellbutrin XR i čemu je namenjen Lek Wellbutrin XR je lek koji Vam je Vaš lekar propisao za terapiju depresije. Smatra se da ovaj lek stupa u interakciju sa noradrenalinom i dopaminom, supstancama koje se nalaze u mozgu i koje su povezane sa pojavom depresije. 2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Wellbutrin XR Lek Wellbutrin XR ne smete uzimati: ukoliko ste alergični (preosetljivi) na bupropion ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6) ukoliko koristite druge lekove koji sadrže bupropion ukoliko su Vam dijagnostifikovana epilepsija, ili ukoliko ste ranije imali epileptične napade ukoliko imate poremećaj ishrane ili ste prethodno imali poremećaj ishrane (kao na primer, bulimija ili anoreksija) ukoliko imate tumor na mozgu ukoliko često i neumereno konzumirate alkohol i ukoliko ste naglo prekinuli sa konzumiranjem alkohola ili planirate da prekinete ukoliko imate teško oboljenje jetre ukoliko ste nedavno prekinuli sa primenom sedativa ili ukoliko planirate da prekinete sa primenom navedenih lekova tokom primene leka Wellbutrin XR ukoliko uzimate lekove koji se primenjuju u terapiji depresije, koji se nazivaju inhibitori monoamino-oksidaze (MAO inhibitori) ili ukoliko ste primenjivali navedene lekove unutar prethodnih 14 dana → Ukoliko se nešto od navedenog odnosi na Vas, odmah se obratite Vašem lekaru i ne smete primenjivati lek Wellbutrin XR....

---

### Duloksetin (Taita, Dulsevia)

> Duloksetin je antidepresiv za terapiju epizode velike depresije i terapije generalizovanog anksioznog poremećaja.

- Published: 2021-03-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/antidepresivi/duloksetin-taita-dulsevia/
- Categories: Antidepresivi, Lekovi
- Tags: antidepresiv, antidepresivi

U ovom uputstvu pročitaćete: Šta je lek Duloksetin i čemu je namenjen Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Duloksetin Kako se upotrebljava lek Duloksetin Moguća neželjena dejstva Kako čuvati lek Duloksetin Terapijske indikacije Terapija epizoda velike depresije. Terapija generalizovanog anksioznog poremećaja. Lek Duloksetin je indikovan kod odraslih osoba. Za ostale informacije videti odeljak 5. 1. Doziranje i način primene DoziranjeEpizoda velike depresije Početna i preporučena doza održavanja je 60 mg jednom dnevno sa hranom ili bez nje. U kliničkim studijama procenjena je bezbednost primene doze od 60 mg jednom dnevno, do najviše 120 mg dnevno. Međutim, ne postoje klinički dokazi koji ukazuju na to da pacijenti kod kojih nije bilo terapijskog odgovora na preporučenu početnu dozu mogu imati koristi od povećanja doze. Terapijski odgovor je obično vidljiv nakon 2-4 nedelje terapije. Nakon uspostavljanja antidepresivnog odgovora, preporuka je nastaviti terapiju još nekoliko meseci, kako bi se izbegla pojava relapsa. Kod pacijenata koji su odgovorili na terapiju duloksetinom, a u anamnezi imaju ponavljanje epizoda velike depresije, može se razmotriti dugotrajano lečenje primenom doze od 60 do 120mg dnevno. Generalizovani anksiozni poremećaj Preporučena početna doza kod pacijenata sa generalizovanim anksioznim poremećajem je 30 mg jednom dnevno, nezavisno od obroka. Kod pacijenata sa nedovoljnim terapijskim odgovorom dozu treba povećati na 60 mg dnevno, što je uobičajena doza održavanja kod većine pacijenata. Kod pacijenata koji u isto vereme imaju i epizodu velike depresije , početna doza i preporučena doza održavanja je 60 mg jednom dnevno (pogledati i prethodno navedene preporuke za doziranje)....

---

### Mentalno zdravlje kroz dah

> Plitko ili dublje, sporije ili brže - mogu li razlike u načinu na koji dišemo zaista napraviti razliku? Koliki uticaj na zdravlje ima dah?

- Published: 2021-03-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/mentalno-zdravlje-kroz-dah/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, dah, disanje, mentalno zdravlje, napadi panike, panika, pomoc, regulacija stresa, smirenje, stres, tehnike disanja, umirenje, vežbe disanja

Ronioci na dah, profesionalni sportisti, glumci - svi treniraju dah kako bi poboljšali fizičku i mentalnu izdržljivost. Vraćajući se unazad najmanje 5000 godina, iscelitelji naših predaka pridavali su veliku važnost terapeutskim blagodetima koje imaju vežbe disanja, poput Pranajame. Današnja naučno-istraživačka zajednica povezuje modernu nauku sa drevnom mudrošću, ponovo nam otkrivajući da vežbe disanja mogu da ublaže mnoga fizička i mentalna zdravstvena stanja. Da li je potrebno kontrolisati nešto što funkcioniše tako automatski? Nešto što je osnovno za preživljavanje kao što je disanje? Plitko ili dublje, nešto sporije ili brže - mogu li razlike u načinu na koji dišemo zaista napraviti razliku? Iako rezultati naučnih studija ukazuju na nedvosmisleno DA, kontrola disanja nije nam toliko inspirativna poput lekova, a preporuke da se disanje iskoristi u terapeutske svrhe često ostanu zanemarene. Možda je razumevanje osnovne neurofiziologije koja stoji iza tehnika disanja i blagodeti disanja ključno da im zaista pružimo šansu. U nastavku navodimo benefite daha, uz ključne mehanizme delovanja. Rebalansira autonomni nervni sistem Kada smo uznemireni, anksiozni, pretvaramo se u snop nerava, sa leptirićima u stomaku, i srcem koje luduje. Da bismo se smirili, savetuje se da duboko udahnemo. Ova poznata fraza sa tačnošću oslikava da je naša reakcija na stres ukorenjena u radu autonomnog nervnog sistema, koji reguliše rad srca, varenje, disanje i druge nevoljne telesne funkcije. Njegova pokretačka, simpatička grana priprema nas za akciju, posebno kada smo suočeni sa stresorima i bori se ili beži situacijama. Njegova umirujuća, parasimpatička grana opušta, leči i obnavlja. Hronični stres i neadekvatan odmor koji...

---

### Saosećajni zamor: šta je i kako ga sprečiti

> Saosećajni zamor je vrsta sagorevanja koja se dešava kada iskusite toliko empatije i tuđe patnje da i sami razvijete reakcije na traumu.

- Published: 2021-03-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/saosecajni-zamor-sta-je-i-kako-ga-spreciti/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: Autorski clanak, briga o sebi, empatija, podrška, pomoc, posao, rad, rad na sebi, sagorevanje, samosaosećanje, saosećajni zamor, saosećajnost, zamor

Širom sveta, zdravstveni radnici su na prvoj liniji fronta u borbi protiv COVID-a. Rade danonoćno, uz ogromnu količinu hroničnog stresa, pa čak i traume kroz koju moraju proći u borbi za život pacijenata. I zato ne čudi što mnogi dožive saosećajni zamor. Šta je saosećajni zamor? Saosećajni zamor je vrsta sagorevanja koja se dešava kada iskusite toliko empatije i tuđe patnje da i sami razvijete reakcije na traumu. Ove reakcije mogu uključivati simptome poput otupljenja emocija, fizičke bolesti i osećaja beznađa. Saosećajni zamor prvi put je opisan kod medicinskih sestara u hitnim službama i kod onkoloških sestara. Saosećajni zamor zabeležen je i kod socijalnih radnika, kao i kod radnika u oblasti mentalnog zdravlja. Saosećajni zamor trenutno je aktuelan u sferi zdravstva, ali njegov uticaj prisutan je i izvan struke- ljudi sa visokim nivoom empatije gotovo da ne mogu a da ne osete bol drugih. Šta možemo da učinimo kako bismo se zaštitili od emocionalnog sagorevanja, a da i dalje brinemo o drugima? Odgovor nije da emocionalno postanemo prazni i neosetljivi na tuđu patnju, već da izgradimo čvrste granice, vodimo računa o sebi i bolje razumemo svoju ulogu. Kako se zaštititi od saosećajnog zamora Prepoznajte šta se dešava Umor – biti konstantno umoran - jedan je od najčešćih simptoma koje ljudi doživljavaju pri saosećajnom zamoru. Što nije iznenađujuće- izloženost visokim novima hormona stresa, dok je mehanizm bori se ili beži uvek u pripravnosti, kao odgovor na stres. Neki od ostalih znakova saosećajnog zamora su i: Problemi sa spavanjem (nemogućnost da se...

---

### Jednostavne navike kojima štitimo mentalno zdravlje

> Preduzimanjem određenih koraka svako može imati koristi kada je u pitanju briga za mentalno zdravlje, bilo zasebno ili kao dodatak lečenju.

- Published: 2021-03-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/jednostavne-navike-kojima-stitimo-mentalno-zdravlje/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, briga o mentalnom zdravlju, Depresija, ishrana, mentalna podrška, mentalno zdravlje, navike, promena, psihoterapija, san, svakodnevnica, terapija, vezbanje, život

Anksioznost i depresija su složena stanja sa ogromnim individualnim varijacijama, različitim osnovnim uzrocima i različitim nivoima težine. Ali, bez obzira na različitosti, preduzimanjem određenih koraka svako može imati koristi kada je u pitanju briga o mentalnom zdravlju, bilo zasebno ili kao dodatak profesionalnom lečenju. Navedenih sedam navika blisko je povezano sa prevencijom, kao i poboljšanjem već postojećih simptoma anksioznosti i depresije. Iako je sve na ovoj listi jednostavno, promena ume da bude teška. Ukoliko trenutno patite od depresije ili anksioznosti, čak i naizgled jednostavne promene mogu biti posebno izazovne. Zato je ključ promene biti blag prema sebi, uz razumevanje i samosaosećanje. Ukoliko poželite da načinite neku od navedenih promena, upustite se u to korak po korak. Odaberite promenu za koju se osećate najviše motivisano ili samopouzdano, ili onu koja se poklapa sa vašim najvažnijim vrednostima. Zatim preduzmite korake, jedan po jedan. Veoma često i ne osećamo da nam se promena događa, već nastavljamo da koračamo u pravom smeru i obično se nakon nekog vremena osvrnemo i sa divljenjem shvatimo koliko smo daleko dogurali. 1. San 65-90% osoba sa depresijom i preko 50% osoba sa generalizovanim anksioznim poremećajem ima hroničnih problema sa spavanjem. Od onih sa depresijom, 65% je prvo imalo problema sa spavanjem. Rešavanje problema sa spavanjem može ublažiti simptome navedenih stanja. S obzirom da problemi sa spavanjem predstavljaju faktor rizika za mentalno zdravlje, njihovim rešavanjem se takođe štiti mentalno zdravlje. 2. Samosaosećanje Težnja ka samokritičnosti ili perfekcionizmu može biti faktor rizika za anksioznost i depresiju. Ovo uključuje osećaj da...

---

### Manje poznati znaci perfekcionizma

> Perfekcionizam radi protiv vas kada su visoki standardi i naporan rad vođeni strahom- strahom od neuspeha, pravljenja grešaka, ili odbijanja.

- Published: 2021-03-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/manje-poznati-znaci-perfekcionizma/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, disciplina, kontrola, nezdrav perfekcionizam, perfekcionista, perfekcionizam, red, savršeno, savršenstvo, zdrav perfekcionizam

Da li ste perfekcionista? Većina perfekcionista ne identifikuju se kao perfekcionisti. Ali ovih devet znakova možda će vas naterati da izađete iz (savršeno organizovanog) perfekcionističkog ormara. "Savršeno je! " Iako je epitet „savršeno“ najviši oblik komplimenta - savršeno spremljen obrok, savršena haljina, savršena desetka na ispitu - nazvati nekoga perfekcionistom sve je osim komplimenta. Zašto? Perfekcionizam podrazumeva opsednutost kontrolom i osobu koja ne ume da se opusti. Perfekcionisti imaju reputaciju neumoljivih. Beskompromisnih. Nikada zadovoljnih. I često se ispostavi veoma uspešnih. Perfekcionizam košta - besa, stresa, viđenja osobe kao izbirljive i krute sa prekomernom željom za kontrolom - tako da većina ljudi izbegava etiketu perfekcioniste. Kao rezultat toga, perfekcionisti retko tvrde da su perfekcionisti, dok većina njih i ne sluti da jesu, zahvaljujući pogrešnom etiketiranju. Suprotno nazivu, većinu perfekcionista ne pokreće težnja za savršenstvom, već izbegavanje neuspeha. Biti perfekcionista ne znači biti savršen- znači nikada ne biti dovoljno dobar. Da li bi trebalo da nazovete sebe perfekcionistom? Možda. Neke karakteristike perfekcionizma vode ka izvrsnosti i uspehu, poput dobro obavljenog posla- temeljno i efikasno. Kada je u pitanju unapređenje na poslu, pravljenje praznične večere vredne naslovne strane, ili organizovanje garaže nalik ukapanju fiigura u Tetrisu, perfekcionizam se isplati. Ali, kada potrošite toliko vremena na usavršavanje projekta da ga zapravo nikada ne završite, posvetite se toliko detaljima da propustite poentu, ili insistirate na tome da su dve strane svakog argumenta vaš način i pogrešan način, tada perfekcionizam postaje smetnja. Manje poznate naznake perfekcionizma navodimo u nastavku. Uvek izgledate sjajno Vaša odeća uvek izgleda...

---

### Rušenje mitova o muškoj seksualnosti

> Gotovo svi muškarci imaju potrebu da se osećaju seksualno poželjno, ali većina zapravo ne oseća da je željena onoliko koliko bi to volela.

- Published: 2021-03-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/rusenje-mitova-o-muskoj-seksualnosti/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emotivni odnosi, ljubav, muska seksualnost, partnerstvo, romantični odnosi, seks, seksualni donosi, seksualnost, veze

Gotovo svi muškarci žele da se osećaju seksualno poželjno, ali malo njih se zapravo oseća tako. Istraživanja pokazuju da je velikoj većini ovo veoma važno, dok je samo 12% muškaraca izjavilo da njihove partnerke čine da se osećaju seksualno poželjno. Nema sumnje da se naša kultura i dalje razvija kada je u pitanju seksualnost. Muška želja je i dalje istaknutija od ženske želje ili drugih oblika uzbuđenja. Karikaturalna verzija muške seksualne želje dominira medijima i kulturom. Nijansirani stavovi ostaju nedovoljno zastupljeni, učeći nas pogrešno o tome šta muška seksualnost jeste i šta može biti. Muškarci mogu osećati pritisak da budu onakvi kakvim ih kultura predstavlja, dok bilo koja druga slika može biti izvor stigme i srama. Ovakvo stanje stvari usmerava muškarca ka ograničavajućem skupu puteva koje treba slediti i modela na koje se treba ugledati. Trenutni seksualni scenario u heteroseksualnim vezama predviđa da muškarci treba da budu ti koji iniciraju seksualne aktivnosti, prelaze na sledeći nivo fizičke intimnosti i oslikavaju seksualnu poželjnost žene pored sebe, dok se sopstveni osećaj poželjnosti u potpunosti zanemaruje. A šta pokazuju istraživanja? Jedna od teorija pokazuje da je saznanje da je neko poželjan povezano sa kognitivnim šemama koje oblikuju seksualnost, zajedno sa značajnim obrascima mišljenja, identiteta i osećanja. U okviru najnovije sprovedene studije intervjuisano je 300 muškaraca starosti između 18 i 65 godina, koji su u vezi najmanje 6 meseci. Učesnici su odgovorili na 21 pitanje otvorene forme, kao što su: Koliko vam je važno da osetite da vas partnerka želi? Na koji način vaša...

---

### 5 strategija da prestanemo sa odugovlačenjem

> Postoje strategije koje nam mogu pomoći da prestanemo sa odugovlačenjem i odlaganjem obaveza, da se usredsredimo i odolimo svojim impulsima.

- Published: 2021-03-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/5-strategija-da-prestanemo-sa-odugovlacenjem/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, kako se pokrenuti, motivacija, odlaganje, odlaganje obaveza, odugovlačenje, pogurati sebe, pokrenuti sebe, prokrastinacija, rad na sebi

Odugovlačenje nije samo ljudski problem. Prvi Njutnov zakon kaže da svako telo ostaje u stanju mirovanja sve dok ga neka sila ne primora da to stanje promeni. Mogli bismo reći da čitav univerzum odugovlači. Ali, to što je odugovlačenje univerzalno ne znači i da je dobro. Veoma često umemo da odugovlačimo, iako znamo da ne bi trebalo. Kažemo sebi: „Trebalo bi da radim“, dok stojimo ispred otvorenog frižidera četvrti put u roku od sat vremena, ili na YouTube-u gledamo kako se svira gitara, iako nemamo gitaru. Odugovlačenje takođe može ići i mnogo dalje, utičući na važne aspekte našeg života. Izbegavanje teškog razgovora samo produžava sukob. Odlaganje važne životne odluke, poput raskida, povratka na fakultet, ili promene karijere, može dovesti do toga da godinama stojimo u mestu. A onda, kada se rokovi približe, kajemo se što smo gubili vreme, jer nam sada već ponestaje vremena, i prilika nam lako može skliznuti kroz prste. Zašto ovo radimo sebi, kada rešenje deluje tako jednostavno: samo se pokreni? Ali stvarnost je mnogo komplikovanija, a da stvar bude još gora- odugovlačenje nam je u genima. Težnja ka odlaganju obaveza je nasledna, i na genetskom nivou povezana je sa impulsivnošću, stvarajući poteškoće u regulisanju sopstvenog ponašanja. Jedna od studija napominje i da je odugovlačenje, nažalost, doživotna osobina. Šta to znači za one koji odugovlače? Da li su osuđeni na to da ceo život provedu u odlaganju? Baš kao što oni skloni zabrinutosti mogu naučiti da se opuste, i oni koji odugovlače mogu pronaći sopstvene strategije koje...

---

### 3 načina da prestanemo da brinemo

> Briga je iscrpljujuća aktivnost koja dolazi u paketu sa fizičkom napetošću, ali u praksi nije tako lako odustati od brige.

- Published: 2021-03-18
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/3-nacina-da-prestanemo-da-brinemo/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: Autorski clanak, briga, kako da manje brinemo, odlučnost, rad na sebi, radost, samopouzdanje, sigurnost, sreća, zabrinutost

Iako uobičajena, briga je za nas ostala pomalo zagonetna. Svi smo čuli za “don’t worry, be happy”, odnosno „ne brini, budi srećan“, ali u praksi nije baš tako lako odustati od brige. Iako nam ne donosi sreću, već nelagodnost, mnogi tvrde da briga čini da se osećaju sigurno, spremno, i dva koraka ispred potencijalno lošeg ishoda. Ponekad briga može izgledati kao dobar lik. Pripisujemo joj zasluge jer čini da budemo motivisani, da budemo u toku i pripremimo plan B, i C, i D. Zapravo, za sve one koji često brinu, ona je poznata i ume da bude umirujuća. Mnogo češće briga je negativac u našem životu. Uznemirujuće misli može učiniti nezaustavljivim. Čini da se vrtimo u krevetu i ležimo budni do duboko u noć, da ostanemo zaglavljeni u svojim mislima, kada bi trebalo da budemo prisutni u trenutku. Čini da preterano razmišljamo o svemu- od svoje karijere i uspeha, do toga da li bi trebalo da platimo dodatnih 100 dinara za organski paradajz. Briga iscrpljuje. Njen verni partner je fizička napetost – neko ko često brine je i neko sa učestalim glavoboljama, bolovima u vratu i leđima, ili iscrpljenošću na kraju dana. Način na koji se suočavamo sa brigom može biti dodatni problem. A čak i zdravi mehanizmi suočavanja mogu biti ometeni brigom: „Šta ako ne meditiram kako treba? “, „Da li se ovaj tempo računa kao vežbanje? “ U nastavku objašnjavamo kako i zašto nam briga uspeva, i predstavljamo tri saveta koji će vam pomoći da brigu ublažite, ili...

---

### Kako da postanemo zahtevniji i zatražimo ono što nam treba

> Osobe koje se trude da imaju što manje potreba mogu postati toliko dobre u njihovom potiskivanju, da im postane teško da ih identifikuju.

- Published: 2021-03-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-da-postanemo-zahtevniji-i-zatrazimo-ono-sto-nam-treba/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, emocionalne potrebe, ispunjenje potreba, međuljudski odnosi, nezahtevnost, partner, potrebe, roditelji, romantične veze, tražiti malo, tražiti mnogo, veze, zahtevnost

Neki od nas toliko malo zahtevaju da je opasno. Tokom odrastanja naučimo da funkcionišemo uz što manje potreba, jer drugi nisu tolerisali ili nisu mogli dosledno da ispune naše emocionalne potrebe. Kao odgovor na nedostupnost roditelja, prijatelja ili romantičnog partnera, ili usled povratne informacije koja govori da smo previše, neki od nas transformišu se u maksimalno pojednostavljenu verziju sebe. Skidanje etikete koja govori previše, zauzimanje prostora koji nam je potreban i sposobnost da pustimo svoj glas praksa je koja iziskuje vreme, i vežbu koja se odvija malim koracima. Spoznajte svoje potrebe Osobe koje se trude da imaju što manje potreba i zahteva mogu postati toliko dobre u njihovom potiskivanju, da im postane teško čak i da ih identifikuju. Stupanje u kontakt sa samim sobom može se odvijati tako što ćete sebi postaviti pitanja poput: Šta osećam trenutno? Šta mi je potrebno? Šta mi treba u ovoj vezi? Šta me raduje? Kako se osećam kada moj partner kaže X ? Kako zaslužujem da budem tertian/a? Koje granice idu u moju korist? Osobe koje nisu zahtevne navikle su da ignorišu svoj unutrašnji glas. U trenutku kada osete neku potrebu mogu ovome stati na put, preokrenuvši ceo proces. Prvi korak je da uključe, a zatim i pojačaju zvuk svog unutrašnjeg glasa. Postati zahtevan znači naučiti da slušamo sebe nakon što smo godinama ignorisali, potiskivali ili odbacivali svoje potrebe. Postati zahtevan u ovom slučaju znači pravu meru. Podsetite sebe da su vaše potrebe validne Kako budete ponovo počeli da upoznajete sebe i svoje potrebe,...

---

### Ne zahtevamo mnogo ili samo skrivamo svoje potrebe?

> Osoba koja ne zahteva mnogo može sebe ubediti da joj jednostavno ne treba mnogo od drugih. Da li ustvari samo prećutkujemo svoje potrebe?

- Published: 2021-03-13
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/ne-zahtevamo-mnogo-ili-samo-skrivamo-svoje-potrebe/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, emocionalne potrebe, ispunjenje potreba, međuljudski odnosi, nezahtevnost, partner, potrebe, roditelji, romantične veze, tražiti malo, tražiti mnogo, veze, zahtevnost

Neretko termin „nisam zahtevan/na“ nosimo kao počasni orden, i nešto je čemu težimo u svojim vezama. Međutim, postoje zablude o tome šta znači biti nezahtevan i treba li zaista tome težiti. Osobina koja nas definiše kao osobu koja nije zahtevna može biti neutralan ili pozitivan opis. Neki od nas, na primer, imaju jednostavan stil oblačenja, brzo se spreme i brzo izađu iz kuće. Neki uživaju u širokoj kulinarskoj paleti i zadovoljni su i kada odlaze na večeru gde god da njihov partner odabere. Neki se fleksibilno prilagođavaju promenama, uz samo poneku pritužbu. Nekima treba mali kofer za putovanje. Neki žive u stanju relativne smirenosti i ne treba im mnogo emocionalne podrške. U ovim slučajevima osoba je zaista nezahtevna, i to opisuje njenu pravu prirodu. Nezahtevnost koja proizilazi iz straha Hajde da sada, suprotno svim prethodno navedenim primerima, zamislimo ženu koja ne traži naklonost ili pažnju koja joj je potrebna iz straha da će je partner gledati kao zahtevnu. Možda će ovim zaraditi titulu nezahtevne osobe, ali ova etiketa dolazi iz uskraćivanja njenih potreba, usled straha od odbijanja ili napuštanja. Hajde da sada zamislimo osmogodišnje dete čiji roditelji sa ponosom izjavljuju da se ono nikada ne uzrujava. Iako su neka deca po prirodi tiha ili mirna, ovo dete je najverovatnije primilo poruku da se njegovi roditelji neće dobro nositi sa njegovom uzrujanošću. U ovim slučajevima titula nezahtevnosti ne potiče iz ležernosti, već iz potiskivanja važnih emocija. Zapravo, mnogi odrasli koji se ponose svojom nezahtevnošću više su poput žene ili deteta iz...

---

### Asertivnost: čarobne moći dobre komunikacije

> Asertivnost je podjednako važna u privatnim odnosima kao i na radnom mestu. Ona predstavlja iskrenu i direktnu komunikaciju.

- Published: 2021-03-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/asertivnost-carobne-moci-dobre-komunikacije/
- Categories: Životne teme
- Tags: asertivna komunikacija, asertivnost, Autorski clanak, biti asertivan, komunikacija, međuljudski odnosi, poslovna komunikacija, razgovor, veštine komunikacije

Jednostavno rečeno, asertivna komunikacija je iskrena i direktna komunikacija. Sadrži izjave o mislima, osećanjima, uverenjima i mišljenjima. Asertivnost kojom poštujemo druge generalno se priznaje kao veoma važan skup veština u poslovnom svetu, bez obzira da li radite u velikoj kompaniji sa 1000 radnika, ili maloj, sa manje od 10 zaposlenih. Međutim, mnogi ljudi previđaju važnost praktikovanja asertivnosti u svom domu, sa članovima porodice, ili sa partnerom. I odnosi u okvirima privatnog života zahtevaju otvorenu komunikaciju, kao i sposobnost rešavanja problema. Svi mi želimo da rešimo sukob bez zameranja, ogorčenosti ili eskaliranja situacije, što bi stvorilo još veći problem. Asertivnost je najefikasniji način za postizanje ovog cilja. Nepostojanje asertivnosti izgledalo bi kao: Pasivno-agresivno izbegavanje: udaljimo se i ne govorimo ništa, dok se istovremeno osećamo iznervirano i zameramo drugoj osobi 2. Agresija, koja uključuje optuživanje, pretnju ili sramoćenje druge osobe 3. Pasivno izbegavanje sa krivicom usmerenom ka sebi Nijedna od ovih alternativa nije korisna ni vama, ni vašoj vezi. Ovakav način ophođenja ne vodi ka rešenju, i velika je verovatnoću da će se isti problem ponoviti. Šta sprečava ljude da budu asertivni? Veoma česta prepreka je zabuna između asertivnog ponašanja i agresivnog ponašanja. Asertivnost se takođe često meša sa sebičnošću. Kada se asertivnost kao veština uvežba, i kao takva koristi, neće ličiti ni na agresiju, ni na sebičnost. Takođe, može ići u duetu sa empatijom. U daljem tekstu navodimo tri uobičajene prepreke koje nas mogu sprečiti da započnemo praktikovanje asertivnijeg načina komunikacije, uz savete kako da ove prepreke prevaziđemo, i adekvatnom komuinikacijom...

---

### Dodir kao neophodan za ljudsko postojanje

> Dodir je prvo čulo koje smo stekli, prvi jezik koji smo razumeli, i tajno oružje uspešnih veza. Povećava saosećanje i povezanost sa drugima.

- Published: 2021-03-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/dodir-kao-neophodan-za-ljudsko-postojanje/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, dodir, emocionalna inteligencija., međuljudski odnosi, porodica, prijatelji, razvoj deteta, roditeljstvo, vezanost, veze, zagrljaj

Koliko je dodir važan za ljude? Toliko da može biti odlučujući faktor između života i smrti. 1940-ih sprovedeno je istraživanje na ovu temu, sa dve grupe odojčadi. Obe grupe su imale ispunjene osnovne potrebe kao što su hrana i sklonište. Međutim, jednoj grupi dodir je bio uskraćen. Nedostatak dodira bio je fatalan za skoro polovinu beba iz ove grupe. Tvoj prvi jezik Taktilne signale primamo i pre rođenja- amnionska tečnost pojačava vibracije otkucaja majčinog srca. I zato ne čudi što baš dodir od samog početka igra presudnu ulogu u odnosima roditelja i deteta- to je osnovni način komunikacije. Majčin dodir ojačava povezanost između majke i deteta. On može značiti sigurnost i, u zavisnosti od vrste dodira, može stvoriti pozitivne ili negativne emocije (radost, ili upozorenje radi bezbednosti). Mamin dodir ublažava bol i donosi mnoštvo blagodeti, uključujući bolji san, smanjenu razdražljivost i povećanu društvenost novorođenčadi. Pružajući dodir kao utehu, majka u istom trenu umiruje novorođenče Bebe koje osete da njihovi negovatelji ne ispunjavaju pouzdano njihove potrebe za dodirom, razviće jedan od dva tipa nesigurnih stilova vezivanja. Neki razviju ambivalentni stil afektivne privrženosti, postavši izuzetno uznemireni kako bi privukli pažnju svoje majke. Kao odrasli ljudi formiraju veze sa bojažljivim stilom afektivne vezanosti, zahtevni su i često se brinu da će ih partner napustiti. Drugi razviju izbegavajući stil vezanosti, pri čemu nauče da umire sami sebe. Kao odrasli, hvale se svojom nezavisnošću, a neprijatno im je kada se previše zbliže u intimnim vezama. Oni ne osećaju želju za fizičkim kontaktom izvan seksualnog, i...

---

### Antidepresivi i stigma: lekovi koji spašavaju život

> Stigma i nedostatak razumevanja kada su mentalni poremećaji i tretman lekovima u pitanju čine da se osoba oseća izolovano i beznadežno.

- Published: 2021-03-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/antidepresivi/antidepresivi-i-stigma-lekovi-koji-spasavaju-zivot/
- Categories: Antidepresivi
- Tags: anksioznost, antidepresivi, Autorski clanak, Depresija, lečenje anksioznosti, lecenje depresije, lekovi, rušenje stigme, samoubistvo, stigma, suicid

Stigma i nedostatak razumevanja kada su u pitanju mentalni poremećaji i tretman lekovima mogu da dovedu do toga da se osoba oseća izolovano i beznadežno. Statistički, samo 25% ljudi koji pate od nekog mentalnog poremećaja ima podršku bliskih osoba koje saosećaju sa njihovom borbom. Samoubistvo je postalo značajan problem javnog zdravlja, kako kod nas, tako i širom sveta. Mentalne bolesti su jedan od mnogih faktora rizika u slučajevima suicida, a najčešći faktor je depresija. Nažalost, samo se polovina onih koji žive sa depresijom i drugim mentalnim bolestima leči. Glavni krivac najčešće je stigma. Bilo individualna, u slučajevima internalizovane stigme, ili na društvenom nivou, stigma koja mentalne bolesti tretira kao inferiorne. Centar za kontrolu bolesti (CDC) navodi stigmu povezanu sa mentalnim bolestima i traženjem pomoći kao jedan od primarnih faktora rizika za samoubistvo. Pored stigme oko same mentalne bolesti, stigma postoji i oko potencijalno spasonosnih tretmana, poput lekova. Iako su u očima mnogih antidepresivi loši i demonizovani, ne smemo zaboraviti broj života koje su ti isti lekovi spasili i kvalitet života koje su poboljšali. Za visoko rizične osobe, u slučajevima rezistentne depresije, lekovi mogu biti od velike pomoći u olakšavanju iscrpljujućih simptoma. Stigmatizacija tretmana za mentalno zdravlje, uključujući lečenje pomoću lekova, sprečava ljude da potraže pomoć koja im je neophodna. Stigmatizacija lekova doprinosi prevremenom napuštanju lečenja i najčešći je uzrok neuspeha u lečenju. Depresija je ozbiljna, i po život opasna bolest, a izjave koje demonizuju njeno lečenje čine lošu uslugu onima kojima je neophodna i zanemaruju osnovnu složenost same bolesti, kao...

---

### Ovladati emocijama u izazovnim trenucima roditeljstva

> U trenutku nas toliko mogu iznervirati prkos, protivljenje ili drskost koje dete pokazuje, da je veoma teško jasno razmišljati.

- Published: 2021-03-06
- Modified: 2024-04-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-ovladati-vlastitim-emocijama-u-izazovnim-trenucima-roditeljstva/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, dete, emocije u roditeljstvu, izazovi roditeljstva, kako bti uspešan roditelj, kako postupiti racionalno, nagrada, ograničenja, ponašanje deteta, ponašanje roditelja, responzivno roditeljstvo, roditelj, roditeljstvo, vaspitanje deteta, zabrana

Marko pokušava da pročita priču svojoj trogodišnjakinji Ani. Ana trči po sobi i nikako neće da se smiri. Uporno zahteva da se mama vrati da joj čita. Marko već 20 minuta pokušava da promeni Anino ponašanje, nudeći nagrade (pročitaću ti još jednu priču ako sedneš sa mnon) i upućujući pretnje (nećeš uopšte dobiti priču). Nijedna opcija ne motiviše dete da se smiri. Marko konačno dostiže svoj prag tolerancije i frustrirano izlazi iz sobe. Ana počinje da vrišti jer nije dobila svoju priču za laku noć i zove mamu. Sonja odlazi do Ane, smešta je u krevet, i čita joj priču. Ovakva situacija postala je obrazac: Ana zahteva da joj mama svake večeri čita, odabijajući tatu. I Marko i Sonja znaju da je ova dinamika nezdrava i za njih i za dete. Ali, situacija im se čini nerešivom. Marko je toliko uznemiren da mu je teško da ne reaguje. Sonji je teško da ne ode do Ane kada plače. Da li zaista možete da kontrolišete svoje dete? Postoji čitav niz stavova kojima roditelji ostaju dosledni, a koji samo rezultiraju time da i mame i tate reaguju na neefikasne načine, čime često povećavaju intenzitet i učestalost izazovnih situacija. Jedno od najrasprostranjenijih razmišljanja ovog tipa je: „Mogu i moram da kontrolišem svoje dete. Ja imam moć da promenim njegovo ponašanje. “ Ali činjenica je da svoju decu zapravo ne možete naterati ni na šta: da jedu, spavaju, budu ljubazni, ne viču ili da nemaju ispade. Deca, kao i svaki čovek, jedina kontrolišu svoje...

---

### Međusobna interakcija besa i anksioznosti

> Anksioznost i bes dele teritoriju- ove emocije mogu biti međusobno povezane na načine koji mogu pogoršati anksioznost, bes ili oboje.

- Published: 2021-03-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/medjusobna-interakcija-besa-i-anksioznosti/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksiozni poremećaj, anksioznost, Autorski clanak, bes, briga, emocije, generalizovani anksiozni poremećaj, ljutnja, potiskivanje emocija, problem sa besom, Strah

Anksioznost i bes dele teritoriju. Obe emocije uzrokuju fizičke simptome oslobađanjem snažnih hormona u krvotok. Obe emocije mogu imati okidače u svakodnevnim iskustvima. Obe emocije mogu umiriti ili pogoršati naši misaoni obrasci. Mogu biti međusobno povezane na načine koji mogu pogoršati anksioznost, bes ili oboje. Ali, kao i sve ostale emocije one nam pružaju informacije o nama samima - ako samo zastanemo i oslušnemo. Bes Bes je emocija koju karakteriše antagonizam prema nekome ili nečemu što doživljavamo odgovornim za našu patnju. Može biti i povodom nečeg iz prošlosti – nečeg za šta verujemo da je trebalo, ili nije trebalo da se dogodi. Kada je destruktivan, bes može narušiti naše zdravlje i odnose sa ljudima, poljuljati karijeru i doprineti zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. Kada se sa besom postupa konstruktivno, može nam pomoći- podstaći će našu sposobnost asertivnog izražavanja i motivisati nas da ispravimo nepravdu. Anksioznost Anksioznost je mentalno i fizičko stanje negativnog očekivanja. Mentalno ga karakterišu povećana osetljivost i strepnja koji vode u uznemirujuću brigu. Fizički neprijatno aktivira više telesnih sistema – sve ovo kako bi spremila osobu da odgovori na nepoznatu opasnost, bilo stvarnu ili izmišljenu. Često je reakcija na osećaj izostanka kontrole nad sobom, situacijom ili okolinom. Najčešće je orijentisana na budućnost. Anksioznost je često i osnova potiskivanja sopstvenih emocija. Takvo izbegavanje je pokušaj da pobegnemo od nelagodnosti osećanja kao što su bes, sram, krivica, neadekvatnost... Ovo je posebno slučaj kada su u pitanju osećanja koja predstavljaju izazov za naše samopouzdanje. Međutim, anksioznost može biti korisna jer nas može motivisati...

---

### Nesebična ljubav: koliki je tvoj ljubavni IQ?

> Nesebična ljubav često je proizvod zrelosti i predstavlja višu ljubavnu inteligenciju. Zaceliće srca, umiriti dušu i doneti dobru energiju.

- Published: 2021-03-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/nesebicna-ljubav-koliki-je-tvoj-ljubavni-iq/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, briga o sebi, ljubav, međuljudski odnosi, napredak, nesebična ljubav, rad na sebi, romantične veze, sebična ljubav, veze

O ljubavi je napisano mnogo knjiga. Pomažu nam da razumemo zašto je ljubav neophodna i zašto je bebi u razvoju potrebno negujuće okruženje, da bi mogla efikasno da napreduje. Uče nas strategijama za održavanje strastvenog i posvećenog partnerstva, i braka. Jedna od tema koja proizlazi iz opsežnog istraživanja ljubavi je razlika između sebične i nesebične ljubavi. Sebična ljubav može biti razarajuća. Izaziva zavisnost i iscrpljuje energiju. Sa druge strane, nesebična ljubav je poput melema koji može zaceliti srca, umiriti dušu i doneti talas dobre energije. U srcu našeg ljudskog iskustva svako od nas ima intuitivan osećaj za vrednost nesebične ljubavi. U daljem tekstu razmotrićemo ove dve vrste ljubavi, uz korake koji nam mogu pomoći da negujemo nesebičnu ljubav u svom životu. Svaka osoba i pruža i prima sebičnu vrstu ljubavi. To je sastavni deo života svakog ljudskog bića. Ipak, najopipljivije, najintenzivnije ljubavne priče oslanjaju se na snagu nesebične ljubavi. Pomislite na Titanik, i trenutak u kome Džek daje svoj život da spasi Rouz, ili Kazablanku, kada Rik ipak pomogne Ilzi. I iako su ovo primeri nesebičnih činova, ovakva vrsta ljubavi je više od nesebičnosti i žrtve. Izuzetno je moćna, i manje tragična. Nesebična ljubav je srž najdubljih želja i žudnji srca. Ljudi se često osećaju zbunjeno, začuđeno, i iznevereno od strane ljubavi kada im je srce slomljeno. Ne razumeju kako ih je ljubav mogla prevariti. Pokušaj da se shvati kako je uzbudljiva i duboka ljubav sa voljenom osobom mogla da postane gorka ili da iščezne, postaje težak izazov. Uprkos tome,...

---

### Kako mladi razvijaju zavisnost - i kako je mogu prevazići

> Zavisnost, u bilo kom dobu, može biti pogubna za um, telo i duh, a posebno kod mladih ljudi može definisati smer budućeg životnog puta.

- Published: 2021-03-01
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/kako-mladi-razvijaju-zavisnost-i-kako-je-mogu-prevazici/
- Categories: Bolesti zavisnosti
- Tags: alkohol, Alkoholizam, Autorski clanak, Bolesti zavisnosti, droga, lečenje zavisnosti, psihoaktivne supstance, zavisnost, zloupotreba supstanci

Poremećaji zloupotrebe supstanci mogu imati trajni uticaj na život osobe, narušavajući njeno samopoštovanje, fizičko i mentalno zdravlje, rad ili školski učinak, kao i bliskost i odnose sa voljenim osobama. Za mladu osobu životni putevi se lako razilaze- neki putevi vode u dobrobit, intimnost, sigurnost i uspeh; drugi vode u borbu, narušavanje zdravlja i izolaciju. Zloupotreba supstanci, u bilo kom dobu, može biti pogubna za um, telo i duh, a posebno kod mladih ljudi može definisati smer budućeg životnog puta. Zloupotreba supstanci u godinama kada se osoba formira posebno je destruktivna. Statistika pokazuje da se 5. 1 miliona mladih ljudi - definisanih uzrastom između 18 i 25 godina - bori sa alkoholizmom ili zavisnošću od psihoaktivnih supstanci. Podjednako je zabrinjavajuća i činjenica da 87% njih ne zatraži pomoć. Bez neophodne podrške i pružene pomoći, patnja usled negativnih obrazaca razmišljanja i ponašanja nastavlja se i u odrasloj dobi. Kako zavisnost utiče na mlade ljude Upotreba alkohola i droga često počinje baš u adolescenciji. U ovom dobu tinejdžeri imaju potrebu da se bolje upoznaju sa svim onim što im se sviđa ili ne sviđa. Kao rezultat toga, veća je verovatnoća da će eksperimentisati - uključujući i upotrebu supstanci. Za mlade ljude, čiji se mozak još uvek razvija u srednjim dvadesetim godinama, veći je rizik, i veća naneta šteta. Područja mozga koja se aktivno razvijaju tokom adolescencije uključuju prefrontalni korteks, predeo limbičkog sistema i mijelinski omotač. Prefrontalni korteks kontroliše sposobnost donošenja odluka i rasuđivanje, planiranje i snagu volje. Limbički sistem kontroliše emocije, motivaciju i...

---

### Pogurati sebe dodatno ili ipak ne?

> Kako da znamo kada treba pogurati sebe, a kada se treba odmoriti? Kada će nam biti od koristi motivacioni govori, a kada izležavanje?

- Published: 2021-02-27
- Modified: 2024-04-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/pogurati-sebe-dodatno-ili-ipak-ne-kako-da-znamo-sta-nam-je-zaista-potrebno/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, briga o sebi, donošenje odluka, hronični bol, izbor, motivacija, odluka, odmor, pogurati sebe, pomoć i podrška

„Ne mogu“ ili ustvari „Ne želim“? Mnogi od nas se bore sa razlikovanjem ova dva pojma. Sa jedne strane, važno je brinuti o sebi i poslušati svoje telo kada smo umorni. Ali sa druge strane, ponekad je ono što opravdamo kao brigu o sebi ustvari samo izgovor. Kako da znamo kada treba pogurati sebe, a kada se treba odmoriti? Kada će nam biti od koristi motivacioni govori uz koje ćemo prionuti na posao, a kada izležavanje i topla kupka? Stvari su dodatno komplikovane, a izbor otežan za osobe koje žive sa anksioznošću, depresijom ili hroničnim bolom. U takvom stanju je posebno izazovno znati da li je neophodan podsticaj, ili ipak odmor. U nastavku vam predstavljamo četiri pitanja koja možete postaviti sebi, i koja će vam pomoći da odgovorite na glavno pitanje: Da li bi trebalo dodatno pogurati sebe ili se ipak povući? Pitanje 1: Da li je ovo pravilo ili izuzetak? Obično je bol znak da bi trebalo da usporimo, i odmorimo se. Ako smo uganuli skočni zglob ili imamo jaku glavobolju, jasno je da ćemo odvojiti vreme za odmor. Ali kada bol postane hroničan, ova naizgled jednostavna jednačina u potpunosti se preokrene. Kada je bol deo naše svakodnevice - hronični bol u donjem delu leđa, bol u kolenima, fibromialgija, hronični umor - previše odmora može učiniti da se osećamo gore. Ovde se isplati malo pogurati sebe. Tada pokretanje tela i uključivanje u svakodnevne životne aktivnosti ne iscrpljuje, već gradi snagu i izdržljivost. Isto se može primeniti i kada je...

---

### Da li zaista razumemo pristanak na seks?

> Kao društvo, da li zaista razumemo šta jeste, a šta nije pristanak na seks? Koliko uopšte razmišljamo na ovu temu?

- Published: 2021-02-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/da-li-zaista-razumemo-pristanak-na-seks/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, granice, međuljudski odnosi, poštovanje, pristanak, romantične veze, seks, seksualni odnosi, seksualnost, veze

Koliko često uopšte razmišljate o pristanku? Kao društvo, da li zaista razumemo šta je pristanak? Loše seksualno obrazovanje, u kombinaciji sa zbunjujućim ljubavnim pričama uz koje odrastamo, čine težak teren za navigaciju. Većina ljudi upražnjava seks, ali malo njih zapravo razgovara o ovom činu na pravi način, samim tim čineći i razgovor o pristanku ne tako jednostavnim. Šta je pristanak? Pristanak je jasan i potvrdan izraz dozvole da se nešto učini, da nekoga dodirnete ili budete dodirnuti na određenim mestima, uz određene manire i u određeno vreme. Specifičan je i važi samo ovde i sada. To znači da se pristanak može povući u bilo kom trenutku. Čuti jednom „da“ ne znači da treba pretpostaviti da će i sledeći put odgovor biti „da“ za istu aktivnost. Svaki put mora da postoji pristanak. Šta nije pristanak? Mnogi ljudi misle da flert ili određen način oblačenja znače i pristanak na dodir, iako je istina daleko od toga. Ćutanje ili odsustvo negacije ne znače pristanak. Ukoliko je osoba u alkoholisanom stanju i u tom trenutku pristane na seks, to ne treba shvatiti kao pristanak jer osoba nije u stanju da sveno razmišlja. Mnoge osobe koje su u dugim vezama misle da je pristanak podrazumevan. Ljudi su takođe zbunjeni kada neko kaže „da“, a zatim povuče svoj pristanak. Povlačenje pristanka ume da izazove osećaj odbijanja, na šta osoba može odgovoriti besom, razočarenjem, ogorčenjem ili osudom partnera. Međutim, važno je shvatiti da povlačenje pristanka nije odbijanje. Umesto toga, treba ga razumeti kao poziv za dublje povezivanje...

---

### Pričaj mi, slušam te: kako na pravi način saslušati nekoga

> Kako dobri slušaoci pomažu svojim sagovornicima da se osećaju zaista viđenim, da znaju da ih je neko zaista čuo i razumeo?

- Published: 2021-02-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/pricaj-mi-slusam-te-kako-na-pravi-nacin-saslusati-nekoga/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, dobar sagovornik, dobar slušalac, kako saslušati nekoga, konverzacija, međuljudski odnosi, razgovor, sagovornik, saslušati, slušanje

Dobar razgovor zavisi podjednako od slušanja, koliko i od govora. Saslušati sagovornika je umetnost koja se sastoji od pet veština: stvaranje sigurnog prostora, sažeta validacija, radoznalost, posvetiti sebe razgovoru i razumeti ono što nije izrečeno. Mnoge situacije sa kojima se svakodnevno susrećemo su složene. Crno-belih situacija je vrlo malo. Sagovornik obično ima svoj pogled na svet i svoju priču. I zato bi trebalo da izdvojimo vremena da zaista shvatimo šta nam neko govori i razumemo način na koji vidi stvari. Kako dobri slušaoci pomažu svojim sagovornicima da se osećaju zaista viđenim, da znaju da ih je neko zaista čuo i razumeo? U nastavku vam dajemo detaljniji opis ovih pet veština, koje će vam pomoći da saslušate nekoga na pravi način, i istinski se povežete. Dobri slušaoci stvaraju siguran prostor Dobri slušaoci znaju da je osnova svake čvrste veze sigurnost. U svojoj osnovi, sigurnost predstavlja oslobađanje od rizika, opasnosti ili štete. Sigurnost razgovora takođe spada u ovu osnovnu definiciju, nudeći slobodu od osuđivanja, pornalaženja grešaka ili odbijanja. Baš kao što čitanje knjige zahteva odbacivanje neverice, tako i slušanje zahteva odbacivanje kritike. To ne znači da se dobri slušaoci uvek slažu sa sagovonrikom ili da nemaju vlastito mišljenje. To znači da na svoje razgovore primenjuju zakletvu da nikome neće nauditi. Dobri slušaoci potvrđuju u nekoliko jednostavnih reči "Naravno. " "To ima smisla. " "Sigurno. " "Razumem. " Sve ove izjave su kratke - tri reči ili manje - ali sve potvrđuju čovekovo iskustvo ili osećanja kao dostojna i prihvaćena, što je sama...

---

### Opsesivno-kompulzivni poremećaj: osećanje kao protivnik

> Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je stanje obeleženo neželjenim, prisilnim mislima, idejama, slikama, senzacijama ili porivima.

- Published: 2021-02-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/opsesivno-kompulzivni-poremecaj-osecanje-kao-protivnik/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, kompulzija, lečenje OCD, lečenje OKP, ocd, okp, opsesija, opsesivno kompulzivni poremećaj, terapija

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) je stanje obeleženo obrascem neželjenih, prisilnih misli, ideja, slika, senzacija ili poriva koji imaju oblik priče od koje se strahuje. Ova priča govori osobi koja pati od navedenog poremećaja o potencijalnom, a izmišljenom, ishodu njenih postupaka, namera, ili budućnosti. Ova priča takođe, budući da je potpuno neželjena i potencijalno negativnog ishoda, čini da osoba oseti preplavljujući nivo anksioznosti, ili iracionalnog straha. Kako bi se izborila sa ovolikom anksioznošću i vratila osećaju normalnosti, samopouzdanja i komfora, osoba koja pati od OKP-a će zatim otvoreno ili prikriveno započeti proces kompulzivnog ponašanja, kao strategiju koja joj omogućava da upravlja anksioznošću koja potiče iz opsesija. Kompulzije – ponavljana ponašanja- mogu da uključuju izbegavanje, potragu za uverenjem, mentalne provere, određene rituale i druge postupke koji se ponavljaju. Kada se ovaj čin završi, osoba dobija lažni osećaj sigurnosti koji za posledicu ima još jači ciklus anksioznosti. Uobičajeno verovanje jeste da problem stvaraju prisutne misli i njihov sadržaj, a da će se nada, samopouzdanje i sreća vratiti u život kada se osoba reši ovakvih misli. Osobe koje pate od opsesivno-kompulzivnog poremećaja vode i naizgled beskrajnu borbu da potisnu, neutrališu i objasne sebi svoje misli. Zato nije retko od osobe koja pati čuti izjave poput „Opsesivne misli mi uništavaju život“ ili „Moram da se rešim ovih misli! “ Ali OKP nije misaoni problem - to je problem osećanja. Drugim rečima, da misao nije imala prateći bolni osećaj, bila bi zanemarena, okarakterisana kao čudna i jednostavno bi se nastavilo dalje bez razmišljanja. Obmana OKP-a je da...

---

### Anksioznost: od neprijatelja do saveznika

> Bez obzira da li se sa njom borimo, popuštamo joj ili pokušavamo da je izbegnemo, pomooći će nam ako anksioznost pretvorimo u svog saveznika.

- Published: 2021-02-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/anksioznost-od-neprijatelja-do-saveznika/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksiozni poremećaj, anksioznost, anksioznost kao saveznik, Autorski clanak, generalizovani anksiozni poremećaj, lečenje anksioznosti, socijalna anksioznost

Na anksioznost najčešće odgovaramo tako što pokušavamo da je potisnemo, ili je izbegavamo. Usredsređeni na njene simptome i nelagodnosti, tražimo bilo šta što može učiniti da anksioznost nestane. Na duge staze, ovakvo postupanje može nam napraviti još veći problem. U pokušaju da pobegnemo od anksioznosti, sve smo dalje od njenog uzroka, a samim tim i od rešenja. Bez obzira na to da li se sa njom borimo, da li joj popuštamo ili pokušavamo da je izbegnemo, preoblkovanje anksioznosti u saveznika, umesto neprijatelja, moglo bi nam pomoći da stvari promenimo na bolje. U današnjim napetim vremenima anksioznost ne prestavlja izuzetak- više je pravilo. Da bismo se nosili sa njom, potiskujemo je. Ostajemo smireni i nastavljamo dalje. Anksioznost se danas može smatrati globalnom krizom. Procenjuje se da jedna trećina ljudi pati ili će u nekom trenutku svog života patiti od iscrpljujućeg nivoa anksioznosti. Iz ovoga je očigledno da stotine dobrih knjiga na temu samopomoći, hiljade naučnih studija i 30 različitih lekova protiv anksioznosti nekada nisu od pomoći. Zašto? Jedan od razloga može biti taj što uobičajena priča o anksioznosti - priča o bolesti – ponekad donosi više štete nego koristi. Ova priča nam govori da bi anksioznost trebalo tretirati kao bolest koju treba sprečiti ili izbeći po svaku cenu. Suprotno tome, što je više izbegavamo i potiskujemo, ona u nama sve više raste. Potiskivanje možda trenutno pomaže u suzbijanju anksioznosti, ali nam oduzima mogućnost da se suočimo sa svojim strahovima i naučimo da se sa njima izborimo. Kako biste dovršili ovu rečenicu?...

---

### 6 koraka da raskid pretvorite u lični napredak

> Predstavljamo vam šest koraka koji će vam pomoći da prođete kroz raskid, započnete isceljenje, i uspešno nastavite dalje.

- Published: 2021-02-19
- Modified: 2024-05-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/6-koraka-da-raskid-pretvorite-u-licni-napredak/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emocije, kako preboleti raskid, međuljudski odnosi, napredak, preboleti raskid, rad na sebi, raskid, raskid veze, razvod, romantične veze

Raskid romantične veze veoma je čest događaj u našim životima, ali na neki način potcenjen, iako traumatičan. Možda baš zato što je tako univerzalan, i što većina nas o ovome govori otvoreno, i uz saosećanje ume da pruži podršku drugome. Sa druge strane, upravo zbog učestalosti raskida, ljudi umeju da umanje koliko zaista može biti bolan, i koliko štete nam može naneti. Raskid u romantičnim vezama Romantične veze u nama bude intenzivne emocije koje lako nadjačavaju logiku. Često su povezane sa duboko usađenim osećanjima iz detinjstva, iz roditeljskih i vršnjačkih veza, i osećajem lične vrednosti. Kada se veza završi, čak i pod relativno dobrim okolnostima, i dalje dolazimo do ključnog saznnaja – došao je kraj nečemu što se zasnivalo na obostranoj ljubavi i za šta smo se nadali da će biti kontinuitet. Svako od nas tuguje na svojstven način, ali postoje univerzalni koraci koje možemo preduzeti nakon raskida. U suprotnom, samo tonemo dublje u vrtlog osećanja, koji nas sprečava da se osećamo bolje. U nastavku vam predstavljamo šest koraka koji će vam pomoći da prođete kroz raskid, započnete isceljenje, i uspešno nastavite dalje. Korak 1: Prihvatite raskid - vaša veza imala je rok trajanja U ovakvoj situaciji, akcenat je na promeni načina razmišljanja, i drugačijem pogledu, koji će nam pomoći da prihvatimo da je veza završena i da je potrebno da nastavimo dalje. Jedna od najtežih stvari u vezi sa raskidom je pitanje da li je moglo biti drugačije. Šta bi bilo da smo nešto uradili drugačije? Šta bi bilo...

---

### Postavljanje zdravih granica

> Granice nas obaveštavaju nas kada je nešto otišlo predaleko i u nekom svojstvu ugrožava našu dobrobit. Svaka osoba ima svoje granice.

- Published: 2021-02-17
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/postavljanje-zdravih-granica/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, briga o sebi, granice, međuljudski odnosi, poštovanje, uspostavljanje granica, zdrave granice, zdravi odnosi

Da li vas je nekada neko povredio tako što je namerno uradio nešto što niste želeli? Da li ste se osećali kao da niste dovoljno važni da bi se ispoštovalo ono što želite? Da li često osećate potrebu da napravite korak unazad, i udaljite se iz razgovora, ali vas u tome spreči pomisao da biste tako povredili osećanja druge osobe? Ako ste se ikada osećali ovako, vreme je da počnete sa kreiranjem i postavljenjem zdravih granica. Zdrava granica je prostor koji obezbeđujete sebi, ali i drugima, i koji služi mentalnom i fizičkom blagostanju i rastu. Poštovanje međusobnih granica veoma je važno, jer njihovo kršenje može imati posledice po mentalno zdravlje. Zamislite da vaš prijatelj počne da puši. Vama se ovo ne dopada. Brinući za njega, izgovorite da se više nećete družiti sa njim, ukoliko tako nastavi. Nakon nekog vremena, saznate da je ipak nastavio da puši, ali je tu činjenicu skrivao od vas. Ovo je veoma jednostavan primer rušenja granice. Život svakog pojedinca je njegov sopstveni i on ima potpunu vlast nad njim. Ne možete da kontrolišete tuđe postupke; jedino što možete jeste da date predloge. Ostalo je na pojedincu. Zamislite oko sebe veliki balon koji označava vašu granicu, balon poput onog od sapunice. Prelaskom sopstvene grnice, ili tuđe, pucaju oba balona. Bez obzira kakve su vam namere, i da li nešto činite dobronamerno i usled brige, šteta nastaje na obe strane. Zato je važno da shvatimo da je unutrašnji prostor osobe, onaj unutar granica, namenjen samo za tu osobu....

---

### Kako izbeći pogrešan odabir partnera

> Istraživanja pokazuju da su u najsrećnijem braku ljudi koji, bez obzira na to šta misle da žele, odaberu partnera sa dobrim osobinama.

- Published: 2021-02-13
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-izbeci-pogresan-odabir-partnera/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: arogantni partner, Autorski clanak, bračna zajednica, brak, manipulativni partner, odabir dobrog partnera, odabir partnera, partnerstvo, suprug, supruga, veza

Sedite na suvozačevom sedištu automobila sa svojim šestogodišnjakom koji sedi pozadi. Njegovo plakanje pretvorilo se u jecanje; uznemireni ste. Vaš nezadovoljni partner za volanom priča o glupostima već 15 minuta, isuviše glasno za udobnu vožnju. Žalio se da vam je više stalo do posla nego do porodice. Da uvek kasnite, da kuću ostavljate u neredu i da vam jednostavno ništa ne ide kako treba. Osećate se užasno. Suočeni sa ovakvim ponašanjem, pitate se kako vaš supružnik misli da ima pravo da na takav način tretira vas i vaše dete. I u sledećem trenutku se zapitate: „Kako sam završio/la u ovakvom braku ? ! “ Kako biste izbegli da se nađete u ovakvoj situaciji, odgovorićemo na ovo pitanje iz tri dela. Prvi se odnosi na loš izbor partnera. Drugi uključuje nedostatak revizije naših stavova kada partnera bolje upoznamo. I treći opisuje kako partner može pokušati manipulacijom da utiče da ipak ostanete zajedno. 1. Loš izbor Mlađi muškarci i devojke navode privlačnost i ljubav kao glavni kriterijum za sklapanje braka, svrstavajući je iznad osobina ličnosti. Međutim, istraživanja pokazuju da su u najsrećnijem braku ljudi koji, bez obzira na to šta misle da žele, odaberu partnera sa dobrim osobinama. Konkretno, emocionalna stabilnost partnera i spremnost na sporazum u direktnoj su vezi sa bračnim i seksualnim zadovoljstvom. Možda vam ovo zvuči dosadno. Možda želite nekoga ko je veoma privlačan i zanimljiv. Možda verujete da ste spremni da podnesete promene raspoloženja ili aroganciju kako biste imali tu privlačnost. Ali razmislite o sledećem- ovakav tip osobe...

---

### Poremećaj ishrane: tajna borba dečaka i muškaraca

> Nasuprot popularnom verovanju, poremećaj ishrane pogađa i dečake i muškarce. Mnogi se potajno bore sa anoreksijom, bulimijom i prejedanjem.

- Published: 2021-02-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaj-ishrane-tajna-borba-decaka-i-muskaraca/
- Categories: Poremećaji ishrane
- Tags: Anoreksija, Autorski clanak, Bulimija, dijeta, emocionalno prejedanje, mršavljenje, poremećaj ishrane, poremećaj ishrane kod dečaka, poremećaj ishrane kod muškaraca, poremećena ishrana, prejedanje

Nasuprot popularnom verovanju, poremećaji ishrane pogađaju i dečake i muškarce. Postoji mnogo muškaraca koji se potajno bore sa anoreksijom, bulimijom i poremećajem prejedanja. Neki od muškaraca koji idu na terapiju zbog depresije, zloupotrebe supstanci ili anksioznosti, nikada ne otkriju svom terapeutu da imaju problema sa poremećenom ishranom, iz straha da će zbog toga izgledati manje muževno ili da će im profesionalni život biti ugrožen. Stvarnost je takva da poremećaji ishrane utiču na ljude svih rasa, uzrasta i pola. Ali čak i u današnje vreme oblak srama se nadvija nad muškarcima koji se bore sa nekim od poremećaja ishrane. Statistički, muškarci čine jednu od četiri osobe koje pate od poremećaja ishrane, ali većina njih se krije u senci, bez dijagnoze, i bez odgovarajućeg tretmana koji im je preko potreban. Neophodno je da osvestimo kulturu, i da zajednički pomognemo muškarcima u uklanjanju stida i stigme u borbi sa nečim za šta se smatra da utiče samo na žene. Dečacima i muškarcima je neophodno da budu viđeni. Neophodno je da se mitovi razbiju i istine razjasne. Podjednako je nestvarno biti Ken kao što je nestvarno biti Barbi Oko 43% muškaraca nezadovoljno je svojim telom, a nedavno istraživanje pokazalo je da je 18% dečaka veoma kritično prema svom telu. Iako nije direktan uzrok, nezadovoljstvo svojim izgledom može dovesti do razvoja poremećaja u ishrani. Psihoanalitička perspektiva poremećaja ishrane posmatra simptome ovog poremećaja kao sredstvo za iskazivanje unutrašnjih sukoba i osećanja osobe. Poremećaj ishrane definišu kao neadekvatni pokušaj izražavanja ili suočavanja sa emocijama i mislima. Ne...

---

### Poremećena ishrana ili poremećaj ishrane?

> Većina ljudi u našoj kulturi ima odnos sa hranom koja je bar donekle poremećen. Poremećena ishrana može se razviti u poremećaj ishrane.

- Published: 2021-02-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecena-ishrana-ili-poremecaj-ishrane/
- Categories: Poremećaji ishrane
- Tags: Anoreksija, Autorski clanak, Bulimija, dijeta, emocionalno prejedanje, intuitivna ishrana, mršavljenje, poremećaj ishrane, poremećena ishrana, prejedanje

U našoj kulturi postoji opsednutost veličinom i težinom, ishranom i vežbanjem. Rasprostranjenost poremećaja u ishrani je zapanjujuća. Istraživanja pokazuju da i do 50% stanovništva ima problematičan ili poremećen odnos sa hranom, telom i vežbanjem. U Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje postoje četiri dijagnoze poremećaja ishrane: anoreksia nervosa, bulimia nervosa, poremećaj prejedanja i poremećaji ishrane koji inače nisu navedeni. Za svaku od četiri dijagnoze navedeni su specifični dijagnostički kriterijumi. Prilično je lako dijagnostikovati poremećaj u ishrani poput anoreksije ili bulimije, dok je suptilnije oblike poremećaja u ishrani teško odrediti. Ukoliko neko ne ispunjava ove kriterijume, ne znači da ima zdrav odnos sa hranom i težinom. Osobe koje imaju poremećen način ishrane i dalje mogu biti u riziku za poremećaj ishrane, kako fizički tako i emocionalno. Tri zone ishrane Načini ishrane postoje u okviru širokog spektra. Na zdravom kraju je intuitivna ishrana, filozofija zasnovana na potpunom poverenju i osluškivanju signala koji dolaze iz našeg tela. Osobe koje se hrane na ovaj način uživaju u hrani. Jedu kada su gladni, a zaustave se kada su siti. Oni razmišljaju i o hranljivosti, pogodnosti i troškovima, stavljajući ove faktore u ravnotežu, kako bi svom telu što češće pružili ono što mu zaista treba. Fleksibilni su i nemaju anksioznost zbog hrane. Na drugom kraju spektra nalaze se dijagnostifikovani poremećaji ishrane kao i druga podjednako ozbiljna stanja koja dijagnostički sistem još uvek nije u potpunosti prepoznao. Za ljude sa ovim problemima hrana je postal toliki izvor straha i srama da ugrožava njihovo zdravlje, odnose sa...

---

### Psihologija obmane: nekoliko tehnika za otkrivanje laži

> Obmana se odnosi na čin, bilo veliki ili mali, podsticanja ljudi da veruju u informacije koje nisu istinite. Laž je vid obmane.

- Published: 2021-02-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/psihologija-obmane-nekoliko-tehnika-za-otkrivanje-lazi/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, govor tela, iskrenost, istina, kako prepoznati laž, laž, obmana, psihologija obmane

Obmana se odnosi na čin - veliki ili mali, okrutan ili ljubazan - podsticanja ljudi da veruju u informacije koje nisu istinite. Laž je vid obmane - iznošenje nečeg za šta se zna da je neistinito sa namerom da se neko prevari. Iako je većina ljudi generalno iskrena, čak i oni sa pretplatom na iskrenost, ponekad budu deo obmane. Studije pokazuju da prosečna osoba slaže nekoliko puta dnevno. Neke od tih laži su velike, ali najčešće su to male, nevine laži, koje koristimo kako bismo izbegli neprijatne situacije ili poštedeli nečija osećanja. Koliko je lako prepoznati laž? Psiholozi se već dugo bave pitanjem kako da utvrde da li neko govori istinu. Naučna literatura na temu obmane je ogromna, ali je isto toliko zastupljena i nenaučna, popularna literatura. Pored mnoštva napisanih knjiga, društvene mreže nude hiljade naizgled brzih i lakih tehnika, a razni priručnici pružaju nam informacije o tome kako tačno detektovati laž. Međutim, poruka iz psihološke literature na temu ljudske obmane jasna je i prilično dosledna: Ne postoji nijedan pouzdan pokazatelj obmane. Pinokiov nos ne postoji u stvarnom životu, a jedan od razloga zašto je tako teško uočiti obmanu je taj što se svaki lažov ponaša drugačije, i ne nužno drugačije od onih koji govore istinu. Utvrđeno je da iz širokog spektra fizičkog i verbalnog ponašanja, neki lažovi pokazuju jednu ili više, ili nijednu od karakteristika, kako kontinuirano, tako i isprekidano kada lažu, dok drugi ne. Na primer, smeh i osmehivanje, pomeranje ruku i prstiju, dodirivanje sebe, mucanje, skretanje pogleda,...

---

### Kako da ponovo verujemo ljudima

> Strah da verujemo ljudima postao je toliko uobičajen da je zvanično i fobija: pistantrofobija - veliko ime za podjednako veliki problem.

- Published: 2021-01-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-da-ponovo-verujemo-ljudima/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, pistantrofobija, poverenje, poverenje u ljude, rad na sebi, vera u čovečanstvo, vera u sebe

Strah od verovanja ljudima postao je toliko uobičajen da je zvanično i fobija: pistantrofobija - veliko ime za podjednako veliki problem. I dok nas to što ne verujemo drugima čuva od emocionalnog bola i izdaje, takođe čini da budemo izolovani i sumnjičavi. Kako se desi da izgubimo veru u ljude? I kako je možemo ponovo naći? Nekoliko decenija unazad, istraživanja rađena na polju veštačke inteligencije postavila su hipotezu da ljudi imaju „scenario“ za određena iskustva. Na primer, u restoranu scenario izgleda ovako: pogledamo meni, naručimo, pojedemo hranu, platmo i odlazimo. Postoji određeni redosled po kome teku dešavanja. Mnogi ljudi kao deca nauče scenario o životu koji ide otprilike ovako: osetim se povređeno ili uznemireno, neko me uteši, osećam se bolje. Na žalost, mnogi od nas nisu naučili takav scenario. Mnogi od nas nauče drugačije: osetim se povređeno ili uznemireno, neko me krivi za to ili se naljuti, osećam se još gore. Ili: osetim se povređeno ili uznemireno, niko to ne primećuje, sam sam. Ovakvi scenariji su recept da se osećamo nesposobno da verujemo drugima ili da im se približimo i osetimo bliskost. Kada bi ispunjenje osnovnih međuljudskih potreba bilo neočekivani izuzetak, a ne pouzdanost, tada bi zaista bilo budalasto verovati drugima. Tako bismo svesno pristali da nas povređuju, iznova i iznova. U drugim slučajevima, scenario koji iskusimo u detinjstvu je zdrav, ali ga vremenom potrese zemljotres traume. Na primer, prevari nas partner, prevari nas neko kome verujemo ili život na neki drugi način uzme svoj danak. I u ovom slučaju...

---

### Ko je psiholog, ko psihijatar, a ko psihoterapeut ?

> Ukoliko razmišljate da potražite stručnu pomoć, slobodno se informišite da li je vaš terapeut psihijatar ili psiholog, i kojom vrstom psihoterapije se bavi.

- Published: 2021-01-28
- Modified: 2025-04-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/ko-je-psiholog-ko-psihijatar-a-ko-psihoterapeut/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, klinička psihologija, medicina, pomoc, psihijatar, psiholog, psihoterapeut, psihoterapija, savetovanje

Ideju da napišem ovaj članak dobila sam zato što me često, kao nekog ko radi u zdrastvenoj instituciji, nazivaju doktorom. Zapravo, ja sam psiholog, ili psihološkinja kako neki preferiraju. Psiholog ili psihijatar? Zvanje psihologa znači da sam završila studije psihologije na Filozovskom fakultetu u Beogradu ili nekom drugom privatnom ili državnom fakultetu u zemlji i inostranstvu. Kao što vidimo, za razliku od psihijatara koji su završili studije medicine, psiholozi su od početka bili usmeravani na bavljenje isključico ljudskim umom. Same studije psihologije, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, poseduju četri smera, a jedan od tih smerova jeste i klinička psihologija. Klinički psiholozi uče osnove neurologije, fiziologije i genetike, kao i druge neophodne kliničke predmete koji su potrebni za razumevanje različitih vrsta poremećaja. Ono što je bitno jeste da klinički psihozi nisu u mogućnosti da prepisuju medikamentoznu terapiju pacijentima. Stoga se oni uglavnom bave psihološkom procenom, dijagnostikom i savetodavnim radom. Psihoterapeut Ukoliko neko želi da stekne zvanje psihoterapeuta (bilo da se radi o psihologu ili psihijatru) neophodno je da pohađa edukaciju iz psihoterapije. Postoje različite psihoterapijske škole (psihoanaliza, transakciona analiza, geštalt pshoterapija, kognitivno-bihevioralna psihoterapija... ). Ove terapijske škole potiču iz različitih filozofskih tumačenja ljudske prirode. Stoga terapeuti različitih terapijskih orjentacija mogu imati drugačije metode i tehnike u psihoterapijskom radu. Takođe, postoje različite psihoedukacije koje nam, nakon navedenih, pomažu u radu sa decom. Danas, mnoge od ovih metoda i tehnika empirijski su validirane i potvrđen je njihov učinak u psihoterapijskom radu. Ono što praksa pokazuje, jeste da većina modernih terapeuta koristi takozvani integrativni...

---

### 8 načina da ublažimo negativnost

> Negativnost uključuje osećaj tuge, skeptičnosti i pesimizma. Kada su naše misli obavijene negativnošću, lako vidimo samo najgore.

- Published: 2021-01-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/8-nacina-da-ublazimo-negativnost/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, dekonstrukcija negativnosti, loše raspoloženje, negativnost, optimizam, opustanje, osećati se bolje, pesimizam, pozitivnost, skeptičnost, sreća, tuga, zahvalnost

Negativnost uključuje osećaj tuge, skeptičnosti i pesimizma. Kada su naše misli obavijene negativnošću, lako možemo videti najgore u bilo kojoj situaciji. Čak i u situacijama koje objektivno nisu toliko loše. Budući da se zbog negativnosti osećamo loše, ona je loša i za naše blagostanje. Ukoliko se borite sa negativnošću, niste sami. Mi kao ljudska bića evolutivno smo takvi da negativne stvari lakše uočavamo i osećamo ih intenzivnije od pozitivnih stvari. To znači da bismo mogli iskusiti gomilu pozitivnih stvari, ali jedna negativna mogla bi nam pokvariti čitav dan. Kako da počnemo da se osećamo bolje? Na prvom mestu treba biti blag prema sebi. Svi mi smo ponekad negativni i to je u redu. Ne zaboravite na samosaosećanje dok radite na preusmeravanju negativnih misli. Korisno je znati i da naš mozak preferira da stvari ostanu onakve kakve su bile. Ako smo dugo osećali negativnost, regulisanje emocija i prelazak na one pozitivnije može biti malo teže i može potrajati. 1. Učinite pozitivne koncepte dostupnima svom mozgu Naš mozak više voli da se kreće ka već poznatom pravcu - to je lakše, brže i zahteva manje energije. Smanjenje negativnosti iziskuje da pozitivne koncepte učinimo poznatijim i dostupnijim svom mozgu. Jedan od načina da to učinimo jeste da usvojimo „pozitivnu reč dana“. Ili da svakog jutra zapamtimo niz pozitivnih reči i ponovimo ih uveče. Iako istraživanje nije pokazalo da postoje ˝pozitivne˝ regije mozga, jačanje ovakvog koncepta, kao i naše sposobnosti da generišemo pozitivne reči, misli i emocije olakšaće nam ponavljanje istog u budučnosti. Istraživanja...

---

### Zašto je sram najštetniji aspekt emocionalnog zlostavljanja

> Sram uzrokuje da žrtve ostaju u nasilnoj vezi jer im uništava sliku o sebi, tako da veruju da ih niko drugi nikada ne bi želeo.

- Published: 2021-01-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zasto-je-sram-najstetniji-aspekt-emocionalnog-zlostavljanja/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emocionalno nasilje, emocionalno zlostavljanje, kako pobediti emocionalno zlostavljanje, kako pobediti sram, nasilnik, sram, stid, zlostavljanje, zlostavljanje partnera, žrtva

Emocionalno zlostavljanje i sram idu ruku pod ruku - savršen par, metaforično rečeno. Sram je značajan faktor kada je reč o emocionalnom zlostavljanju, jer je primarna šteta koju izaziva ovakav tip zlostavljanja, kao i primarno sredstvo koje zlostavljač koristi. Uz prepoznavanje uticaja srama i razumevanje načina na koji deluje na postupke žrtve, dobijamo moućnost da napravimo prvi korak ka prekidu emocionalno nasilne veze. Sram odmaže samopoštovanju i samopouzdanju žrtve i tera je da preispituje svoju percepciju, a na kraju i sopstveni razum. Oslabljena, istrošena i zbunjena, žrtva gubi sposobnost da uzvrati udarac. Efekti ovakve vrste „toksične sramote“ koju iskuse žrtve emocionalnog zlostavljanja uključuju sledeće: -osećanje mržnje prema sebi ili gnušanja prema sebi -samodestruktivnost (samopovređivanje, misli o samoubistvu, bavljenje opasnim aktivnostima) -samozanemarivanje (izgladnjivanje, lišavanje pravilne ishrane, nebriga o zdravlju) -kompulsivno, zavisničko ponašanje (alkohol, droga, seks, kupovina) -bes -izolacija Da bi stekle hrabrost, snagu i odlučnost da se suprotstave nasilniku i / ili prekinu emocionalno nasilnu vezu, žrtve se, na prvom mestu, moraju osloboditi srama. On je najrazorniji aspekt emocionalnog zlostavljanja i najteže ga je izlečiti. Uloga srama u emocionalnom zlostavljanju Sram uzrokuje da žrtve ostaju u nasilnoj vezi jer im uništava sliku o sebi, tako da veruju da ih niko drugi nikada ne bi želeo. Kada se zlostavljač učestalo, i u kontinuitetu trudi da posrami žrtvu, ona počinje da oseća da nije vredna ljubavi i da u njoj nema šta da se voli, da je oštećena toliko da nema popravke. Na sve ovo pridodaje se i osjećaj srama koji žrtva ima...

---

### Mentalno zdravlje muškarca: muško ili socijalno pitanje?

> Svakome ko se suoči sa mentalnim izazovima, razgovor sa nekim, posebno stručnjakom za mentalno zdravlje, može izgledati zastrašujuće i teško.

- Published: 2021-01-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/mentalno-zdravlje-muskarca-musko-ili-socijalno-pitanje/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, društvo, lečenje, mentalno zdravlje, mentalno zdravlje muskarca, podrška, pomoc, porodica, psihoterapija, stigma, terapija, zdravstvo

Svakome ko se suoči sa mentalnim izazovima, razgovor o tome sa nekim, posebno stručnjakom za mentalno zdravlje, može izgledati zastrašujuće i teško. Naročito za muškarce, kojima je često rečeno da ˝očvrsnu˝ i ˝budu jaki˝, nega mentalnog zdravlja može izgledati suprotno kulturološkim očekivanjima. Tokom poslednjih nekoliko godina, aktivizam na ovom polju raste, kao i interesovanje za mentalno zdrvalje muškarca. Uvek je važno govoriti javno i boriti se protiv stigme. Pogotovu kada su upitanju teme poput mentalnog zdravlja, kako je imati dijagnozu, kako potražiti pomoć, i kako bi budućnost mentalnog zdravlja muškaraca trebalo da izgleda. Stigma Stigma se obično deli na dve dimenzije: unutrašnju i spoljašnju. Unutrašnja stigma odnosi se na lični osećaj stida i bezvrednosti, što često dovodi do socijlnog povlačenja. Spoljašnja stigma odnosi se na negativne stavove, predrasude i stereotipe koje ljudi imaju, što često dovodi do odbacivanja i diskriminacije. Diksurs oko mentalnog zdravlja muškarca često se fokusira na unutrašnji deo stigme pogođenih pojedinaca. Predstavljeni su kao autodestruktivni, tvrdoglavi, ili utihnuli pred mentalnim problemima. Ovakav suženi fokus može krivicu preneti na žrtvu. Zato je važno proširiti fokus, i razmotriti spoljašnji deo stigme ispitivanjem negativnih stavova i štetnih stereotipa koji vladaju društvom. Spoljašnji deo stigme može biti ključni faktor koji muškarca sprečava da potraži pomoć. Zdravstveni sistem i porodica Istraživanja su pokazala da i sami pružaoci zdravstvenih ulsuga umeju da stigmatizuju osobe sa mentalnim problemima. Jedna od studija rezultirala je sa prijavljenih 44% slučajeva u kojima je došlo do diskriminacije, posebno kada su u pitanju pacijenti muškog pola. Američko psihološko udruženje...

---

### Ove praznične sezone staro pretvaramo u novo

> Prevucite prstom po polici za knjige, i tamo gde se instinktivno zaustavite, izvucite jednu. Januar posvećujemo čitanju starih knjiga.

- Published: 2021-01-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ove-praznicne-sezone-staro-pretvramo-u-novo/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, eksperiment, knjiga, napredak, nedovršeno, noviteti, obnova, potrošački mentalitet, preispitivanje, promena, radoznalost

Pogledajte u svoju policu sa knjigama. Sve te odane vojnike, fino poređane, dok skupljaju prašinu. Knjige još iz doba fakulteta, knjige iz školske biblioteke, toliko drage da ste ih možda još davno zadržali, a u zamenu biblioteci poklonili neku manje dragu. Knjige koje ste kroz renoviranja, i selidbe nosili uvek sa sobom. Koliko vremena ste proveli upijajući dragocene reči smeštene između korica, ˝sipajući˝ ih lagano u svoj um i svoju dušu? I koliko je tog materijala, od tada, zaboravljeno? Možda i 99%? Možda se ovo svima nama desi, kada mozak opterećen velikim brojem informacija jednostavno počne da vrši selekciju uspomena? I stvari koje smo pročitali u knjigama- ispare. Izgubimo prvo detalje; ostane nam šira slika, i neke glavne teze, koje vremenom počnu da gube obrise, i u jednom trenutku se možda izjednače sa nečim što nikada nismo ni spoznali. Uvek ima nečeg novog i u starom Ovog Božića dosta nas je dobilo još novih knjiga. Sa uzbuđenjem smo ih raspakovali. Uvek je tako- potrošački kapitalizam čini da svaka nova knjiga do koje dođemo udovolji našoj želji za novitetom. Sve dok ne dođemo na pola puta, naša čula se zadovolje, tempo uspori, i čujemo dašak vetra koji nam donosi turu najboljih novih naslova. A u međuvremenu, sablasni i sada već daleki glasovi do skoro voljenih knjiga, šapuću nam sa police, postajući sve slabiji. Kojoj mudrosti sada okrećemo leđa jer smo odlučili da samo nastavimo dalje? Evo i našeg predloga- hajde da januar posvetimo tome da ne kupujemo nove knjige, već da...

---

### Samopouzdanje i nejgove mračne strane

> Kada pokušaji da poboljšamo svoje samopouzdanje ne uspeju, slede ljubomora i zavist. Da li je zaista samopouzdanje neophodno za sreću?

- Published: 2021-01-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/samopouzdanje-i-nejgove-mracne-strane/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, ljubomora, nezadovoljstvo, osuda, samodestrukcija, samopouzdanje, tuđi uspeh, unutrašnji mir, usamljenost, uspeh, zavist, zluradost

Da bismo postigli i održali visoko samopouzdanje neophodno je kontinualno upoređivanje sa drugima, kao i sa normama koje nismo mi postavili, već društvo, porodica, ili prijatelji. Ovakav proces nema svoju krajnju tačku. Vremenom nas odvaja od bliskih odnosa i mira, a čin osuđivanja drugih postaje nam navika. U nekom trenutku svi postanemo svesni da samopouzdanje nije neophodno za sreću. Jer kad god su nam unutrašnji mir ili identitet u milosti spoljnih faktora, uključujući i mišljenje drugih, vozimo se na vrtešci sa koje ne možemo da siđemo. Ljubomora Kada pokušaji da poboljšamo svoje samopouzdanje ne uspeju, osećanje koje sledi je ljubomora. Lljubomora nije lep osećaj, i ometa skoro sve aspekte života, od poslovnog do privatnog. Potraga za srećom ne može biti uspešna sve dok nekome zavidimo, jer sreća i zavist nisu kompatibilne emocije. A kada osuđujemo nekog drugog, često samo projektujemo svoj pogled na sebe, i ispoljavamo sopstvene nesigurnosti. Evo i jedne vežbe za razmatranje. Setiite se nekoga ko vam se ne dopada. Zatim u levu kolonu zapišite što više karakteristika koje vam se ne dopadaju kod te osobe. Desno od navedenih karakteristika zapišite osobine u istoj sferi koje vam se ne dopadaju kod vas samih. Možda vam se ne dopada nečija radna etika. Da li i vi odlažete stvari? Ili ste oboje radoholici? Možda vam se ne dopadaju nečiji politički stavovi. Da li je zaista vaš stav ispravniji? Fascinantno je, i uznemirujuće, koliko često smo nezadovoljni zbog uspeha drugih, čak i kada su u pitanju bliski prijatelji. Od svih grehova,...

---

### Šta je zajedničko narcisu i osobi koja udovoljava drugima?

> Iako se i narcis i osoba koja udovoljava drugima, u međuljudskim odnosima ponašaju potpuno drugačije, imaju jednu zajedničku stvar.

- Published: 2021-01-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/sta-je-zajednicko-narcisu-i-osobi-koja-udovoljava-drugima/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, dečija terapija, međuljudski odnosi, narcis, Narcisoidni poremećaj ličnosti, ponašanje roditelja, roditeljstvo, toksičan roditelj, udovoljavanje drugima, uspešan roditelj

Iako se i narcis i osoba koja udovoljava drugima, u međuljudskim odnosima ponašaju potpuno drugačije, imaju jednu zajedničku stvar- oboje su odrasli sa jednim ili oba roditelja koji nisu bili u stanju da se nose sa njihovim osećanjima. Osobe koje udovoljavaju drugima često ˝gutaju˝ svoja osećanja i doživljavaju tuđe emocije kao važnije od sopstvenih. Nesebični su, skromni i empatični, a njihova velikodušnost ume da bude iskorišćena. Gašenje nesebičnih kapaciteta svakako nije rešenje. Ovakve sposobnosti ključne su za emocionalnu inteligenciju i zdrave međuljudske odnose. Poštovanje ličnih osećanja i uspostavljanje zdravih granica su korisne taktike. Važno je uravnotežiti želju da budemo tu za druge sa svešću da postoje i oni koji manipulišu. Narcis je dijametralna suprotnost. Oni daju prednost svojim osećanjima, a svako ko se sa tim ne slaže biva na neki način uznemiravan, kažnjen, maltretiran. Nasposoban da razmotri alternativno gledište, narcis uvek veruje u svoju perspektivu kao ˝pravu˝. Nemogućnost da se savesno ponaša u međuljudskim odnosima predstavlja nedostatak empatije. Iako narcis ume da bude ljubazan, njegov glavni motiv za poboljšanje odnosa je vraćanje druge osobe pod sopstvenu kontrolu. Preispitivanje osećanja Iako su ljudi koji ugađaju drugima i narcisi suprotnosti u međuljudskim odnosima, imaju jednu zajedničku karakteristiku- roditelja koji nije umeo da se nosi sa njihovim emocijama. Oni koji su navikli da ugađaju, iskusili su učestalo sramoćenje, kažnjavanje, i odbacivanje jer su iskazivali drugačija osećanja od očekivanih, što je narušavalo njihovu sposobnost da veruju onome što osećaju. Nakon toga usledilo je preispitivanje svojih osećanja i stavljanje tuđih osećanja ispred svojih, kao novi...

---

### Da li je važno šta drugi misle o nama?

> Često ulažemo dosta vremena i energije u mišljenja ljudi čiji kvaliteti nisu impresivni. Koliko je zaista važno šta drugi misle o nama?

- Published: 2021-01-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/da-li-je-vazno-sta-drugi-misle-o-nama/
- Categories: Životne teme
- Tags: autentičnost, Autorski clanak, briga, preokupacija, prijateljstvo, profesionalna slika, šta drugi misle o nama

U priči zvanoj Činovnikova smrt, A. P. Čehova, jedne večeri, gledajući predstavu u pozorištu, kulturni i lepo vaspitani činovnik Ivan Červjakov kinuo je, i svojom pljuvačkom poprskao visokog činovnika sa rangom generala koji je sedeo u redu ispred njega. Taj sasvim bezlazen, i ni po čemu strašan događaj, izazvao je ogromno nespokojstvo u Ivanovoj duši. Dok je kroz dvogled posmatrao pozorišnu scenu Ivan je bio na vrhuncu sreće. Kinuo je sasvim iznenada, i u početku nije bio mnogo zabrinut zbog toga. Kijanje je nešto prirodno, nešto što se svima i na svakom mestu može desiti. Ipak, pogledao je pažljivo oko sebe, jer nije želeo da njegovo kijanje uznemiri bilo koga. Videvši da je poprskao činovnika na položaju većem od svog, zbunio se. Osetio potrebu da se istog trenutka izvini zbog svoje nenamerne greške. Njegov pokušaj da se izvini je propao, jer i njegovo kijanje i njegovo izvinjenje za generala su bili potpuno beznačajni. Uplašen i uznemiren, Ivan više nije mogao da gleda predstavu. Dani su mu se pretvorili u razmišljnje kako da se ponovo izvini. U svom paničnom strahu i želji da se opravda srljao je iz greške u grešku. Izvinjavao se iznova i iznova, i na kraju, umesto oproštaja i mira u svojoj duši, izazvao je generalov bes. Neuspeli pokušaji da ispravi svoju grešku na kraju su ga odveli u smrt. - Napolje! ! – ponovi general i zalupa nogama. Červjakovu se u utrobi nešto prekide. Obnevideo i ogluveo, on ustuknu prema vratima, iziđe na ulicu i ode posrćući......

---

### Vreme nade: osvrt na 2020. godinu i doček 2021.

> Dan dočeka Nove Godine dan je za nadu. I dan za snove. Dan da se setimo svega što želimo i svega što možemo da postanemo.

- Published: 2020-12-31
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/vreme-nade-osvrt-na-2020-godinu-i-docek-2021/
- Categories: Životne teme
- Tags: 2020, 2021, Autorski clanak, covid19, ljubav, nada, nova godina, novogodisnja rezolucija, novogodisnje odluke, pandemija, podrška, porodica, radost

Od pojave pandemije, neke od članaka posvetili smo načinima na koje možemo izbeći stresore koji nas vode u strah, anksioznost, depresiju i koji, u ovako nekarakterističnoj i teškoj situaciji, lako mogu povrediti naše mentalno zdravlje. Na samo nekoliko sati smo od kraja jedne nezamislive godine, prepune izazova. Ovih dana mnoge porodice tuguju, pokušavajući da prispoje promenjene delove svog života, usled bolesti ili gubitka voljene osobe, gubitka posla, firme, finansijske sigurnosti... Ne postoji lek koji će doneti brzo rešenje i olakšanje, i zato u poslednjoj objavi za ovu godinu donosimo malo ohrabrenja, u želji da nam fokus ove drugačije praznične sezone bude nada. Koliko je nada zaista važna? Neka nam predstojeći dani budu prilika za manifestaciju svetlije budućnosti. Umesto da se koncentrišemo na vreme koje smo izgubili i brigu o tome koliko dugo će nam svakodnevnica biti izmenjena, hajde da se fokusiramo na progres koji dolazi. Neka nam osvrt isprati i doza optimizma- osvrnimo se na dobijeno vreme- da više budemo sa svojom porodicom, da se posvetimo svom napretku, da usporimo, setimo se svojih hobija, i napravimo zdravije izbore. Neka nam fokus ove praznične sezone bude nada Ovog puta mislimo na sve važno što je možda ostalo nedorečeno. Ove godine pričamo o promeni, ali ne onoj koja traje uobičajeno- dve do tri nedelje. Već o onoj trajnoj, istinskoj, koja preoblikuje život u nešto za šta je nada izgubljena negde usput, neprimetno. Pomalo drugačije Novogodišnje odluke Hajde da ove godine zaboravimo na donošenje Novogodišnjih odluka i isprobamo nešto novo- slogan. Da zaboravimo...

---

### Halo efekat i pouzdanost prvog utiska

> Halo efekat predstavlja termin u psihologiji koji opisuje grešku u rasuđivanju zasnovanu na jednoj karakteristici koju znamo o nekoj osobi.

- Published: 2020-12-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/halo-efekat-i-pouzdanost-prvog-utiska/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, efekat prvog utiska, generalizacija, halo efekat, predrasude, pristrasnost, prvi utisak, psihologija, psihologija prvog utiska

Na poslu ste, i šef vas pita za mišljenje o kolegi, i da li mislite da bi on bio dobar vođa tima na sledećem projektu. Ne poznajete ga dobro, ali je visok i dopadljiv. Automatski odgovarate- da. Pozitivno mišljenje o njegovom izgledu utiče na vaše celokupno mišljenje o njemu, i pozitivne stavove o aspektima njegove ličnosti. Ovo uključuje i liderske veštine i inteligenciju. Podsvesno formirate mišljenje, uprkos činjenici da ne znate da li bi on zaista bio dobar vođa tima. Svi smo čuli da je prvi utisak važan. Navedeni primer ilustruje halo efekat- termin u psihologiji koji opisuje grešku u rasuđivanju zasnovanu na jednoj karakteristici koju znamo o nekoj osobi/stvari. Ovo može pozitivno ili negativno uticati na korist druge osobe, i može se primeniti u mnogobrojnim situacijama. U nastavku vam pružamo detaljnije pojašnjenje ovog efekta. Razumevanje načina na koji formiramo mišljenje o drugima može nam pomoći da izmenimo određene navike i počnemo da donosimo odluke zasnovane na informisanosti. Istorija Termin ˝halo efekat˝ prvi put se pojavljuje 1920. godine. Edvard Torndajk, američki psiholog, posmatrao je vojne oficire tokom svog istraživanja, koje se odnosilo na ocenjivanje podređenih. Pre nego što su oficiri započeli komunikaciju sa podređenima, imali su zadatak da ih ocene na osnovu karakteristika koje vide. Ocenjivanje je uključivalo i osobine poput liderstva i inteligencije. Rezultati su pokazali da su i pozitivna i negativna mišljenja zasnovana na fizičkim karakteristikama, nepovezanim sa ocenjivanim karakteristikama. Visoki i zgodni kandidati viđeni su kao najinteligentniji, i bolji od ostalih. Pokazalo se da fizički izgled ima...

---

### Briga o sebi: kako pronaći put do središta sebe

> Briga o sebi može nam poslužiti kao podsetnik koliko smo važni, i da se treba pobrinuti za svoju fizičku i psihološku dobrobit.

- Published: 2020-12-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/briga-o-sebi-kako-pronaci-put-do-sredista-sebe/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, briga o sebi, istrajnost, ljubav prema sebi, mentalno zdravlje, motivacija, posvećenost, rad na sebi, voleti sebe, zdravlje

Kako se približavamo kraju jedne teške godine sa dodatnim merama, brigama o zdravlju, distanciranjem od porodice i prijatelja, neka nam fokus bude na onom preostalom i veoma važnom- na sebi. Briga o sebi može nam poslužiti kao podsetnik koliko smo važni, i da je ulaganje u sebe vredan poduhvat. Šta znači briga o sebi U današnje vreme često možemo čuti izraz ˝briga o sebi˝- putem društvenih mreža, različitih organizacija, knjiga o samopomoći. Ali da li znamo šta briga o sebi zaista znači? Brigu o sebi možemo posmatrati kao povratak sebi. Veoma je lako zaboraviti na sebe i sopstvene potrebe kada se mnogi aspekti života svakodnevno takmiče za našu pažnju. Briga o sebi znači setiti se puta kojim se možemo vratiti nazad, sebi, gde ćemo se pobrinuti za svoju fizičku i psihološku dobrobit. Ovo će imati značajne i dugoročne benefite za naše fizičko i mentalno zdravlje, međuljudske odnose, i kvalitet života. Možemo je povezati sa ishranom, negom, punjenjem baterija; jednom sveukupnom restauracijom. Fundamentalna je za našu dobrobit, baš kao što nas i vazduh i voda održavaju funkcionalnima, efektivnima, i u životu. Jesmo li zaboravili put do sebe? Samosvesnost je prvi korak u spoznaji neophodnog da počnemo ponovo da vodimo računa o sebi. Uslužimo prvo sebe Setimo se mera bezbednosti u avionu, pre poletanja. I onog trenutka kada nas posavetuju da masku sa kiseonikom stavljamo prvo sebi, pa zatim osobi do sebe. Ukoliko mi sami ne možemo da dišemo, ne možemo pomoći ni drugome. Ovo je sjajna metafora i za naše mentalno...

---

### Moć ranjivosti

> Ranjivost samo iznutra liči na slabost, dok posmatrana spolja dobija oblik hrabrosti. Kada je vidimo u drugom, inspirisani smo.

- Published: 2020-12-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/moc-ranjivosti/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bliskost, evolucija, pomoc, potražiti pomoć, prevazići stid, prevazići zatvorenost, ranjivost, snaga, sramota, stid, Strah

Jedna od šokantnijih statistika sprovedenih na temu ranjivosti, pokazuje da u situacijama poput davljenja u restoranu, muškarci ponekad, usled straha od sramoćenja, umesto da potraže pomoć požure u toalet, gde se neretko udave, ukoliko već nema nekoga unutra ko bi im pomogao. Isto se odnosi i na muškarce koji na ulici osete iznenadan bol u grudima. Da li je toliko strašno zatražiti pomoć, da radije biramo fatalan ishod? Potražiti pomoć samo je podskup jednog od univerzalnih strahova- strah od ranjivosti- koji u nama izaziva sve osećaje od sramote do terora. I to sa dobrim razlogom. Izjednačavamo ga sa slabošću i submisivnošću, nekada i sa opasnošću, jer ovaj strah predstavlja kapacitet da budemo ranjeni, a ranjena životinja nema mnogo šansi za preživljavanje. Naš strah od ranjivosti i naše obožavanje snage, koje je prisutno u toliko mnogo oblika, prožimaju se kroz sve sfere života, od političkih do ličnih. Podjednako prisutne u srži rata, i idividualnim barikadama koje postavljamo oko sebe. I što više gledamo na svet kao na mesto koje nas može povrediti, sve više jačamo svoju odbranu, i sve smo manje sposobni da drugima otkrijemo nešto o sebi, posmatrajući to kao slabe tačke i pukotine u svojoj odbrani. Sa druge strane, što je iskušenje da očuvamo svoje bedeme veće, to je u nama želja da ih srušimo jača, jer smo donekle uvek svesni da nešto u nama ne voli zidove koje gradimo. I tako lako počnemo da živimo zagonetku- zidovi druge drže spolja, ali i nas drže zatočenima unutra. Živimo pomisao...

---

### 5 načina da prevaziđemo strah od neuspeha

> Budimo precizni sa pojmovima koji nas plaše, i ne zaboravimo na trud. A ukoliko nam je cilj iskustvo, nikada ne možemo doživeti neuspeh.

- Published: 2020-12-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/5-nacina-da-prevazidjemo-strah-od-neuspeha/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, motivacija, neuspeh, proces usavršavanja, rad, rad na sebi, Strah, strah od neuspeha, tehnika mentalnog kontrasta, tehnika vizualizacije, trud, učenje, usavršavanje, uspeh

Postoji mnogo načina da osetimo neuspeh: socijalni, usled odbacivanja, romantični, usled raskida, poslovni, usled otkaza. Bez obzira od kog neuspeha strahujemo, sama mogućnost njegovog ostvarenja nadvija se nad nama kao tamni oblak, često nas sprečavajući čak i da počnemo. U nastavku vam dajemo 5 načina koji vam mogu pomoći u ovakvoj situaciji, i pogurati vas napred. 1. Definišite precizno od čega strahujete ˝Šta ako nešto krene pogrešno? ˝ ili ˝Ljudi će mi se smejati. ˝ ili ˝Možda će se desiti nešto loše. ˝ Strah od neuspeha često je nejasan. I baš kao što nas X-Men uči - kada su nam strahovi nejasni i promenljivog oblika, nemoguće ih je pobediti. Da bismo se izborili sa svojim strahom, trebalo bi da budemo specifični u definisanju pojma neuspeha- šta za nas tačno znači neuspeh. ˝Otpustiće me i imaću finansijskih poteškoća. ˝ ˝Pogrešiću na poslu, izgledaću nekompetentno. ˝ Kada pojam straha ove vrste dovoljno suzimo, biće mnogo lakše savladati izazove. Možda će čak i zvučati toliko neverovatno da ćemo prestati da strahujemo. 2. Odgovorite sebi na ˝šta ako˝ pitanja Svoje brige često provlačimo kroz ˝šta ako˝ pitanja. Samim tim, da bismo prevazišli strah od neuspeha, potrebno je da sebi i odgovorimo na ova pitanja. Ukoliko se naši strahovi obistine, šta bismo uradili? Kako bismo to podneli? Šta bi nas utešilo? Zamislite kako biste zaista postupili ukoliko padnete ispit- potražili biste pomoć nekoga ko se u toj oblasti dobro snalazi, isplanirali biste vreme za učenje. Ukoliko strahujete od otkaza- zategli biste budžet, potražili novi posao,...

---

### Sva lica verbalnog nasilja

> Stroga ljubav i disciplina često su samo maske pod kojima se kriju verbalno nasilje i loše tretiranje. Ali reči nikada nisu samo reči.

- Published: 2020-12-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/sva-lica-verbalnog-nasilja/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, emocionalno zlostavljanje, nasilje, nasilje u porodici, svađa, verbalno nasilje, verbalno zlostavljanje, zlostavljač, zlostavljanje, žrtva

Stroga ljubav i disciplina često su samo maske pod kojima se kriju verbalno nasilje i loše tretiranje. Od svih poslovica, možda je najgora ona koja nam poručuje da ˝Štapovi i kamenje mogu da mi slome kosti, ali reči me nikada neće povrediti”. Stvari ne mogu biti manje istinite od ovog. Ova izreka ohrabruje misao da su reči samo reči i da je verbalno zlostavljanje benigno, i veoma daleki rođak fizičkog zlostavljanja. Za mnoge fizičko nasilje ostaje etalon po kome se meri i verbalno naislje, što je greška. Istraživanja su pokazala da, u detinjstvu, verbalno zlostavljanje može promeniti razvojnu strukturu mozga. Iz brojnih psiholoških studija znamo i da deca umeju da ožive sve poruke primljene ovim putem- da su glupi, neadekvatni, ili inferiorni, da nisu vredni priče ili slušanja, da nisu vredni ljubavi. S obzirom da ove reči dolaze od roditelja, sveznajućih odraslih jedinki u očima deteta, postaju onova verovanja i temelj istine koju dete gradi. Ovakve ˝istine˝ o sebi, bez odgovarajućeg tretmana- druge odrasle osobe, terapeuta, čije reči imaju težinu i mogu da se suprotstave ovim uverenjima- dete nosi sa sobom u adolescenciju, pa čak i kasnije. Verbalno zlostavljana deca kao odrasle osobe često imaju lošije mentalno zdravlje. Prepoznavanje verbalnog nasilja Kao dodatak na štapove i kamenje sa početka, postoji i zabuna u vezi sa tim šta tačno spada u verbalno zlostavljanje, jer svako ponekad ˝pukne˝ i kaže nešto što ne bi trebalo. U žaru trenutka, ko od nas može tvrditi da nikada nije uvredio ili pokušao da umanji sagovornika?...

---

### Kako prevazići napad panike: 6 pomalo drugačijih strategija

> Kod napada panike, malo obrnute psihologije čini čuda. Uz terapeuta i personalizovani vid lečenja, napredak i izlečenje brzo su na vidiku.

- Published: 2020-12-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/kako-prevazici-napad-panike-6-pomalo-drugacijih-strategija/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, lupanje srca, Napad panike, panični napad, panika, Strah, suočavanje sa strahovima, vrtoglavica

Pogođeni talasom straha, davimo se, misleći da je kraj- ili umiremo ili ludimo. Napad panike ekstremno je jak i nelagodan osećaj. Neki od nas ga ne prepoznaju, ili ne znaju šta da urade po pitanju ovog stanja mesecima, neretko i godinama. Uz terapeuta i personalizovani vid lečenja, napredak i izlečenje brzo su na vidiku. U međuvremenu, dajemo vam šest metoda koje možete isprobati sami. Strategija 1: Suočite se sa simptomima koji vas plaše Izazvati namerno fizičke osećaje koje iskusimo tokom napada panike, poslednja je stvar koju bismo poželeli da uradimo. Sa druge strane, interpretacija simptoma (kao što su na primer ubrzan rad srca i vrtoglavica) kao opsanosti, samo je dodavanje soli na ranu. Simptomi se nagomilaju, i za tren oka nađemo se u stanju paničnog napada, u njegovoj punoj snazi. Upravo zbog svega navedenog, kada namerno izazovemo simptome kojih se plašimo, shvatamo da ih možemo osetiti i izvan konteksta napada panike. Tako ih eventualno možemo videti nekim drugim očima, pri čemu će prestati da deluju preteće. Naučićemo da naše telo može da podnese ubrzani rad srca, ili stegnuto grlo. Na ovaj način, mi sedamo na mesto vozača, i preuzimamo kontrolu za volanom. Ukoliko vas brine lupanje srca, podesite tajmer na jedan minut i posvetite se za to vreme nekoj intenzivnoj fizičkoj aktivnosti. Ukoliko vas plaši osećaj vrtoglavice, sedite u svoju radnu stolicu i vrtite se u krug dok se tajmer ne oglasi. Lezite na pod, mirujte minut, a zatim brzo ustanite. Približite se zidu i zagledajte se u jednu tačku....

---

### Isceljenje traume, 2.deo: šta nakon reči?

> Trauma predstavlja poremećaj u kome se osoba najčešće osamljuje, a da bismo se oporavili, neophodni su nam kontakt i bliskost.

- Published: 2020-12-18
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/post-traumatski-stresni-poremecaj/isceljenje-traume-2-deo-sta-nakon-reci/
- Categories: Post-traumatski stresni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, bezbednost, bol, briga, isceljenje, pomoc, post-traumatski stresni poremećaj, sigurnost, Strah, trauma, traumatična sećanja, traumatični događaj

Bez obzira koje unutrašnje resurse koristili za pokretanje isceljenja, ne možemo sve sami. Trauma, kao i depresija, predstavlja poremećaj u kome se osoba najčešće osamljuje, a u izolaciji ovakva stanja se neće poboljšati. Da bismo se oporavili, neophodni su nam kontakt i bliskost. Faza 1: Prekid kola Ukoliko električni sistem opteretimo sa previše energije i stimulcaije, aktiviraćemo prekidač i sve će se u potpunosti isključiti. Čovekov nervni sistem možemo uporediti sa električnim kolom- kada je preopterećen stimulacijom i velikom opasnošću, kao kod traume, takođe se gasi, i u radu ostavlja samo osnovne funkcije. Ljudi ovo stanje opisuju kao otupelost, šok, ili prazninu. Intelektualno, isključi se od 50 do 90% kapaciteta mozga. Emotivno- ne osećamo ništa. Duhovno smo u krizi, ili smo se u potpunosti predali i ništa više nema smisla. Fizički, funkcionišemo na osnovnom kapacitetu. Svi zdravstveni problemi koje smo možda imali pre traume, takođe su stavljeni na pauzu, i vraćaju se tek po završetku iste. Kada sistem krene da se oporavlja i kada može da podnese malo stimulacije i dodatne energije, a čovekovom sistemu je suđeno da proba da se oporavi, i da traga za ravnotežom- i osećanja počnu da pronalaze svoj put nazad. Faza 2: Povratak osećanja Većina ljudi nije iskusila toliku traumu da im je neophodna profesionalna pomoć; mogu da porade na svojim osećanjima uključujući bliske osobe. Pričaju im svoju priču, iznova i iznova, jer im je to neophodno. Ovo je sredstvo pomoću koga se trude da odagnaju teška osećanja vezana za loša sećanja. Što više uspemo...

---

### Isceljenje traume: kako pronaći reči

> Trauma lako prkosi jeziku, i opire se komunikaciji. Isceljenje traume uključuje transformaciju neizrecivog u priču koju možemo da ispričamo.

- Published: 2020-12-17
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/post-traumatski-stresni-poremecaj/isceljenje-traume-kako-pronaci-reci/
- Categories: Post-traumatski stresni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, bezbednost, bol, briga, isceljenje, pomoc, post-traumatski stresni poremećaj, sigurnost, Strah, trauma, traumatična sećanja, traumatični događaj

Trauma lako prkosi jeziku, i opire se komunikaciji. Isceljenje traume uključuje transformaciju neizrecivog u priču koju možemo da ispričamo. Šta predstavlja traumatični događaj? Traumatični događaj najčešće je onaj koji je preteći po psihički ili telesni integritet, naš ili naših voljenih. Može izgledati kao borba, seksualni ili fizički napad, smrt deteta, samoubistvo nekog dragog, nesreća, zatočeništvo, mučenje, prirodne katastrofe, kao i dijagnoza bolesti opasne po život. Priroda pamćenja traume U većini slučajeva, sećanje na traumatični događaj nije narativno, kao sećanje na obične, svakodnevne događaje, i veoma često ne može se artikulisati uz adekvatan početak, razradu i kraj. Uzburkano je, isprekidano i neorganizovano. Otisak je traume, sa mnogo krhotina koje treba transformisati. Zašto nam fale reči? Neurobiološki i psihološki uticaj Neposredno nakon traumatičnog događaja većina ljudi nema koherentnu priču o tome šta se dešavalo, jer su se trudili da prežive. Kada smo pred licem opasnosti, naša psihobiologija preuzima vođstvo. Dodatno se aktivira desna hemisfera mozga, povezana sa preživljevanjem i emocionalnom ekspresijom, dok je leva, zadužena za verbalno-lingvističke sposobnosti, utišana. Povišena aktivacija autonomnog nervnog sistema ispoljava se kroz pojačan i ubrzan rad srca, ubrzano disanje, bledilo i hladnoću kože, proširene zenice i povišen krvni pritisak. Telo nas priprema na odgovor, uz ˝bori se ili beži˝ reakciju. U trenucima kada ni beg ni borba nisu opcija, telo pribegava odgovoru u vidu zaleđenosti u mestu, veoma često pogrešno shvaćenom. Ovo je takođe deo instinkta za preživljavanje. Forma je disasocijacije (osoba je tu fizički ali ne i psihički), i izgleda kao usporavanje vremena, izmenjene stvarnosti u...

---

### Nauka iza osvete i praštanja

> Svako ko je u nekom trenutku učestvovao u svađi zna da je nekada veoma teško osloboditi se kivnosti.

- Published: 2020-12-16
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/nauka-iza-osvete-i-prastanja/
- Categories: Novosti i istraživanja
- Tags: agresija, Autorski clanak, bes, eksperiment, izvinjenje, kivnost, oproštaj, osveta, osvetoljubivost, praštanje, ruminacija, studija

Jedna od bezbroj lepih stvari koje možemo uočiti kod deteta jeste kako bes ili razočarenje, iako intenzivni u par minuta, veoma brzo nestanu. Ne pretvore se u kivnost. Šta decu čini tako otpornom i šta možemo naučiti od njih? Svako ko je u nekom trenutku učestvovao u svađi zna da kivnost može poprimiti kompulsivnu osobinu, prerastajući u neodoljiv poriv. Opsednutost razmišljanjem kako izvesti pred lice pravde nekoga ko nam je naneo nepravdu temelj je dugotrajnog zameranja. Nekada je veoma teško osloboditi se kivnosti. Nauka je otišla korak dalje stavljajući ovaj osećaj u istu kategoriju zajedno sa žudnjom. Studije pokazuju da je u iracionalnoj želji za osvetom ukorenjen značajan procenat nasilja. Ovo nas navodi na pomisao da želju za osvetom možemo posmatrati kao neku vrstu poremećaja, a oproštaj kao lek. Kivnost i praštanje kao deo evolucije kognitivnog sistema Novije teorije o osvetoljubivosti i opraštanju tvrde kako kivnost može biti deo kompleksnosti kognitivnog sistema. Evolucijom je kod čoveka formiran kao mehanizam zadužen da ga odvrati od potencijalne štete. Možda je bio efikasan za naše pretke, koji su putem osvete mogli da se odupru agresoru. Ovakav čin bi ga naterao da dobro razmisli pre nego što se ponovo odluči za agresiju. Praštanje je zavisilo od procene rizika za buduću eksploataciju od strane onog ko nam je naneo štetu i očekivane buduće vrednosti našeg odnosa sa njim. Danas ipak, potez odmazde košta nas međuljudskih odnosa, a praštanje predstavlja komplementarni sistem koji potpomaže održavanje veza na duge staze. Regije mozga uključene u kivnost S obzirom...

---

### Kada se dete naljuti: bes pred licem ljubavi

> Mnogi roditelji pošalju svoje ljutito dete u sobu, misleći da u datom trenutku nema drugog rešenja. Šta možemo učiniti umesto toga?

- Published: 2020-12-13
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kada-se-dete-naljuti-bes-pred-licem-ljubavi/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, bes, bes kod dece, bliskost, dete, ljubav, ljutnja, ljutnja kod dece, osobine deteta, pomoć detetu, roditeljstvo, uznemirenost

Mnogi roditelji pošalju svoje ljutito dete u sobu, da se smiri, misleći da u datom trenutku nema drugog rešenja. Da nije vreme za lekcije, i za izvinjenja, već za smirenje, na prvom mestu. Istina o ljutnji je da nestaje samo kada se zaista čuje i razume, bez izuzetka. Kada svoje ljutito dete pošaljemo u sobu zaista će se eventualno smiriti. Ali uz to će veoma jasno naučiti nešto pogrešno: -Niko ne obraća pažnju na ono što te je uznemirilo. -Niko ti neće pomoći da rešiš problem koji doživljavaš. -Ljutnja je loša. -Loš si jer si ljut na nas. -Tvoja ljutnja nas plaši. Sam si na svome kada je u pitanju to veliko, strašno osećanje- mi ne znamo kako da ti pomognemo. -Kada si ljut, najbolje je da potisneš osećanja. Šta možemo učiniti umesto toga? Možemo li pomoći svom detetu da odgovorno postupa prema osećanju ljutnje? Većina nas ne može da zamisli kako bi to izgledalo. Odgovornost počinje sa prihvatanjem osećaja ljutnje, ali uz uzdržavanje da se postupa po osećanju. Uvek postoji adekvatan način da izkažemo svoje potrebe. Kada bismo bili voljni da zastanemo, i primetimo dubinu osećanja, ugledali bismo njeno značenje ispod maske ljutnje, i naišli bismo na povređenost, strah i tugu. Ukoliko dozvolimo sebi da osetimo sve to, ljutnja će se istopiti, jer je bila samo odbrambena strategija. Ovo je jedan od važnijih zadataka u detinjstvu- naučiti da istolerišemo rane koje nam svakodnevni život nanese bez ulaska u reaktivno stanje. Ljudi sa ovakvom sposobnošću umeju da izglade odnose sa...

---

### Par trikova za neverovatan seks

> Verovatno imate već ukorenjene navike kada su u pitanju seks i intimnost. Ukoliko poželite poboljšanja, odakle početi? Šta promeniti?

- Published: 2020-12-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/par-trikova-za-neverovatan-seks/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, igra, intimnost, orgazam, partnerstvo, seks, seksualnost, veze

Bez obzira da li ste sami, ili ste u vezi, pet minuta, pet godina ili pet decenija, verovatno imate već ukorenjene navike kada su u pitanju seks i intimnost- isprobane načine povezivanja koji su vam ugodni, i za koje unapred znate da donose uživanje, i vama i partneru. Ukoliko poželite poboljšanja, odakle početi? Šta promeniti? Neke od ideja koje slede mogu delovati kontraintuitivno, ali mogu i revolucionarizovati iskustvo seksa i intimnosti. Bez seksa Ovo rasvetljava jedan od najčešćih mitova kada se radi o intimnosti: da se seks poistovećuje sa penetracijom čiji rezultat i cilj treba da bude orgazam. Umesto ovakvog seksa, istražujte intimnost. Bez standardnih ciljeva, navika, pretpostavki i obrazaca. Zakočite i istražite, bez potrebe da dostignete određeni ishod. Kada se ukloni pritisak da treba imati seks, istražuje se sa više slobode i zaigranosti. Nemanje seksa može izgledati kao ljubljenje. Setite se kada ste kao tinejdžer u potpunosti uživali samo u ljubljenju. Obučeni, u zagrljaju voljene osobe, uz jedino dozvoljeno- poljubac. Čin koji može biti vreo, nežan, strastven i ranjiv, istovremeno. Može evoluirati u dodir, fokusiran na jedan deo tela (intimni delovi nisu dozvoljeni). Ovim se povećava seksualna energija; ograničenja mogu biti uzbuđujuća. Izazov i cilj sačinjeni su od izbegavanja brzog zadovoljenja. Istražite nešto jednostavno, svakodnevno tokom nedelju dana, probudite svoju maštu i kreativnost, ispitajte granice svoje samokontrole, kao i motivacije da probate nešto novo. Bez orgazma Ostanite povezani sa svojom seksualnom energijom, igrajte se koliko želite, dugo, maštovito, nežno ili divlje, ali bez orgazma. Preispitivanje pristupa koji gajimo prema...

---

### Kada treba dozvoliti da srce pobedi um

> Svi mi u nekom trenutku iskusimo teške dane. Bez obzira koliko se uznemireno osećamo, mudrost i hrabrost utišaće naše misli.

- Published: 2020-12-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kada-treba-dozvoliti-da-srce-pobedi-um/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, bes, hrabrost, misli, mudrost, perspektiva, saosećanje, srce, sumnja, svrha, tuga, zahvalnost

Svi mi u nekom trenutku iskusimo mrak, momente i dane ispunjene sumnjom, besom i tugom. Bez obzira koliko se uznemireno osećamo, možemo utišati svoje misli i verovati da ćemo ugledati svetlost na kraju tunela. Onaj teži deo naše životne priče- diskriminacija, zavisnosti, bolest opasna po život, naš ili naših voljenih, nasilje, gubitak i još mnogo toga, deo su iskustva koje nas ne mora uništiti, već povesti na put spoznaje naše unutrašnje snage. Svaki izazov može nas naučiti kako da pristupimo svojoj mudrosti, da i tada ne zaboravimo na zahvalnost, da aktiviramo svoju hrabrost, i prisetimo se osećaja svrhe. Kada utišamo svoje misli i udahnemo osećaj zahvalnosti za sve darove kao što su inteligencija, duhovitost, odlučnost itd. , tada pristupamo svojoj mudrosti, i izvoru saznanja šta činiti dalje. Baveći se svim onim što pojačava naš osećaj svrhe, osetićemo i snagu postojanja u sopstvenom telu. Pristupićemo hrabrosti, znajući da ono sa čime se suočavamo i čega se možda plašimo jeste stvarno, ali da za to imamo snage. Mudrost i hrabrost držaće nas na površini živog peska sačinjenog od obezvređenosti, besa i sumnje. Podsetiće nas da se čak i mračni dani razvedre. Da bi nas održao bezbednima, mozak nam može reći da borba nije vredna svega. Kada se osećamo anksiozno ili bespomoćno, mozak teško razlikuje stvarno od zamišljenog, odnosno najgori ishod od svega što je moguće. Ukoliko reagujemo na život, nemamo mogućnost da vidimo sve puteve kojima možemo krenuti. Ako umesto straha i reakcije, sami odaberemo put kojim ćemo poći, čak i ukoliko...

---

### Skrivena 3D slika: šta nas stereogrami uče o veri

> Dvoje od deset ljudi može da vidi skrivenu sliku. Oni koji ne mogu ili odaberu da veruju da je ona tu, ili veruju da je sve to samo obmana.

- Published: 2020-12-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/skrivena-3d-slika-sta-nas-stereogrami-uce-o-veri/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, dilema, samostalnost, skrivena slika, stereogram, vera, vera u sebe

Ukoliko možete jasno da prepoznate skrivenu 3D sliku, čestitamo: u mogućnosti ste da vidite nešto što većina ne može. Ako ste ipak među većinom ljudi koji ne vide skrivenu sliku, imate izbor: možete da verujete da je slika tu uprkos nemogućnosti da se vidi, ili možete da odbacite njeno postojanje. Stablo spoznaje Sve religije sveta predstavili su nam različiti proroci- vizionari koji su bili svesni stvari kojih drugi nisu. Uspeli su da uvere ljude oko sebe da veruju u njihovu viziju uzvišene ili skrivene istine, i da poveruju u njihove metode za dublji razvoj svesti o ovoj skrivenoj stvarnosti. Možda mislite da je pogrešno slepo verovati u prorokove reči- kako znati da je neko iskren i da to nije pokušaj manipulacije? Kada je u pitanju ono božansko, često kažemo da ˝videti znači verovati˝. A šta ukoliko ne možemo da vidimo- postoji li benefit ako i tada verujemo? Ukoliko bi vam neko rekao da može da vas nauči da vidite skrivenu sliku, ali uz posvećenost i vežbu, da li biste imali dovoljno vere da uložite svoje vreme i trud? Dvoje od deset ljudi može da vidi skrivenu sliku. Među onima koji ne mogu, neki odaberu da veruju da je slika ipak tu, dok drugi odaberu da veruju da je sve to samo obmana. Da li ima razlike kada su u pitanju Bog i misterije postojanja? Gorući grm Kada mi sami ne vidimo ili ne razumemo nešto, nemamo druge opcije osim da se oslonimo na svoju veru u druge ljude. Ukoliko osećamo...

---

### Da li svi mi u biti želimo istu stvar ?

> Svi mi želimo istu stvar: da budemo cenjeni od strane nekog drugog. Ova univerzalna ljudska potreba vuče korene iz davnih vremena.

- Published: 2020-12-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/da-li-svi-mi-u-biti-zelimo-istu-stvar/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, bes, budućnost, istorija, međuljudski odnosi, opstanak, poštovanje, preživljavanje, vrednovanje

Svi mi želimo istu stvar: da budemo cenjeni od strane nekog drugog. Ova univerzalna ljudska potreba vuče korene iz davnih vremena. Milionima godina unazad mi nismo bili najbrža životinja, i nismo bili ni najjača, ni najveća životinja. Bili smo izolovani sisari. Živeli smo pokušavajući da ne budemo nečiji obrok. Bili smo plen. Zatim smo formirali manje grupe i povećali potencijal preživljavanja. Sada je toliko drastično povećan da se nalazimo svuda. Ali da bismo ostali zaštićeni od strane grupe morali smo da doprinesemo, morali smo da imamo vrednost. Vodič za preživljavanje Model preživljavanja objašnjava zašto smo besni, anksiozni, ili tužni kada se osećamo manje vredno. Limbički deo mozga brine da ćemo biti odbačeni i postati lak plen. Istinito, ili pogrešno, sama percepcija obezvređenja aktivira praiskonski, iracionalni, emocionalni i često impulsivni odgovor. Brigu. Bes je emocija koja potiče iz iskonskog dela našeg limbičkog sistema. Ovaj deo zadužen je za našu impulsivnost, stvari koje uradimo bez razmišljanja o posledicama i onome što će se dalje dešavati. Bes je deo ˝bori se˝ iz onog poznatog ˝bori se ili beži˝; emocija dizajnirana da promeni stvari. Postajemo besni kada želimo da je neko postupio drugačije. Da je počeo da deluje, ili da uopšte nije delovao. Bes se desi kada mislimo da neko pokušava da nam oduzme nešto, ostavljajući nas ranjivima. Bes je emocija koja je dizajnirana i da aktivira beg u drugima, strah i anksioznost koji dolaze sa osećajem pretnje. Mentalitet grupe pomogao nam je da preživimo. Ali je i mač sa dve oštrice. Čitava jedna...

---

### Vežbe pažnje kod dece

> Usmeravanje i održavanje pažnje jesu osobine pažnje koje se mogu vežbati, a komplekstnost i obim zadataka variraju sa uzrastom deteta.

- Published: 2020-12-06
- Modified: 2024-04-23
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/vezbe-paznje-kod-dece/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, fokus, koncentracija, koordinacija i fina motorika, opažanje, pažnja kod dece, rast i razvoj, roditeljstvo, usmeravanje pažnje

U prošlom tekstu govorili smo o tome kako se definiše pažnja i koje su njene osnovne karakteristike. Zato ćemo u ovom tekstu nastojati da vam pružimo konkretne savete kako da podstičete i trenirate koncentraciju i fokus pažnje kod deteta. Kao što smo već naveli, usmeravanje i održavanje pažnje jesu osobine pažnje koje se mogu vežbati. Iako komplekstnost i obim zadataka variraju sa uzrastom ovde ćemo navesti tipične zadatke koji mogu poboljšati pažnju i koncentraciju kod vašeg deteta. Mlađi uzrast Na uzrastu od dve godine pa do predškolskog i ranog školskog uzrasta najčešći zadaci su: Dete treba da poveže brojeve kako bi oformilo sliku. Dobro je da ovaj zadatak radi što brže može. Dete treba da zaokruži kako se određeni crtež vidi kada ga gleda ptica ili žaba. Na ovaj način dete vežba da sagleda figure iz više uglova i da može da zamisli predmet iz različitih perspektiva. Dete treba da dopuni niz u kome nedostaje određeni broj ili figura. Ovi zadaci slični su zadacima koje nalazimo na internetu kada radimo testove inteligencije, samo što su naravno prilagođeni uzrastu. Cilj je da dete uoči logiku niza. Dete treba da dopuni sliku na kojoj neki deo nedostaje. Ovom vežbom dete razvija sposobnost da uočava detalje. Dete treba da pronađe izlaz iz lavirinta. Dobro je da se dete trudi da to uradi za što kraće vreme. Ova vežba razvija finu motoriku kod deteta, kao i vizo-motornu kordinaciju. Dete treba da se odluči koja slika u nizu na desnoj strani odgovara predmetu sa leve...

---

### Kako pričati sa detetom o svetskoj zdravstvenoj krizi

> Sa korona virusom svuda oko nas, lako je doći u stanje anksioznosti i uplašenosti. Tokom krize imamo instinktivnu potrebu za informacijama.

- Published: 2020-12-04
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-pricati-sa-detetom-o-svetskoj-zdravstvenoj-krizi/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, briga, briga kod dece, covid19, deca, fizičko zdravlje, komunikacija, mentalno zdravlje, roditeljstvo, zdravlje

Odrasli se snažno bore da svemu daju smisao. Sa druge strane, deca nisu imuna na priče. Imaju sopstvene brige, društvene, školske i druge nesigurnosti, i okrenuti su nekim svojim izvorima. Čuju veliki deo onoga što i odrasli čuju, ali se filtrira i prenosi igralištima, školskim dvorištima, ili na četu njihove omiljene igrice. Ovo ih čini lakom metom za pogrešne informacije. Dodajte na to i tendenciju koju svi mi imamo u krizi- da se fokusiramo na najstrašnije stvari kada smo uplašeni. Kada ne znate mnogo o virusima i epidemiji, pogrešna informacija može zvučati verodostojno i zastrašujuće. Kako bi se osećali bezbednije, važno je pričati sa njima i tokom krize, i nesigurnih vremena. Sa korona virusom svuda oko nas, lako je doći u stanje anksioznosti i uplašenosti- prirodan odgovor na nemogućnost kontrolisanja opasnosti. Tokom stresnog perioda imamo instinktivnu potrebu za potragom i pravim informacijama. Ne dozvolite da narativ diktiraju mediji. Čak i kada pitanja nisu laka, a odgovori još teži, otvorena komunikacija je neophodna, i treba da se bazira na činjenicama, umesto na strahu i glasinama. Ovo će učiniti da se osećamo povezano i sigurno. Kako pričati sa detetom o korona virusu, kada je toliko malo poznatog? U nastavku vam dajemo 12 stvari koje možete reći svom mališanu: Krenite od sebe Proverite kako se zaista osećate. Emocije su deo komunikacije, koliko i same reči. Glas, pokret, izrazi lica, skoncentrisanost i fokus odaju kako se zaista osećamo. Prenošenje sopstvenih briga na dete neće pomoći. Filtrirajte Pre nego što popričate, razmislite šta je važno da...

---

### Praznični filmovi: zašto ih toliko volimo

> Zabava kao beg, uteha ili pozitivnost važan je lek stresu koji je izazvao COVID-19. Praznični filmovi su klasičan, pouzdan i popularan izbor.

- Published: 2020-12-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/praznicni-filmovi-zasto-ih-toliko-volimo/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bliskost, hedonizam, ljubav, nada, porodica, praznici, praznično raspoloženje, sreća

Zabava kao beg, uteha ili pozitivnost važan je lek stresu koji je izazvao COVID-19. Praznični filmovi su klasičan, pouzdan i popularan izbor. Psiholozi razlikuju dva tipa sreće: hedonističku i eudaimonsku. Hedonistička sreća je sve što osetimo kao posledicu zadovoljstva i uživanja, i kratkotrajnija je u odnosu na eudaimonsku. Ovaj vid sreće proizilazi iz iskustava koja su bliska nama značajnim i svrsishodnim aspektima života. Samim tim je i trajnija. Oba tipa sreće su važna i oba doprinose sveukupnoj dobrobiti, na različite načine. Sa prazničnim programom koji sa televizora osvetljava naše najušuškanije i najtoplije delove prostora, možemo iskusiti i hedonističku i eudaimonsku sreću. Humor, romantika, lepa lokacija, zanimljivi glumci i zadovoljavajući kraj u nama bude pozitivne emocije. I kao najveštiji restaurator mogu dotaći umetnost našeg unutrašnjeg sveta obnavljajući u nama nadu, uz obećanje bliskosti i ljubavi. Bez obzira na radnju i njen zaplet, poruka ostaje ista. Omogućava nam bezbednu vožnju i uživanje u staroj, dobroj jednostavnosti, ka mestu na kome bismo svi želeli da budemo. Komfor sigurnosti Praznični filmovi imaju reputaciju predvidljivosti i često su okarakterisani kao stereotipni. Kombinacija su romantične komedije i lagane drame, sa uplivom u sfere velikodušnosti, brižnosti i porodičnih odnosa. Mala su zadovoljstva koja čine da se osećamo dobro. S vremena na vreme svima nam dobro dođe uveravanje da će svet imati ispravan poredak, pogotovu sada kada usled svih dešavanja deluje drugačije. Glavni junaci suočavaju se sa izazovima, donoseći ne tako lake odluke i žrtvujući se, i na kraju ipak dostižu sreću. Predvidivost pruža komfor; bez obzira koliko...

---

### Kako odabrati pravi poklon za dete

> Saveti koji će roditeljima pomoći da lakše odaberu poklon za svog mališana, i ove godine stresne delove praznika zamene uživanjem i igrom.

- Published: 2020-11-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-odabrati-pravi-poklon-za-dete/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, igra, kreativnost, kreativnost kod dece, poklon, praznici, rast i razvoj, roditeljstvo, učenje kroz igru

Igra predstavlja važnu komponentu odrastanja pomoću koje deca uče i razvijaju nove veštine. Igra ih uči istraživanju i eksperimentu, ostavljajući im prostora da se iskažu i budu svoji, uz benefite za njihove socijalne veštine i opšte dobro. Kada prvi put u godini ugledamo reklamu sa Deda Mrazom, i Coca-Cola objavi da ˝praznici nam stižu˝, znamo da smo i zvanično ušli u ovaj period. To čarobno, magično, praznično doba, koje nam može biti i ne tako omiljeno, ukoliko se osećamo preplavljeno morem izbora. Tada na scenu stupaju sledeći saveti, koji će roditeljima pomoći da lakše odaberu pravi poklon za svog mališana, i ove godine stresne delove praznika zamene uživanjem i igrom. Vreme zajednički provedeno Deca će uvek želeti da se igraju sa vama, i uvek će želeti vašu pažnju. Samo se setite uživanja u žmurkama. Igra za njih znači i da će provesti vreme sa vama. Tokom ovih praznika možete osmisliti zabavu koja uključuje sve članove porodice. Zajednički provedeno vreme najlepši je deo igre Deca najbolje uče kada su uključeni i odrasli. Set za pravljenje kućice za ptice, ili set za pečenje kolačića, omogućiće zajedništvo u igri i učenju. Učinite kretanje zabavnim Kretanje inspiriše igru i uključuje um. Aerobik, borilačke veštine i joga poboljšaće kognitivni razvoj vašeg deteta. Puštanje zmaja i vijača samo su neki od primera poklona koji podstiču fizičku aktvnost na zabavan način. MINUT Setite se reči minut. Neka vam ona bude asocijacija na ono esencijalno- Matematika, Inženjering, Nauka, Umetnost, Tehnologija. Osnova ovih veština je fleksibilnost u razmišljanju. Perlice,...

---

### 5 strategija da ojačate samokontrolu

> Samokontrola ima dosta saveznika: snagu volje, disciplinu, uzdržanost; i igra veliku ulogu u našem zdravlju, sreći i uspehu.

- Published: 2020-11-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/5-strategija-da-ojacate-samokontrolu/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, cilj, disciplina, motivacija, napredak, odgovornost, rad na sebi, samokontrola, snaga volje

Samokontrola ima dosta saveznika: snagu volje, disciplinu, uzdržanost; i igra veliku ulogu u našem zdravlju, sreći i uspehu. Pomaže nam da odlučimo da li u određenim situacijama postupamo smireno ili ne, da li se fokusiramo na posao ili ga odlažemo, da li štedimo ili trošimo... Reći ˝ne˝ sopstvenim impulsima iznenađujuće je teško. Pojesti jabuku umesto čokolade. Ustati na prvi zvuk alarma, umesto treći. Napraviti korak ka ostvarenju svojih snova, umesto listanja po društvenim mrežama. Ponekad su u pitanju suptilne stvari, ponekad one krupnije. Mi vam dajemo pet strategija koje možete isprobati kada se sledeći put nađete u sličnoj situaciji. 1. Obavite prvo teže zadatke Upoznajte sebe i svoje navike. Ukoliko ste jutarnja osoba, počnite u ranim časovima sa obavljanjem zadataka koji vam teže padaju. Ukoliko ste noćna ptica, i vrhunac energije dostižete u kasnim večernjim satima, ovo je pravo vreme za vas i vaše zadatke. Videti sebe kao osobu odgovornu za sopstvene postupke osnova je samokontrole. Studije pokazuju da je u čovekovoj pririodi da bolje funkcioniše i bolje podnosi stres kada ne misli da su stvari izvan njegove kontrole. 2. Promenite okruženje Lakši način da odolimo iskušenju jeste da ga uklonimo. Da ne postavljamo sami sebi na put kamen o koji se lako saplićemo. Svako od nas imaće trenutke kada umor, stres i iscrpljenost oslabe moć samokontrole. U takvim trenucima kontrolisana sredina najbolji je saveznik. Tada ne moramo da ispoljimo samokontrolu jer okruženje radi to umesto nas. 3. Pratite svoj napredak Probajte da ispratite šta god da uspeva da vam...

---

### Nežni uvod u BDSM: moć kao afrodizijak

> Kada je poverenje glavni adut, a moć glavni afrodizijak, rezultat igre je osećaj intimnosti prožet erotikom.

- Published: 2020-11-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/nezni-uvod-u-bdsm-moc-kao-afrodizijak/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, BDSM, bol, disciplina, dominacija, igra, igra moći, intimnost, mazohizam, sadizam, seksualnost, submisivnost

BDSM se može nazvati igrom moći. Igrom dominacije i submisivnosti (DS), u kojoj jedna osoba ima kontrolu nad drugom; sado-mazohizmom (SM) koji uključuje spenking, bičevanje i deo igre sa intenzivnim senzacijama; bondidž i disciplinu (BD), koji uključuje vezivanje i ograničenja. Mnoge osobe BDSM smtraju perverznim i dehumanizujućim, dok ga ljubitelji opisuju kao nežnu, brižnu, i najintimniju formu veze i igre. Seks se može upražnjivati bez razgovora, pregovora ili emotivne povezanosti. Sa druge strane, BDSM uvek unapred jasno definiše situaciju intimnošću komunikacije, formirajući posebnu erotsku povezanost. Reč je o poverenju U dečijoj igri ˝Veruj mi˝, jedna osoba stoji iza druge. Ona ispred pada unazad, verujući da će je osoba iza uhvatiti na vreme, pre pada. ˝Veruj˝ mi sadrži element opasnosti i rizik povređenosti. Osoba koja pada oslanja se na potpuno poverenje u osobu koja je hvata. Kada igrač koji pada veruje igraču koji hvata do te mere da se u potpunosti prepusti, i hvatanje se zaista i dogodi, oba igrača dožive trenutak ushićenja koji je teško dostići na bilo koji drugi način. BDSM je sličan. Njegova nasilnost i čudnovatost samo su mit. Njegova istina je u poverenju. A kada je poverenje glavni adut, rezultat igre je osećaj intimnosti prožet erotikom. BDSM kao spoj intimnosti i erotike De Sad i Zaher-Mazoh Umetnost antičke Grčke obavijena je BDSM-om. Kama Sutra, koja datira iz davnog 4. veka, predstavila je spenking, a Evropske reference formirane su u 15. veku. BDSM je doživeo svoj procvat tek u 18. veku, kada su se neki Evropski brodeli odvažili...

---

### Samoća i njena skrivena zadovoljstva

> COVID-19 došao je naglo i bez upozorenja, i mnogi od nas nisu bili spremni za nametnutu samoću, koja je ponegde rezultirala u usamljenosti.

- Published: 2020-11-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/samoca-i-njena-skrivena-zadovoljstva/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, covid19, inspiracija, kreativnost, rad na sebi, samoća, usamljenost

Za neke od nas biti sam predstavlja željeno vreme komfora i posvećenosti sebi, i time se pretvara u egzistencijalno zadovoljstvo, prevashodno cenjeno kod introvertnog tipa ličnosti. Za neke od nas biti sam predstavlja otuđenje i patnju, neželjeni je deo postojanja, i time se pretvara u egzistencijalnu bol, čime samoća prelazi u usamljenost. Protekla vanredna stanja i restrikcije usled COVID-19 dovela su do razdvajanja ljudi, smanjenja socijalnih aktivnosti i bacila senku na aspekte života koji mu daju svrhu i značenje. U ovakvom slučaju jedna pandemija može izazvati epidemiju usamljenosti. Razlika između samoće i usamljenosti biva često previđena u razgovorima na temu mentalnog zdravlja (istraživanja su pokazala da usamljenost može biti jedan od faktora rizika). Većinski deo te priče oslanja se na usamljenost, a mnogo manji na benefite koje samoća može doneti. Rekonceptualizacija usamljenosti u dar, umesto tereta, može biti od pomoći za pojedince i društvo u celosti, posebno tokom ovakvih vremena. Prednosti samoće Samoća je prepoznata kao važna vodilja psihološkog i spiritualnog rasta od strane pisaca i mislilaca godinama unazad. Tri konkretna elementa samoće identifikovana su kao benefit i mogu biti od pomoći osobama koje se bore sa usamljenošću. 1. ,, Nađi me... ’’ Samoća nam daje vremena i prostora za introspekciju kursa i životnog puta. Ovo uključuje osvrt na posao, odnose sa ljudima, i šire pojmove poput svrhe. Samoća nam dozvoljava da sami sebi postavimo pitanja i preispitamo svoje odluke, svoja mišljenja, svoju budućnost. Osvrt može biti formalni, kroz meditaciju i molitvu, ili neformalni, kroz jedinstvene aktivnosti. Ona nam pruža...

---

### Gubitak i podrška: povlačenje pred tugom

> Kada prijatelj ili voljena osoba dožive gubitak, može se desiti da nam bude teško da nađemo prave reči ili postupimo odgovarajuće.

- Published: 2020-11-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/gubitak-i-podrska-povlacenje-pred-tugom/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, briga, gubitak, ljubav, podrška, prijateljstvo, saosećanje, smrt, smrt voljene osobe, tuga

Kada prijatelj ili voljena osoba dožive gubitak, može se desiti da nam bude teško da nađemo prave reči ili postupimo odgovarajuće. Brinemo se kako ćemo izraziti saosećanje, i da li možemo da pružimo utehu na pravi način, i ponekad se sve završi tako što ništa ne preduzmemo. Dotaći ćemo se par razloga zbog kojih se povlačimo pred nečijom tugom, uz savete kako da ih prevaziđemo i naučimo da je podrška u teškim trenucima najlepši akt ljudskosti, i da je njena srž u samoj prisutnosti. Ne znamo šta da kažemo Nedostatak pravih reči je najčešća barijera. Uz osećaj odgovornosti osećamo i obavezu da stvari popravimo, učinimo boljima, i samim tim ublažimo nečiji bol. Surova činjenica je da ne postoje reči koje bi imale moć da oduzmu malo težine takvom trenutku. Reči koje će uvek biti sa ukusom spoj su jednostavnosti i iskrenosti uz tri poruke- teško je, stalo mi je do tebe, tu sam. Postoji hiljadu varijacija na temu. Na primer, možete reći ˝Žao mi je što prolaziš kroz to. Volim te. Zovi me, u bilo koje doba dana/noći. ˝ Ili ¨Žao mi je. Ti si važan član moje porodice. Kako mogu da ti pomognem? ˝ I čak i ako ne upotrebite sva tri dela izjave i kažete samo ˝Moje saučešće˝, u redu je. Ovakva izjava možda neće pobediti na takmičenju za kreativnost, ali ukoliko dolazi iz srca iskrena je podrška. I samo prisustvo, uz sedenje u tišini, može biti dovoljno. Brinemo jer mislimo da se namećemo Privatnost i poštovanje lep...

---

### 3 izjave koje vaše dete treba da čuje od vas, svakodnevno

> Bez obzira na poreklo, status, godine ili profesiju, svako od nas u nekom trenutku pokušava da zaleči rane nanete u detinjstvu.

- Published: 2020-11-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/3-izjave-koje-vase-dete-treba-da-cuje-od-vas-svakodnevno/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, dete, detinjstvo, ljubav, podrška, pomoć detetu, roditeljstvo, sigurnost

Bez obzira na poreklo, status, godine ili profesiju, svako od nas u nekom trenutku života, ili možda celim svojim živonim putem, pokušava da zaleči rane nanete onim što nismo čuli, videli ili osetili u svom detinjstvu. U nekoj formi, svi mi od sveta pokušavamo da dobijemo Ljubav, Odobrenje, Sigurnost, i/ili Kontrolu. Neki od nas trude se kroz posao, ili novac, planiranje stvari, neki rade šta god je potrebno da postanu važni, steknu reputaciju, budu značajni svetu, dok neki to pokušavaju kroz veze, roditeljstvo, ili putem spoljašnjeg izgleda. Za kojim od navedenih pojmova vi tragate i koji je primarni način putem koga ispunjavate ovu potrebu? Bez obzira koju strategiju ćete koristiti, hajde da pogledamo šta je to što je svakom detetu neophodno, da bi sutra moglo da zakorači u svet osećajući se ispunjeno, umesto da od ostatka sveta traži odgovor na najvažnije pitanje- Ko sam ja? Deca uče kroz vizuelne, auditorne i kinestetičke znake (ono što osete). Auditorni su oni koji najčešće nedostaju. Sledeće tri izjave najlepši su i najjednostavniji recept za srećan unutrašnji svet vašeg mališana: Voljen si. Bezbedan si. Dovoljno si dobar. Nekom prilikom će možda i vaše dete vama uzvratiti nekom od ovih izjava, što će pored topline u srcu biti i lek, i imati terapijski efekat, pružajući vam možda baš ono što vi niste dobili od svojih roditelja. Reči roditelja deca nose celog života u svojoj duši Sada ćemo malo detaljnije pogledati svaku od ovih izjava. Reći nekome da je voljen različito je od izjave ˝Volim te˝....

---

### Kako se osloboditi iz okova straha

> Strah je veoma snažna emocija. Ima sposobnost da nas održi, činivši da postupamo bezbednije, ali je za mnoge od nas sputavajući faktor.

- Published: 2020-11-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-se-osloboditi-iz-okova-straha/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Pomoc i podrska
- Tags: agorafobija, Autorski clanak, osloboditi se straha, panika, prevazilaženje strahova, strahovi, život bez straha

Strah je veoma snažna emocija. Ima sposobnost da nas održi, činivši da postupamo bezbednije, ali je za mnoge od nas sputavajući faktor. Kada nam strahovi izmaknu kontroli, povlačimo se i zatvaramo, bez borbe prepuštajući ključeve svom tamničaru. Strah može biti i parališući. A mi smo ovde da bismo živeli svoje živote punim plućima, i ukoliko se ne suočimo sa sopstvenim strahovima i naučimo ih gde im je mesto, mogu nam uskratiti radosti na koje smo stekli pravo rođenjem. Njegova specijalnost je da nam oduzme od života, opljačka nas. I možda baš u ovom trenutku ne živimo kako bismo želeli, jer u sebi nosimo strah od neuspeha, osude, ili gubitka... Mnogo odluka u životu doneto je upravo iz straha, čak i kada to ne raspoznamo, ali ukoliko naučimo da mu se približimo na pravi način, i ukoliko se pozabavimo svojim strahom, na život ćemo gledati kao na lepu i izazovnu avanturu u koju ćemo neustrašivo zakoračiti. A da bismo imali sposbnost da iskontrolišemo svoje strahove, moramo ih sagledati racionalno. I nije potrebno da živimo nepažljivo i bezbrižno, već da umesto toga prihvatimo da, ukoliko se odlučimo na određene korake, ishod može i sme da bude i suprotan od očekivanog. Stanje poput agorafobije- strah od situacija iz kojih izlaz deluje nemoguć, ljudi uglavnom tumače kao strah od gužve, ali je on malo kompleksniji od toga. Ljudi koji pate od agorafobije mogu osećati paniku u prodavnici u kojoj je velika gužva, ali i na autoputu, okruženi velikim brojem drugih automobila. Umesto suočavanja sa...

---

### Anhedonija: kada nam ništa ne pričinjava zadovoljstvo

> Nasuprot hedonizmu, kod anhedonije sposobnost da se oseti radost, zadovoljstvo, ili uživanje stavljena je na pauzu.

- Published: 2020-11-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/anhedonija-kada-nam-nista-ne-pricinjava-zadovoljstvo/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: anhedonija, apatija, autorksi članak, Autorski clanak, Depresija, hedonizam, nemotivisanost, nezainteresovanost, uživanje, zadovoljstvo

Zamislite da se osećate nezainteresovano i veoma nemotivisano. Osećaj da vam ništa ne može pričiniti zadovoljstvo, da vam nije ni do čega i da ništa i nije važno. To što osećate ima svoje ime: anhedonija. Nasuprot hedonizmu, kod anhedonije sposobnost da se oseti radost, zadovoljstvo, ili uživanje stavljena je na pauzu. Više ne uživate u (ubacite ovde aktivnost koja vam je donosila radost), nemate motivacije da se pokrenete ili vidite sa prijateljima, ili se generalno osećate udaljeno od sveta. Slikovito prikazano, anhedonija je kada svet ispunjen živopisnim i jarkim bojama vidimo kao crno-beli. Koren anhedonije može biti u iscrpljenosti, post-traumatskom stresnom poremećaju, zloupotrebi psihoaktivnih supstanci, zlostavljanju, šizofreniji, čak i Parkinsonovoj bolesti, ali najčešće potiče iz depresije. Studija Američkog psihološkog žurnala pokazuje da je 95% ispitanika sa depresijom prijavilo i gubitak interesovanja i zadovoljstva. U studiji su korišćeni pojmovi interesovanje i zadovoljstvo, dva koncepta koja su poprilično različita. Uživanje se deli na dva dela: išćekivanje, poznato i kao želja, i konzumacija, poznata i kao dopadanje. Zamislite razliku između radovanja odmoru i biti na odmoru. Prvo dolazi uzbuđenje planiranja i zamišljanje šta ćemo raditi i kako ćemo se osećati. Zatim sledi zadovoljstvo trenutka- kako se osećamo kada smo zaista na plaži, sa koktelom u ruci, na ski-stazi, ili na planinarenju uz lepotu odsustva signala na mobilnom telefonu. Kod anhedonije su i želja i dopadanje pauzirani. Bez želje je veoma teško radovati se unapred nečemu, i lako je osećati se nemotivisano. Ukoliko ne možemo zamisliti nagradu, ili zadovoljstvo na kraju puta, zašto uopšte...

---

### 6 načina da stvari ne shvatate lično

> Kritika je sastavni deo svakodnevnog života, a saslušati je u negativnom obliku bez prekomerne reakcije životna je veština.

- Published: 2020-11-18
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/6-nacina-da-stvari-ne-shvatate-licno/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, besprekornost, kritika, međuljudski odnosi, negativna kritika, neosetljivost, osetljivost, perfekiconizam, pozitivna kritika, preosetljivost, reakcija

Naučite da spretno hodate linijom između prekomerne i nedovoljne reakcije Psiha svakog od nas, poput mačke, ima nežan i ranjiv stomak. Svako od nas osetljiv je na nešto, ima tačku gde i slabiji ubod oseća kao žestok udarac. Kritika je sastavni deo svakodnevnog života, a saslušati je u negativnom obliku bez prekomerne reakcije životna je veština. Ukoliko naučimo da fer kritiku naših postupaka ne shvatamo lično, već saslušamo bez preterivanja, izbeći ćemo eskalaciju događaja, kao i osećaje bola i stida. U nekom suprotnom smeru situacija bi nas dovela do želje da i mi povredimo nekog ko nas je povredio, što stvara začarani krug bola i konflikta. Prva dva saveta odnose se na interpretaciju kritike. Ostala četiri saveta odnose se na rad na sebi, jer jedina osoba koju istinski možemo promeniti smo mi sami. Savet 1. Razmotrite izvor Da li biste sa istom slatkoćom pili vodu sa planinskog izvora i onu iz ulične bare? Naravno da ne, jer izvor je važan. Isto se primenjuje i na kritiku. Treba obratiti pažnju da li ona dolazi od nekoga koga volimo i poštujemo, ili od nekoga koga jedva poznajemo. Prirodno je da različit efekat na nas imaju prijatelj, šef, komšija i stranac na ulici. To nam može pomoći da odlučimo da li ćemo neku kritiku primiti k srcu, ili sa određenom dozom rezerve. Savet 2. Dajte kritičarima novu šansu, ali ne i neograničenu Ljudi umeju da budu zli. Za neke od njih ne postoji filter koji će ih ulepšati. Ljudski je pogrešiti, i reći...

---

### Kako da motivišete dete da uči?

> Da bi dete na vreme postalo samostalno, zavolelo školu i naučilo da preuzme inicijavu i odgovornost od najranijih dana, dete učite da je saznanje svakodnevan proces.

- Published: 2020-11-17
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-da-motivisete-dete-da-uci/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, roditeljstvo, škola, učenje

Jedno od osnovnih pitanja koje brinu roditelje jeste kako da motivišu svoje dete da uči? Izostanak motivacije za učenje uglavnom se uočava u starijim razredima osnovne ili u srednjoj školi. Mada ima dece koja sa početkom puberteta izgube interesovanje za školu. Veliki je broj i onih čije su školske zadatke od početka uglavnom obavljali roditelji, te je sa usložnjavanjem gradiva i povećanjem obima školskih zadataka za roditelje postalo nemoguće da sve postignu. Kako bi vaše dete na vreme postalo samostalno, zavolelo školu i naučilo da preuzme inicijavu i odgovornost u rađenju domaćih zadataka predlažemo da od najranijih dana (predškolskog uzrasta), dete učite da je saznanje svakodnevan proces. Za to je potrebno da uvidite interesovanja i talente svog deteta, da mu omogućite da proba nove stvari, da upozna i dožvi neuspeh i da nauči da istrajava. Učenje kroz igru najbolji je način da se zavoli sticanje znanja i da ono postane deo svakodnevne rutine. Uvođenjem obaveza kao što su različiti hobiji (sport, gluma, školica matematike, neki instrument) dete se uči veštini organizovanja i poštovanja satnice. Motivisati dete da uči je važno kao i da je učenje sastavni deo zivota. Knjiga u kojoj se uči učenje? Jedna od knjiga koja može na raličite načine stimulisati proces saznavanja kod vašeg deteta jeste knjiga: „Učim da bolje učim“ izdata od strane Kreativnog centra. U ovoj knjizi dete se uči kako da prepozna svoje talente i sklonosti, da bude uporan i ne odustane zbog neuspeha, postane odgovoran za stvari koje može samo da obavlja. Knjiga...

---

### Toksične osobe: 10 stvari koje treba da znate 

> Govorimo o 10 stvari koje vam mogu pomoći kada su u pitanju toksične osobe sa kojima morate da sarađujete bilo privatno ili poslovno.

- Published: 2020-11-13
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/toksicne-osobe-10-stvari-koje-treba-da-znate/
- Categories: Pomoc i podrska, Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, igra moći, konflikti, narcisi, Narcisoidni poremećaj ličnosti, pasivno-agresivno ponašanje, poremećaj ličnosti, svađa, Toksične osobe, toksični ljudi, toksični odnosi

Kao što sama reč govori, ne postoji mnogo toga dobrog kada su u pitanju toksične osobe. One uglavnom pate od nekog (ne)dijagnostikovanog poremećaja ličnosti kao, na primer, narcisoidnog poremećaja ličnosti, antisocijalnog poremećaja ličnosti, bipolarnog poremećaja, i slično. Ili su jednostavno loši, egocentrični, manipulativni, sebični i proračunati. Stoga je bitno prepoznati toksične osobe u svojoj okolini i postaviti se na drugačiji način radi sopstvenog dobrostanja. Koje su to najčešće karakteristike i ponašanja toksičnih osoba? 1. Toksične osobe mogu i ne moraju da budu tu za vas. U pitanju su osobe na koje ne možete da se oslonite i sa kojima nikada ne znate na čemu ste. Ili kada vam se nađu u situaciji u kojoj ste se najmanje nadali da će vam pomoći, ponašaju se kao da ste zauvek njihov dužnik. Smatraju da se, da nije bilo njih, nikada ne biste izvukli i upravo tako i čine da se osećate. Ako vam je potrebna emocionalna podrška, možete da zaboravite na bilo šta sem površne pomoći. Toksične osobe jedino mare za sebe i sve što se dešava mora da se tiče isključivo njih. 2. Ne mogu da empatišu. Nemojte da očekujete da vas toksične osobe ikada razumeju u potpunosti, pogotovu ako prolazite kroz neku vrstu emocionalnog bola. One prosto ne mogu da empatišu ili saosećaju sa vama. Može biti da govore ono što ,,bi trebalo” ili što biste vi voleli da čujete, ali to zaista i ne osećaju. 3. Toksične osobe vam nisu prijatelj. Pravi prijatelji nikada ne misle samo na sebe....

---

### Anksioznost: Najgori (i najbolji) saveti

> U daljem tekstu govorimo o nekoliko neefikasnih saveta kada je u pitanju anksioznost i šta bi bilo dobro reći ili uraditi umesto.

- Published: 2020-11-12
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/anksioznost-najgori-i-najbolji-saveti/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, najbolji saveti, najgori saveti, panični napad, šta da ne radite

Anksioznost je uobičajena reakcija našeg organizma na stres i sasvim je normalno da se javi u situacijama u kojima postoji neka objektivna pretnja ili nam je život ugrožen. Simptomi koje osobe osećaju su nemir, dekoncentrisanost, preplavljenost mislima, ubrazan srčani rad ili kako se često opisuje "lupanje srca", ubrzano distanje, stezanje u grlu i još mnogo toga. Međutim, kada osoba pati od generalizovanog anksioznog poremećaja, anksioznost se javlja bez nekog konkretnog razloga i za vreme svakodnevnih aktivnosti. U današnje vreme ovo je čest poremećaj i zbog toga se neretko dešava da mu osobe koje ga nikada nisu iskusile (ili možda i jesu) umanjuju ozbiljnost. Dakle, koji su to najgori (i najbolji) saveti koje možete dati osobi koja pati od generalizovanog anksioznog poremećaja? 1. Probaj da gledaš na život sa vedrije strane. Ako ste anksiozni i preopterećeni raznim (ne)realnim brigama, porodica i prijatelji koji vam žele dobro će vas posavetovati da preusmerite misli na sve lepe stvari koje vas okružuju. Možda ćete od njih čuti ,,Zašto si tako negativan? Zašto malo ne obratiš pažnju na pozitivne aspekte svog života? ” ili odgovore koji počinju sa ,,barem”. Ako se požalite na to da se bojite da ćete izgubiti posao, oni će vam reći ,,Barem imaš posao”. Ili ako kažete da ste zabrinuti za zdravlje partnera, odgovor glasi ,,Barem si u vezi”, i sve tako. Međutim, preusmeravanje fokusa sa negativnog na pozitivno ne pomaže. Mnogo bolji pristup je da se vežba prihvatanje anksioznosti. Ono što je za nju specifično, to je da što više...

---

### Depresija kod adolescenata: Specifičnosti i lečenje

> Naučite da razlikujete tipično ponašanje za tinejdžera od onoga što se dijagnostikuje kao depresija kod adolescenata.

- Published: 2020-11-11
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/depresija-kod-adolescenata-specificnosti-i-lecenje/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: adolescent, antidepresivi, Autorski clanak, Depresija, depresija kod adolescenata, kako pomoći tinejdžeru, psihoterapija, tinejdžer, tinejdžerske godine

Tinedžeri su poznati po tome što često menjaju raspoloženja, bundžije su, egocentrični i skloni izražavanju emocija na teatralan način. Iako je ovo normalno ponašanje za te godine, depresija kod adolescenata je pravi mentalni poremećaj koji pogađa svakog dvadesetog tinejdžera. Može da traje i po nekoliko meseci i neretko, pogotovu ako nije lečena, se i vraća. Stoga, u daljem tekstu ćemo govoriti o specifičnostima depresije kod adolescenata. 1. Depresija nije isto što i loše raspoloženje. Temperamenti tinejdžeri su česti. Međutim, ovo ne znači da su depresivni. Ako vaš adolescent spava mnogo, to je isto sasvim normalno. U tim godinama im je i potrebno više sna i neretko imaju problema da zaspe rano. Dakle, kako onda da razlikujete simptome depresije od uobičajenog tinejdžerskog ponašanja? Obratite pažnju da li postoje neke objektivne promene u funkcionisanju vašeg deteta. Da li ima probleme sa apetitom, lošije ocene u školi, teško mu je da se koncentriše, pokazuje manjak zanimanja za aktivnosti koje su mu nekada bile važne? Da li ovi simptomi traju duže od 2-3 nedelje? Ako da, bilo bi dobro da se obratite stručnom licu za pomoć. 2. Depresija pogađa sve. Postoji predrasuda da depresija pogađa samo kavgadžije, usamljenike, štrebere i umetničke tipove. Međutim, depresija ne diskriminiše. Može da pogodi bilo kog tinejdžera u bilo kom dobu. Jedino što su studije pokazale je da se češće javlja kod devojčica nego kod dečaka. 3. Depresija kod adolescenata često dolazi zajedno sa nekim drugim oboljenjima. Depresija kod adolescenata često dolazi u kombinaciji sa anksioznošću na primer. Zapravo,...

---

### 5 ranih znakova da vam je dečko/devojka narcis

> Govorimo o tome šta znači biti narcis i kako da najbrže prepoznate da li vaš momak ili devojka pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti.

- Published: 2020-11-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/5-ranih-znakova-da-vam-je-decko-devojka-narcis/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emocionalna nestabilnost, kako prepoznati narcisa, narcis, narcisi, Narcisoidni poremećaj ličnosti, raskid, veza, veza sa narcisom

1. Obasipa vas ljubavlju/Pretvara se da voli isto što i vi. To je to. Po načinu na koji se vaš partner (narcis) ponaša, od starta deluje kao da ste srodne duše. Imate toliko toga zajedničkog. Fizička i seksualna hemija su podjednako dobre. Dobijate mnogo pažnje od partnera, postoji dosta poklapanja na svakom mogućem nivou. Deluje kao da delite iste snove, interesovanja, volite i mrzite iste stvari. Budite pažljivi. Narcisi su majstori kada je u pitanju udvaranje. Lako se prilagođavaju svakom tipu ličnosti, a posebno onima koji su ranjivi i kojima je vidno potrebna emocionalna podrška. Znaju da svako voli da se oseti posebnim i još bolje znaju kako to da izvedu. Lepe se za one osobe za koje znaju da lako opraštaju, koje su nesigurne, i koje će u jednom trenutku uraditi sve samo da ih narcis ne napusti. Sačekaće da se potpuno opustite i zaljubite, a onda će vama manipulisati upravo svojim emocionalnim rolerkosterom. 2. Pričaju stalno i isključivo o sebi. Narcisi su fascinirani samo jednom osobom - njima samima. Počećete da primećujete kako se svaki razgovor završi pričom o njima, pogotovu ako pokušavate da im ispričate nešto što se tiče vas. Vrlo brzo nađu način da se vrate na temu koja za glavnog aktera ima isključivo njih. Pričaju o svojim postignućima, obično na veoma preteran način, stalno stavljajući sebe iznad drugih ljudi. Ovo nije nešto što ćete možda odmah moći da uočite. Njihov šarm i harizma mogu da vam odvuku pažnju od toga koliko su zapravo plitki i...

---

### Bipolarni poremećaj i voljena osoba: Kako je podržati?

> Govorimo o tome šta sve možete da očekujete ako vama bliska osoba ima bipolarni poremećaj i koji su sve načini na koji je možete podržati.

- Published: 2020-11-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/bipolarni-poremecaj-i-voljena-osoba-kako-je-podrzati/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Bipolarni poremećaj, Depresija, depresivna epizoda, kako pomoći voljenoj osobi, manična epizoda, Manija, mentalni poremećaj, poremećaj

Bipolarni poremećaj je teško mentalno oboljenje koje karakterišu ozbiljne promene raspoloženja. Osobe koje pate od ovog poremećaja doživljavaju epizode ekstremno pozitivnog raspoloženja (manije) i ekstremno negativnog raspoloženja (depresije). Period depresije može da bude toliko jak da osoba nije sposobna da obavi najuobičajenije dnevne aktivnosti poput pranja zuba ili umivanja. Osobe koje boluju od bipolarnog poremećaja se često plaše da se nikada neće vratiti da budu onakvi kakvi su bili pre depresivnog stanja. Zabrinuti su i kako će ih njihova okolina posmatrati i prihvatiti, a pogotovu osobe koje su im bliske. Imajući na umu da je svaki oboleli drugačiji i da ga mogu umiriti i ohrabriti različiti pristupi, izdvojili smo za vas nekoliko saveta kako pomoći dragoj osobi koja ima bipolarni poremećaj. 1. Saslušajte voljenu osobu sa pažnjom. Saslušajte voljenu osobu sa punom pažnjom. Iako ne možete da se stavite na njeno mesto, probajte da pokažete saosećajnost i empatiju. Ne morate čak ništa ni da joj odgovorite na to što vam saopštava, već samo budite tu. Osećanja ne mogu biti ni tačna ni netačna. Stoga, jedino što možete da prihvatite je da su ona realnost vaše voljene osobe bez nametanja svojih stavova, misli ili želja. 2. Ne mešajte emocije i depresivne/manične epizode. Mnoge osobe koje pate od bipolarnog poremećaja se boje da iskažu emocije jer drugi ljudi odmah misle da se radi o prelasku u depresivnu ili maničnu epizodu. Imajte na umu da bipolarne osobe mogu da iskuse isti spektar emocija kao i one koje nisu obololele i da ih iskažu...

---

### Usvajanje deteta: Strahovi, stigma i realnost

> Usvajanje podrazumeva da odrasla osoba zakonski i trajno preuzme odgovornost za staranje o detetu koje biološki nije njegovo.

- Published: 2020-11-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/usvajanje-deteta-strahovi-stigma-i-realnost/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, biološki roditelji, porodica, prilagođavanje, roditelji usvajanjem, stereotipi, stigma, usvajanje, usvajanje deteta, usvojeno dete, vaspitavanje

Šta je usvajanje? Usvajanje je proces koji podrazumeva da odrasla osoba zakonski i trajno preuzme odgovornost za staranje o detetu koje biološki nije njegovo. U tom slučaju su sva prava i odgovornosti detetovog biološkog roditelja ili pravnog staratelja završene. Porodice se formiraju na ovaj način već vekovima. Poslednjih godina stručnjaci za mentalno zdravlje su počeli da se zanimaju za to kako usvojena deca i njihove nove porodice žive zajedno. Žele da pomognu decu da se priviknu na novi dom, da se u njemu osećaju sigurno i voljeno, kao i da identifikuju probleme koji mogu da se jave. Ono što takođe zanima stručnjake za mentalno zdravlje je samo iskustvo deteta neposredno nakon usvajanja i čitav proces navikavanja na novu sredinu. Uprkos radosti i deteta i nove porodice, često obe strane prolaze kroz različite emocionalne promene i sumnje. Šta je to čega se najviše plaše roditelji? Roditelji koji još uvek razmatraju usvajanje i nisu sasvim sigurni da li su mentalno spremni za takav korak najčešće navode sledeće razloga za to: Bojim se da neću uspeti da volim i da se povezem sa detetom koje nije moje. Ne volim da ne znam ništa o detetovom poreklu. Nisam sigurna/siguran da želim da podižem dete koje nije moje. Možda se neću svideti detetu. Ne želim da dete odraste i da se suoči sa stigmom društva jer je usvojeno. A šta ako ipak mogu da dobijem bebu prirodnim putem iako su mi šanse minimalne? Itd. Koji su psihološki efekti usvajanja? Usvajanje, tj. sve ono što sledi...

---

### Toksična ljubav: Šta podrazumeva i kako je se osloboditi 

> Govorimo o tome šta je toksična ljubav, kako je možete prepoznati, kao i o različitim tehnikama prevazilaženja ovakvog nezdravog odnosa.

- Published: 2020-11-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/toksicna-ljubav-sta-podrazumeva-i-kako-je-se-osloboditi/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, kako izaći iz loše veze, konflikti, manipulacija, nezadovoljstvo, toksičan odnos, toksična ljubav, zavisnost, zavisnost u vezama

Da li je vaš partner koristio reči ,,Volim te” da bi vas na neki način kontrolisao? Kao na primer - nikada ih nije rekao vama kada i vi njemu, koristio vas je da ih čuje kada su mu bile potrebne, izgovarao ih je samo onda kada biste konačno odlučili da ga napustite, kada je želeo da učini da se osećate loše jer se niste ponašali onako kako bi on hteo, upotrebljavao ih je da bi pričao o lažnoj budućnosti u koju ni sam nije verovao? Ovakav odnos stvara zavisnost i definitivno nije zdrav. Stoga ćemo u daljem tekstu govoriti o tome šta je toksična ljubav i kako je se osloboditi. Šta podrazumeva toksična ljubav? Toksična ljubav je: Ekstremno ljubavno zadovoljstvo pomešano sa velikim bolom; Konstantno gubljenje sebe u odnosu; Očaj i konfuzija; Osećanje kao da partner pokušava da vas napravi ludim/ludom; Stid zbog svega što jeste i što niste; Ljubav koja vas tera da stalno spuštate svoje standarde; Stalna čežnja, osećanje kao da vam partner konstantno izmiče; Pretvaranje da su vam određena ponašanja u redu iako nisu; Stalno vraćanje partneru iako želite da ga ostavite. Zašto neko bira da ostane u vezi u kojoj su odnosi toksični? Postoje različiti psihološki razlozi zašto neko ostaje u vezi koja se čini da ne donosi ništa sem tuge, stresa i nezadovoljstva. Strah je, na primer, jedan od najčešćih razloga zbog kojeg osobe biraju da ostanu u nezdravom odnosu. Nekima je to jasno i otvoreno pričaju na tu temu, dok drugi vole da guraju...

---

### Depresija: 7 saveta kako da pomognete partneru

> Depresija ume da bude teška i zbunjujuća bolest ako se nikada ranije niste suočili sa njom. Nudimo 7 saveta kako pomoći obolelom partneru.

- Published: 2020-11-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/depresija-7-saveta-kako-da-pomognete-partneru/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Depresija, kako pomoći partneru, mentalno oboljenje, pomoc, stručna pomoć

Ako vaš partner ima depresiju, vrlo verovatno ste zabrinuti i osećate se potpuno beskorisno. U pitanju je uporna i teška mentalna bolest. Vaš partner deluje skroz otuđeno i veoma tužno. Može biti da mu je čak i teško da izađe iz kreveta. Iritira ga i najmanja sitnica. Umoran je sve vreme, vuče se po kući i na sve odgovara negativno. Depresija, međutim, ne mora da izgleda ovako. Njeni simptomi mogu i da vas zbune. Ako je partner nervozan ili apatičan, može biti da se vama čini kao da je lenj ili nezainteresovan. Međutim depresiju je teško razumeti sem ako je sami niste iskusili. Depresija može da varira od lake, umerene do teške. Nevezano za to gde se vaš partner nalazi na ovom spektru, borba sa depresijom neće biti laka ni za vas ni za njega. Sasvim je normalno da se osećate nemoćno, anksiozno, zbunjeno, uplašeno, i slično. Stoga, nudimo vam nekoliko saveta kako da pomognete svom partneru. 1. Nemojte da glumite optimizam. Najveća greška koju ljudi rade je da glume optimizam pred osobom koja je depresivna. Imajte u vidu da nekome život može zaista da bude naizgled sjajan, a da on ili ona opet dobiju ovu mentalnu bolest. Izbegavajte rečinice poput ,,Vidi kako je lep dan danas, nemaš oko čega da budeš depresivan/depresivna! ” ili ,,Naš život je dobar, pogledaj, zašto bi bio/bila u depresiji”, i slično. Naravno, logično je da se trudite da budete pozitivni, nadajući se da će nešto od toga preći na partnera. Međutim, ovo ponašanje može...

---

### Bipolarni poremećaj: 5 najčešćih zabluda 

> Govorimo o 5 najčešćih zabluda koje se vezuju za bipolarni poremećaj sa ciljem razbijanja stigme i podsticanjem na dalje informisanje.

- Published: 2020-11-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/bipolarni-poremecaj-5-najcescih-zabluda/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Bipolarni poremećaj, Depresija, lečenje, Manija, mentalne bolesti, podrška, pomoc, razbijanje zabluda, razumevanje, stigma, zablude

Bipolarni poremećaj je teško mentalno oboljenje koje sigurno, ako nije pod kontrolom, može da predstavlja različite poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju. Međutim, uverenja da oboleli ne mogu da imaju decu i da imaju zdrave i kvalitetne veze su samo neke od mnogobrojnih zabluda koje doprinose stigmi kada je u pitanju ova mentalna bolest. Kada su oba partnera informisana o bipolarnom poremećaju i kada se pridržavaju terapije, ne postoji razlog zbog kog ne bi mogli da vode kvalitetan život. Stoga, u daljem tekstu, govorimo o 5 najčešćih zabluda kada je u pitanju bipolarni poremećaj. Zabluda br. 1: Osobe sa bipolarnim poremećajem mogu da kontrolišu svoje raspoloženje ako se stvarno potrude. Istina: Ovo je verovatno jedna od najrasprostranjenijih zabluda o bipolarnom poremećaju. Mnoge osobe misle da, kada bi oboleli imali uopšteno pozitivniji stav prema životu, kada bi vežbali, jeli zdravo, i kada bi se prosto ,,digli sa kauča i uradili nešto”, onda bi njihovi simptomi prestali. A ako sve to rade i i dalje ne uspevaju da se osete bolje, onda to znači da se ne trude dovoljno. Očigledno su slabi, lenji, ne žele da im bude bolje. Drugim rečima, mnogi veruju da osobe koje pate od bipolarnog poremećaja sami biraju da ne kontrolišu svoje ,,loše dane i loše ponašanje”. Ovo je naravno veoma problematičan stav jer, usvajajući ovu perspektivu, ljudi postaju puni predrasuda, kritike i čak im se ophode i posmatraju ih bez poštovanja. Ono što je obolelima zaista potrebno je razumevanje i podrška. Oni nemaju problem sa ponašanjem. Oni su bolesni....

---

### Zlostavljač i žrtva: Dinamike odnosa

> U daljem tekstu govorimo o nasilju u vezama, kako se ponaša zlostavljač, kako žrtva, i šta sve obično stoji iza veze u kojoj postoji nasilje.

- Published: 2020-11-04
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/zlostavljac-i-zrtva-dinamike-odnosa/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, empatija, manipulacija, manipulacija u vezi, nasilje, nasilna veza, tok nasilja, tok zlostavljanja, zlostavljač, zlostavljanje u vezi, žrtva

Kako sve počinje? Zaljubljivanje se dešava svima nama obično pre nego što stvarno upoznamo partnera. Isto se dešava i u vezama u kojima postoji zlostavljanje. Dok dođe do toga da partner postane nasilan, bilo da je u pitanju fizičko, psihičko ili emocionalno zlostavljanje, prođe neki period vremena. Buduća žrtva se u međuvremenu vezala i želi da po svaku cenu održi ,,ljubav i povezanost”. Sasvim je moguće da su naznake zlostavljanja postojale čak i na početku veze, ali dobro sakrivene zahvaljujući zlostavljačevom šarmu i sposobnosti zavođenja. Onda odjednom kada je ljubav ,,osigurana”, zlostavljač pokazuje svoje pravo lice. Žrtvi je teško da ga napusti koliko god bilo opasno i ponižavajuće da ostane u nasilnoj vezi. Studije su pokazale da je žrtvama nasilja u proseku potrebno oko sedam epizoda nasilja pre nego što zauvek napuste partnera. Poricanje Osobe koje nisu bile tretirane sa poštovanjem u porodici iz koje su potekle uglavnom imaju nisko samopoštovanje i stoga tendenciju da negiraju nasilje. One prosto ne očekuju da se iko prema njima ponaša bolje nego što je to njihov roditelj činio. Ako su u porodici navikle na kontrolu, ponižavanje ili kazne, zašto bi to bilo drugačije i u vezi? Poricanje ne znači da žrtva ne zna šta se dešava. Zna, samo što umanjuje ozbiljnost i posledice nasilja koje trpi. Moguće je da ga ni ne naziva pravim imenom. Često bira da okrene glavu na drugu stranu ili da krivi sebe za sve što se dešava. Projekcija i idealizovanje Osobe koje su doživele bilo kakvu vrstu traume...

---

### Kako bolje razumeti partnera: 7 saveta 

> Komunikacija je jedna od najbitnijih komponenti kvalitetne veze. Nudimo vam 7 saveta kako bolje razumeti partnera.

- Published: 2020-11-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-bolje-razumeti-partnera-7-saveta/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: asertivnost, Autorski clanak, empatija, kako bolje razumeti partnera, konflikti, partneri, partnerski odnosi, razumevanje, romantični odnosi, trajanje para

Svako od nas želi da nas partner čuje i razume, da bude zainteresovan za ono što nam se dešava u glavi i što nam leži na srcu. Studije su pokazale da parovi koji dolaze na psihoterapiju prijavljuju kao najveći problem nedostatak komunikacije u vezi. Osećaj da ste odbačeni ili da niste bitni, bio on istinit ili samo vaš utisak, može da dovede do potpunog raspadanja romantičnog odnosa. Zbog toga vam nudimo 7 saveta kako bolje razumeti partnera. 1. Probajte prvo vi da razumete partnera kako bi on bolje razumeo vas. Parovi najčešće upadaju u začarani krug u kojem se smenjuju kritika i odbrana. Često se dešava da čim jedan od partnera nešto kaže, drugi to shvati kao napad, što odmah navodi na to da počne da se brani. Ovakvo ponašanje u startu znači da nijedno od vas neće biti saslušano do kraja i kako treba. Čim počnete da se branite znači da ste izgubili priliku da razumete šta partner pokušava da vam kaže. Čak i ako se osećate kao da ste napadnuti, sačekate prvo da sagovornik izgovori do kraja sve što ima. Pokušajte da razumete zbog čega su njegove ili njene misli te prirode i zašto vam nešto zamera pre nego što odgovorite. 2. Usporite da biste zaista čuli šta partner ima da kaže. Kao što smo prethodno spomenuli, većina razgovora se svodi na kritikovanje i odbranu. Interakcija se odvija brzo i u toj brzini se gube mnoge informacije koje želite da saopštite jedno drugome. Neretko dođe i do vikanja...

---

### Emocionalno nedostupna osoba: Kako je prepoznati? 

> Emocionalno nedostupna osoba može samo da vas ostavi sa velikim bolom i osećajem razočaranja. Pročitajte 9 upozoravajućih znakova.

- Published: 2020-11-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/emocionalno-nedostupna-osoba-kako-je-prepoznati/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emocionalna nedostupnost, emocionalno nedostupna osoba, nedostupnost, nekvalitetna veza, odnosi, romantični odnosi, veza

Ako ste ikada bili u vezi sa emocionalno nedostupnom osobom, znate koliko je bolna činjenica da nikada ne možete dovoljno da joj se približite. Svaki put kada poželite da popričate o svojim emocijama ili o vezi, ona se povlači i nalazi svakojake izgovore. Uvek se osećate samo, depresivno, nebitno i odbačeno. Obično su žene te koje češće pričaju o emocionalno nedostupnim muškarcima, ali studije su pokazale da i one podjednako spadaju u tu grupu. Emocionalno nedostupna osoba najčešće ne zna za sebe da ima ovaj problem. Koje su sve vrste emocionalne nedostupnosti? Postoje dve vrste emocionalne nedostupnosti - hronična i trenutna. Neke osobe su trajno takve upravo zbog neke mentalne bolesti ili traume iz detinjstva. Neke imaju prioritete koji su sve sem veze u kojoj su, kao na primer školovanje, posao, hobije, ili probleme sa zdravljem. Osobe koje su skoro prošle kroz razvod ili smrt partnera vrlo verovatno neće biti spremne da se upuštaju u novu vezu. Postoje i one koje se plaše zaljubljivanja jer su bile povređene u jednoj ili više veza, što može da uključuje i vezu koju su imale sa roditeljima kao deca. Ne mora da znači da se radi o jednom razlogu, nekada postoji i više. Zbog toga je i teško predvideti da li će problem proći ili je postao hroničan. Pritom, ako tražite blisku i posvećenu vezu sa osobom koja, na primer, živi u drugoj državi, koja je u braku, ili je i dalje zaljubljena u bivšeg partnera, imajte na umu da ona neće biti...

---

### Podrška: Kako je zatražiti od partnera na pravi način?

> Nudimo vam nekoliko saveta kako da efikasno komunicirate sa vašim partnerom bilo da vam je potreban savet, podrška ili uteha.

- Published: 2020-11-01
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/podrska-kako-je-zatraziti-od-partnera-na-pravi-nacin/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: asertivna komunikacija, Autorski clanak, brak, kako pričati sa partnerom, komunikacija, partner, podrška, pomoc, romantični odnos, saosećanje, veza, zdrava komunikacija

Partneri, bilo muški ili ženski, ne mogu da čitaju vaše misli i najbolje je reći šta vas muči ili šta vam treba jasno i glasno. Bilo da pitate da vam pomogne oko kućnih poslova, da ga ili je podsećate na nešto što je trebalo uraditi, ili da vam je prosto potrebno malo vremena nasamo, ako to ne uradite na ,,pravi” način može da zazvuči kao popovanje ili kao oštra kritika. Nekada to radimo namerno, a nekada nam to uopše nije cilj. Na umu su nam podrška, pomoć i razumevanje, ali reči koje izlaze deluju kao suprotnost svemu tome. Većina parova ima periode kada jedan partner zauzima ulogu onog koji dela, a drugi onog koji se povlači. U toj, možemo slobodno reći, negativnoj fazi, sve što partner koji dela kaže može da se čini kao kritika i kao popovanje. Čak i da im nije namera da povrede partnera, to se ipak desi. Stoga, u daljem tekstu vam nudimo nekoliko rešenja kako pristupiti partneru na manje invazivan i više produktivan način. 1. Razumite prvo sebe, svoje potrebe i šta je to što želite. Pre nego što se obratite partneru za pomoć ili podršku, razumite prvo sebe, svoje potrebe i šta je to što želite. Zašto vam je to potrebno? Ovo može da bude prilično teško za one osobe koje nisu rasle u porodicama u kojima je bilo dozvoljeno ili prirodno da kažu šta misle i kako se osećaju. Stručnjaci za mentalno zdravlje savetuju da razmislite kada ste osetili podršku od vašeg partnera....

---

### Ghosting iliti kada iznenada prestane da se javlja

> Ako se osoba sa kojom ste se viđali jednostavno prestane da se javlja (ghosting) to može biti traumatično iskustvo. Pročitajte više o tome.

- Published: 2020-10-31
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/ghosting-iliti-kada-iznenada-prestane-da-se-javlja/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, brak, ghosting, nejavljanje, nepoštovanje, nestanak, poremećaj ličnosti, romantična veza, Strah, veza

Rastanci i odbijanje su teški, ali ako se desi da osoba sa kojom ste se do nedavno viđali jednostavno prestane da se javlja (ghosting) to može da bude traumatično iskustvo. Prosto vas ostavi sa mnoštvom pitanja na koja verovatno nikada nećete dobiti odgovor. Baš zbog toga je teže da nastavite daje. Dešava se i u dužim i u kraćim vezama. Međutim, što je još gore, nije retko da čak i suprug ili supruga naprosto nestanu jedan dan posle godina i godina bračnog života. Imate osećaj kao da je ta osoba iznenada umrla i da morate da prebrodite njenu smrt da biste nastavili dalje. Čak i ako je u pitanju kraća veza, prosto nestajanje nekoga na ovakav način ostavlja utisak da ste izdani. U svakom slučaju je šok kada se bilo ko do koga vam je stalo naprosto izgubi bez traga. Čak i ako vam pruži neko objašnjenje poput ,,Prosto ne osećam ništa više prema tebi”, nije dovoljno. Ako je do juče sve bilo u redu, kako je moguće da danas odjednom nije? Želite da znate više. Biti odbijen na ovakav način može da izazove niz opsesivnih misli i kompulsivnih ponašanja kao što je kopanje po društvenim mrežama bivšeg partnera samo da bi se našao nekakav odgovor. Šta podrazumeva ghosting? Mnogo je lakše komunicati sa nekim preko telefona i društvenih mreža nego lice u lice. Stoga ghosting može da počne sa neodgovorenim porukama ili pozivom, dugim pauzama između poruka, i slično. Ali šta je to što zapravo leži iza odluke da...

---

### Braća i sestre: Da li se vaša deca slažu? 

> Ako se vaša deca ne slažu, prirodno je da se trudite da ih zbližite. Nudimo vam 9 saveta kako da braća i sestre provedu vreme zajedno.

- Published: 2020-10-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/braca-i-sestre-da-li-se-vasa-deca-slazu/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, braća, braća i sestre, kako pomiriti braću i sestre, rivalstvo, roditeljstvo, sestre, slaganje, vaspitanje, zajedničke aktivnosti

Ako se vaša deca ne slažu, prirodno je da se trudite da ih na neki način zbližite i pomirite. Imajte na umu da to da li će braća i sestre biti bliski najviše zavisi od njihovog sećanja na vreme provedeno zajedno. Stoga prvenstveno radite na pozitivnoj interakciji. Studije su pokazale da je na svaku svađu i neslaganje potrebno pet do šest pozitivnih događaja da bi se negativno iskustvo zaboravilo. Verovatno se pitate kako je to moguće izvesti. Ako se vaša deca posvađaju šest puta dnevno, vi morate da se pobrinete da tog dana ostvare trideset šest pozitivnih iskustava jedno sa drugim. Stoga, u daljem tekstu govorimo o nekoliko načina da zbližite svoju decu. 1. Nađite aktivnosti u kojima oba deteta uživaju. Studije su pokazale da, da biste poboljšali odnos između dece, treba za početak da nađete neku aktivnost u kojoj oboje uživaju. Tačno je da nije lako da se tako nešto odmah uoči, pogotovu ako postoji velika razlika u godinama ili interesovanjima. Ali ako obratite pažnju, sigurno ćete naći nešto što ih oboje inspiriše. U svakom slučaju, nemojte da se bojite da budete maštoviti. Ako jedno dete voli zvezde i želi da bude astronaut, a drugo želi da se ,,igra prodavnice”, predložite im da na primer zamisle prodavnicu na mesecu i da na taj kreativan način započnete igru. Za početak, probajte da ih navedete na barem jednu zajedničku aktivnost dnevno. 2. Ne prekidajte srećnu igru. Ako se vaša deca zaigraju spontano nemojte da ih prekidate sem ako to nije apsolutno...

---

### Život sa narcisom: Kako se nositi sa njima?

> Život sa narcisom može da bude užasno frustrirajući. Stoga vam nudimo 5 saveta koje će vam pomoći da postavite granice i da se osećate bolje.

- Published: 2020-10-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/zivot-sa-narcisom-kako-se-nositi-sa-njima/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, kako sa narcisom, narcis, Narcisoidni poremećaj ličnosti, samopoštovanje, samopouzdanje, stručna pomoć, život sa narcisom

Život sa narcisom može da bude užasno frustrirajući. Svi poznajemo barem jednog. To su osobe koje su opsednute sobom, koje mnogo traže a malo daju za uzvrat i koje umeju da budu prilično nipodaštavajuće. Zvuči kao da je reč o nekome groznom. Ali, ima nešto u njihovoj ličnosti što ume da uvuče ljude u odnos. Možda je u pitanju njegov ili njen osećaj superiornosti ili stav da ,,sve znaju i sve umeju”. U svakom slučaju, bilo da je narcis vaš roditelj, prijatelj ili romantični partner, u slučaju da niste spremni da ga se odreknete, moraćete da naučite kako da živite sa njim. Stoga, ako primenite sledeće savete, vaše samopouzdanje će ojačati, sačuvaćete razum i bolje ćete se nositi sa različitim situacijama u vezi sa narcisom. 1. Naučite šta možete a šta ne možete da tolerišete. Neka ponašanja možda ne volite, ali nisu toliko strašna i ne kažete ništa. U slučaju da prepustite sve slučaju i da nikada ništa ne prokomentarišete, vaš život sa narcisom će postati nepodnošljiv. Recimo da vaš narcis voli da troši novac. Vodi se parolom da ,,želi to što želi kad god on ili ona hoće”. Govori vam rečenice tipa ,,živi se samo jednom”. U ovakvim ekstremnim slučajevima i razlikama, morate da znate šta možete a šta ne možete da tolerišete. Ovo ne znači da ćete odjednom početi da se slažete oko nečega u čemu ste potpuno različiti, ali neka ravnoteža se mora pronaći. Stoga, nemojte da vas je strah da pokrenete ovu temu i da pokušate...

---

### Kako razmišljaju osobe koje imaju problem sa besom? 

> Osobe koje imaju problem sa besom se služe agresijom, pogrdnim imenima, bacaju stvari i prete da bi dobili ono što žele.

- Published: 2020-10-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-razmisljaju-osobe-koje-imaju-problem-sa-besom/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, bacanje stvari, bes, konflikti, ljutnja, nekunstruktivni razgovori, osobe koje imaju problem sa besom, problem sa besom, svađanje, vika

Šta znači imati problem sa besom? Vaš partner ili bilo koja druga osoba u vašoj okolini koja ima problem sa besom priznaje da je izgubila kontrolu. Takođe potvrđuje da možda i jeste rekla neke stvari koje ne misli. Nije trebalo da uradi ono što je uradila. Međutim krivicu svaljuje na sagovornika. Neretko se čuje ,,Nije trebalo da me tako iznerviraš! ” ili ,,Ti si kriv/kriva to sam se ja ovako poneo/ponela”. Kaže da je izgubila strpljenje. Ali to nije nešto što se izgubi samo od sebe. Bes, vika, nazivanje sagovornika pogrdnim imenima, bacanje stvari i pretnje se neretko završavaju na tome. Ovakvo ponašanje nam je nasleđeno od životinja. Kada manje stvorenje želi na neki način da se zaštiti od većeg ili snažnijeg počinje da proizvodi buku i da se pravi krupnijim nego što jeste. Na ovaj način pokušava da uplaši protivnika da bi se on povukao i ostavio ga. Ovo je uglavnom isto sa osobama koje imaju problem sa besom. Ponašaju se kao dvogodišnje dete. Njihov sagovornik, prijatelj ili partner, sa druge strane, sve više ,,hodaju kao po jajima” u prisustvu problematičnih osoba. Sve samo da ne moraju da prisustvuju još jednom izlivu besa. Kako razmišljaju osobe koje imaju problem sa besom? Osobe koje imaju problema sa besom najčešće samo žele da stvari idu kako treba. Žele da ih drugi ljudi poštuju. Žele da im njihov partner i deca priznaju autoritet koji najčešće nemaju, a misle da ga zaslužuju. Nažalost, njihovo ponašanje uglavnom proizvodi kontra-efekat gde ih njihovi bližnji -...

---

### Depresija: 7 najčešćih zabluda

> Depresija je jedno od najčešćih mentalnih oboljenja. Stoga u daljem tekstu govorimo o 7 pogrešnih uverenja koja se tiču ovog poremećaja.

- Published: 2020-10-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/depresija-7-najcescih-mitova/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Depresija, depresivan, depresivna, depresivna osoba, istine o depresiji, lečenje, lekovi, mitovi o depresije, psihijatar, psihoterapeut, psihoterapija

Depresija je toliko sveopšte prisutna u našim životima da se smatra jednim od najčešćih mentalnih oboljenja. Studije su pokazale da bi svakoj devetoj osobi mogao da bude dijagnostikovan ovaj poremećaj u nekom trenutku u životu. Za razliku od ostalih mentalnih bolesti, depresija utiče na sve aspekte svakodnevnice obolele osobe. Nažalost, nije moguće da se oboleli samo ,,trgne” iz nje sam od sebe, kako oni koji ne pate od depresije najčešće veruju. U daljem tekstu govorimo o 7 pogrešnih uverenja o depresiji. 1. Depresija znači da sam lud/luda ili baš slab/slaba. Depresija je ozbiljan mentalni poremećaj ali nije ništa ozbiljniji ili manje ozbiljan nego ostali. Ako patite od bilo koje mentalne bolesti, to ne znači da ste ,,ludi” već da imate određene misli i ponašanja koja na vas utiču na negativan način. Ako se ne leči, depresija može da izazove ozbiljne probleme u svim aspektima života i u vezama svih vrsta. Postoji mogućnost da se desi bilo kome i u bilo koje vreme, bez obzira na to da li ste ,,jaki” ili ,,slabi”. 2. Depresija je bolest baš kao što je dijabetes. Depresiju i njene uzroke nije baš tako lako objasniti. U pitanju je kompleksna mentalna bolest iliti poremećaj koji u svojoj osnovi ima psihološke, socijalne i biološke komponente. Za njeno najuspešnije lečenje obično je najbolja kombinacija lekova i psihoterapije. 3. Depresija je samo malo jača tuga. U većini slučajeva, depresija nije samo mala jača tuga zbog nekog gubitka. Da je tako, većina ljudi bi se osećala bolje sama od sebe...

---

### Kako da budete bolji otac: 8 saveta 

> Deca koja odrastu u okruženju u kojima su otac i majka podjednako prisutni rastu zdravija i generalno se bolje snalaze u životu.

- Published: 2020-10-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-da-budete-bolji-otac-8-saveta/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, ćerke, detinjstvo, očevi, otac, poštovanje, povezanost oca i ćerke, povezanost oca i sina, roditeljstvo, sinovi, uloga očeva, vaspitavanje, važnost očeva

Bilo koji otac može da nauči kako da bude bolji tata. Potrebni su želja, posvećenost i fokusiranost na jedan od najbitnijih aspekata života - vašeg sina ili ćerku. Deca mnogo više cene oca koji je prisutan. Kasnije, kada odrastu, draža su im i sećanja u kojima postoje oba roditelja. Deca koja sazrevaju sa podjednako prisutnim majkom i ocem su generalno srećnija, bolje se snalaze u teškim životnim situacijama, i mnogo su fizički i mentalno zdravija od one koja nemaju tu privilegiju. Šta znači biti dobar otac? Biti dobar otac ne znači da morate da promenite ono što jeste. Radi se jednostavno o tome da obratite pažnju i da budete tu u važnim trenucima u životu svog deteta. Vaše prisustvo će značiti i njima i celoj porodici. Bez obzira da li ste oženjeni, razvedeni, živite u vanbračnoj zajednici, ili prosto ne živite uopšte zajedno za detetovom majkom, važno je da razumete da su vašem sinu ili ćerki potrebna oba roditelja za zdrav psiho-fizički razvoj. Očevi koji provode vreme sa svojom decom time pospešuju njihov rast i verovatnoću da će biti dobri u školi, da će imati manje bihejvioralnih problema, i uopšteno više samopouzdanje i veće dobrostanje u životu. Kako da budete bolji otac? 1. Provodite vreme sa svojom decom. Da, bitno je da budete tu uz svoju decu u bitnim momentima njihovog života. Ali je još bitnije da budete prisutni za neke svakovnevne stvari poput večere, igranja vikendom, pomoći oko domaćeg, i slično. Vreme koje provedete u interakciji je korisnije i...

---

### Shizofrenija: 10 najčešćih mitova

> Shizofrenija je jedan od mentalnih poremećaja koji su obavijeni velom misterije, straha i nerazumevanja. Pročitajte 10 najčešćih mitova.

- Published: 2020-10-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/sizofrenija-10-najcescih-mitova/
- Categories: Shizofrenija i psihoze
- Tags: Autorski clanak, mentalna bolest, mentalno oboljenje, mitovi, mitovi o mentalno obolelila, mitovi o shizofreniji, obolela osoba, osude društva, shizofrenija, stigma

Zašto shizofrenija? Shizofrenija je jedan od mentalnih poremećaja koji su obavijeni velom misterije, straha i nerazumevanja. Zahvaljujući ljudskom neznanju, smatra se groznom bolešću u kojoj se oboleli vide kao agresivni, sadistički nastrojeni, nasilni. Postoji mnogo stereotipa i čak i negativnih medijskih predstavljanja obolelih od shizofrenije koji samo pojačavaju stigmu i smanjuju bilo kakav osećaj saosećanja. Već je dovoljno loše što osobe sa shizofrenijom moraju da žive sa svojom bolešću i sigurno im ne treba dodatna pogrešna percepcija, strah ili gađenje okoline. Bez obzira na to da li je neka vama draga osoba obolela, ili prosto želite da se informišete o ovoj bolesti, dalje ćemo govoriti o najčešćim mitovima kada je u pitanju shizofrenija. 1. Oboleli od shizofrenije imaju svi iste simptome. Za početak, postoje različite vrste shizofrenije. Čak i osobe koje imaju isti tip shizofrenije obično imaju različite simptome. Prosto, ova bolest obuhvata širok dijapazon smetnji i problema. Jedan od razloga što je shizofrenija tako ,,misteriozna” je zato što većina osoba ne ume da se stavi na mesto nekoga ko pati od ovog poremećaja. Na primer, dok su svi nekada osetili anksioznost, bes, tugu, i slično, shizofrenija je osobi koje od nje ne pati veoma daleka. 2. Osobe koje pate od shizofrenije su opasne, nepredvidive i van svake kontrole. Kada je bolest dijagnostikovana i pod pravom terapijom, osobe sa shizofrenijom su nasilne koliko i svi ostali. Istina je da su ove osobe mnogo češće žrtve jer u slučaju da njihova bolest nije dijagnostikovana može da se desi da podlegnu korišćenju...

---

### Kako pričati sa nekim koga kritika previše dotiče?

> Postoje osobe kojima kritika teško pada. Čim poželite da razgovarate, odmah počinju da se brane. Pročitajte nekoliko saveta na tu temu.

- Published: 2020-10-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-pricati-sa-nekim-koga-kritika-previse-dotice/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Pomoc i podrska
- Tags: asertivna komunikacija, Autorski clanak, kako sa nekim ko ne podnosi kritiku, konflikt, kritika, ne podnosi kritiku, odbrambeni stav, razgovor, svađa

Kako se ponaša neko ko ne podnosi kritiku? Vaš partner vas je nekako povredio ili je prešao granicu. Želite da porazgovarate o tome šta se desilo. Međutim, već na prvu rečenicu on prekrsti ruke, gleda na drugu stranu, čačka telefon. Govori stvari poput ,,Zašto me kritikuješ? Znam da sam grozna osoba. ” Počinje da se brani. Kritika mu teško pada. Odmah navodi milion razloga zašto niste u pravu. I ovako svaki put kada pokušavate da vodite nekakav ozbiljan razgovor. Deluje vam kao da mu nije stalo da priča sa vama, kao da vi ili vaše emocije niste bitni. Međutim, imajte na umu da osobe koje ne podnose kritiku se ne ponašaju ovako namerno. Ne žele da vas povrede već se štite od osećanja krivice i sumnje u sebe. Imaju problem da preuzmu odgovornost za svoje postupke i često se osećaju nelagodno kada nisu u pravu. Imaju utisak kao da su vas izneverili ili kao da prosto nisu uspeli u nečemu što su želeli da urade. Zašto se ovakvo ponašanje javlja? Ovakvo ponašanje može da se javi još u detenjstvu i da vuče korene iz nekog traumatičnog događaja. Deca obično razviju ovakvu vrstu ponašanja da bi se odbranila od negativih dešavanja. Međutim, ako se ne leči na vreme može da postane veoma loša navika. Osoba koja ne podnosi kritiku ne želi da bude ikada u centru pažnje kada je u pitanju nekakav negativan događaj i onda ,,vraćanjem krivice na sagovornika” pokušava da skrene pažnju sa sebe. Ali, s obzirom da ne...

---

### Kako preživeti raskid? 

> Čak i kada raskid deluje kao najbolje rešenje za oboje, može da bude izrazito bolan. Pročitajte 7 zdravih načina da se nosite sa njim.

- Published: 2020-10-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-preziveti-raskid/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, Depresija, emocije, kako preživeti raskid, raskid, razvod, tuga, usamljenost

Raskidi umeju da budu teški. Emocionalno su naporni, a neretko nas onesposobe da normalno funkcionišemo neko vreme. Čak i kada raskid deluje kao najbolje i najlogičnije rešenje za oboje, može da bude izrazito bolan i da odvede u depresiju. Iako je period tugovanja logičan sled događaja, može biti teško da se iz njega izađe ako aktivno ne guramo sebe da nastavimo sa svojim životima. Racionalna objašnjenja najčešćim iracionalnim mislima Ne mogu da živim bez ove osobe. Potreban/Potrebna mi je u životu. Vi možete da živite bez te osobe. Stvari poput vazduha, vode, hrane su te koje su vam neophodne za opstanak, ali ne i vaš bivši partner ili partnerka. Ponavljajte sebi ,,Da, biće mi teško, on ili ona će mi sigurno nedostajati, ali ja mogu da živim bez njih”. Moj život nema svrhu bez njega ili nje. Vaša veza je bila samo jedan od toliko aspekata vašeg života. Mnogo stvari daje smisao vašoj svakodnevnici poput posla, porodice, prijatelja i nekih drugih stvari koje volite. Ponavljajte ovo sebi. Mora da nešto nije u redu sa mnom čim me je moj partner ili moja partnerka ostavio/ostavila. Sve je u redu sa vama. Vaš partner ima pravo da završi vezu u kojoj iz nekog razloga nije više srećan. Ponavljajte sebi da to nema nikakve veze sa vašom vrednošću kao osobom i da sigurno postoji neko drugi ko je još kompatibilniji sa vama. Zauvek ću ostati sam ili sama, jer nikada neću upoznati nekog drugog. Ne postoje dokazi ili razlozi da nikada više ne...

---

### Da li je vašem detetu potrebna psihoterapija?

> Govorimo o tome koji su znakovi da je vašem detetu potrebna psihoterapija ili barem pregled stručnjaka za mentalno zdravlje.

- Published: 2020-10-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/da-li-je-vasem-detetu-potrebna-psihoterapija/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, dečija psihoterapija, dečija terapija, mentalni problemi kod dece, problemi kod dece, psihoterapija, stručna pomoć, terapija

Znati kada je vašem detetu potrebno da poseti stručnjaka za mentalno zdravlje ume da bude nezgodno proceniti. Veoma mala deca nemaju dovoljno razvijene emocionalne niti komunikacijske veštine da izraze šta im treba ili kako se osećaju. U određenim situacijama psihoterapija može da bude veoma korisna za dete. Pomoći će im da nauče različite načine da razumeju, obrade i izraze na zdrav način svoje emocije. Psihoterapija može da bude naročito korisna ako pruža pomoć čitavoj porodici nakon veće traume poput razvoda ili smrti bliskog člana porodice. Za vreme teških perioda, mnoga deca misle da treba da zaštite svoje roditelja od dodatnog bola, pa neretko glume kako ,,im nije ništa”. Ovo je momenat kada psihoterapija mnogo pomaže. Kako da znate da treba da se obratite stručnom licu za pomoć? Ako vaše dete: Nekontrolisano plače; Ima probleme sa besom; Agresivno je; Društveno se izoluje; Preterano je vezano za vas ili partnera; Ima učestale noćne more koje ga izbezumljuju; I dalje mokri u krevet iako ga već neko vreme trenirate da koristi nošu. Kada dete ima emocionalne ili bihejvioralne probleme, što pre potražite pomoć, to bolje. Razumljivo je da kao roditelj, niste uvek sigurni da li je psihoterapija pravi izbor ili je u pitanju neka prolazna faza. U tom slučaju možete da se konsultuje sa lekarom opšte prakse ili pedijatrom vašeg deteta. Nekada će vas odmah uputiti na stručnjaka za mentalno zdravlje, a nekada će vam reći da sačekate i da je ponašanje vašeg deteta vrlo verovatno samo prolazna faza. Kada sigurno treba da...

---

### Kako biti dobar prijatelj? 

> Ako u životu imate više od pet ljudi za koje možete da kažete da ste im dobar prijatelj i oni vama, verovatno ste srećna i zadovoljna osoba.

- Published: 2020-10-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-biti-dobar-prijatelj/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, kvalitetno prijateljstvo, najbolji prijatelji, pravi prijatelj, prijatelji, prijateljstvo, tajna dobrog prijateljstva

Naučno je dokazano da su jake društvene veze ključne za sreću i opšte dobrostanje u životu. Osnova ljudska potreba je da stvara bliske odnose, da veruje drugoj osobi, da mu dragi ljudi veruju, da daje i dobija podršku, da pripada nečemu što je veće od njega samog. Studije su pokazale da ako u životu imate više od pet ljudi za koje možete da kažete da ste im dobar prijatelj i oni vama, mnogo su veće šanse da ćete sebe okarakterisati kao ,,veoma srećne i zadovoljne osobe”. Dodatno, kvalitetni prijateljski odnosi produžavaju život, jačaju imunitet i smanjuju rizik da obolite od depresije. Koje su to osnovne osobine koje dobar prijatelj treba da ima? Da uživa u prisustvu drugih; Da ima svest o tome da treba da deli, uzvraća pažnju, sarađuje; Sposobnost empatije; Realističan, opšte pozitivan stav o životu; Sposobnost rešavanja problema; Sposobnost kontrolisanja agresivnih impulsa i ostalih negativnih emocija; Sposobnost da čita i razume emocije drugih; Sposobnost da ima drage ljude uvek na umu; Spremnost da pokaže svoje slabe strane takođe. Kako održavati i jačati prijateljstvo? 1. Održavajte kontakt. Dobri prijatelji ne dopuštaju da prođe mnogo vremena pre nego što čuju jedno od drugoga. Ako već nemaju mogućnosti da se vide, onda razmene poruke, kratke pozive ili imejlove. Normalno je da želite da znate šta se vašem prijatelju dešava u životu kao i da podelite male i velike stvari iz svog. Takođe, istina je da pravi prijatelji, čak iako iz nekog razloga izgube kontakt ili se fizički udalje jedno od drugog,...

---

### 10 znakova da ste dobar roditelj 

> Govorimo o tome šta znači biti dobar roditelj i koji su to osnovni principi kada je u pitanju pravilno vaspitavanje deteta.

- Published: 2020-10-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/10-znakova-da-ste-dobar-roditelj/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, dete, kako bti uspešan roditelj, roditelj, roditeljstvo, tinejdžeri, uspešan roditelj, uspešni roditelji, vaspitavanje

Prvi i osnovni cilj roditeljstva je da odgaje potpuno funkcionalnu odraslu osobu koja može da se stara sama o sebi i da doprinosi društvu na pozitivan način. Uopšteno govoreći, ovaj proces bi trebalo da se završi neposredno pre detetovog 18. rođendana. Posle toga, roditelj ima manje uticaja rečima, ali i dalje njegovo delanje i način ponašanja utiču na razvitak mlade odrasle osobe. U daljem tekstu ćemo govoriti o 10 primera funkcionalnog roditeljstva i o tome koje vrednosti ,,pravilno” odgojena deca imaju. 1. Cene rad. Postoji mnogo načina da naučite dete da ceni rad - kroz sport, dramsku sekciju, školu, muzičku školu, obaveze kod kuće ili part-time zaposlenje dok su još u školi. Čitava poenta je da se nauče da će ih talenat odvesti daleko, a posvećenost, odanost i odlučnost još dalje. Potrebno je da marljivo rade da bi postigli svoje ciljeve i završili različite zadatke. Što pre počnete sa podučavanjem ovih osobina, to bolje. 2. Slažu se dobro sa drugima. Slaganje dobro sa drugom decom je nešto što se uči još u vrtiću, međutim biva zaboravljeno u pubertetu. Tinejdžeri imaju tendenciju da međusobno prave grupe i da se dele po interesovanjima i gledanju na svet. Ovo je korisno kada je u pitanju stvaranje osećaja identiteta u adolescenciji, ali negativno utiče na one koji su iz nekog razloga izopšteni iz tih ,,grupica”. Roditelj bi trebalo da uči svoje dete da prihvata sve takvi kakvi jesu i da se ne trudi da nekoga isključi iz druženja zbog njegovih razlika. 3. Mudro troše...

---

### Romantični odnosi: Kako do uspešne veze

> Da bi se romantični odnosi održali bitno je da oba partnera ulože dosta vremena i truda. Nudimo vam 9 saveta kako možete da ih poboljšate.

- Published: 2020-10-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/romanticni-odnosi-kako-do-uspesne-veze/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, kako do zdrave veze, kvalitetni romantični odnosi, razlozi za trajanje para, romantični odnosi, trajanje para, veza, zdrava veza

Ljubav je nesumnjivo važna komponenta svake veze, ali sama po sebi ne garantuje trajanje i kvalitet iste. Da bi se romantični odnosi održali bitno je da oba partnera ulože dosta vremena i truda. Kada govorimo o vremenu i trudu odnosimo se i na rad unutar same veze kao i rad na sebi. Oba su podjednako važna. Prosečno oko 50% veza i brakova se završe raskidom. Šta je razlog tome? Uglavnom ono što smo već spomenuli. Većina partnera ne želi da se potrudi oko održavanja iste. Nedostatak truda, konflikti i izlazak na površinu svih ,,trauma” i nesigurnosti iz detinjstva su samo neki od razloga za razilaženje. Stoga, u daljem tekstu vam nudimo 9 saveta kako do uspešne veze. 1. Prihvatite i dobro i loše. Nemojte da gajite nerealna očekivanja da ćete u vezi biti srećni sve vreme. Imajte na umu da je sasvim moguće da ćete nekada biti i razočarani. Iskoristite ove trenutke da bolje upoznate partnera. Ovo je pogotovu važno za veze na daljinu, gde nedostatak fizičkog kontakta povećava nervozu kod oba partnera. U svakom slučaju, pozitivan stav u bilo kojoj fazi veze znatno poboljšava njen kvalitet. 2. Razumite, prihvatite i cenite partnera. Pobrinite se da pronađete vremena i volje da razumete svog partnera. Saznajte šta on ili ona vole da rade, ali imajte na umu da se i to vremenom menja. Neke stvari ne morate da razumete, ali probajte da ih prihvatite. Vaš partner je baš takav kakav je i cenite male stvari koje čini za vas. 3. Zahvalnost...

---

### Optimizam: Šta je i kako raditi na ovoj osobini

> Govorimo o tome šta je optimizam, koje su njegove pozitivne i negativne strane, kao i kako poboljšati pozitivan pristup životu.

- Published: 2020-10-18
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/optimizam-sta-je-i-kako-raditi-na-ovoj-osobini/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, optimista, optimistički pogled na svet, optimistički stav, optimizam, pozitivan pogled na svet, pozitivnost

Šta je optimizam? Optimizam podrazumeva verovanje da će ishod različitih događaja i iskustava uopšteno biti pozitivan. Osobe koje su mu sklonije smatraju da su bilo kakav neuspeh ili negativno dešavanje privremeni. Ovakvo gledanje na stvari pruža optimisti šansu da svaku situaciju sagleda kao priliku za promenu. Šta podrazumeva biti optimista? Biti optimista ne znači živeti u svetu mašte i nerealnih želja. To je način gledanja na svet u kojem osoba smatra da je barem delimično odgovorna i zaslužna za dobre stvari koje joj se dešavaju. Optimisti imaju zdraviji pogled na život i tendencijalno žive duže nego pesimisti. Manje su podložni bolestima, umoru i depresiji. Češće su nostalgični zato što se nostalgija smatra jednom vrstom optimizma. Dakle, nije samo u pitanju pozitivan stav prema onome što dolazi, već i prema događajima koji su se već desili. Koji su benefiti optimizma? Osobe koje su pretežno optimisti se mnogo bolje nose sa bolom, imaju jači imuni i kardio-vaskularni sistem i uopšteno dobro fizičko i mentalno zdravlje. Telo i um su im u ravnoteži i na većinu problema sa zdravljem gledaju kao na samo još jednu prepreku koju treba prevazići i koje će se završiti u njihovu korist. Ne samo to. S obzirom na njihov pozitivan i ohrabrujuć pogled na svet, generalno su češće u boljem raspoloženju i veruju da su krojači sopstvene sudbine. To ih čini otpornijim na stres i poboljšava njihovo opšte dobrostanje. Kako se optimizam odražava na romantične veze? Pozitivan stav prema vezi i životnim događajima može da dovede do zbližavanja...

---

### Manipulacija: Kako je prepoznati i reagovati 

> Govorimo o tome šta je manipulacija, kako je prepoznati i kako reagovati na neke manje očigledne vidove kontrole i manipulacije.

- Published: 2020-10-17
- Modified: 2024-05-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/manipulacija-kako-je-prepoznati-i-reagovati/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, emocionalna manipulacija, emocionalna ucena, kontrolišuće ponašanje, manipulacija, potreba za kontrolom, verbalna manipulacija, znakovi manipulacije

Šta je manipulacija? Da li ste nekada iskusili previše kontrolišuće ponašanje od strane nekoga ko vam je blizak? To može biti vaš partner, kolega, šef, prijatelj ili član porodice. Manipulacija je veoma moćna reč. Podrazumeva kontrolu, ubeđivanje šta je najbolje za vas, strogo upućivanje na određene obrasce ponašanja i slično. Niko ne voli da bude pod nečijom kontrolom. Jednostavno je suprotno našem prirodnom osećanju slobode i želje da vidimo svet svojim očima, da stvorimo i poštujemo sopstvene vrednosti, uverenja, i stavove. Normalno je da određen stepen kontrole postoji u smislu uređenosti različitih sistema u kojima svakodnevno živimo. Međutim, ako se neko trudi da manipuliše vašim mislima, emocijama, i ponašanjem ovo može biti izrazito opasno. Koje su posledice manipulacije? Manipulacija može da bude toliko iscrpljujuća i strašna da dovede do osećanja krivice, sramote, smanjenog samopouzdanja kod žrtve. Upravo zbog ovih posledica teško je zauzeti se za sebe iako znate šta vam je činiti. Najčešći strahovi koji sprečavaju žrtvu da se odupre manipulaciji su sledeći: Strah da će izgubiti prijatelja; Strah da će izgubiti posao; Strah od svađe i direktnog suočavanja; Strah od kvarenja sopstvene reputacije ili društvenog statusa; Osećanje nelagodnosti; Strah od gubitka krova nad glavom (prisutno kod zlostavljanja i manipulacije u domaćinstvu). U slučaju da prepoznate manipulaciju, znajte da ste u nekoj vrsti nezdravog odnosa i da stvari treba da se promene. Ona ne mora da bude toliko očigledna, može da deluje kao da je jednostavno crta nečije ličnosti. Ovo posebno važi za osobe sa narcisoidnim i graničnim poremećajem ličnosti,...

---

### Patološki lažov: 8 taktika 

> Govorimo o tome šta znači biti patološki lažov, koje su njihove karakteristike, kao i kojim se taktikama služe u svojim prevarama.

- Published: 2020-10-16
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/patoloski-lazov-8-taktika/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, granični poremećaj ličnosti, laganje, manipulacija, Narcisoidni poremećaj ličnosti, neistina, patološki lažov, patološko laganje, sociopata

Da li znate osobe koje uporno govore laži iako su uhvaćeni u njima? Da li znate nekoga ko deluje kao da svojim lažima želi da manipuliše osobama oko sebe? Ako da, moguće je da je u pitanju patološki lažov. Šta je to što navodi patološkog lažova da govori neistinu? Mnoge studije su se bavile pitanjem šta navodi patološkog lažova da govori neistinu. Ispitivali su njihove umove, ponašanja i namere i došli do malog broja zaključaka. Patološko laganje se ispostavilo spontano i neplanirano. Impulsivnost je osobina koja im je zajednička. Skoro jedini način da se razotkrije patološki lažov je ako osobe bliske njemu ili njoj otkriju da sve izgovoreno zapravo nije istina. Patološko laganje se mnogo češće javlja kao karakteristika određenih poremećaja ličnosti ili ponašanja. Javlja se kod sledećih poremećaja ličnosti: Antisocijalni poremećaj ličnosti (sociopatija); Granični poremećaj ličnosti; Narcisoidni poremećaj ličnosti. Javlja se kod sledećih poremećaja ponašanja: Poremećaj ponašanja kod dece i tinejdžera (ispoljava se kroz maltretiranje životinja, paljenje vatre, i nepoštovanje autoriteta); Opozicioni prkosni poremećaj; Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću u kombinaciji sa gorepomenutim poremećajima ponašanja. Određenje osobine ličnosti zajedno sa kojima se često nailazi i na patološko laganje su: Sebičnost; Zlostavljačke tendencije; Opsesivno-kompulzivna ponašanja; Impulsivnost; Agresivnost; Ljubomora; Manipulativna ponašanja; Nisko samopouzdanje; Bes; Temperamentnost; Izolovanost. Koje su to taktike koje patološki lažov koristi da bi manipulisao drugima? 1. Brine samo o onome što će on ili ona reći. Da li vam se nekada desilo da se svađate sa osobom koja uopšte ne sluša ono što govorite? Da li vam se dogodilo...

---

### Emocionalno nedostupan roditelj: 6 posledica na decu

> Govorimo o tome šta znači biti emocionalno nedostupan roditelj i koje sve to posledice ostavlja po decu u adolescenciji i odraslom dobu.

- Published: 2020-10-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/emocionalno-nedostupan-roditelj-6-posledica-na-decu/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emocionalna nedostupnost, emocionalno nedostupan roditelj, granični poremećaj ličnosti, Narcisoidni poremećaj ličnosti, nestabilno odrastanje, nezdravi odnosi, odrastanje, roditeljstvo, sebičnost

Da li znate nekoga ko je emocionalno nedostupan roditelj? Ako da, znate li šta je to što tu osobu čini toliko emocionalno nedostupnom? Da li je u pitanju mentalna bolest, poremećaj ličnosti ili nešto poput posla, karijere, školovanja? Da li je vaš roditelj bio i ostao takav? Šta god da je u pitanju, emocionalno nedostupan roditelj može da ostavi ozbiljne posledice na svoju decu. Ona mogu da izrastu u odrasle koji ne umeju da održe stabilnu romantičnu vezu, koja se osećaju prazno, imaju nisko samopouzdanje i samopoštovanje, ne uspevaju da se vežu za druge ljude, i slično. Studije su pokazale da jedno od najbitnijih osećanja koje bebe i deca treba da osete je topla i iskrena privrženost roditelja kako kasnije ne bi razvili različite psihološke i emocionalne probleme kao i probleme sa ličnošću. Šta znači biti emocionalno nedostupan roditelj? Emocionalno nedostupni roditelji su često sami po sebi nezreli i imaju psiholoških problema. Vrlo je moguće da su i njihovi roditelji bili takvi te da su i sami bili emocionalno zapostavljeni. Kao posledica toga, oni postaju emocionalno daleki, nezreli, odbacujući, misle samo na sebe, razviju narcisoidni poremećaj ličnosti, i slično. Nemaju mnogo ili nemaju uopšte razvijenu svest o sebi i svom ponašanju, i zbog toga njihova deca tonu sve više u očaj. Najčešće osobine emocionalno nedostupnog roditelja Nefleksibilnost stava i mišljenja; Niska tolerancija na stres i reagovanje na nezreo način; Emocionalna nestabilnost praćena agresijom; Nepoštovanje tuđih ličnih granica; Nestabilne veze; Stalno traženje pažnje. Koje su posledice odrastanja sa emocionalno nedostupnim roditeljem?...

---

### Deca i stres: Kako im pomoći? 

> Govorimo o tome kako stres utiče na decu, koji su to znaci stresa kod dece, kako roditelji da ga prepoznaju i da pomognu detetu da se opusti.

- Published: 2020-10-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/deca-i-stres-kako-im-pomoci/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, deca, Depresija, fizički simptomi stresa, preteran stres kod dece, roditeljstvo, stres, stres kod dece, vannastavne aktivnosti, vaspitavanje

Više od 20% dece kaže kako se mnogo brine. Nažalost, roditelji ne uzimaju njihovu brigu ozbiljno. Misle da je detinjstvo doba bez problema i da njihova deca nemaju oko čega da se stresiraju. Međutim, stres pogađa decu svih uzrasta i to na različite načine. Kako stres pogađa decu? Deca se bore sa drugačijom vrstom stresa u poređenju sa njihovim roditeljima. Brinu se da li će da budu dobri đaci, kakve su im veze sa braćom, sestrama i vršnjacima, svesni su finansijske situacije u porodici i sve ovo ih veoma pogađa. Mentalni problemi poput anksioznosti, depresije i preteranog stresa mogu negativno da utiču na njihov rast pogotovu što su njihovo telo i mozak i dalje u fazi razvoja. Stres može da odvede kasnije u različite probleme sa srcem, preteran strah, socijalnu anksioznost, separacionu anksioznost i slično. Neki veoma uobičajeni znaci da dete pati od preteranog stresa uključuju: Glavobolje; Bolovi u grudima; Lupanje srca; Bolovi u stomaku; Zamor; Anksioznost; Društvena izolovanost; Nezainteresovanost da se bavi uobičajenim aktivnostima; Nagle promene raspoloženja; Agresija; Burne emocionalne reakcije; Problemi sa koncentracijom. Kako da pomognete detetu da se bori sa stresom? Da bi dete naučilo kako da se bori sa stresom ono treba da savlada veštine poput rešavanja problema, planiranja, učenja kada da kaže ,,da” a kada ,,ne” određenim aktivnostima. Takođe je podjednako bitno da deca vide od roditelja kako se oni na pravilan način nose u stresnim situacijama, jer najviše uče posmatrajući ukućane. Imajte na umu da ako ne naučite dete da se nosi sa situacijama...

---

### Pesimizam: Koje su koristi od njega i kako ga prevazići

> Govorimo o tome šta je pesimizam, koje su koristi od njega, i nudimo nekoliko saveta kako da se izborite sa pesimizmom u životu.

- Published: 2020-10-13
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/pesimizam-koje-su-koristi-od-njega-i-kako-ga-prevazici/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, čaša polu prazna, čaša polu puna, negativnost, optimizam, pesimistički pogled na svet, pesimizam, realističan pogled na svet

Čaša je uvek poluprazna, sivi oblaci su uvek iznad njih, nikada ničeg nema dobrog u onome što im se dešava. Pesimisti dobijaju mnogo kritike zbog svoje sklonosti ka crnim mislima i tendenciji da očekuju najgore u većini situacija. Pored toga što pesimizam utiče na mentalno zdravlje i dovodi se u vezu sa aksioznošću, depresijom, poremećajima ponašanja, može da utiče i na fizičko zdravlje i da prouzrokuje visok krvni pritisak i razne bolesti srca. Šta je bolje: pesimizam ili optimizam? Imati realistična očekivanja, pre nego ekstremno pozitivna ili negativna, može biti recept za dobro zdravlje i sreću. Kao što smo prethodno spomenuli, pesimizam je uzrok mnogim fizičkim i mentalnim bolestima. Međutim, studije su pokazale da optimizam, sa druge strane, ne utiče na sprečavanje istih. Umesto da se trudite da se široko smeškate i posmatrate svet iz vedrije tačke gledišta, ili da svemu dajete isključivo negativnu notu, najbolje je naći zlatnu sredinu. Kako mogu da pomognem nekome ko je izrazito pesimističan? Umesto da izbegavate pesimističnu osobu, javite joj se. Probajte da razumete šta je to što dovodi do njene negativnosti. Možda prolazi kroz težak period u životu, kao na primer gubitak posla ili raskid, i treba joj samo neko ko će da je sasluša. Razumevanje zašto neko ima tako mračan pogled na svet može da dovede do kreativnih rešenja kako probuditi ono najbolje u njemu ili njoj. Šta je to što tera ljude da budu pesimistični? Pesimizam obično nije svestan izbor. Neki ljudi su genetski predodređeni da budu negativniji nego ostali. Međutim,...

---

### Strah od neuspeha: Šta je i kako ga prevazići 

> Govorimo o tome šta je strah od neuspeha, šta se krije iza njega, i nudimo nekoliko saveta kako da ga se oslobodite.

- Published: 2020-10-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/strah-od-neuspeha-sta-je-i-kako-ga-prevazici/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, ciljevi, nerealni ciljevi, neuspeh, Strah, strah od neuspeha, želje

Šta je strah od neuspeha? Strah od neuspeha je emocionalna, kognitivna i bihejvioralna reakcija na potencijalni negativni ishod nekog plana ili cilja. Karakterišu ga intenzivna briga, pesimistično razmišljanje i neodlučnost da se uopšte počne iz straha da bi nešto užasno moglo da se desi u slučaju neuspeha. Strah od neuspeha sam po sebi zadaje mnoštvo glavobolja i znatno utiče na izbore u životu, način na koji ćete da ih sledite, kao i na određivanje kriterijuma za uspeh. Takođe, osobe koje imaju strah od neuspeha neretko namerno sabotiraju sami sebe, kako bi za postizanje ciljeva mogli da okrive okolnosti umesto da preuzmu odgovornost. Na duže staze, strah od neuspeha utiče na fizičko i mentalno zdravlje pojedinca. Ovakve osobe se češće žale na preterani umor, nedostatak energije, emocionalnu iscrpljenost. Neretko su nezadovoljni svojim životima, hronično su zabrinuti i imaju stalan osećaj bezizlaza. Koji su to znaci da imate strah od neuspeha? Brine vas šta će drugi misliti o vama u slučaju neuspeha. Brine vas da li imate sve potrebne kvalitete da biste uspeli u tome što ste naumili. Brine vas da će ljudi izgubiti interesovanje za vas. Sumnjate u to koliko ste pametni ili sposobni. Brine vas da bi neuspeh mogao da razočara ljude čije mišljenje cenite. Imate tendenciju da unapred kažete ljudima da ne očekuju uspeh kako biste umanjili njihova očekivanja. Ako ne uspete u nečemu, teško vam je da zamislite šta je to što ste mogli da uradite drugačije. Često imate glavobolje, bolove u stomaku ili neke druge fizičke simptome...

---

### Kada vaši roditelji ne prihvataju razvod 

> Govorimo o tome zašto vaši roditelji ne prihvataju vaš razvod, zašto se mešaju i koje su zapravo brige koje ih muče.

- Published: 2020-10-11
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kada-vasi-roditelji-ne-prihvataju-razvod/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deke i bake, razlozi za razvod braka, razvod, roditelji, roditeljstvo, unuci, vaspitavanje

Neretko se dešava, pored toga što morate da se suočite sa rastajanjem i objašnjavanjem deci kako će se njihov život zauvek promeniti, da imate i sopstvene roditelje ,,na grbači” koji ne žele da se razvod desi i uporno insistiraju na tome da vi i vaš partner ostanete zajedno. Ljuti su ili povređeni, iznenađeni i u čudu, u svakom slučaju na sve moguće načine pokušavaju da vam ukažu na to kako pravite veliku grešku. Šta je to zapravo što ih brine? Oni ne vide u čemu je problem. Vi i vaš partner ste vrlo verovatno dobro skrivali probleme i niste previše delili svoje privatne stvari sa roditeljima. Oni nisu prisustvovali konfliktima i svađama ili prosto nisu primetili koliko ste postali hladni jedno prema drugome. Vi, sa druge strane, ste mesecima ili godinama gledali kako vaš brak propada i normalno je da ste u jednom trenutku odlučili da presečete. Za vaše roditelje je, pak, to sasvim nova informacija. Misle da ste previše impulsivni. Ne vide razlog zašto dvoje dobrih ljudi ne može da ostane zajedno. Vole svoju snaju ili zeta. Roditelji koji iskreno vole svoju snaju ili zeta ne žele da ih se odreknu. To su osobe kojima su se i oni otvorili i zavoleli ih kao svoju decu. Ne znaju u kom pravcu će da se odvija odnos sa njima i normalno je da ne žele ni da se vi rastanete od njih. Brinu se da više neće biti uključeni u porodična okupljanja. Kako uglavnom deca ostaju kod majke, normalno je...

---

### Noćne more: 14 zanimljivosti koje niste znali 

> Govorimo o tome šta su noćne more, kako i kada nastaju, spominjemo 14 činjenica koje možda niste znali i nudimo savete za miran i zdrav san.

- Published: 2020-10-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/nocne-more-14-stvari-koje-niste-znali/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, horor snovi, košmari, loši snovi, nesanica, nespavanje, nocne more, poremećaj noćnih mora, post-traumatski stresni poremećaj, problemi sa spavanjem

Noćne more su uznemirujući i zastrašujući snovi koji se dešavaju za vreme REM faze sna. Negativno utiču na naš san ka i na raspoloženje nakon buđenja. Većina ljudi ih retko kada ima. Međutim, 2-5 posto populacije se bori sa noćnim morama svaku noć ili skoro svaku noć. Noćne more su mnogo češće kod žena nego kod muškaraca, kao i kod osoba koje imaju problema sa alkoholom, drogama, koje pate od post-traumatskog stresnog poremećaja ili su bile žrtve zlostavljanja. Nekada ne postoji konkretan razlog zbog kog se one javljaju. Osobe koje često imaju noćne more, preko dana neretko pate i od anksioznosti, umora, problema sa koncentracijom, i uplašeni su kada dođe vreme za spavanje. 14 činjenica o noćnim morama koje možda niste znali Svaka dvadeseta osoba na svetu barem jednom nedeljno ima noćne more. Ova statistika je mnogo viša od one koliko ima ljudi koji pate od neke psihičke bolesti ili poremećaja. Na primer, tri četvrtine obolelih od post-traumatskog stresnog poremećaja ima noćne more, kao i polovina obolelih od graničnog poremećaja ličnosti. Neke studije pokazuju da noćne more mogu da predvide javljanje psihoza, post-traumatski stresni poremećaj i probleme sa spavanjem. Noćne more se češće dešavaju nakon traumatičnog životnog događaja. Povećana briga u toku dana, halucinacije i duži san su povezani sa javljanjem noćnih mora. Briga u toku dana je jedan od najčešćih uzročnika noćnih mora. Osobe koje imaju tendenciju da više brinu imaju intenzivnije ružne snove. Razlog zbog kojeg osobe koje više spavaju imaju veće izglede za noćne more je zato...

---

### Smrt voljene osobe: Faze tugovanja i životne promene  

> Govorimo o tome koje životne promene donosi smrt voljene osobe, koje su to faze tugovanja i na šta morate biti spremni ako do nje dođe.

- Published: 2020-10-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/smrt-voljene-osobe-faze-tugovanja-i-zivotne-promene/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bol, iznenadna smrt voljene osobe, patnja, smrt, smrt bliske osobe, smrt voljene osobe, tuga, tugovanje

Većina ljudi prvo iskusi stanje šoka kada se desi smrt voljene osobe. Ovo je normalno čak i u slučajevima kada je ishod bio ,,očekivan” posle duge i teške bolesti, a pogotovu ako je došla iznenada. Izgubiti nekoga ko je bio deo vaše svakodnevnice može biti veoma traumatična promena. Volimo da verujemo da su ljudi nama dragi zaštićeni od svakog zla. U našoj glavi loše stvari i nesreće se dešavaju drugima i ,,nemoguće" je da će pogoditi baš nekoga ko je nama blizak. Međutim, nije tako. Kada se dogodi, gubitak i osećanje tuge koju smrt nosi pogađa svakoga na drugačiji način. Imate utisak kao da ste zaglavljeni u lošem snu i da ćete se svakog trena iz njega probuditi. Pet faza tugovanja: Poricanje Prvo što iskusite su šok i neverica neretko praćene osećajem otupelosti i otuđenosti. Moguće je da ste fokusirani na druge stvari samo kako biste odložili bol i očaj zbog gubitka voljene osobe. Bes Možda ste besni na doktore, prijatelje, supružnika, brata ili sestru, čitavo društvo ili čak na sebe. Samo tražite da nekoga okrivite za smrt voljene osobe. Kako osećanja ljutnje, besa i krivice malo popuste, vraća se bol. Kod nekih ljudi ova faza pokreće pitanje vere i osoba krivi Boga što je ,,dopustio da se sve ovo dogodi". Može da se desi i da krivite preminulog što vas je napustio. Pregovaranje Želeći da umanjite nekako bol zbog očekivanog ili neočekivanog gubitka, pokušavate da na neki način ,,pregovarate” sami sa sobom. Govorite stvari poput ,,U sećanje na njega...

---

### Kreativnost: 10 neobičnih osobina kreativnih ljudi

> Govorimo o tome šta su kreativnost i kreativni procesi i koje su to naizgled paradoksalne osobine kreativnih ljudi i velikih stvaralaca.

- Published: 2020-10-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kreativnost-10-neobicnih-osobina-kreativnih-ljudi/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, biti kreativan, karakteristike kreativnih ljudi, kreativci, kreativna osoba, kreativni ljudi, kreativnost, nauka, umetnost

Od svih ljudskih aktivnosti i osobina, kreativnost je ta koja nam u najvećoj meri pruža osećaj ispunjenosti kojem svi stremimo u životu. Ona daje više značenje našoj svakodnevnici. Većina stvari koje su interesantne, važne i inspirišuće su rezultat kreativnosti. Ona je ta koja nas razlikuje od životinja. Naš jezik, vrednosti, umetnička ekspresija, razumevanje nauke i tehnologije su rezultat prepoznate, priznate i neretko nagrađivane kreativnosti i genijalnosti. Kada se bavimo nečim kreativnim, imamo utisak da u tim trenucima živimo intenzivnije. Ona doprinosi kompleksnosti i bogatstvu sadašnjice. Čini da se osećamo deo nečega mnogo većeg od nas. Kreativni ljudi su sposobni da se adaptiraju u bilo kojoj situaciji i da ni iz čega naprave nešto. Lakše dostižu zacrtane ciljeve. Odlikuju ih kompleksne ličnosti i povezanost misli i delanja na veoma neočekivan i drugačiji način u poređenju sa drugim ljudima. Stoga, u daljem tekstu ćemo govoriti o 10 neobičnih i naizgled kontradiktornih karakteristika kreativnih ljudi. 1. Kreativni ljudi imaju mnogo energije, ali su takođe često tihi i mirni. Kreativni ljudi neretko rade dugo i sa dosta koncentracije dok u isto vreme odišu svežinom i entuzijazmom. Sa jedne strane njihova energija je genetska predispozicija, ali se takođe stvara iznutra upravo zahvaljujući fokusiranosti njihovog uma. Ovo ne znači da su kreativni ljudi hiperaktivni ili da su stalno u pokretu. Naprotiv. Često odmaraju i dosta spavaju. Umeju da kontrolišu svoju energiju i ne robuju kalendarima, delovima dana, ili bilo kakvoj vrsti društveno-nametnutog rasporeda. Mogu da se koncentrišu u bilo koje doba dana ili noći ako je...

---

### Pasivno-agresivno ponašanje

> Govorimo o tome šta je pasivno-agresivno ponašanje, šta sve podrazumeva, kao i koje se namere kriju iza svakog postupka ovakvog tipa.

- Published: 2020-10-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/pasivno-agresivno-ponasanje/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, narcisi, neprofesionalno ponašanje, pasivno-agresivno, pasivno-agresivno ponašanje, ponašanje na radnom mestu, porodica, posao

Šta je pasivno-agresivno ponašanje i za koga je tipično? Opšta definicija narcisoidnog poremećaja ličnosti podrazumeva da obolele osobe imaju grandioznu sliku o sebi i veliku potrebu za divljenjem i pažnjom. Veruju da su superiorniji i bolji od drugih i stoga za njih imaju veoma malo saosećanja. Međutim, iza ove lažne slike samopouzdanja kriju se osobe čije je samopoštovanje veoma poljuljano i koje su osetljive i na najmanju kritiku. Pasivno-agresivno ponašanje je veoma tipično za narcise, ali nije ograničeno samo na njih. Pasivno-agresivno ponašanje može da se definiše kao ljutnja, odbojnost ili sakriveni osećaj nemoći. Narcisi i ostale osobe koje se ophode na ovakav način imaju za cilj da ,,kazne” sve one koji se ne povinuju njihovom mišljenju ili za koje prosto smatraju da su ,,zaslužili" ovakav tretman. Pasivno-agresivno obraćanje odaje osećaj superiornosti, oholosti i kao da im samo njihovo postojanje daje pravo na to. Koji su to pasivno-agresivni načini ophođenja? Verbalna pasivna-agresija Primeri: tračarenje, negativno razmišljanje, stalno kritikovanje ideja, uslova i očekivanja, ponašanje prema odrasloj osobi kao prema detetu, ismevanje ili neuvažavanje doživljaja i osećanja drugih ljudi. Pasivno-agresivno ponašanje služi da bi se osoba koja se njime koristi osetila dominantnom i superiornom. U ovom slučaju to radi tako što čini da se drugi osećaju potpuno neadekvatno i nesigurno ne bi li sakrila sopstvenu nelagodnost i osećaj da je nedorasla situaciji. Na ovaj način svesno ili nesvesno prenosi sopstveni unutrašnji nemir na druge. Pasivno-agresivni humor Primeri: sarkazam, uvrede praćene rečima ,,šalim se”, stalno začikavanje, maliciozni komentari na račun nečijeg izgleda, pola,...

---

### Veze: Šta ako izgubite sebe u romantičnom odnosu?

> Govorimo o tome na koji način veze ili naše ponašanje u vezama mogu da utiču na to da izgubimo sebe u partnerovim potrebama.

- Published: 2020-10-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/veze-sta-ako-izgubite-sebe-u-romanticnom-odnosu/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, identitet, individualnost, izgubiti sebe, izgubiti sebe u vezi, partnerstvo, romantični odnosi, veze, zlostavljanje u vezi

Bilo da se već osećate izgubljeno u romantičnom odnosu ili vas je strah da ga započnete, veze sa partnerima određenog tipa mogu da dovedu do gubitka individualnosti. Međutim, ne radi se uvek o tome da su partneri ti koji stavljaju svoje potrebe na prvo mesto i koji se ponašaju kao da su uvek u pravu. Ovo može da se desi i iz ljubavi - u kvalitetnim vezama, a ne samo u onima sa narcisima i zlostavljačima, gde se uglavnom ovakve stvari dešavaju iz straha. Žene su češće te koje se ,,izgube” u partneru uglavnom zbog kulturoloških uticaja. Kada se desi raskid, bol je skoro nepodnošljiva, jer izgubiti sebe u partneru znači da su on ili ona odneli veliki deo vas sa sobom. S druge strane, ako ostanete u vezi u kojoj se tako osećate, vaša anksioznost, depresija i osećaj nemoći će samo postajati sve jači i jači. Šta znači izgubiti sebe? Izgubimo sebe malo po malo. Sve počne sa zaljubljivanjem, kada je normalno da želimo da učinimo osobu prekoputa srećnom i da provodimo zajedno što je više vremena moguće. Međutim, emocionalno zrele odrasle osobe ne dopuste sebi da se potpuno izgube u novonastaloj vezi. One ne napuštaju svoje prethodne živote, aktivnosti i hobije koje su imali, niti zatvaraju oči pred manama partnera ili nečemu što im smeta. Sve to uprkos jakoj fizičkoj privlačnosti u početnim stadijumima veze. Nikada se ne ponašaju kao da su očajni da održe romantični odnos po svaku cenu. Koje su to faze u gubljenju sebe? Mnogi...

---

### Pažnja kod dece

> Govorimo o tome šta je pažnja i koje su njene karakteristike, i objašnjavamo šta je i čime je uzrokovan poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću.

- Published: 2020-10-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/paznja-kod-dece/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: adhd, Autorski clanak, pažnja, pažnja kod dece, poremećaj pažnje kod dece, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, roditeljstvo, vaspitavanje

Šta je pažnja i koje su njene karakteristike? Pažnju je najlakše razumeti i objasniti preko funkcije pažnje. Upravo zbog toga u ovom članku predstavićemo vam osnovne karakteristike kada je u pitanju pažnja: Opseg (raspon) pažnje Opseg iliti raspon pažnje podrazumeva broj jedinica koje mogu biti obuhvaćene pažnjom u datom trenutku. Fokus pažnje Fokus pažnje omogućava izdvajanje bitnih od nebitnih stimulusa i usresređenost na ono što nam je bitno. Fokus se uobičajno odnosi na koncentraciju. Istrajavanje u održavanju fokusa pažnje jeste nešto što se vežba. Sa tim u vezi vreme koje mi koncentrisano provodimo nad nekim materijalom može se postepeno povećavati. Zato je bitno da se deca od malih nogu ne izlažu prekomernoj stimulaciji. Prekomerna stimulacija jeste sve ono što preplavljuje senzorni aparat deteta (bilo da se radi o telefonu, televiziji, prekomernom broju novih igračaka istovremeno, i slično). Jako je važno dopustiti detetu da usmeri i održi svoju pažnju onoliko koliko je njemu potrebno da neki novi predmet ili igračku ispita. Ne prekidati ga, ne skretati mu pažnju, ne uvoditi nove stimuluse (na primer igračke) neki su od saveta za roditelje. Dopustite detetu da istražuje i ispituje okolinu koja ga okružuje i da se saomostalno zaigra. Vigilnost i tenacitet pažnje Vigilnost pažnje predstavalja sposobnost promene fokusa pažnje, a tenacitet pažnje predstavlja mogućnost zadržavanja fokusa na informaciji dok se zadatak ne obavi. Kada govorimo o poremećajima pažnje možemo govoriti o poremećajima vigilnosti ili tenaciteta pažnje (oni su u obrnutom odnosu). Hipervigilna i hipotenacitetna pažnja (povećana vigilnost i smanjeni tenacitet pažnje) javljaju se...

---

### Braća i sestre: Zlostavljanje, maltretiranje i svađe

> Govorimo o zlostavljanju, maltretiranju i svađama i koje sve posledice ostavljaju kada su u pitanju braća i sestre.

- Published: 2020-10-04
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/braca-i-sestre-zlostavljanje-maltretiranje-i-svadje/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, brat i sestra, disfunkcionalne porodice, emocionalno zlostavljanje, fizičko zlostavljanje, maltretiranje, roditeljstvo, seksualno zlostavljanje, vaspitavanje, zlostavljanje, zlostavljanje između braća i sestara

Maltretiranje i svađe između braća i sestara spadaju u zlostavljanje u porodici kojem se ne pridaje naročito značaja. Ono je češće čak i od nasilja u porodici ili zlostavljanja deteta od strane roditelja. Oko 80% dece i tinejdžera trpe ovu vrstu maltretiranja, međutim roditelji često ne obraćaju pažnju. Obično je zlostavljač starije dete koje se istresa na mlađem bratu ili sestri. Češće se dešava da su devojčice te koje su zlostavljanje od strane starijeg brata. Kada su u pitanju braća i sestre može da se desi i seksualno zlostavljanje. Zlostavljanje između braća i sestara prolazi neprijavljeno. Zlostavljanje između braća i sestara prolazi neprijavljeno prvenstveno jer se smatra uobičajenim. Međutim, potrebno je napraviti razliku između vršnjačkog nasilja i zlostavljanja i prostog rivalstva koje ne mora da ostavlja nikakve fizičke ili emocionalne posledice. Šta je rivalstvo između braća i sestara? Rivalstvo i zlostavljanje su dve veoma različite stvari. Ljubomora, ispoljavanje nezadovoljstva ako treba da dele i takmičenje između braće i sestara su normalna ponašanja. Rivalstvo je obostrano i takođe zahteva pažnju roditelja. Zlostavljanje, sa druge strane, podrazumeva da su brat ili sestra u ulozi agresora prema drugom detetu koje nije dovoljno jako da se odbrani. Uglavno se radi o ispoljavanju moći starijeg deteta prema mlađem. Za razliku od rivalstva, cilj zlostavljanja i nasilja je da se uspostavi moć i zaplaši drugo dete. Dešava se kao posledica lošeg vaspitanja ili situacije u kojoj je jedan roditelj (ili oba) toksičan, te starije dete kanališe svoju frustraciju na mlađem detetu. Tipovi zlostavljanja Zlostavljanje može biti...

---

### Sinovi i majke narcisi: Dinamika i posledice odnosa

> Sinovi majki narcisa najviše osećaju posledice kada su u pitanju samostalnost, osećaj sopstvene vrednosti i buduće romantične veze.

- Published: 2020-10-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/sinovi-i-majke-narcisi-dinamika-i-posledice-odnosa/
- Categories: Pomoc i podrska, Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, majke narcisi, majke narcisi i sinovi, narcisi, Narcisoidni poremećaj ličnosti, nezdravi odnosi, roditeljstvo, sinovi, vaspitavanje

Svako dete roditelja sa narcisoidnim poremećajem ličnosti pati. Sinovi majki narcisa najviše osećaju posledice kada su u pitanju samostalnost, osećaj sopstvene vrednosti i buduće romantične veze. Koje su to odlike svakog narcisa? Narcisi ne umeju da empatišu i samim tim ni da podižu svoju decu kako treba. Ne vide svoje ćerke i sinove kao individue već kao sredstvo za ispunjavanje sopstvenih želja i ciljeva. Često kritikuju osećanja i potrebe svoje dece i stavljaju sebe na prvo mesto. Veruju da sve mogu da postignu uz pomoć kontrole, manipulacije, nabijanja krivice i sramote. Ako ih ne poslušate, kazniće vas napadima ili potpunim ignorisanjem. Vođene su sopstvenim potrebama za divljenjem i pažnjom. Pošto nemaju i ne znaju šta su lične granice često projektuju svoju emocionalnu nelagodu na svoje sinove. Koja je dinamika između sinova i majki narcisa? Postoje majke narcisi koje su potpuno nezainteresovane za svoju decu i one koje se preterano mešaju u njihov život. Neke se ponašaju agresivno, dok druge podilaze svojim sinovima. Dalje u tekstu sledi opis nekoliko tipičnih ponašanja majki koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti. Emocionalno zapostavlja sina Majke narcisi koje osećaju teret svoje uloge često emocionalno zapostavljaju svoju decu. Obraćaju im se sa ciljem da ih posrame i kritikuju. Govore im da su previše zavisni od njih i detinjasti. Na taj način reflektuju sopstveni sklop ličnosti jer ne mogu da podnesu da treba da posvete deo pažnje svojoj deci. Često sinovima govore nešto tipa ,,budi muško” umesto da ga podrže u normalnim fazama odrastanja. Previše vezana za...

---

### Život sa alkoholičarem

> Govorimo o tome šta je alkoholizam, koji su njegovi rani simptomi, kao i kako izgleda život sa alkoholičarem.

- Published: 2020-10-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/zivot-sa-alkoholicarem/
- Categories: Bolesti zavisnosti
- Tags: alkoholičar, Alkoholizam, Autorski clanak, bolest zavisnosti, brak, deca, nasilje u porodici, zavisnik, život sa alkoholičarem

Kako izgleda život sa alkoholičarem? Život sa alkoholičarem je uglavnom pravi pakao. Nepredvidiv i opasan, nikada ne znate kada nešto može da krene naopako. Ne možete da planirate društvene događaje. Kako alkoholičar postaje neodgovorniji, sve više se svađate i jedina ste osoba u porodici koja radi i doprinosi. Ne možete da se oslonite na partnera po pitanju podrške i sigurnosti. Morate da se borite sa njegovim ili njenim medicinskim problemima, nesrećama ili čak problemima sa zakonom. Često smišljate izgovore zašto se partner nije pojavio na porodičnim okupljanjima ili ga pokrivate kada nije na poslu. Nije isključeno da se pritom suočavate i sa nasiljem u porodici ili preljubom. Zabrinuti ste, ljuti, uplašeni i sami. Krijete svoj privatan život od prijatelja, kolega pa čak i nekih članova porodice. Osećate se na neki način odgovorno za ono što alkoholičar čini. Vaše samopouzdanje trpi zbog laži, verbalnog zlostavljanja i nabijanja krivice sa kojima se svakodnevno suočavate. Kako to niste ranije primetili? Nije retkost da se osobe koje su u braku sa alkoholičarem prisete ranijih stadijuma veze i da povežu neke znakove koje tada nisu primećivale. Sasvim je normalno da u tom trenutku ništa što je partner radio ili što je ukazivalo na njegovu ili njenu zavisnost nije delovalo zabrinjavajuće. Čak i da jeste, u ranim stadijumima veze je uobičajeno da se mnoga ponašanja opravdavaju i racionalizuju. Koji su to rani znaci alkoholizma? Fizičke promene: neočekivan umor, znojenje, glavobolje, osećaj mučnine, crvene oči, simptomi koji su slični prehladi, smanjen apetit i briga za svoj fizički...

---

### Ćerke i očevi narcisi: Pogrešna uverenja i posledice

> Govorimo o dinamici odnosa ćerke i oca koji pati od narcisoidnog poremećaja ličnosi i nudimo nekoliko saveta kako se nositi sa ovim problemom.

- Published: 2020-10-01
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/cerke-i-ocevi-narcisi-pogresna-uverenja-i-posledice/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, ćerke, ćerke i očevi, mentalno zdravlje, narcisi, narcisoidni očevi, Narcisoidni poremećaj ličnosti, očevi, perfekcionizam, posledice

Ćerke očeva koji pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti su konstantno izložene veoma jakoj kritici i visokim standardima koje ne mogu da ispune ma koliko se trudile. Kao posledica toga, često sabotiraju same sebe u različitim životnim sferama i nemaju stabilan osećaj identiteta i samopouzdanja. Koje su dinamike ovakvog odnosa? Očevi narcisi od malena sabotiraju svoje ćerke tako što im potpuno uništavaju identitet i njihov osećaj sebe. Služeći se okrutnim uvredama, ružnim komentarima i fokusirajući se isključivo na ,,mane” svojih ćerki, uspevaju da izbrišu i negiraju sve pozitivno što one iole misle o sebi. Na ovaj način se ćerke uče da previše preispituju svaku svoju odluku i da stalno sumnjaju u sopstvene talente, izgled, potencijal i ambicije. Ovo takođe doprinosi tome da se potpuno izgube i unište same sebe u romantičnim vezama ili na putu ka svojim ciljevima. Smatraju da su bezvredne i, stoga, da ne zaslužuju ništa iole lepo. Ako ste ćerka oca narcisa, retko ćete uživati u tome šta zaista jeste i šta možete da postignete. Umesto toga, uvek će vam biti nametnuto da ste ,,mogle bolje” što će dalje hraniti i potvrđivati vaš osećaj bezvrednosti. Koje su psihološke posledice ovakvog odrastanja? Preterana i neopravdana kritika oca narcisa ima dugotrajne posledice. Spada u psihološka maltretiranja i samim tim ćerke ovakvih očeva imaju veće izglede za depresiju, suicidne misli, razvijanje post-traumatskog stresnog poremećaja, zloupotrebu različitih supstanci, anksiozne poremećaje i probleme sa vezivanjem. Studije su pokazale da deca žrtve ovakve vrste psihološkog zlostavljanja su razvile slične, a nekada i gore mentalne...

---

### 11 najčešćih razloga za raskidanje veze 

> Postoje različiti razlozi za raskidanje veze. Studije su pokazale da presudnost argumenata zavisi uglavnom od pola. Evo 11 najčešćih.

- Published: 2020-09-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/11-najcescih-razloga-za-raskidanje-veze/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, duge veze, neuspešne veze, raskid, razlozi razilaženja para, razvod, top 11 razloga za raskid, zašto raskidamo emotivne veze

Postoje različiti razlozi za raskidanje veze. Studije su pokazale da važnost i presudnost svakog od argumenata zavisi uglavnom od pola. Na primer, žene su većinski navodile ,,nekompatibilnost ličnosti” kao glavni problem, dok su muškarci isticali ,,nedostatak ili prestanak entuzijazma" kao jedan od primarnih motiva. U današnje vreme gotovo polovina brakova i ozbiljnih veza se završi raskidom. Istraživanja pokazuju da preko 30% ljudi smatra da im je veoma teško da održe romantične veze iz različitih razloga. Stoga, u daljem tekstu govorimo o 11 najčešćih razloga za raskidanje veze, većinski uslovljeni modernim načinom života. Koji su to 11 najčešćih razloga za raskidanje veze? Nedostatak entuzijazma Jedna od glavnih briga kada su u pitanju duge veze je održavanje međusobne energije i entuzijazma. Mnogi parovi i supružnici su izjavili kako se brzo umore i dosadi im da se trude oko održavanja odnosa. Takođe ističu da im se desi da strast i intenzitet veze opadaju mnogo brže nego očekivano. Nedostatak entuzijazma u vezama je pogotovu problem kod osoba koje inače ne vole rutinu. Previše vremena na poslu Neka istraživanja su pokazala da to koliko partneri provode vremena na poslu i koliko im treba da stignu i da se vrate sa istog može da bude jedan od glavnih razloga za raskid. Kao što može da bude i očekivano, osobe koje su se izjasnile da su im poslovi važniji od partnera, imaju manje šanse da se posvete održavanju veze. Manjak ličnog prostora i vremena Osećaj kao da vas partner guši i kao da nemate dovoljno vremena i...

---

### Starački dom: Stigma, osećanje tuge i krivice

> Govorimo o osećanjima krivice i tuge koja se vezuju sa starački dom, kako ih prevazići i kako odabrati najbolji mogući za svoje voljene.

- Published: 2020-09-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/staracki-dom-stigma-osecanje-tuge-i-krivice/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bolesni, Demencija, odabir staračkog doma, odgovarajuća nega, stara lica, starački dom, starački domovi

Ako ste ikada morali da pošaljete neku od svojih najbližih osoba u starački dom, to je verovatno bila jedna od najtežih odluka koje ste doneli u životu. Često naši roditelji ili bliski rođaci izraze negodovanje kada su u pitanju ove strukture. Neretko čujemo rečenice da je ,,smrt bolja nego starački dom”. Međutim, život je nepredvidiv. Nekada shvatite da je upravo ovo, koliko god to bilo teško i vama i njima, najbolja opcija za sve. Kome je posebno neophodan starački dom? Starački dom je posebno neophodan starijim bolesnim osobama čije stanje zahteva skoro pa konstantan nadzor i stručnu medicinsku pomoć. Koliko god se vi osećali krivim i tužnim, shvatate da situacija prevazilazi vaše mogućnosti i znanje. Osećate se beznadežno. Znate da je to prava odluka. Međutim, pitate se kako možete to da uradite vašoj majci ili ocu. Vrlo verovatno nemate ni snage da započnete tu temu. S druge strane, vaš roditelj ili bliski rođak je sasvim moguće već u takvom stanju fizičkog ili kognitivnog propadanja da ni sam/sama ne mogu da razumeju o čemu se tu tačno radi. Kako da izaberete pravi starački dom? U današnje vreme kada postoji toliko izbora, biranje pravog staračkog doma za vama voljenu osobu može da bude prilično zahtevan posao. Dalje vam navodimo nekoliko kriterijuma koje bi trebalo da uzmete u obzir pri odabiru pravog prebivališta. Medicinska nega Bez obzira na zdravstveno stanje, a posebno ako postoje bolesti poput demencije, različitih fizičkih nepokretnosti, oštećenja vida, sluha i slično, kvalitet medicinske nege je prva stavka u odabiru...

---

### Prijateljstvo: Kako steći nove prijatelje u odraslom dobu? 

> Govorimo o tome zašto je prijateljstvo važno u svakom životnom dobu i kako steći nove prijatelje kao odrasla osoba.

- Published: 2020-09-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/prijateljstvo-kako-steci-nove-prijatelje-u-odraslom-dobu/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, drugarstvo, odrasli, prijateljstva, sklapanje prijateljstava

Nekad i sad Dok ste bili deca, svaki dan se sticalo neko novo prijateljstvo, zar ne? Ako ste želeli da se družite, sve što je trebalo da uradite je da izađete napolje sa igračkama i spontano pitate nekoga da vam se pridruži. Ne bi prošlo ni pola sata, a vi biste se već igrali i smejali sa novim prijateljima. I tako iz dana u dan. Iako sklapanje prijateljstava nije baš tako lako svoj deci i tinejdžerima, i dalje je lakše nego upoznati i zbližiti se sa novim ljudima kao odrasla osoba. Odrasli su zauzeti, stvaraju oko sebe različite barijere, fokusirani su na porodicu, i slično. Jednog dana se probude i shvate da se njihov krug prijatelja znatno suzio ili nestao i da odavno nisu upoznali nekog novog. Zašto su prijateljstva u odraslom dobu bitna? Studije su pokazale da prijateljstva počinju da se gube u dvadesetim godinama. Takođe su potvrdile da znatno utiču na psihičko i fizičko zdravlje kao i na dužinu života. Ukratko rečeno - usamljenost ubija. Prijateljstva nam pomažu da ostanemo u ravnoteži sami sa sobom i daju nam priliku da iskažemo najdublje emocije. Brinuti o drugima i imati osećaj da drugi brinu o vama igraju veliku ulogu u tome da se osećate voljeno i važno. Neki ljudi kažu da imaju mnogo prijatelja - sa posla, iz teretane, društvo sa kojim povremeno idu na piće. Međutim, potrebno je zapitati se da li su ova prijateljstva zaista značajna? Ili su u pitanju samo drugari sa kojima povremeno provodite vreme? Bilo...

---

### Demencija: Šta je i kako komunicirati sa obolelima

> Govorimo o tome šta je demencija, koji su saveti za prevenciju, kao i kako komunicirati i živeti sa obolelim od demencije.

- Published: 2020-09-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/demencija-sta-je-i-kako-komunicirati-sa-obolelima/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Alchajmer, alchajmerova bolest, Autorski clanak, bolovati od demencije, Demencija, hospitalizacija, kognitivne funkcije, komunikacija, starenje, starije osobe, starost

Šta je demencija? Demencija je progresivni gubitak kognitivne funkcije karakterističan po problemima sa pamćenjem i komunikacijom, nemogućnošću rasuđivanja i konfuznim razmišljanjem. Prouzrokovana je oštećenjem moždanih ćelija i obično se pogoršava sa vremenom. Demencija se uglavom javlja u starijem dobu, ali je mnogo ozbiljniji vid propadanja nego normalan proces starenja. Osobe koje dobiju demenciju mogu da izgube mogućnost da kontrolišu emocije, pogotovu bes, kao što može da im se potpuno izmene crte ličnosti. Postoje razni stupnjevi demencije, od manjih problema u funkcionisanju do ozbiljnih oštećenja. U najtežim slučajevima, osoba sa demencijom može potpuno da zavisi od drugih čak i kada su u pitanju osnovne dnevne aktivnosti kao što su održavanje lične higijene i jelo. Najčešći tip demencije je Alchajmerova bolest. Trenutno ne postoji lek za većinu tipova demencije, ali postoje neke vrste tretmana koji mogu da ublaže simptome. Demencija i kognitivno propadanje Alchajmer je progresivna bolest mozga i ne predstavlja normalan deo starenja. Neretko ovaj tip demencije može da počne i kod mlađih od 65 godina. U početnom stadijumu Alchajmera, osoba može da ima problem da nauči ili da zapamti nove informacije. Kako napreduje, oboleli mogu da postanu dezorijentisani i konfuzni, da imaju gubitak pamćenja, naglu sumnju kada su u pitanju drage i bliske osobe, i da ispolje različite promene u ponašanju i crtama ličnosti. Oboleli od Alchajmera nisu svesni promena, dok njih prvo primećuju osobe koje su im bliske. Prevencija i lečenje demencije Zdrav način života je ključan za prevenciju bilo koje vrste demencije kao i održavanje dobrih kognitivnih funkcija...

---

### Razočaranje i kako ga izbeći

> Govorimo o situacijama i očekivanjima koji najčešće izazivaju razočaranje i nudimo savete kako ga izbeći ili umanjiti.

- Published: 2020-09-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/razocaranje-i-kako-ga-izbeci/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, ciljevi, ispunjen život, kako do ciljeva, razočaranje, razočarati se, sreća, uticaj okoline, vrednosti, život

Svakodnevno se suočavamo sa razočaranjima. Nekada je u pitanju veza koja je obećavala a ipak nije uspela, ili intervju za posao za koji smo mislili da smo ga uspešno prošli, a nismo. Stvari se na kraju nisu odigrale onako kako smo mi to zamislili i to nam stvara osećaj razočaranja. Stručnjaci za mentalno zdravlje opisuju razočaranje kao neku vrstu tuge - osećanja gubitka, raskoraka između realnosti i očekivanog. Kada duboko verujemo da postoji nešto što će nas učiniti srećnim i ispunjenim stvaramo savršen preduslov za razočaranje. Iako neprijatno, osećaj razočaranosti daje važne informacije o tome u šta verujemo, kakvi smo zaista, kako vidimo druge ljude i o tome šta smatramo da će nas učiniti srećnim. Stoga, sledeći put kada iskusite razočaranje, postavite sebi sledeća četiri pitanja da biste se vratili u kolosek i da biste razumeli šta zaista želite. Šta? Verujemo da samo određene stvari mogu da nas usreće. Izloženost društvenim medijima nas uči da povezujemo sreću sa određenim stvarima, kao na primer skupim predmetima, prelepim ljudima ili bitnim zvanjima. Stoga, možemo da razvijemo prilično nerealna očekivanja i ideje o tome šta bi nas zaista usrećilo. Što više o tome mislimo, više verujemo da je to jedino što može da nas zadovolji i sve više se udaljavamo i od tog cilja i od osećanja ispunjenosti. Studije su pokazale da čak i ako dobijete sve što želite, niko vam ne garantuje da ćete biti srećni. Naprotiv. Postoji više primera koji pokazuju suprotno. Pogotovu ako se uzme u obzir i da je...

---

### Starije osobe i borba sa depresijom

> Govorimo o tome kako starije osobe prolaze kroz depresiju i anksioznost i nudimo nekoliko saveta koji bi mogli biti od pomoći.

- Published: 2020-09-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/starije-osobe-i-borba-sa-depresijom/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, saveti, starija lica, starije osobe, starost, usamljenost, usamljenost kod starijih osoba

Studije su pokazale da skoro četvrtina osoba starijih od 65 godina pati od depresije. Više od polovine se žali na neku vrstu emocionalnog nemira. Dvadeset posto samoubistava počine stariji ljudi jer ne mogu više da se nose sa bolešću i usamljenošću. Većina njih ima problem sa nepokretnošću, demencijom, uopšteno smanjenim kvalitetom života. Stoga, u daljem tekstu govorimo o 9 saveta koji mogu da pomognu u borbi protiv anksioznosti i depresije u starijem dobu. 1. Razlikujte bolest od depresije. Depresija u starijem dobu se teže dijagnostikuje zbog prisustva ostalih bolesti. Na primer, Parkinsonova bolest može direktno da utiče na hemiju mozga i da pogorša simptome depresije. Oko 50 posto pacijenata koje je imalo šlog i 25 posto pacijenata koji pate od neke vrste raka takođe imaju depresiju. Stoga, starija lica koja su pogođena nekom bolešću i depresijom uglavom se fokusiraju samo na lečenje bolesti, dok mentalno zdravlje pada u drugi plan. Ono što bi trebalo da se uradi je da se i jednom i drugom posveti dovoljno pažnje i da se tretiraju u isto vreme. Dobra komunikacija između doktora i psihijatra je u ovom slučaju neophodna. 2. Manje pijte. Alkohol i zloupotreba lekova je prisutna kod ljudi koji imaju više od 60 godina. To je način na koji se starije osobe suočavaju sa usamljenošću i hroničnim bolom. Nažalost, ako ste u depresiji, alkohol će samo pogoršati situaciju. Sedativi u kombinaciji sa alkoholom mogu da budu smrtonosni. Takođe mogu da imaju negativne efekte ako se uzimaju zajedno sa lekovima za dijabetes, srčane...

---

### Terapija parova: Kada je pravo vreme da potražite pomoć?

> Govorimo o najčešćim situacijama u kojima je terapija parova preporučljiva i kakve sve benefite može da donese vašoj vezi ili braku.

- Published: 2020-09-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/terapija-parova-kada-je-pravo-vreme-da-potrazite-pomoc/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, bračna terapija, brak, kvalitetan brak, kvalitetna veza, parovi, pomoć stručnjaka, psihoterapija, terapija, terapija parova, veze

Bilo da vas je partner prevario ili vam je partnerka rekla kako nije više zaljubljena u vas, postoje situacije u kojima je pametnije potražiti stručnu pomoć. Terapija parova može da bude veoma korisna u trenucima kada i dalje želite da ostanete zajedno ali ne znate kako da se nosite sa određenim životnim događajima. Ako se pitate da li će vam terapija pomoći da rešite osećanje besa, tuge, praznine koja vas prati u vezi ili braku, odgovor je da. Bilo kakva vrsta stručne pomoći, bilo da idete zajedno ili odvojeno, će doneti neku vrstu pozitivne promene. U daljem tekstu govorimo o 5 situacija u kojima se toplo preporučuje terapija parova. 1. Ako se desi preljuba. Ako se desila preljuba, a želite da i dalje nađete način da ostanete u vezi, terapija parova je dobar izbor. Pomoći će vam da se nosite sa osećanjima besa, sramote, ljutnje, razočaranja, tuge i ostalo. Moraćete da donesete velike odluke kada je u pitanju vaš brak ili veza. Terapija parova je mesto gde objektivnije možete da sagledate i sebe i svog partnera. Postoje određene tehnike koje vam mogu pomoći da opet povratite poverenje u partnera. Međutim, ništa neće učiniti da ono što se desilo nestane. Ne možete samo da zaboravite na sve i nastavite dalje, iako bi bilo lepo da je ovo moguće. U razgovoru sa vašim psihoterapeutom možete da pričate o tome šta sve da očekujete za vreme emocionalne oluje i kada je realistično da se ona smiri. Individualna terapija može takođe da bude veoma...

---

### Očevi i važnost njihove uloge

> Govorimo o tome kako očevi 21. veka doprinose vaspitavanju dece i šta sve treba da ih nauče kada su u pitanju neke osnovne životne vrednosti.

- Published: 2020-09-22
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/ocevi-i-vaznost-njihove-uloge/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, ćerka, deca, dete, očevi, otac, ravnopravnost, roditeljstvo, sin, uloga oca, vaspitanje

Očevi i njihova uloga u porodici se danas mnogo razlikuju od slike i očekivanja koja su postojala pedesetih godina. Postali su roditelj sa podjednakom odgovornošću kao i majke i imaju zadatak da budu što bolji model muškarca kako dečacima tako i devojčicama. Studije su pokazale da su deca koja rastu bez očeva mnogo podložnija konzumiranju alkohola, cigareta, uličnih droga, zlostavljanju i slično. Tinejdžeri imaju češće problema sa zakonom, dok tinejdžerke upadaju u nezdrave veze i/ili u veze u kojima su zlostavljane i imaju veći rizik za ranu trudnoću. Neretko se zabavljaju sa muškarcima koji su znatno stariji. Budući da se deca poistovećuju primarno sa roditeljem istog pola, vrlo je verovatno da će dečaci koji rastu bez oca ili sa ocem koji je emotivno nedostupan usvojiti isti model ponašanja jednog dana i prema svojoj porodici. Kako izgledaju domaćinstva u kojima nema očeva ili su očevi emotivno nedostupni? U domaćinstvima u kojima nema očeva ili su očevi emotivno nedostupni, majke su mnogo više pod stresom. Za vreme trudnoće se manje brinu o sebi i imaju veće izglede za prevremeni porođaj, rađanje sitnije dece, probleme sa dojenjem i za postporođajnu depresiju. Dodatno, kada beba dođe, imaju manje vremena da se posvete sebi, malo ili nemaju uopšte pomoći od strane partnera, nemaju vremena za prijatelje, i ostalo. Bez partnera ili sa partnerom koji je emotivno nedostupan majke često doživljavaju izlive besa, napade anksioznosti, ljutnje i osećanja neadekvatnosti. Ovo ne znači da majke ne mogu da odgajaju decu same. Mogu i rade to. Samo što...

---

### Rad od kuće i deca: Kako pronaći ravnotežu

> Nudimo nekoliko saveta kako da izbalansirate rad od kuće i brigu o deci, a da pritom ne doživite izgaranje ni na poslu ni kao roditelj.

- Published: 2020-09-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/rad-od-kuce-i-deca-kako-pronaci-ravnotezu/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, covid, organizacija, pandemija, posao, posao od kuće, rad od kuće, rad za vreme pandemije, radno vreme, roditeljstvo

Jedna od većih promena koju je ovogodišnja pandemija izazvala je rad od kuće. Neki roditelji uživaju da obavljaju posao iz svoje dnevne ili spavaće sobe i osećaju se produktivnije i kreativnije nego ikada. Smatraju da imaju više vremena za sebe i za svoju porodicu. Nadaju se da nikada više neće morati da se vrate u kancelariju i starom radnom vremenu od 9 do 5. Ne moraju da putuju do posla, da se gužvaju u gradskom prevozu ili da sede u kolima u saobraćaju. Mogu da rade u pidžami i da ne gube vreme na distrakcije od strane kolega. S druge strane, postoje roditelji kojima je rad od kuće veliki izazov. Žale se na frustraciju, razočaranje i izgaranje što na poslu što kao roditelji. Osećaju se krivim što nisu produktivniji za vreme radnog vremena ali takođe što ne provode više vremena sa decom. Štaviše, frustrira ih upravo to što su kod kuće a ne uspevaju da posvete više pažnje svojim mališanima. Jedva čekaju da se vrate na posao i da pošalju decu što u obdanište što u školu. Koja je razlika između roditelja koji uživaju u radu od kuće i onih kojima je to prava noćna mora? Nije samo sam rad od kuće taj koji izaziva stres već i sve one druge stvari koje roditelji moraju da obave. Možda je najlakše onima koji imaju bebe, jer one imaju vreme u toku dana i kada spavaju, ili se prosto same igraju, ili stariju decu kojima više ne treba stalno nadgledanje. Najverovatnije roditelji...

---

### Usamljenost u vezi ili braku 

> Govorimo o tome šta pozdrazumeva usamljenost u vezi ili braku i nudimo nekoliko saveta kako da krenete da rešavate problem.

- Published: 2020-09-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/usamljenost-u-vezi-ili-braku/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, biti sam, brak, porodica, roditeljstvo, usamljenost, usamljenost u braku, usamljenost u vezi, veza

Usamljenost u vezi ili braku je mnogo češća pojava nego što mislimo. Možda ste se baš vi našli u ovoj situaciji. Pitate se kako je moguće da se osećate tako samo kada se toliko često viđate, ili možda čak i živite u istoj kući i delite krevet svako veče. Šta podrazumeva usamljenost u vezi ili braku? Usamljenost u vezi ili braku podrazumeva da ne osećate da ste deo zajednice. Ne postoji više ,,mi”, već vi i vaš partner kao dva odvojena entiteta. Moguće je da drugima i dalje delujete kao srećan par i da uspevate da se pretvarate da je sve u redu ispred dece. U svakom slučaju, kada vi i vaš partner pričate jedno sa drugim, ne osećate više bliskost, povezanost ni sigurnost. Shvatate da ste postali dva sveta kada su u pitanju neke osnovne životne vrednosti i principi. Ovo vas plaši i tera da se zapitate zašto ste i dalje zajedno. Ili još gore, zašto ste se uopšte upuštali u taj brak ili vezu i kako to ranije niste primetili. Deluje kao da vaš partner uvek kaže pogrešne stvari u pogrešno vreme. Pitate se da li to uvek bilo tako i da li ste možda bili premladi ili previše zaljubljeni da to primetitie. Imate utisak da partner ne obraća pažnju na vas. Retko kada vam udeli kompliment. Ako se to i desi, nije povezano sa stvarima na koje ste vi ponosni. Deluje kao da ne bi mogao da odgovori na neka osnovna pitanja o vama ili o tome...

---

### Samopouzdanje: 10 stvari koje niste znali

> Govorimo o tome šta je samopouzdanje, njegovom značaju za naše mentalno zdravlje, kao i o 10 stvari koje možda niste znali o samopouzdanju.

- Published: 2020-09-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/samopouzdanje-10-stvari-koje-niste-znali/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, dobar osećaj, konstruktivna kritika, samopoštovanje, samopouzdanje, vera u sebe

Samopouzdanje utiče ne samo na to kako mislimo, već kako se osećamo i ponašamo. Usko je povezano sa većinom stvari koje nam se dešavaju u životu. Stoga, može da ima pozitivne ili negativne posledice na naše veze, posao, način na koji se brinemo o sebi i bližnjima. Osobe koje imaju zdravo samopouzdanje, čak i kada prolaze kroz teške životne situacije kao što su raskidi, bolesti, otkaz, se mnogo brže vraćaju u kolosek od osoba koje ga nemaju uopšte. Čak i ako ne uspeju u nečemu što su zamislile, osobe sa zdravim samopouzdanjem kritički posmatraju situaciju u kojoj su se našle. Procenjuju šta je to što je pošlo naopako kako bi sledeći put znale bolje. U sledećem tekstu govorimo o 10 činjenica koje možda niste znali o samopouzdanju. 1. Postoje različite vrste samopouzdanja. Naše samopouzdanje može biti opšte tj. kako doživljavamo sebe generalno i specifično tj. kako vidimo i procenjujemo sebe u konkretnim životnim ulogama - ja kao roditelj, ja kao partner, ja kao profesionalac u svojoj struci i slično. Iako postoji veliki broj domena kroz koje možemo procenjivati samopouzdanje, normalno je da nema svako od njih istu težinu i važnost. 2. Samopouzdanje u određenoj životnoj sferi utiče više ili manje na opšte samopouzdanje. Što više važnosti dajete određenoj životnoj ulozi, ona će više uticati na vaše opšte samopouzdanje. Na primer, ako ste igrali tenis sa prijateljima i izgubili ste meč, to vas vrlo verovatno neće poljuljati. Međutim, ako ste profesionalni teniser i odigrali ste loše, čak i taj jedan takmičarski...

---

### Terapija umetnošću: Šta je i koji su njeni benefiti 

> Govorimo o tome šta je terapija umetnošću, kako se primenjuje u praksi i koji su njeni benefiti kod lečenja različitih mentalnih bolesti.

- Published: 2020-09-18
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/terapija-umetnoscu-sta-je-i-koji-su-njeni-benefiti/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, emocije, potisnute emocije, psihoterapija, stres, terapija, terapija umetnošću, umetnost

Postoji veliki broj različitih tipova terapije i izabrati koji će biti najbolji i najefektniji za vaše mentalno zdravlje može da bude prilično komplikovano. Na sve ovo dodajte da u trenutku kada treba da se odlučite za tip terapije, vrlo verovatno imate jako malo motivacije za bilo šta i drže vas simptomi mentalne bolesti koje želite da se rešite ili stavite pod kontrolu. Većina tradicionalnih terapija je zasnovana na komunikaciji i razgovoru gde se klijent obraća svom terapeutu i sa njim ili njom govori o svojoj bolesti. Međutim, da biste se obratili stručnom licu za ovakvu vrstu pomoći potreban je određen nivo samopouzdanja i lagodnosti da govorite o svojim problemima. Stoga je terapija umetnošću odličan izbor za početak. Šta je terapija umetnošću? Terapija umetnošću vam daje priliku da izrazite emocije na kreativan način. U pitanju je alternativni vid komunikacije koji pomaže ljudima da istražuju osećanja, umanje stres, kao i da reše različite probleme i konflikte kroz umetnost. Stoga se terapija umetnošću definiše kao kombinacija kreativnih procesa i psihoterapije, kao način samoistraživanja i boljeg razumevanja sebe. Ona predstavlja vid izražavanja misli i osećanja koji možda ne bi izašli na površinu tokom drugih vidova terapije. Kako funkcioniše terapija umetnošću? Terapija umetnošću može da pomogne u rešavanju emocionalnih konflikata, da poveća samopouzdanje i samopoštovanje, da utiče na promenu ponašanja i da razvije menhanizme i različite strategije za konstruktivno rešavanja problema. Naše emocije, misli i ponašanja su međusobno povezani i utiču jedno na drugo. Način na koji mislimo o sebi ili drugima će se odraziti...

---

### Ljutnja i bes kod dece: Kako se pravilno postaviti

> Govorimo o tome kako se ispoljavaju bes i ljutnja kod dece i kako roditelji i učitelji da se postave kako bi pravilno usmerili ove emocije.

- Published: 2020-09-17
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/ljutnja-i-bes-kod-dece-kako-se-pravilno-postaviti/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, bes, bes kod dece, emocionalna inteligencija., emocionalna zrelost, ljutnja, ljutnja kod dece, roditeljstvo, vaspitavanje dece

Ljutnja i bes kod dece predstavljaju veliki problem roditeljima i učiteljima koji se zalažu za konstruktivno, etičko i efektivno vaspitanje dece. U daljem tekstu ćemo govoriti o tome koje su 3 komponente dečije ljutnje i besa i kako se pravilno postaviti prema detetu koje prolazi kroz ove emocije. Tri komponente besa i ljutnje Veruje se da bes i ljutnja imaju sledeće tri komponente: Emocionalna komponenta Prva komponenta je sama emocija, tj. ono što dete doživljava kada ne može da ispuni ili dobije ono što je naumilo. Postoje situacije koje stvaraju stres, a koje dete može proživljavati svakodnevno: Koflikt oko stvari, tj. kada neko uzme detetu nešto što je njegovo; Fizički napad, tj. kada dođe do toga da se deca udaraju ili guraju; Verbalni konflikt, tj. kada deca nazivaju jedno drugo pogrdnim imenima ili provociraju jedni druge; Vršnjačko odbijanje tj. kada je dete ignorisano od strane vršnjaka ili mu nije dozovoljeno da se igra sa njima; Moranje tj. teranje deteta da uradi nešto što neće, kao na primer da opere ruke, složi igračke, ode na spavanje, i slično. Komponenta ispoljavanja besa i ljutnje Postoje deca koja ispoljavaju bes i ljutnju kroz facijalne ekspresije, plakanje, priču, ali retko kada rade nešto da bi rešili problem ili da se suoče sa osobom koja ga stvara. Druga deca će se postaviti aktivno braneći svoj stav, samopoštovanje ili stvari na neagresivan način. A onda postoje i deca koja će direktno iskazati bes i ljutnju kroz fizički i verbalno agresivne stavove i ponašanja. Neka deca izražavaju...

---

### Disfunkcionalne porodice: Kako „preživeti" okupljanja

> U daljem tekstu dajemo 6 saveta kako se postaviti da bi okupljanje disfunkcionalne porodice prošlo sa što manje svađa.

- Published: 2020-09-16
- Modified: 2024-05-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/disfunkcionalne-porodice-kako-preziveti-okupljanja/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, disfunkcionalna porodica, okupljanje, porodica, porodične nesuglasice, porodično neslaganje, proslave, slavlja, svađanje

Slavlja i praznici mogu da budu veoma stresni događaji. Disfunkcionalne porodice čine ova okupljanja još gorim i moguće je da vam stvaraju anksioznost još i pre nego što do njih dođe. Isrcpljujući su emotivno i fizički pogotovu ako ste imali poteškoća u toku odrastanja sa jednim ili više članova. Ono što je ključno da zapamtite je da se vaš odnos neće mnogo promeniti samo zato što je vreme nekog slavlja poput rođendana, rođenja deteta, slave ili praznika. Stoga vam u daljem tekstu govorimo o 6 strategija kako da preživite porodična okupljanja bez stresa i anksioznosti. 1. Igrajte igru, ali znajte kada je dosta. Na neki način određeni obrasci ponašanja se ponavljaju već decenijama. Možda se čak i prenose sa generacije na generaciju. Zbog toga vam je potrebna jaka mentalna snaga svaki put kada se okupite, šta god da je u pitanju. U ovim slučajevima zapamtite da možete da kontrolišete jedino sami sebe, svoje ponašanje i svoje odgovore. Gledajte na slavlja i praznike u okviru porodice kao na priliku da postanete jača osoba. Imajte na umu da ne treba da stavite vaš mir i blagostanje u ruke nekog drugog. To je zapravo i prava pobeda - znati kako da igrate igru, a da opet ne dopustite da vas dotaknu različita ponašanja i komentari. 2. Prihvatite svoju porodicu baš takvu kakva jeste. Ako se član vaše uže ili šire porodice ponašao prema vama loše u prošlosti, ne očekujte da će se to promeniti samo zato što je slavlje ili praznik. Štaviše, tenzija...

---

### Zašto brinemo i kako da brinemo manje

> Govorimo o tome na koji način briga utiče na naš organizam, kako da je prepoznamo i nudimo nekoliko saveta za ublažavanje simptoma brige.

- Published: 2020-09-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/zasto-brinemo-i-kako-da-brinemo-manje/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, briga, brinuti, nepredvidivi događaji, stres, zašto brinemo

Svaki put kada se osvrnemo na neke prošle događaje, većina nas pomisli kako bi volela da je manje brinula. Pogotovu kada se setimo sve tenzije, lošeg sna, iritabilnosti, problema sa koncentracijom, i generalno nesrećnog života koje nam je briga donela. Međutim, ako briga već donosi toliko negativnih stvari, zašto joj se uporno vraćamo? Kada mislimo o nekom budućem događaju, jedino što želimo je da sve prođe kako treba. Čak i ako smo uradili sve što je u našoj moći da sprečimo da nešto pođe po zlu, opet ne možemo da eliminišemo mogućnost da se nešto loše neće desiti. Brinemo da ćemo zakasniti na let, da ćemo se razboleti, da ćemo pogrešiti nešto na poslu, da ćemo izgubiti nekoga do koga nam je stalo. Kada nam je teško da živimo sa nesigurnošću neretko zamišljamo svako ,,šta ako” i smišljamo različite načine da se sa njim izborimo. Svaki put kada brinemo, a na kraju se ništa loše ne desi, naš mozak povezuje stvari na sledeći način - ako se brinem, znači da će sve proći kako treba. Briga se povezuje sa sprečavanjem da se neželjeni ishod desi. Na ovaj način naš um dolazi do zaključka da je bilo dobro brinuti, jer je briga ta koja je sprečila nepovoljan ishod. U daljem tekstu govorimo o 4 uverenja koja nas podstiču da brinemo. Ako brinem, nikada neću doživeti neprijatna iznenađenja. Niko ne voli da ga sačekaju loše vesti, tako da većina ljudi brine da bi ,,sprečila" potencijalno razočaranje. Nažalost, ne možemo da predvidimo sve...

---

### Nasilje u porodici: Uzroci i posledice

> Govorimo o tome šta je nasilje u porodici, koje su najčešće karakteristike žrtve i zlostavljača i zašto se nasilje dešava.

- Published: 2020-09-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/nasilje-u-porodici-uzroci-i-posledice/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, kako sprečiti zlostavljanje, nasilje, nasilje u porodici, porodično nasilje, stop zlostavljanju, zlostavljač, zlostavljanje, zlostavljanje partnera, žrtva

Bilo koja veza u kojoj postoji zlostavljanje ostavlja velike posledice na žrtvu. Iako nasilje u porodici ne spada u zvanično priznata ,,oboljenja” od strane stručnjaka za mentalno zdravlje, osobe koje trpe nasilje u porodici nesumnjivo imaju određene zajedničke simptome. Mnoge žrtve pate od depresije ili post-traumatskog stresnog poremećaja. Što duže nasilje traje, osoba koja ga trpi ima veću šansu da oboli od različitih mentalnih bolesti. Ono što žrtva nasilja u porodici ili bilo koje druge vrste zlostavljanja može da uradi je da ga prepozna i da potraži pomoć što pre. Simptomi Žrtve nasilja u porodici ili bilo koje druge vrste zlostavljanja pokazuju neke od sledećih emocija i ponašanja: Nervozu, anksioznost i hroničnu zabrinutost; Stalno stanje opreza koje im ne dopušta da se opuste ili zaspe; Osećanje beznađa i očaja jer žrtve misle kako nikada neće moći da pobegu iz odnosa u kojem trpe zlostavljanje; Strah da ne mogu da se zaštite ili da zaštite dete. Uprkos tome odbijaju pomoć rođaka, prijatelja i profesionalaca; Žrtva veruje da zaslužuje nasilje; Žrtva veruje da je odgovorna za nasilje; Flešbekovi, misli i sećanje na nasilje i noćne more; I drugo. Žrtve nasilja u porodici mogu da imaju fizičke simptome i posledice koje nisu direktno izazvane samim činom nasilja, već konstantnim stresom i tenzijom zbog zlostavljanja. Ovi simptomi mogu biti: Glavobolje; Astma; Gastrointestinalni problemi; Hronični bolovi; Insomnija; Bol u karlici; Bol u leđima. Koje su faze nasilja? Studije su pokazale da nasilje u porodici prati određene faze koje mogu da se razviju u toku jedne...

---

### Smrt: Kako pričati sa detetom na temu smrti?

> Smrt je neizbežan deo života. Zbog toga govorimo o tome šta sve treba uzeti u obzir kada deca počnu da vas zapitkuju o smrti.

- Published: 2020-09-13
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/smrt-kako-pricati-sa-detetom-na-temu-smrti/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, kako deca vide smrt, kako pričati o smrti, roditeljstvo, smrt, smrt bližnjega

Ako ste zabrinuti o tome kako da pričate sa detetom o smrti, niste sami. Mnogi ljudi oklevaju kada je u pitanju ova tema, pogotovu kada su u pitanju mlađa deca. Međutim, smrt je neizbežan deo života. Baš kao što odrasli moraju da se nose sa njom, tako i deca. Ako želite da im pomognete, onda morate da ih naviknete da je u redu da pričaju o smrti. Tako što ćete otvoreno pričati sa svojom decom možete da otkrijete šta ona znaju, šta ne znaju, šta su pogrešno shvatila, koji su im strahovi i brige. Možete im pomoći tako što ćete im reći korisne stvari, utešiti ih i razumeti. Razgovor ne rešava uvek problem, ali definitivno pomaže. Šta možemo da kažemo o smrti našoj deci, ili kada ćemo reći, najviše zavisi od njihovih godina. Zavisiće takođe od našeg iskustva, verovanja, osećanja i situacija u kojima se nađemo jer je svaka okolnost drugačija. Neke diskusije o smrti mogu biti stimulisane vestima na televiziji, dok druge nekim ličnim životnim događajima. Dakle, kako pričati o smrti sa decom? Ne potcenjujte šta dete zna. I pre nego što to zamislimo, deca postanu svesna smrti. Vide mrtve ptice, insekte, životinje, čuju neku vest o smrti barem jednom dnevno na televiziji. Slušaju o tome u bajkama i vide u predstavama. Smrt je deo života i deca su, svako na različitom nivou, svesna toga. Ako dozvolimo detetu da priča o smrti, možemo im pružiti dodatne informacije, pripremiti ih za potencijalnu neprijatnu situaciju, pomoći im kad su uznemireni. Možemo...

---

### Prevara: 5 neočekivanih emocionalnih reakcija 

> Ako ste otkrili da se desila prevara, normalno je da ste ljuti, da osećate sram, prazninu, posesivnost frustraciju ali nekad i olakšanje.

- Published: 2020-09-12
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/prevara-5-neocekivanih-emocionalnih-reakcija/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, bivša partnerka, bivši partner, emocije, partneri, partnerstvo, prevara, prevara u braku, prevara u vezi

Ako imate sreće, nikada nećete morati da iskusite na sopstvenoj koži šta je prevara. Ipak, statistike pokazuju da više od 50% parova, bilo da su u pitanju veze ili brakovi, se u jednom trenutku suoče sa nevernošću svog dečka ili devojke, supruga ili supruge. Ako ste bili žrtva prevare, znate da je to kao udarac u stomak. Za mnoge je bol dominantna emocija, kao i bes, panika, osećaj da ste izdani i da ste izgubili nešto važno. Međutim, može da vam se desi da iskusite neke emocije koje uopšte niste očekivali i takođe vam nije jasno zašto. Stoga, u daljem tekst govorimo o 5 neočekivanih emocionalnih reakcija na prevaru. 1. Sram nakon prevare Ako ste otkrili da ste prevareni, normalno je da ste ljuti. Ali zašto odjednom osećate sram? Sram je uglavnom izazvan osećanjem poniženja jer prevarena osoba veruje da je učinila nekakvu grešku. Ako iko treba da oseća sram, to je vaš preljubnik ili preljubnica, zar ne? Na kraju krajeva, on ili ona su ti koji se nisu poneli kako treba. Međutim, razotkrivanje prevare čini da se preispitujete. Neke osobe imaju tendenciju da iznova vrte čitavu vezu iz početka i da se pitaju gde su to pogrešili. Ako se i vi ovako osećate, znajte da niste jedini. Ovo je potpuno normalna reakcija na prevaru. 2. Praznina Ako ste tužni, to može da vam deluje kao prirodna reakcija na prevaru. Osećaj praznine je drugačiji zato što podrazumeva odsustvo svake emocije. Ljudi se često prepadnu kada ga iskuse jer pokušavaju da...

---

### Usamljenost: Posledice i saveti

> Govorimo o tome šta je usamljenost, sa kojim je sve mentalnim poremećajima povezana i nudimo 5 saveta kako da se osećate manje usamljeno.

- Published: 2020-09-11
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/usamljenost-posledice-i-saveti-kako-je-prevazici/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, društvene veštine, komunikacija, osećanje usamljenosti, samoća, usamljenost

Biti sam i usamljen su dve različe stvari. Usamljenost je iscrpljujuća i uznemirujuća, dok željena samoća donosi mir, podstiče kreativnost i okrepljuje vas. Blizina i povezanost na dubljem nivou sa drugim ljudima su ključni za naše mentalno zdravlje i blagostanje. U suprotnom postoji opasnost od razvijanja različitih patologija i mentalnih bolesti. Iako se usamljenost i mentalni poremećaji često povezuju jedno sa drugim, istina je da je usamljenost mnogo češće njihov uzrok nego posledica. U daljem tekstu govorimo o 4 mentalna poremećaja najčešće povezanih sa usamljenošću. Takođe, nudimo 5 saveta kako da napravite korak u pravom smeru kada se osećate usamljeno. 1. Depresija Depresija i usamljenost skoro uvek idu zajedno. Svi smo nekada iskusili momente kada smo se osetili pomalo tužnim jer nam možda fale prijatelji ili u tom trenutku nismo imali kome da se obratimo i poverimo. Ako neko nema jake i duboko razvijene odnose sa porodicom i/ili prijateljima, vrlo je verovatno da će u nekom trenutku patiti od depresije. Istraživanja su pokazala da je usamljenost mnogo češći uzrok depresiji nego depresija usamljenosti. 2. Socijalna anksioznost Ako usamljenost nije posledica fizičke izolacije, mogli bismo da pomislimo da je ona uzrokovana nekom preprekom da se upoznaju novi ljudi. Ta prepreka može biti socijalna anksioznost. Dok postoje ekstremi ovog poremećaja, kao na primer - osoba nije u stanju da izađe iz kuće, postoje i mnogo blaži simptomi gde se osoba oseća kao da nije dopadljiva ili vredna kvalitetnih prijateljstava, što dovodi do straha i anksioznosti pri njihovom sklapanju. Jedno istraživanje je pokazalo...

---

### Osećaj krivice: Čemu služi i kako ga prevazići

> Osećaj krivice nas vraća u okvire naših vrednosti kada iz njih istupimo. Govorimo o tome kada je osećanje krivice zdravo a kada ne.

- Published: 2020-09-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/osecaj-krivice-cemu-sluzi-i-kako-ga-prevazici/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, izvinjenje, krivica, međuljudski odnosi, osećaj krivice, osećanje krivice

Većina nas je spoznala osećaj krivice u toku odrastanja i razvijanja. Krivica nas vraća u okvire naših vrednosti kada iz njih istupimo. Čini da se osećamo odgovornim kada uradimo nešto loše i pomaže nam da se povežemo sami sa sobom na višem nivou. Tera nas da razmislimo kako naše ponašanje utiče na druge i da ga promenimo da ne bismo ponovili istu grešku. Kako možemo da naučimo da se nosimo sa osećanjem krivice? Kako da prepoznamo kada je ono opravdano i da ga prihvatimo? Kako da ga prevaziđemo kada preraste u nezdravu emociju? Da li je osećaj krivice opravdan, i ako da, čemu služi? Osećaj krivice se smatra pozitivnim ako nam pomaže da sazrimo i da se razvijemo kao ličnosti u trenucima kada je naše ponašanje uvredljivo ili štetno po druge ili po nas. Ako se osećamo krivim zato što smo rekli nešto loše prijatelju ili zato što smo stavili posao ispred porodice, osećaj krivice je neki način znak upozorenja da moramo nešto da promenimo. Možemo da izaberemo da ignorišemo ono što osećamo, ali to će ići samo na našu štetu. Ovo se zove ,,zdrav” osećaj krivice zato što nam pomaže da preusmerimo naše ponašanje tako da ono bude više u skladu sa našim vrednostima. Problem nastaje kada osećaj krivice ne pomaže da promenimo ponašanje i potpuno je iracionalan ili neprikladan situaciji. Na primer, majka koja se vratila na posao se oseća krivom što nije sa detetom jer misli da ga na ovaj način lišava zdravog razvoja. Međutim, ovo često...

---

### Briga i deca: Kako pomoći detetu u stresnim situacijama?

> Govorimo o tome kako se ispoljava briga kod dece i tinejdžera i šta roditelji mogu da urade da bi pomogli detetu da je prebrodi.

- Published: 2020-09-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/briga-i-deca-kako-pomoci-detetu-u-stresnim-situacijama/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, briga, briga kod dece, pomoć detetu, roditeljstvo, stres, stres kod dece, vasitavanje

Briga može da nas podstakne da obratimo više pažnje u određenim situacijama, da procenimo unapred šta može da krene naopako, i da nam pomogne da smislimo rešenja koja će da dovedu do najboljeg mogućeg ishoda. Baš kao što briga i opreznost služe da nas alarmiraju kada zaista postoji realan problem, tako mogu da budu podstaknute od strane naše mašte kada pravi razlog zapravo ne postoji. Ljudskim bićima je data ta sposobnost da mogu da planiraju, zamišljaju ili predviđaju određene situacije i potencijalne ishode. Neka deca imaju tendenciju da brinu više nego druga. To zavisi od mnogo faktora, između ostalog i njihovih crta ličnosti. Kada briga preraste u anksioznost, onda ona počinje da kontroliše sve sfere života i normalnog funkcionisanja i kod dece i kod tinejdžera. Ali šta kada su u pitanju one tipične brige deteta? Kako izgleda zdrava briga i kako možete pomoći svom detetu da se nosi sa njom? U daljem tekstu govorimo o 6 načina kako da pomognete detetu da se nosi sa svakodnevnim brigama i stresom. 1. Potpuno lišavanje briga nije cilj. Imajte na umu da potpuno lišavanje deteta svake brige nije cilj, već pomoći mu da se sa njima nosi. Ako preuzmete na sebe sve što dete čini zabrinutim, ili ako pokušavate da ga sačuvate od toga, to može da ga u budućnosti učini anksioznim. ,,Bacanje u vatru” takođe nije rešenje. Umeće pomaganja detetu da se nosi sa svakovnevnim brigama koje mu nameće život leži u pronalaženju prave mere tako da se dete oseća sigurno ali...

---

### Razvod i deca: Šta treba da imate na umu kao roditelj

> Govorimo o tome kako razvod utiče na mentalno zdravlje dece i šta je to što roditelj može da uradi da ublaži bol sebi i svojoj deci.

- Published: 2020-09-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/razvod-i-deca-sta-treba-da-imate-na-umu-kao-roditelj/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, bol, deca, Depresija, konflikti, rastajanje, razvod, roditeljstvo, svađanje, tuga, vaspitanje

Smatra se da je razvod jedan od najstresnijih događaja koje porodica može da doživi. Svakodnevno suočavanje sa bolom i razočaranjem može da bude priličan izazov kako za vas, tako i za vašu decu. Ono što čini situaciju još gorom je činjenica da vi i vaš bivši partner neprestano kritikujete jedno drugo, razmenjujete grozne poruke, govorite ružno o onom drugome, i sve to pred decom. Deluje kao da je civilizovano ponašanje gotovo nemoguće. Kako da napravite ravnotežu između vaših emocija i emocija vaše dece? Razvod nesumnjivo predstavlja veliku životnu promenu. Sigurno će vas zadesiti period depresije, tuge i osećanja beznađa. S druge strane, i vaša deca će imati svoju reakciju koju je potrebno saslušati i uvažiti. Nećete se osećati dobro, i samim tim verovatno će biti teško naći razvnotežu između vaših emocija i emocija vaše dece. Većina razvoda je za decu traumatičan događaj upravo zbog svađa i međusobnog nabijanja krivice. Ovo može da traje mesecima, ako ne i godinama. Kada deca čuju da roditelji govore ružno jedno o drugome predstavljajući onog drugog kao zlotvora neretko iskuse emocionalnu traumu koja im ostaje za ceo život. Biti emocionalno dostupan roditelj dok prolazite kroz razvod može da bude veliki izazov. Bitno je da imate na umu šta vaša deca takođe proživljavaju. Njihov čitav život se menja, živeće samo sa jednim roditeljem, možda će morati da promene školu i da steknu nove prijatelje, i slično. Stoga, bez obzira na to koliko je razvod težak za vas, bitno je da nađete vremena da ih saslušate i...

---

### Očevi i postporođajna depresija 

> Izazovi sa kojima se sreću očevi se retko spominju u diskusijama koje se tiču postporođajnog mentalnog zdravlja. U daljem tekstu više o tome.

- Published: 2020-09-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/ocevi-i-postporodjajna-depresija/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, mentalno zdravlje očeva, muškarci i deca, novonastali očevi, postporođajna anksioznost, postporođajna depresija

U poslednjih nekoliko godina mnogo se napredovalo u razumevanju postporođajne depresije kod majki i u pronalaženju različitih načina da se podrži i poboljša mentalno zdravlje žene. Sa druge strane, izazovi sa kojima se sreću očevi kao novopečeni roditelji se retko ili skoro nikada ne spominju u diskusijama koje se tiču postporođajnog zdravlja. Za muškarce je ovo novo iskustvo takođe zbunjujuće, bolno i stresno. Istraživanja pokazuju da više od 25% očeva pati od depresije tokom detetove prve godine koja često prolazi nedijagnostikovana i stoga se ne leči. Međutim, mentalno zdravlje očeva igra podjednako bitnu ulogu u kvalitetu mentalnog zdravlja cele porodice. Biti otac donosi more hormonalnih promena. Roditeljstvo donosi mnogo novina i za žene i za muškarce. Ni jedno ni drugo nisu iskusili takve biološke, psihološke i relacione promene još od puberteta. Iako mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje govore o tome na šta žene treba da budu spremne, veoma mali broj posveti pažnju i muškarcima. Ovo je naročito bitno kada su u pitanju biološke i hormonalne promene koje utiču na ponašanje i raspoloženje očeva. Nekoliko meseci pre rođenja deteta nivo testosterona opada dok se nivoi hormona poput prolaktina i vazopresina povećavaju i na taj način prepremaju muškarca da preuzme novu ulogu oca. Dešavaju se promene u mozgu koje čine da budu osetljiviji na plakanje, da se lakše emocionalno povezuju sa detetom i da imaju više razumevanja za detetove potrebe. Međutim, baš kao kod žena, ove hormonalne promene mogu da doprinesu razvijanju depresije i različitih poremećaja raspoloženja. Biti otac donosi mnogo psiholoških...

---

### Posao: Kada želite da date otkaz, a ne možete

> Dajemo savete o tome šta da radite ako vam je posao postao dosadan, neinspirativan, a vi ipak morate tu da ostanete, barem još neko vreme.

- Published: 2020-09-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/posao-kada-zelite-da-date-otkaz-a-ne-mozete/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, dosada, dosadan posao, neinspirativan posao, posao, rutina, sagorevanje na poslu

Još jedan dosadan dan u kancelariji. Zapravo, u poslednje vreme, svaki dan je postao isti. Maštate o tome da date otkaz, da radite negde drugde, da ne morate nikada više da se vratite u tu kancelariju. Međutim, to nije moguće. Novca nema dovoljno, jedini zarađujete u kući, imate kredit, ili iz bilo kog drugog razloga prosto ne možete da napustite posao. Možda čak i volite to što radite ali se osećate potpuno neinspirisano. Dosadno vam je i zaglavili ste se u rutini. U svakom slučaju se ne osećate dobro, i tako pet dana nedeljno po minimum osam sati. Šta učiniti? Kako se osećate na radnom mestu je bitno. Ako ništa drugo, onda zato što na njemu provodite skoro najveći deo svog dana. Međutim, stresiranje i plakanje vam neće mnogo pomoći. U daljem tekstu govorimo o 4 opcije koje možete da razmotrite u slučaju da više ne možete da izdržite na poslu. 1. Imajte na umu da izbor postoji. Prestanite da govorite sebi da nemate izbora. Na ovaj način samo podižete tenziju, hranite osećanje bezizlaza, osećate se ,,zaglavljeno” tu gde ste i sve više i više kao žrtva. Tužni ste, isfrustirani, anksiozni. Međutim, ako kažete sebi da ste na tom poslu jer je to vaš izbor, da ste tu sa namerom, onda će vas to pokrenuti da uradite nešto povodom perioda dosade i rutine u koju ste upali. Priznajte sebi da ste sami odgovorni za ono što vam se dešava, i postaćete posvećeniji i radićete na tome da se uslovi vašeg...

---

### Razvod: 10 promena na koje morate biti spremni 

> Govorimo o 10 situacija na koje morate biti spremni ako se odlučite za razvod i nudimo savete kako da se nosite sa njima.

- Published: 2020-09-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/razvod-10-promena-na-koje-morate-biti-spremni/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, partnerstvo, podela imovine, promene, rastanak, razvod, roditeljstvo, starateljstvo

Bilo da ste vi ti koji ste se odlučili za razvod ili je to odluka vašeg partnera, teško je zamisliti kako će vaš život da izgleda nakon. Moguće je da ste u šoku, da tugujete, da vas hvata anksioznost iz dana u dan. Moguće je da ste toliko fokusirani na deljenje imovine i dogovaranja kako ćete raspodeliti dužnosti kada su u pitanju deca da i ne mislite na to šta vas sve zapravo čeka kada se jednom zvanično rastanete. Stoga, u daljem tekstu govorimo o 10 situacija na koje morate biti spremni i nudimo savete kako da se na najbolji mogući način nosite sa njima. 1. Provodićete manje vremena sa decom. Bilo da su deca ostala kod vas ili ih viđate nekoliko puta nedeljno, ovo će biti velika promena u odnosu na to kada ste živeli svi zajedno. Nećete više imati priliku da ih uspavljujete svake noći, da ih pratite u školu, ili da radite zajedno sve one male stvari koje ste možda nekada uzimali zdravo za gotovo. Nesumnjivo ćete više ceniti vreme koje provodite zajedno. Osećaćete se usamljeno kada oni odu kod vašeg bivšeg partnera ili partnerke. U isto vreme ovo može biti šansa da posvetite vreme sebi i da nađete novi hobi. Ovako nešto će sigurno učiniti da se osećate ispunjenije, ali takođe i da budete pažljiviji i bolji roditelj kada za to dođe vaše vreme. 2. Nećete više imati sa kim da delite uspehe i razočaranja vaše dece. Ovo će u početku biti veoma teško ali moraćete...

---

### 9 načina da podržite detetovu kreativnost

> Kreativnost ima intelektualne, emotivne i zdravstvene benefite. Govorimo o 9 načina kako da najbolje podržite razvijanje detetove mašte.

- Published: 2020-09-04
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/9-nacina-da-podrzite-detetovu-kreativnost/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, dečija mašta, interesovanja, kako odgajati kreativno dete, kreativnost, kreativnost kod dece, mašta, roditeljstvo

U dečijoj je prirodi da imaju bujnu maštu. Kreativnost ima intelektualne, emotivne i zdravstvene benefite. Jedna studija je pokazala da mašta pomaže deci da se nose sa bolom, strahom i raznim ostalim negativnim emocijama. Takođe razvija njihove društvene veštine, samopouzdanje, podstiče ih da brže uče, i mnogo toga drugog. Stoga, u daljem tekstu nudimo 9 saveta kako da podržite kreativnost svog deteta i da mu pomognete da razvije svoj pun kreativni potencijal. 1. Omogućite detetu prostor da bude kreativno. Naći kutak u domu gde dete može slobodno da izražava svoju kreativnost je bitno. Ovo ne podrazumeva skupe igračke ili nekakvo posebno uređivanje prostora. Jednostavno izaberite ćošak gde ćete staviti lego kockice, možda kutiju stare odeće ako želi nešto da pravi za sebe ili za lutke, pribor za slikanje i crtanje, i slično. Poenta je da dete dobije osećaj da ima svoj prostor gde može da se potpuno prepusti mašti. 2. Podstaknite dete da se igra uvek na drugačiji način. Kada pravite prethodno spomenuti kutak za kreativnost, imajte na umu da vam nisu potrebne skupe igračke niti one po poslednjoj modi. Jednostavno dajte detetu one koje već ima, ali ga podstaknite da ih koristi na nov način. Neka pravi od kockica nešto čega nema na slici, ili ga pustite da crta ono što mu padne na pamet, bez da mu vi zadajete zadatke. 3. Omogućite detetu da ima slobodno vreme. Veoma je bitno da date svom detetu slobodno vreme. To pozdrazumeva da ono nije stalno pod nekakvim striktnim rasporedom dok je...

---

### Veza sa narcisom: 7 faza emotivnog odnosa

> Govorimo o tome kako izgleda veza sa osobom koja pati od narcisoidnog poremećaja ličnosti i o 7 faza razvitka tog odnosa.

- Published: 2020-09-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/veza-sa-narcisom-7-faza-emotivnog-odnosa/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Pomoc i podrska
- Tags: 7 faza veze sa narcisom, Autorski clanak, emotivni odnos, narcis, Narcisoidni poremećaj ličnosti, veza sa narcisom

Biti u vezi sa osobom koja pati od narcisoidnog poremećaja ličnosti može da ostavi ozbiljne posledice na vas i na vaše buduće odnose. Možda očajnički pokušavate da probate da spasite vezu za koju ste već shvatili da je nezdrava, a možda se i pitate šta je to što vam ne da da nastavite dalje i da se udaljite od nečega tako toksičnog kao što je veza sa narcisom. Moguće je da ste zaljubljeni i da čak krivite sebe za neuspeh koji taj emotivni odnos iznova doživljava, iako ne vašom krivicom. Narcis je neko ko, ako uđe u vaš život, može da vas emotivno izmuči i iscrpi iz svojih sebičnih razloga i potreba. Razumevanje kako svaka veza sa narcisom funkcioniše može da vam pomogne da je prepoznate i napustite, ako ne na vreme, onda što pre. Stoga, u daljem tekstu govorimo o 7 faza veze sa narcisom. Faza br. 1: Imate utisak da ste upoznali svoju srodnu dušu. Koliko god da imate samopouzdanja, ipak može da se desi da ,,padnete” na narcisa. Oni su veoma vešti u sakrivanju bilo kojih znakova da bilo šta može da pođe po zlu ako se upustite u vezu. Uglavnom ih privlače osobe koje su lepe, dobre, nesebične, jer se oni sami osećaju prazno iznutra. Narcisi na početku veze imaju tendenciju da vas obasipaju komplimentima, da primećuju svaki detalj, i da se zaista ponašaju tako da pomislite da ste upoznali svoju srodnu dušu. Ovakvo očaravajuće ponašanje može da učini da se osećate živo i kao da...

---

### Kvalitetna veza: 5 saveta za građenje zdravog odnosa 

> Kvalitetna veza se gradi na međusobnom poštovanju, poverenju i ravnopravnosti. U daljem tekstu nudimo 5 saveta kako da izgradite zdrav odnos.

- Published: 2020-09-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kvalitetna-veza-5-saveta-za-gradjenje-zdravog-odnosa/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, građenje odnosa, konflikti, kvalitetan odnos, partneri, poštovanje, razumevanje, rešavanje konflikata, zdrava veza

Bilo koji zdrav odnos se gradi na međusobnom poštovanju, poverenju i ravnopravnosti. Oba partnera mogu u svakom trenutku da podele šta ih muči i šta im je potrebno. Osećaju se sigurno i zaštićeno. U najgorim momentima - bolesti, tuzi, velikim gubicima - tu su jedno za drugo. Zdrav odnos podrazumeva da u svakom trenutku oba partnera mogu da budu svoji i da se ponašaju u skladu sa svojom ličnošću. U isto vreme se osećaju povezani sa partnerom, prihvaćeni takvi kakvi jesu, željeni i cenjeni. Zdrave veze se retko kada prosto dese. Potrebno je da oba partnera ulože rad i trud, da budu iskreni, puni razumevanja i da je i jednom i drugom ta veza podjednako bitna. U daljem teksto ćemo dati 5 saveta za građenje zdravog odnosa. 1. Imajte na umu da konflikti mogu da budu zdravi. Mnogi ljudi misle da ako postoje konflikti u vezi to znači da nešto nije u redu. Međutim, obično je potpuno suprotno. Veze u kojima partneri izbegavaju direktno suočavanje uglavnom guraju većinu stvari koja im smeta pod tepih i one pre ili kasnije izađu na površinu. Ono po čemu se razlikuju zdravi od nezdravih odnosa je način na koji se konflikt odvija. Ovo podrazumeva da nema vikanja, psovanja, svaljivanja krivice sa jednog partnera na drugog. Konflikt treba da se reši na konstruktivan način gde su oba partnera dostupna i spremna na kompromis, gde uvažavaju mišljenje i osećanja osobe prekoputa i nemaju problem da na isti način izraze svoje. Mislite o konfliktu kao o mogućnosti...

---

### Deca i anksioznost: Saveti za roditelje

> Govorimo o tome na koji način se anksioznost ispoljava kod dece i savetujemo roditelje šta da urade ako se nađu u ovakvoj situaciji.

- Published: 2020-09-01
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/deca-i-anksioznost-saveti-za-roditelje/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, generalizovani anksiozni poremećaj, lečenje anksioznosti, psihoterapija, roditeljstvo, terapija

Ako primetite da vaše dete ispoljava preteranu brigu i strah ili je sklono izbegavajućim ponašanjima u porodici, školi, ili uopšteno u sredini u kojoj raste, vrlo je moguće da pati od anksioznosti. Generalizovani anksiozni poremećaj je najčešće mentalno oboljenje među tinejdžerima i preko 30% njih ga iskusi u nekom trenutku u detinjstvu ili adolescenciji. Na sreću, anksioznost se leči, a mi ćemo u ovom članku govoriti o tome kako, kao roditelj, da pomognete svom detetu da je prebrodi. 1. Obratite se za stručnu pomoć. Generalizovani anksiozni poremećaj ima tendenciju da se pogoršava ako se ne leči. Psihoterapeut ili psihijatar će najbolje moći da procene da li vaše dete pati od anksioznosti i koji vid lečenja je najprikladniji. Obično je u pitanju psihoterapija. Neretko na psihoterapiju idu i roditelji kako bi promenili određene obrasce ponašanja i kako bi im se ukazalo na to šta može da pomogne njihovom detetu u slučaju da ono samo ne reaguje naročito dobro na lečenje. Generalno, kada je u pitanju generalizovani anksiozni poremećaj, psihoterapija podrazumeva izlaganje situacijama koje stvaraju osećaj straha, brige i stresa i učenju kako da se osoba nosi sa njima. Bitno je da nađete terapeuta koji odgovara vašoj porodici. Psihoterapija je najefikasnija kada se osećate da vas vaš terapeut razume i da možete bez problema da pitate sve što vas zanima u vezi sa lečenjem. 2. Napravite plan kako da pristupite situacijama koje izazivaju anksioznost. Generalizovani anksiozni poremećaj podrazumeva osećaj straha, brige i stresa u situacijama koje ne predstavljaju pravu opasnost. U ovakvim...

---

### 8 znakova da vaša veza ne ide u dobrom smeru

> U daljem tekstu govorimo o 8 znakova da vaša veza ne ide u dobrom smeru. Ako ste primetili neki od ovih znakova, napravite korak unazad.

- Published: 2020-08-31
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/8-znakova-da-vasa-veza-ne-ide-u-dobrom-smeru/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, konflikti, partneri, problemi u vezi, rešavanje konflikata, veza

Imate novog partnera i mislite kako se zaljubljujete. Međutim, postoji nešto što vam govori da ta veza možda i nije za vas. Može biti da vas osećaj ne vara. Ako ste primetili neki od sledećih znakova, napravite veliki korak unazad. Problemi ove vrste moraju da se reše i prevaziđu, a ne da se ignorišu, ako želite da budete u zdravoj i harmoničnoj vezi koja će trajati. 1. Vaša veza se bazira na tome da je neko nekoga ,,spasio”. U početku situacija u kome jedna osoba na neki način ,,spašava” drugu može da bude prijatna za oboje. Dobar je osećaj znati da nekome na neki način pomažete, kao i, sa druge strane, da imate na nekoga da se oslonite. Međutim, ako se ove uloge nastave veza može da krene nezdravim putem. Osoba može da vidi svog partnera kojeg je ,,spasila” kao bespomoćnog, dok se čak i sam partner oseća sve više i više inferiorno. Tačno je da se ljudi u zdravim vezama podržavaju i da su tu jedno za drugo kada je nekom od njih potrebna podrška. Nema ničeg lošeg u tome ako su oba partnera spremna da se nađu i u ulozi ,,spasitelja” i u ulozi ,,spašenog”. Međutim, ako ste stalno na jednoj od ove dve strane, bilo da vam stalno treba ,,heroj” bilo da ste stalno vi taj ,,heroj”, vaša veza je vrlo verovatno osuđena na propast. 2. Izbegavate teške teme. Izbegavanje da pričate o nečemu što vam stvara nelagodnost je prirodno, ali može da ugrozi vašu vezu. Samo...

---

### Mentalne bolesti i roditeljstvo: 8 saveta

> Patiti od neke mentalne bolesti i suočavati se sa izazovima roditeljstva nije lako. Nudimo 8 saveta osobama u ovakvoj situaciji.

- Published: 2020-08-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/mentalne-bolesti-i-roditeljstvo-8-saveta/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, izazovi roditeljstva, mentalne bolesti, odgajanje dece, roditeljstvo

Roditeljstvo je već samo po sebi teško bez obzira na sve. Zahteva da ,,savršeno” balansirate između svojih potreba i potreba dece, da na najbolji mogući način planirate svoje vreme, da imate dovoljno resursa i da uvek budete tu za svoju porodicu. Međutim, kada se roditelj bori sa nekom mentalnom ili hroničnom bolešću, dijabetesom, rakom, ili nečim drugim, sve ovo postaje duplo teže. Prosto, postoje trenuci kada roditeljstvo pada u drugi plan zbog nemogućnosti da mu se posvetite, ali to ne znači da ne možete da imate zdravu i srećnu porodicu. Roditelji koji pate od neke mentalne bolesti se neretko suočavaju sa manjkom energije, problemima sa spavanjem, koncentracijom i pažnjom, iritabilnošću i čestim promenama raspoloženja. Sve ovo može da dovede do toga da on ili ona postanu manje ,,dostupni” svojoj deci. Istraživanja su pokazala da majke koje se bore sa depresijom komuniciraju sa decom na manje aktivan način što može da utiče na to da dete kasni sa razvojem u govoru, emocionalnim razvojem i zrelošću. Deca, sa druge strane, se mogu osetiti usamljeno, zbunjeno i mogu da krive sebe za sve što se dešava. Takođe, veliki problem roditeljima koji se suočavaju sa nekom mentalnom bolešću je zapravo stigma. Društvo u kojem živimo većinski ima negativan stav i uverenja kada su u pitanju mentalne bolesti, te nekim roditeljima može delovati neprihvatljivo da potraže stručnu pomoć. Društvo nameće teret da u svakom trenutku morate biti ,,savršen roditelj” što samo dodatno pogoršava pritisak koji većina roditelja već oseća. U daljem tekstu vam nudimo 8...

---

### Saveti za odmor kada opuštanje deluje nemoguće

> U daljem tekstu dajemo 11 saveta kako da nađete vreme za odmor i da mu prisupite na pravi način kako bi imao najviše efekta.

- Published: 2020-08-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/saveti-za-odmor-kada-opustanje-deluje-nemoguce/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, kako se opustiti, odmor, opustanje, produktivnost, relaksacija, vreme za odmor, vreme za sebe

Verovatno ne mora da vam se kaže koliko je vreme za odmor važno, ali da li ste ikada razmislili o tome kako da se opustite? Možda deluje kao neobično pitanje, ali postoje osobe koje u praksi i ne umeju baš da uživaju u odmoru. Pošto nam vreme u kojem živimo donosi mnogo stresa, zarad našeg mentalnog zdravlja, ovo je veština koju je korisno naučiti. U daljem tekstu vam nudimo 11 saveta kako da pristupite odmoru na pravi način. 1. Istražite šta je to što vas zapravo opušta. Mnogi ljudi nisu naročito kreativni kada je u pitanju njihovo vreme za odmaranje. Misle da se opuštaju, a zapravo to ne rade. Na primer, možda skrolovanje instagrama ili tvitera neke opušta, dok druge čini samo još više napetim. Možda ste uhvatili sebe kako se terate da radite stvari koje bi trebalo da vam pomognu kao što su meditacija, dremka, ili topla kupka, ali istina je da su vam ove aktivnosti dosadne i da vam ni na koji način ne pomažu. Stoga, da biste razumeli šta je to što vas zapravo opušta, počnite da istražujete hobije, različite fizičke aktivnosti, vidove druženja, i slično. Onda obratite pažnju na to kako se osećate za vreme i nakon tih aktivnosti. Da li ste opušteniji? Ako ne, onda je vreme da istražite nešto potpuno novo i drugačije. Ako ne znate odakle da krenete, 30 sekundi sedenja dnevno i dubokog disanja može da bude sasvim dovoljno za početak. 2. Pristupite vašem vremenu za odmor sa namerom. Namera je zlatno...

---

### Nezdrava ponašanja koja ne bi trebalo da tolerišete

> Govorimo o tome koja su to nezdrava ponašanja koja nikada ne bi trebalo da tolerišete bez obzira na to koji tip veze je u pitanju.

- Published: 2020-08-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/nezdrava-ponasanja-koja-ne-bi-trebalo-da-tolerisete/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, manipulacija, nezdrava ponašanja, nezdravo ponašanje, pokazivanje moći, svađanje, toksični odnosi

Ljudi imaju tendenciju da predstavljaju određena nezdrava ponašanja svojih najbližih kao da su ona sasvim normalna stvar ili deo njihovog karaktera. Koliko puta ste samo čuli ,,Pa ona je prosto takva” ili ,,To je tako tipično za njega”? Ponašamo se na ovaj način zato što u datom trenutku biramo da nastavimo sa tom vezom, bilo da je u pitanju prijatelj, roditelj, ili romantični partner, iako stvari i ne idu baš sjajno. Nekada prosto ne želimo da priznamo sebi da su u pitanju nezdrava ponašanja koja nikada ne bi trebalo da tolerišemo. Osobe koje su bile emocionalno zapostavljane u detinjstvu ili su rasle u porodicama u kojima su bila podsticana razna nezdrava ponašanja su mnogo više sklone opravdavanju istih nego osobe koje su rasle u zdravim sredinama. Ako su vas u detinjstvu marginalizovali, ismevali, ignorisali ili napadali onda su određena ponašanja za vas sasvim normalna i mnogo češće ćete naći izgovore za loše postupke drugih ljudi. Dakle, koja su to ponašanja koja nikada ne bi trebalo da tolerišete? 1. Manipulacija i pokazivanje moći. Kada se ispolje bilo kakva vrsta manipulacije ili pokazivanja moći, znači da postoji nezdrava ravnoteža u vezi. Neke od njih su mnogo vidljivije i očiglednije nego druge ali je pitanje, ako ste ih prepoznali, da li ih nazivate pravim imenom ili pokušavate da ih opravdate, racionalizujete ili poreknete. Svako od nas treba da preuzme odgovornost za ono što toleriše, jer bilo kakva manipulacija ili pokazivanje moći ne bi trebalo da budu deo ičijeg emotivnog života. 2. Omalovažavanje vaših...

---

### Separaciona anksioznost: šta je i kako se manifestuje

> Govorimo o tome šta je separaciona anksioznost, koji su simptomi kod dece i kod odraslih, i o najčešćim metodama lečenja.

- Published: 2020-08-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/separaciona-anksioznost-sta-je-i-kako-se-manifestuje/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, nocne more, roditeljstvo, separaciona anksioznost, strah od odvajanja, strahovi

Šta je separaciona anksioznost? Separaciona anksioznost podrazumeva preteran strah ili brigu kada je u pitanju odvajanje od doma ili od osobe za koju su dete, tinejdžer ili odrasla osoba veoma vezani. Separaciona anksioznost predstavlja normalnu fazu u razvitku deteta, i pomaže mu da spozna različite vrste veza i da razume njihovu prirodu. Obično se završava oko druge godine života kada dete počinje da shvata da, iako ne vidi roditelja, on ili ona će se vratiti u nekom trenutku. Deca koja pate od separacione anksioznosti mogu da budu preterano vezana za jednog roditelja, da odbijaju da idu na spavanje ako on ili ona nisu kraj njega, da ne žele da prespavaju kod prijatelja ili da idu na rekreativne nastave, ili da čak ne žele da budu sami u bilo kojoj prostoriji svog doma ako osoba za koju su vezani nije tu. Kod dece se neretko javljaju i fizički simptomi kada postoji čak i najmanji nagoveštaj da bi moglo doći do odvajanja poput glavobolje, muke, i povraćanja. Odrasli koji pate od separacione anksioznosti imaju problem da sami putuju, sanjaju ružne snove koji se tiču odvajanja od osobe za koju su preterano vezani, ili su previše zabrinuti za decu ili supružnika i stalno proveravaju gde su. Kada se odvoje od osobe za koju su preterano vezani, deca mogu da postanu povučena, tužna, ili da imaju problem da se koncentrišu na bilo koju aktivnost. U zavisnosti od toga o kom se uzrastu radi, osoba može da ima strah od životinja, mraka, provalnika, putovanja avionom,...

---

### Narcisi i njihovih 6 toksičnih pristupa konfliktu 

> Narcisi nisu u stanju da rešavaju konflikte i da učestvuju u diskusiji na zdrav i zreo način. Govorimo o njihovih 6 toksičnih pristupa.

- Published: 2020-08-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/narcisi-i-njihovih-6-toksicnih-pristupa-konfliktu/
- Categories: Pomoc i podrska, Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, konflikti, narcis, Narcisoidni poremećaj ličnosti, rešavanje konflikata

Osobe koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti (dalje: narcisi) nisi spremni ili nisu u stanju da rešavaju konflikte i da učestvuju u diskusiji na zdrav i zreo način. Ne mora da znači da je svako ko ne ume da pristupi konfliktima na konstruktivan način narcis, ali bilo koja osoba koja ima dobre namere obično želi da se svaka rasprava što bolje reši. Narcisi, sa druge strane, jedino žele da pobede, da dominiraju, da dobiju ono što hoće, neretko na štetu sagovornika. Mnogi ljudi nisu upoznati sa toksičnim načinima na koje narcisi pristupaju konfliktima, te se veoma lako zbune, uplaše, ili se osećaju isfrustrirano zbog toga što bivaju izmanipulisani. Stoga, u daljem tekstu ćemo se baviti tipičnim tehnikama kojima se narcis služi u konfliktnim ili sličnim društvenim situacijama. 1. Svađaju se sa lošim namerama. Kada je u pitanju neki nesporazum, osoba sa dobrim namerama će pokušati da razume sagovornika, da ga sasluša, da bude iskrena, i da proba da shvati njegovu tačku gledišta. Naravno, može da se desi da za vreme svađe neko postane previše anksiozan ili uznemiren, ali generalno uglavnom ima za cilj da se konflikt reši. Narcisi se, sa druge strane, svađaju sa lošim namerama. To znači da oni nimalo ne mare niti žele da probaju da razumeju drugu osobu. Još gore, namerno se pretvaraju da su je loše shvatili ili je prave ludom do granice apsurda. Nepošteni su i obmanjujući i neretko pokušavaju da optuže sagovornika da su on ili ona zapravo takvi. 2. Pribegavaju besmislenim argumentima da...

---

### Emocionalno zapostavljeno dete: 6 pogrešnih uverenja

> Govorimo o o tome šta znači biti emocionalno zapostavljeno dete i o 6 pogrešnih uverenja koje ima kada odraste.

- Published: 2020-08-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/emocionalno-zapostavljeno-dete-6-pogresnih-uverenja/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, emocije, emocionalno zapostavljeno dete, izražavanje emocija, posledice, posledice na odraslu osobu, potrebe

Šta znači biti emocionalno zapostavljeno dete? Ako ste rasli u porodici koja vas je emocionalno zapostavljala to znači da su vaša osećanja bila ignorisana ili odbacivana dovoljno da vas ubede da ona nisu važna. Kada ovo ubeđenje prihvatite kao dete, potpuno nesvesni da ste tako nešto usvojili, za vas ono postaje ,,istina” po kojoj živite kao odrasla osoba. Dakle, emocionalno zapostavljeno dete, kada odraste, veruje da su njegova osećanja, koja bi trebalo da ga štite, usmeravaju, povezuju sa drugim ljudima, da mu pomažu u donošenju odluka, potpuno nebitna i beznačajna. Ovakvo ubeđenje vas sprečava da gradite kvalitetne veze, da rastete kao pojedinac, i da iskoristite na pravi način prilike koje vam se ukazuju u životu. I ne samo to, ono donosi i niz pogrešnih uverenja koja diktiraju gotovo svaku vašu odluku. Koja su to pogrešna uverenja koja ste usvojili kao emocionalno zapostavljeno dete? 1. Verujete da ste drugačiji od drugih. Činjenica da je vaš život vođen lažnim uverenjima u neku ruku vas čini drugačijim od drugih. Svi ostali stalno proživljavaju čitav spektar emocija dok su vaše potisnute i svedene na minimum. Možete da imate utisak kao da ostali ljudi imaju nešto što vi nemate. Kada pogledate oko sebe, čini se da svi žive život u ,,punom koloru” dok je vaš nekako stalno siv. Ovakav pogled na svet oko vas čini da se osećate kao da ste drugačiji od ostalih, ali niste. Vaša osećanja i dalje postoje, samo što treba da ih osvestite i dovedete na površinu. 2. Preuzimate odgovornost za...

---

### Da li ste kontrolišuća osoba?

> Govorimo o tome šta znači biti kontrolišuća osoba, kada to prelazi u zlostavljanje, i nudimo savete kako da smanjite potrebu za kontrolom.

- Published: 2020-08-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/da-li-ste-kontrolisuca-osoba/
- Categories: Poremećaji
- Tags: agresija, anksioznost, Autorski clanak, kontrola, kontrolišuća osoba, zlostavljanje u vezi

Šta znači biti kontrolišuća osoba? Kontrolišuća ponašasanja uglavnom proizilaze iz osećanja straha i anksioznosti. Kada stvari deluju van kontrole prirodno je da želimo da ih kontrolišemo da bismo se osetili sigurno. Naravno, to nije uvek moguće. Stoga nas naš trud češće vodi u negativne nego u pozitivne emocije. I ne samo to - kontrolišuće ponašanje obično stvara probleme u vezama i čini da se osećamo isfrustrirano i pod stresom. Koji su to znakovi da ste kontrolišuća osoba? Želite uvek da znate šta će se desiti, kako će se desiti, i kada će se desiti; Previše planirate i uznemirite se kada se stvari ne odvijaju po vašem planu; Opsednuti ste detaljima, čak i onim nebitnim; Mislite da postoji samo jedan način da se nešto uradi; Kritični ste prema drugima; Imate previsoke standarde; Volite da donosite odluke i pravite planove da biste mogli da sprovedete stvari kako ste vi zamislili; Ne volite promene ili iznenađenja; Osećate se uplašeno ili anksiozno kada ne znate šta će da se desi, kada se stvari ne odvijaju po (vašem) planu, kada ne možete da završite započeto kako ste vi zamislili i slično; Ne verujete drugim ljudima. Kada biti kontrolišuća osoba prelazi u zlostavljanje? Kontrolišuće ponašanje prelazi u zlostavljanje onog trenutka kada nekoga terate da uradi nešto što neće. Ono može da uključuje: Fizičko zlostavljanje; Finansijsko zlostavljanje koje podrazumeva preuzimanje kontrole nad tuđim novcem; Seksualno zlostavljanje; Emocionalno zlostavljanje koje može da uključi uvrede, plašenje, pretnje i slično. Koji su znaci da je kontrolišuće ponašanje prešlo u zlostavljanje?...

---

### Tehnologija i postavljanje granica deci i tinejdžerima

> Govorimo o tome kako postaviti zdrave granice detetu kada je u pitanju tehnologija i kako uopšteno pristupiti ovom problemu.

- Published: 2020-08-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/tehnologija-i-postavljanje-granica-deci-i-tinejdzerima/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, ograničavanje tehnologije, roditeljstvo, tehnologija, tinejdžeri, vaspitavanje

Šta podrazumeva postavljanje granica? Kada se spomenu ,,granice” u okviru porodice, obično se misli na kucanje na vrata pre nego što se uđe u sobu ili na to koji su sve razgovori prikladni da se vode između roditelja i dece ili tinejdžera. Međutim, kada je u pitanju tehnologija, na ove granice se iz nekog razloga manje obraća pažnja. Već godinama roditelji se pitaju i diskutuju o tome koliko bi uvida trebalo da imaju u aktivnosti svog deteta ili tinejdžera na telefonu i u njihove razgovore sa prijateljima, a neretko i sa strancima. Da li roditelj treba da ima aplikaciju koja im dozvoljava da vide sve što njihova deca ili tinejdžeri rade i razmenjuju na telefonu? Da li bi roditelj trebalo povremeno da ,,proviri” u telefon svog deteta? Ili da li bi roditelj trebalo da traži od deteta da mu preda telefon s vremena na vreme radi ,,kontrole”? Mnogi roditelji koji su čak i pokušali sa ovakvim strategijama ne bi li postavili iole nekakve granice nisu u tome uspeli zato što deca vrlo lako umeju da se snađu na telefonima i da izbrišu bilo koji sadržaj koji ne žele da roditelji vide. Takođe, ako im se oduzme telefon, mogu lako da pristupe svojim profilima sa uređeja prijatelja. Na taj način sve ovo postaje igra ,,mačke i miša”. Nije više samo problem tehnologija, već uopšteno kontrola i postavljanja granica između roditelja i dece. Drugi problem je taj što roditelji, bez problema, daju deci, neretko i vrlo mladoj - ispod 10 godina, da...

---

### Kockanje kao bolest zavisnosti

> Govorimo o tome šta je kockanje kao bolest zavisnosti, kako se ono ispoljava, kao i koje sve posledice ima ova zavisnost na pojedinca.

- Published: 2020-08-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/kockanje-kao-bolest-zavisnosti/
- Categories: Bolesti zavisnosti
- Tags: Alkoholizam, anksioznost, Autorski clanak, Bolesti zavisnosti, Depresija, kockanje, problemi sa kockanjem, upotreba supstanci, zavisnost

Šta je kockanje kao bolest zavisnosti? Patološko kockanje može da uništi čitav jedan život. Osoba koja je sklona kockanju najverovatnije ima mnoštvo ličnih i finansijskih problema, a život kockara neretko vodi u kriminal. Patološki kockar je neko ko ne može da odoli a da ne podlegne svojoj zavisnosti, što vodi u ozbiljne posledice. Potreba za kockanjem je toliko izražena da može da se zadovolji samo tako što se osoba kocka sve više i više. Kao i sa većinom bolesti zavisnosti, osobe koje imaju problema sa kockanjem toga nisu svesne ili poriču da imaju problem sve dok ne dotaknu samo dno. Koji su simptomi kockanja kao bolesti zavisnosti? Patološki kockar obično krene sa povremenim kockanjem da bi ono prešlo u učestalo ili stalno. Kako se potreba za kockanjem povećava, tako se povećavaju i lični i finansijski problemi, a moguće i okretanje raznim kriminalnim aktivnostima. Najčešći simptomi kockanja koje pojedinac mora da ispolji, najmanje četiri u vremenskom okviru od godinu dana, da bi se njegov problem smatrao bolešću zavisnosti su: Potreba za kockanjem sa sve većim finansijskim ulaganjem da bi se postiglo željeno uzbuđenje; Osoba se oseća iritirano i nemirno ako pokuša da smanji ili da potpuno prestane da se kocka; Osoba je mnogo puta neuspešno pokušala da smanji ili da ostavi kockanje; Osoba je opsednuta kockanjem - stalno razmišlja kada i gde bi mogla da ide da se kocka kao i kako da nabavi potreban novac za kockanje; Često se kocka kada se oseća depresivno, anksiozno, krivo, misleći da će time...

---

### Kakav je temperament vašeg deteta?

> Pročitajte koje sve osobine čine temperament deteta i kako roditelj može da upozna svoje dete i prilagodi vaspitavanje njegovim osobinama.

- Published: 2020-08-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kakav-je-temperament-vaseg-deteta/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, osobine deteta, temperament, temperament deteta, vaspitavanje, vaspitavanje dece

Šta formira ličnost pojedinca? Od davnina se vodi polemika o uticaju sredine i nasleđa na formiranje ličnosti pojedinca. Jedan od pristupa pomenutoj problematici jeste i izučavanje temperamenta deteta. Naime dva teoretičara, A. Tomas i S. Chess, su se sedamdesetih godina prošlog veka intenzivno bavili ovom temom. Oni su tvrdili da postoje devet osobina temperamenta sa kojima se svako dete rađa. Stoga bi zadatak roditelja bio da bolje upoznaju temperament svog deteta kako bi prilagodili vaspitne metode njegovim osobinama. Osobine koji pomenuti teoretičari navode su: intenzitet emocionalne reakcije, upornost, kvalitet raspoloženja, perceptivnost pažnje, čulna osetljivost, nivo aktivnosti, ritmičnost, adaptibilnost i inicijalna reacija ka i od. Intenzitet emocionalne reakcije Intenzitet emocionalne reakcije podrazumeva da neka deca burno reaguju na događaje, odnosno da intenzivno proživljavaju osećanja tuge, sreće, besa. Takva deca glasno plaču kada su tužna, protestvuju kad su besna, a zarazno se smeju kada su vesela. Za ovu decu, uvek znate kako se osećaju. Sa druge strane ima dece koja su povučena i ćutljiva i za koju se često pitate šta misle i kako se osećaju. Upornost Suprotno od upornosti je lako odustajanje. Ovo podrazumeva da su neka deca veoma istrajna u svojim naumima ili postavljenim ciljevima i da ne odustaju čak i kada ne uspeju. Veoma ih je teško sprečiti u onome što su naumili. Sa druge strane imamo decu koja se lako povlače i odustaju ukoliko naiđu na prepreku. Ipak ona ne uspevaju da istraju po svaku cenu u svojim naumima i lako ih je ubediti da prestanu da rade...

---

### Alkoholizam: simptomi i posledice

> Govorimo o tome šta je alkoholizam, kako ga prepoznati, koje su posledice koje ostavlja na organizam, i koje korake preduzeti ka izlečenju.

- Published: 2020-08-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/alkoholizam-simptomi-i-posledice/
- Categories: Bolesti zavisnosti, Pomoc i podrska
- Tags: alkohol, Alkoholizam, Autorski clanak, Bolesti zavisnosti, lečenje, odvikavanje, zavisnost

Šta je alkoholizam? Alkohol se često koristi za slavlja, da se osoba opusti, u druženjima, i slično. Međutim, kada osoba previše pije, ili koristi alkoholna pića da bi se nosila ili izbegla probleme, to može da izazove fizičke i psihološke posledice. Stoga, alkoholizam se odnosi na problematično konzumiranje alkoholnih pića i ostavlja ozbiljne posledice na organizam. S obzirom da je upotreba alkohola široko rasprostranjena, najbolji način da se identifikuje problem je da se proceni da li njegova konzumacija negativno utiče na poslovni i privatni život pojedinca, ili da li uzrokuje probleme u školi za mlađe generacije. Piće može da bude problem ako stvara poteškoće u međuljudskim odnosima kada su u pitanju porodica i prijatelji i ako odvlači osobu od aktivnosti koje voli. Godište, istorija alkoholizma u porodici, i to koliko često osoba konzumira alkohol su činjenice koje se uzimaju u obzir pri proceni nečijeg odnosa sa alkoholom. Problem sa alkoholom je generalno veoma rasprostranjen u svim kulturama i nacionalnostima i češći je kod muškaraca nego kod žena. Koji su simptomi alkoholizma? Alkoholizam se smatra problematičnim ako se osoba našla u dve ili više od sledećih situacija u periodu od 12 meseci: Pije više ili češće nego ranije; Stalno želi ili pokušava da pije manje ali ne uspeva; Provodi dosta vremena konzumirajući alkohol i posle oporavljajući se od njega; Oseća veliku potrebu za alkoholom; Ne uspeva da se posveti poslu, školi ili domaćinstvu zbog dejstva alkohola; Nastavlja da pije iako to stvara probleme sa porodicom i prijateljima; Daje prednost alkoholu tako...

---

### Mentalna zaostalost

> Govorimo o tome šta je mentalna zaostalost, koji su uzroci za nastanak ovog poremećaja kao i koje sve terapije uključuje.

- Published: 2020-08-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji-psihickog-razvoja/mentalna-zaostalost/
- Categories: Poremecaji psihičkog razvoja
- Tags: Autorski clanak, mentalna zaostalost, stepen mentalne zaostalosti, stručna procena mentalne zaostalosti

Šta podrazumeva mentalna zaostalost? Mentalna zaostalost je poremećaj koji karakteriše manjak veština neophodnih za svakodnevno nezavisno življenje i funkcionisanje kao i intelektualna funkcija koja je ispod proseka. Ovaj poremećaj počinje u razvojnom periodu pojedinca. Opšte mentalne sposobnosti koje se ispituju da bi se utvrdila eventualna mentalna zaostalost su rezonovanje, rešavanje problema, planiranje, apstraktno razmišljanje, rasuđivanje, sposobnost učenja kroz instrukcije i iskustvo, i praktično razumevanje. Ove sposobnosti meri stručnjak za mentalno zdravlje kroz posebno napravljene testove inteligencije. Osobe sa mentalnom zaostalošću mogu da imaju problema i sa veštinama neophodnim za svakodnevno funkcionisanje kao što su komunikacija, društveno učestvovanje i nezavisno funkcionisanje bez stalne pomoći. Ranije se mentalna zaostalost merila testom inteligencije, dok se danas više gleda koliko pojedinac može da odgovori na potrebe svakodnevnog života u odnosu na svoje vršnjake. Stepen mentalne zaostalosti može da bude blag, umeren, ozbiljan, i veoma ozbiljan. Obrazovanje, profesionalno unapređivanje, podrška porodice i individualne karakterne crte kao što su motivacija i ličnost mogu značajno da pomognu pojedincu sa mentalnom zaostalošću da odgovori na izazove svakodnevnog života. Druga ponašanja koja su karakteristična za mentalnu zaostalost ali ne spadaju u kriterijume za dijagnostikovanje ovog poremećaja uključuju agresiju, impulsivnost, naivnost, pasivnost, sklonost ka samopovređivanju, tvrdoglavost, nisko samopouzdanje, nizak prag tolerancije i visok rizik od samoubistva. Nije neobično da osobe koje pate od mentalne zaostalosti imaju još neki mentalni, neuro-razvojni, zdravstveni ili fizički poremećaj. Na primer, ostali mentalni poremećaji i epilepsija su tri do četiri puta učestaliji kod osoba sa mentalnom zaostalošću u poređenju sa opštom populacijom. Ako je genetski...

---

### Zlostavljanje dece: kako ga prepoznati i reagovati

> Govorimo o tome šta podrazumeva zlostavljanje dece, koji su sve uzroci za to, kako ga prepoznati i reagovati na pravilan način.

- Published: 2020-08-16
- Modified: 2024-05-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/zlostavljanje-dece-kako-ga-prepoznati-i-reagovati/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: alkohol, Autorski clanak, Depresija, droga, emocionalno zlostavljanje, emotivna ucena, fizičko zlostavljanje, samoubistvo, seksualno zlostavljanje, verbalno zlostavljanje, zlostavljanje, zlostavljanje dece

Šta podrazumeva zlostavljanje dece? Zlostavljanje dece može da bude fizičko, verbalno, ili seksualno. Pored ovoga, domaćinstva u kojem članovi pate od alkoholizma, konzumiranja supstanci, problema sa kontrolom besa, neretko imaju slučajeve zanemarivanja dece što takođe spada u zlostavljanje. Posledice zlostavljanja deteta su manje ili veće povrede, a nekada čak i smrt. Neka deca nisu ni svesna da su žrtve. Zlostavljanje dece je nažalost veoma rasprostranjeno i dešava se u svim kulturama i nacionalnostima. Fizično zlostavljanje podrazumeva da se dete tuče, neretko i do lomljenja kostiju, da mu se nanose opekotine, i slično. Verbalno zlostavljanje obuhvata ucenjivanje deteta ili pretnju fizičkim i/ili seksualnim nasiljem. Emocionalna trauma je u svakom slučaju prisutna u svakom od ovih vrsta zlostavljanja. Kada je u pitanju seksualno zlostavljanje, ono podrazumeva namerno izlaganje maloletnog deteta seksualnim aktivnostima koje dete ne može da razume ili da na to svesno pristane, kao na primer neprimerno dodirivanje detetovih intimnih delova, pokazivanje intimnih delova detetu, seksualni akt, kao i bilo koja druga vrsta egzibicionizma, voajerizma, ili izlaganja pornografiji. Zanemarivanje deteta se dešava kada staratelj nije u stanju ili se namerno ne brine o detetovim osnovnim potrebama i o njegovom blagostanju. Ovo može da uključuje fizičko zanemarivanje kada na primer staratelj lišava dete hrane, odeće, krova nad glavom i ostalih bazičnih potreba. Emocionalno zanemarivanje podrazumeva uskraćivanje ljubavi, osećaja sigurnosti i privrženosti. Medicinsko zanemarivanje je situacija u kojoj je dete lišeno medicinske pomoći ili redovnih kontrola koje su neophodne za njegov pravilan i zdrav rast i razvoj. Koji su simptomi zlostavljanja? Nije uvek...

---

### Disocijativni poremećaj ličnosti

> Govorimo o tome šta je disocijativni poremećaj ličnosti, koje su njegove odlike, zašto se javlja, kao i o tome kako se najuspešnije leči.

- Published: 2020-08-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/disocijativni-poremecaj-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, Depresija, disocijativni poremećaj ličnosti, poremećaj višestruke ličnosti, više identiteta

Šta je disocijativni poremećaj ličnosti? Disocijativni poremećaj ličnosti, ranije poznatiji pod nazivom Poremećaj višestruke ličnosti, je karakterističan po tome što se identitet jedne osobe ,,deli” na dve ili više veoma različitih ličnosti. Naime, disocijativni poremećaj ličnosti je retko stanje koje podrazumeva da dva ili više veoma različita identiteta koegzistiraju i preuzimaju kontrolu naizmenično u jednoj osobi. Disocijativni poremećaj ličnosti se zvao Poremećaj višestruke ličnosti do 1994. godine kada je promenjeno ime da bi se bolje razumela sama priroda stanja. Naime, razlog za to je bio da se istakne da se radi o fragmentaciji ili podeli identiteta, a ne o razvijanju različitih ličnosti unutar iste osobe. Disocijativni poremećaj ličnosti implicira da nije moguće integrisati različite aspekte identiteta i memorije i svesti ih na jednu osobu. Obično, primarni identitet osobe nosi njeno ime i uglavnom je pasivan, zavistan, oseća krivicu i depresivan. Osoba može da iskusi svako od stanja koje je u tom trenutku ,,u kontroli" kao nekoga ko ima svoju istoriju, identitet, sliku o samom sebi. Kada osoba promeni stanje, menja se i ime, godište, nekada čak i pol, vokabular, znanje opšte kulture i dominantne crte ličnosti - često u kontrastu sa primarnim identitetom. Određene situacije ili stresori mogu da budu uzroci tome da različiti identiteti izađu na površinu. Takođe, identiteti između sebe mogu da poriču stanje onog drugog, da budu kritični jedan prema drugome, ili da budu u otvorenom konfliktu. U nekim kulturama, disocijativni poremećaj ličnosti se povezuje sa tim da je osoba ,,zaposednuta” i samim tim su deo kulturnog...

---

### Socijalni anksiozni poremećaj

> Govorimo o tome šta je socijalni anksiozni poremećaj, koje su njegove karakteristike i simptomi, kao i najuspešnije metode lečenja.

- Published: 2020-08-13
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/socijalni-anksiozni-poremecaj/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, društvene situacije, nelagoda, socijalna fobija, socijalni anksiozni poremećaj, Strah

Šta je socijalni anksiozni poremećaj? Socijalni anksiozni poremećaj, ranije poznat kao socijalna fobija, je poremećaj za koji je karakteristična prevelika anksioznost i strah nekada do nivoa užasa u svakodnevnim društvenim situacijama. Osobe koje pate od socijalnog anksioznog poremećaja imaju stalan, intenzivan i hroničan strah od toga da ih neko posmatra ili sudi o njima i osećaju se posramljeno ili uniženo zbog svega što urade. Njihov strah može da bude toliko jak da negativno utiče na posao, školu ili druge aktivnosti. Često brinu danima ili nedeljama unapred ako znaju da će se naći u nekoj društvenoj situaciji. Dodatno, neretko imaju nisko samopouzdanje, a nekada pate i od depresije. Socijalni anksiozni poremećaj može da bude ograničen samo na jedan tip situacije kao što je na primer strah od javnog govorenja ili osoba može da se oseća loše kada je uopšte zajedno sa drugim ljudima. Ako se ne leči, socijalna fobija može da ima ozbiljne posledice, kao na primer, da sprečava osobu da obavlja svakodnevne aktivnosti, da ide na posao ili u školu i da sklapa prijateljstva. Kako se ispoljava socijalni anksiozni poremećaj? Fizički simptomi uključuju znojenje, crvenilo u licu, tremor, osećaj mučnine i probleme sa govorom. Pošto su ovi fizički simptomi veoma vidljivi i drugim ljudima, to osobama koje pate od socijalnog anksioznog poremećaja samo povećava osećaj nelagode, izaziva dodatan strah i time stvara začarani krug. Što se više osoba brine da će joj se ispoljiti fizički simptomi, to je veća verovatnoća da hoće. Neretko postoji više osoba sa socijalnim anksioznim poremećajem...

---

### Insomnija: uzroci i lečenje 

> Govorimo o tome šta je insomnija, koji su najčešći oblici insomnije, koji su njeni simptomi, kao i koji su načini na koje se ona tretira.

- Published: 2020-08-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/insomnija-uzroci-i-lecenje/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, hronična neispavanost, insomnija, loš san, nesanica, umor

Šta je insomnija? Insomnija je poremećaj koji podrazumeva neadekvatan ili loš san jer osoba ima problema da zaspi, prečesto se budi u toku noći, budi se previše rano, ili sam san nije dovoljno kvalitetan. Da bi se insomnija dijagnostikovala, simptomi moraju da budu prisutni najmanje tri noći nedeljno i da traju barem oko mesec dana. Dodatno, oni moraju da doprinose tome da se osoba u toku dana oseća iscrpljeno, da ima lošu koncentraciju, i da se ne oseća odmorno i naspavano prilikom buđenja. Insomnija se ne definiše po tome koliko sati neko spava ili koliko dugo je osobi potrebno da zaspi. Svakome od nas je potrebno više ili manje sna, stoga je glavni pokazatelj insomnije loše funkcionisanje u toku dana kao rezultat lošeg spavanja. Kako se može klasifikovati inomnija? Insomnija se može klasifikovati kao epizodična (ili situaciona), stalna i povremena. Ako je epizodična može da traje od jednog do tri meseca. Uglavnom je povezana sa stresnim životnim događajima. Ako traje više od tri meseca znači da je stalna, a u slučaju da se vam se dese dve ili više epizoda u toku godine onda se smatra povremenom. Insomnija se može javiti u bilo kom životnom dobu, ali najčešće se prve epizode dešavaju u dvadesetim. Kod žena se može javiti kao posledica menopauze zajedno sa drugim simptomima. Češća je kod starijih odraslih. Tegobe sa spavanjem mogu da se dese i deci i adolescentima ali mnogo ređe i uglavnom su posledice neredovne rutine kada je u pitanju odlazak u krevet. Međutim, nije...

---

### Post-traumatski stresni poremećaj

> Govorimo o tome šta je post-traumatski stresni poremećaj, kako i zašto se javlja, koji su simptomi i najbolje metode za izlečenje.

- Published: 2020-08-11
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/post-traumatski-stresni-poremecaj/post-traumatski-stresni-poremecaj/
- Categories: Pomoc i podrska, Post-traumatski stresni poremećaj
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, post-traumatski stresni poremećaj, Strah, stres, trauma

Šta je post-traumatski stresni poremećaj? Post-traumatski stresni poremećaj se povezuje sa traumom ili stresom koje osoba razvija nakon što je bila izložena nekom događaju tokom kojeg joj je pretila smrt ili ozbiljne fizičke ozlede. Osobe koje najčešće pate od post-traumatskog stresnog poremećaja su vojna lica, spasilačke ekipe, oni koji su preživeli bombardovanja, pucnjave, nasilje, silovanje ili slično. Porodica žrtve takođe može da razvije simptome post-traumatskog stresnog poremećaja proživljavajući nemile događaje zajedno sa bliskom osobom. Post-traumatski stresni poremećaj može da se desi u bilo kom dobu i češći je kod žena nego kod mušaraca. Neretko je praćen depresijom, korišćenjem supstanci i različitim anksioznim poremećajima. Ako se uoči na vreme može se veoma uspešno lečiti. Ako se simptomi pojave neposredno nakon traumatičnog događaja i traju oko mesec dana, onda možemo govoriti o akutnom stresnom poremećaju. Post-traumatski stresni poremećaj se dijagnostikuje ako simptomi traju više od mesec dana. Nekada može da se desi da se post-traumatski stresni poremećaj javi i nakon 6 meseci ili više od izloženosti traumatičnom događaju. Koji su simptomi post-traumatskog stresnog poremećaja? Osobe koje imaju post-traumatski stresni poremećaj mogu da imaju flešbekove, emotivnu otupelost, probleme sa spavanjem, anksioznost, osećaj krivice, tuge, iritabilnost, napade besa, i slično. Mnoge osobe koje imaju post-traumatski stresni poremećaj pokušavaju da izbegnu situacije koje ih podsećaju na ono što se desilo. Simptomi koji su vezani za stalno proživljavanje traumatičnog događaja: Loši snovi ili uznemirujuća sećanja o događaju; Flešbekovi; Gubljenje kontakta sa realnošću; Proživljavanje intenzivnih emocija kada se osoba seti događaja; Proživljavanje intenzivnih fizičkih simptoma kada se...

---

### Depresija i samoubistvo

> Govorimo o tome kako depresija vodi u samoubistvo, koji su najčešći razlozi za to, i šta osoba može da uradi kako bi se osećala bolje.

- Published: 2020-08-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/depresija-i-samoubistvo/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, Depresija, oduzeti sebi život, pokušaj samoubistva, samoubistvo

Kako depresija vodi u samoubistvo? Većina samoubistava je povezana sa nekom formom psihičkog oboljenja, uglavnom depresijom, i što je depresija teža, veći je rizik za samoubistvo. Mnogi ljudi imaju misli o samoubistvu nekada u životu, obično u teškim životnim trenucima. Međutim, ono što ih odvrati od njih je pomisao na ono što bi oni i njihovi voljeni izgubili. Depresija, po svojoj prirodi, je takva da menja ovo razmišljanje na taj način da oni koji pate ne vide izlaz iz njihovog trenutnog stanja i ne vide kako bi njihov život ikada postao bolji. Osobe koje pate od depresije posmatraju ne svoju trenutnu situaciju već razmišljaju i o svim nemilim događajima iz prošlosti, o svemu što su uradili ,,pogrešno”, što su izgubili, svim lošim događajim iz detinjstva, i sve ovo ih dodatno vuče u negativnu fazu. Pritom, depresija pogoršava percepciju bola svih tih događaja. Zbog toga su depresivne osobe više sklone da vide samoubistvo kao jedini način da prekinu patnju i psihološku bol. Koliko depresivnih ljudi izvrši samoubistvo? Prema statistici, 2% ljudi koji su ikada bili lečeni od depresije oduzme sebi život. Među ljudima koji su hospitalizovani zbog teške depresije, procenat ljudi koji izvrše samoubistvo je duplo veći, oko 4%. Kada su u pitanju osobe koje su već pokušale da izvrše samoubistvo, oko 6% pre ili kasnije oduzmu sebi život. 60% ljudi koji se ubiju imaju nekakvu vrstu poremećaja koji može da se leči, dok mlađe osobe koje dignu ruku na sebe neretko imaju problema sa nekom vrstom zavisnosti od supstanci. Stresni...

---

### Shizofrenija: Kako se manifestuje i tretira 

> Govorimo o tome šta je shizofrenija, koji su simptomi shizofrenije, kao i to koja je najbolja terapija za ovu vrstu oboljenja.

- Published: 2020-08-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/shizofrenija-kako-se-manifestuje-i-tretira/
- Categories: Shizofrenija i psihoze
- Tags: Autorski clanak, halucinacije, kako se tretira shizofrenija, shizofrenija, simptomi shizofrenije

Šta je shizofrenija? Shizofrenija je ozbiljno hronično mentalno oboljenje koje utiče na misli i postupke osobe, koje, ako se ne leči, može da izazove i psihoze. Istraživanja kažu da shizofrenija pogađa oko 1% svetske populacije. Osobe koje boluju od shizofrenije imaju halucijancije, neorganizovane misli, i sklone su lažnim i paranoidnim uverenjima. Svi ovi simptomi čine da obolela osoba postane plašljiva, povučena, ili da je prosto veoma teško da se bude u komunikaciji sa njom. Zbog toga shizofrenija utiče ne samo na obolelog već i na njihove familije. Mnoge osobe koje pate od shizofrenije imaju problema da se zaposle ili da žive samostalno. Međutim, ako se bolest primeti rano, uz odgovarajuću terapiju, obolela osoba može da ima produktivan i ispunjujuć život. Koga shizofrenija pogađa? Shizofrenija pogađa podjednako muškarce i žene i uglavnom se takođe podjednako javlja u svim etničkim grupama u svetu. Razlika je u tome kada se pojavljuju simptomi. Na primer, muškarci imaju simptome koji se manifestuju u mlađem dobu, između 21. i 25. godine. Žene se uglavnom dijagnostikuju između 25. i 30. , ili posle 45. godine. Shizofrenija se retko javlja kod dece ali se sve više obraća pažnja na rane simptome shizofrenije. Prvi znaci shizofrenije kod adolescenata mogu da budu povlačenje od vršnjaka, slabije ocene, problemi sa spavanjem, iritabilnost, međutim, ovo su ujedno i česte pojave u pubertetu, te svi ovi simptomi ne moraju da ukazuju na shizofreniju. Koji su simptomi shizofrenije? Simptomi shizofrenije su klasifikovani kao pozitivni i negativni. Postoje takođe i kognitivni simptomi koje je teže...

---

### Paranoični poremećaj ličnosti

> Govorimo o tome šta je paranoidni poremećaj ličnosti, koje su njegove odlike, kako se najbolje leči i kako pomoći osobi koja pati od paranoje.

- Published: 2020-08-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/paranoicni-poremecaj-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, paranoičnost, paranoidni poremećaj ličnosti, paranoja, preterani strah

Šta je paranoidni poremećaj ličnosti? Paranoidni poremećaj ličnosti podrazumeva ekstremno nepoverenje i sumnju. Osobe koje pate od paranoidnog poremećaja ličnosti uglavnom ne veruju nikome i često veoma loše prosuđuju situacije i druge ljude tako što vide loše namere u svemu što oni izgovore ili urade. Osobe koje su paranoične su ubeđene da drugi predstavljaju pretnju, da žele da im naude, da ih izdaju ili iskoriste. Osobe koje pate od paranoidnog poremećaja ličnosti nemaju jasan i dobar odnos sa realnošću niti žele da priznaju da imaju negativne emocije prema drugim ljudima. Nepoverenje koje osećaju prema drugima je toliko jako da oni čak ni ne žele da podele sa nekim kako se osećaju iz straha da će ih ta osoba izdati ili kasnije iskoristiti te informacije protiv njih. Tako ulaze u začarani krug. Koji su simptomi paranoidnog poremećaja ličnosti? Stalno nepoverenje i sumnja, bez konkretnih dokaza, da će ih drugi povrediti, prevariti, ili zloupotrebiti; Stalno su zaokupljeni time da li su njihovi prijatelji ili kolege dovoljno lojalni i vredni poverenja; Ne žele da se povere nikome iz straha da će bilo koja informacija biti iskorišćena protiv njih u nekom trenutku; Stalno tumače potpuno bezopasne znakove ili događaje kao preteće; Sve shvataju kao uvredu; Svaki komentar doživljavaju kao atak na njihovu ličnost ili reputaciju i neretko odgovaraju na njih neprijatnim tonom; Često, bez ikakvih motiva, sumnjaju u vernost supružnika ili romantičnog partnera. Koji su uzroci paranoidnog poremećaja ličnosti? Paranoidni poremećaj ličnosti se uglavnom prvobitno javlja u detinjstvu i adolescenciji. Osobe koje pate od...

---

### Noćne more: Zašto se javljaju i šta učiniti povodom toga? 

> Govorimo o tome šta su noćne more, zašto se i kada javljaju, kao i o nekoliko saveta koje biste mogli da primenite ne bi li ste ih se rešili.

- Published: 2020-08-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/nocne-more-zasto-se-javljaju-i-sta-uciniti-povodom-toga/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, horor snovi, nocne more, poremećaj spavanja, snovi

Šta su noćne more i zašto se javljaju? Nekada su noćne more samo loš san - prosto, izolovan slučaj koji je podstaknut nekim nesrećnim iskustvom osobe koja sanja. Međutim, noćne more neretko vode u strah koji ide do nivoa užasa, uzrok su toga da se osoba probudi u sred noći i da ne može opet da zaspi, a ponekad vode i u nesanicu, poremećaj sna, i pojavu anksioznost u toku dana. Normalno ljudi sanjaju više od dva sata svake noći, dok se noćne more dešavaju u kasnijim časovima REM faze sna. Osoba se budi u sred noći i veoma dobro se seća svih grozota koje je sanjala. Neki naučnici tvrde da su loši snovi na neki način ,,probe” gde ljudi gledaju da savladaju potencijalne negativne situacije koje bi mogle da im se dese u životu, dok ostali tvrde kako ljudi zapravo proživljavaju iznova uznemirujuće događaje koji su se desili tokom dana. U svakom slučaju, većina noćnih mora je vezana za stres. Međutim, ako noćne more postanu česte, onda se govori o Poremećaju noćnih mora koji se ranije zvao Anksiozni poremećaj sna. Noćne more su češće kod ženske populacije nego kod muške i obično počinju oko desete godine života. Uglavnom deca i adolescenti pate više i češće od noćnih mora nego odrasle osobe. Koji su simptomi Poremećaja noćnih mora iliti Anksioznog poremećaja sna? Stalno ponavljanje snova u kojima pokušavate da izbegnete neku opasnost, da se borite za preživljavanje, sigurnost, ili fizički integritet se uglavnom dešavaju u drugom delu sna. Najčešći simptomi...

---

### Patološki lažov: 6 karakteristika

> Govorimo o tome šta je patološko laganje, koje su karakteristike patološkog lažova, kako ih prepoznati i ne podleći njihovim lažima.

- Published: 2020-08-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/patoloski-lazov-6-karakteristika/
- Categories: Pomoc i podrska, Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, laganje, manipulacija, patološki lažov, patološko laganje, poremećaj ličnosti

Šta je patološko laganje? Da li ste nekada komunicirali sa osobom za koju se čini da živi u svetu mašte gde sve što govori deluje lažno ili preterano? Da li ste nekada imali iskustvo sa nekim ko stalno deluje misteriozno i sve što kaže se nikada ne ostvari? Ako je vaš odgovor ,,da”, onda ste možda imali posla sa sociopatom, osobom sa narcisoidnim poremećajem ličnosti ili sa osobom koja je patološki lažov. Patološko laganje se definiše kao učestalo i preterano laganje često bez nekog očiglednog razloga ili cilja. Ono negativno utiče na mnoge ljude koji su često nesvesni psihološke nestabilnosti ili poremećaja ličnosti osobe prekoputa njih. Patološki lažovi nemaju svest o posledicama njihovih laži niti strah da će možda da budu razotkriveni. Mogućnost da će njihov privatan, poslovni ili društveni život da bude upropašćen zbog njihovih laži ih nimalo ne brine jer ne uzimaju tu opciju u obzir. Nemaju osećanja stida, srama, ili kajanja. Gde se najčešće javlja patološko laganje? Patološko laganje je spontano i neplanirano. Često je jedan od karakteristika ili simptoma nekih drugih poremećaja kao što su na primer sociopatija, granični poremećaj ličnosti, narcisoidni poremećaj ličnosti, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, opozicioni prkosni poremećaj, i slično. Takođe, patološko laganje može da se javi i kod osoba koje poseduju određene crte ličnosti, tačnije koje su sklone egoizmu, sebičnosti, opsesivnim i kontrolišućim ponašanja, agresiji, ljubomori, manipulativnim ponašanjima, niskom samopouzdanju, društveno su neprihvaćene, sklone su besu, i slično. Bitno je imati na umu da patološki lažovi ne mogu da kontrolišu svoju potrebu...

---

### Emotivno nedostupan roditelj: Posledice na decu

> Govorimo o tome koje sve posledice na dete može da ima emotivno nestabilan i nedostupan roditelj kao i koje su njihove odlike.

- Published: 2020-08-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/emotivno-nedostupan-roditelj-posledice-na-decu/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, emotivne posledice, emotivno nedostupan roditelj, emotivno nestabilan roditelj, odrastanje, roditeljstvo

Šta znači biti emotivno nedostupan roditelj? Roditelji koji su emotivno nestabilni i nedostupni su često nezreli i oni sami imaju nekih psiholoških problema koji najverovatnije potiču još od njihovog detinjstva. Zbog toga nemaju kapaciteta da budu tu za svoju decu kada im je potrebna emotivna i psihološka podrška. Kao rezultat sopstvenih nerešenih problema roditelji koji su emotivno nedostupni uglavnom imaju tendenciju da odbijaju svoju decu, da su egocentrični, da pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti, i slično. Ovakva ponašanja teraju njihovu decu da odrastu previše brzo i da postanu emotivno nezavisni pre nego što dođe pravo vreme za to. Roditelj se i dalje ponaša po svom obrascu, dok dete tone sve dublje i dublje u očaj. Zato ovakva deca polako odrastaju u osobe kojima su očajnički potrebni ljubav, sigurnost i nežnost koju nikada nisu dobili od svojih roditelja. Koji su simptomi emotivno nedostupnog roditelja? Roditelji koji su emotivno nedostupni i nezreli su često veoma nefleksibilni u svojim stavovima i postupcima, imaju veoma nizak prag tolerancije, emotivno su nestabilni i neretko i agresivni, ne poštuju lične granice, imaju nestabile romantične veze, uvek traže pažnju, i ostalo. Zbog svega ovoga, njihova deca rastu u tinejdžere ili mlade odrasle ljudi koji imaju ozbiljnih problema u životu. Bitno je napomenuti da se neće desiti da svako dete koje raste sa emotivno nedostupnim roditeljem postane na neki način problematično. Naprotiv, neka deca prepoznaju na vreme da nešto nije u redu sa njihovim roditeljima, i postanu mnogo bolji ljudi nego što su to njihovi roditelji ikada bili....

---

### Psihoterapija: 5 znakova da vam je potrebna 

> Govorimo o tome šta je psihoterapija, šta ona podrazumeva, kako bilo koja osoba može da ima koristi od terapije, kao i o 5 znakova da vam je potrebna.

- Published: 2020-08-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/psihoterapija-5-znakova-da-vam-je-potrebna/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, pomoc, potražiti pomoć, psihoterapeut, psihoterapija, terapeut, terapija

Šta je psihoterapija? Psihoterapija, poznata pod nazivom terapija razgovorom, je proces fokusiran na izlečenje i/ili učenje konstruktivnih načina da se nosimo sa problemima ili svakodnevnim izazovima. Veoma je korisna kada prolazimo kroz težak period u životu koji podrazumeva ogroman stres, kao na primer kod velikih promena na poslu ili u privatnom životu (razvod, rođenje deteta, smrt bliske osobe, i slično). Generalno se psihoterapija preporučuje u slučaju da ste se našli u situaciji za koju prosto osećate da prevazilazi vaše kapacitete, i spada u zdrave načine pristupanja istoj. Čak i ako nemate nekih konkretnih problema, već želite da živite kvalitetnije i da ovladate različitim životnim veštima, psihoterapija je pravi izbor za to. Trajanje psihoterapije zavisi od toga sa kojim se ciljem javite vašem psihoterapeutu. Neke od najčešćih problema zbog kojih se ljudi obraćaju za pomoć su uglavnom depresija, različite vrste i stepeni anksioznosti, bipolarni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, poremećaji pažnje, i drugi. Neke od njih se leče kombinacijom psihoterapije i lekova. Za vreme seansi, vaš psihoterapeut će raditi na tome da zajedno sa vama razume uzrok vaših problema i stresova, i pomoći će vam da ovladate zdravim metodama i tehnikama u rešavanju istih. S druge strane, u slučaju da su u pitanju poremećaji koji se ne mogu u potpunosti izlečiti, naučićete kako da ih držite pod kontrolom i da ipak vodite jedan ispunjen i kvalitetan život. Kako da znate da vam je potrebna psihoterapija? 1. Problem koji imate vas ometa u svakovnevnim aktivnostima. Bilo da je u pitanju depresija, anksioznost, manija, ili...

---

### Zavisnost u odnosima i kako je prepoznati

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je zavisnost u odnosima, koje su odlike osoba koje imaju problema zavisnošću i kako im pomoći.

- Published: 2020-08-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zavisnost-u-odnosima-i-kako-je-prepoznati/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, kontrola, zavisnost, zavisnost od odnosa, zavisnost od veze

Šta je zavisnost u vezi? Zavisnost u vezi je okrakterisana kao nesposobnost osobe da bude funkcionalna sem ako joj njen partner ne pruža dovoljnu emotivnu podršku i/ili podršku koja se tiče njenog samopouzdanja i samopoštovanja. Ova vrsta odnosa je na neki način začarani krug, jer, zbog podrške koju ,,mora” da primi, njeno zavisno ponašanje postaje sve jače. Reč ,,zavisnost” postoji već duže vreme i u početku se koristila u kontekstu alkoholizma, sve dok stručnjaci nisu primetili da može da se primeti na mnogo širi spektar poremećaja. Otkrili su na primer da čak ako ste rasli u disfunkcionalnoj porodici ili ste imali bolesnog roditelja, to takođe može da vodi u neku vrstu zavisnosti. Kako da prepoznaš vezu u kojoj postoji zavisnost? Da li usmeravaš svu svoju energiju da bi ispunio/ispunila očekivanja svog patnera? Da li se osećaš kao da si na neki način zarobljen/zarobljena u svojoj vezi? Da li osećaš kao da samo ti moraš stalno da praviš kompromise i da se ,,žrtvuješ” da bi se ta veza održala funkcionalnom? Ako da, možda si u zavisnoj vezi. Još jedan znak zavisnosti je preterana briga kada neko drugi ima problem koja ide do te mere da osoba potpuno zaboravi na sebe i na svoje potrebe. Koji su to simptomi zavisnosti u odnosima? Imajte na umu da ne morate da posedujete sve od sledećih karakteristika da biste patili od zavisnosti. 1. Nisko samopouzdanje. Stalan osećaj da niste dovoljno dobri ili upoređivanje sebe sa drugim su znaci niskog samopouzdanja i samopoštovanja. Postoji jedan paradoks...

---

### Suicidne misli: Kako ih prepoznati i pomoći

> Govorimo o tome šta su suicidne misli, kada i zašto se javljaju, kao i o tome koja su najbolja rešenja za ovakvu vrstu problema.

- Published: 2020-08-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/suicidne-misli-kako-ih-prepoznati-i-pomoci/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, misli o samoubistvu, prevencija, samoubistvo, suicid, suicidne misli

Ako vas opsedaju suicidne misli, prva stvar koju treba da znate je da, većina ljudi koja je pokušala da počini samoubistvo i u tome nije uspela, osećala je zahvalnost što se sve odigralo drugačije nego što su planirali. Neke od misli koje se najčešće javljaju pre nego što osoba počne da razmišlja o suicidu su: Samo želim da pobegnem od ove patnje. Nemam drugu opciju. Ja sam grozna osoba i ne zaslužujem da živim. Izdao/izdala sam najmilije. Mojim najdražim bi bilo bolje bez mene. Želim da moji najbliži znaju koliko se loše osećam. Želim da moji najbliži znaju koliko su učinili da se osećam loše. Odakle zapravo potiču suicidne misli? Suicidne misli ne znače uvek da osoba želi da umre. Ona želi da se oseća bolje ali ne zna kako i često veruje da se situacija u kojoj se nalazi i koja je čini da bude u očajnom stanju nikada neće niti može promeniti. Dakle, suicidne misli mogu biti sinonim i za ,,Osećam se posramljeno, samo, bespomoćno, depresivno, krivo, uplašeno”. One podsećaju čoveka da imaju kontrolu nad svojim životom u trenucima kada se osećaju prestravljeno i van svake kontrole. Dakle, suicidne misli su na neki način mehanizam odbrane koji osobu čine da se ona oseća sigurnom. Neretko se dešava da roditelji nisu naučili svoju decu drugim mehanizmima odbrane kao ni tome šta je emotivna briga o samom sebi. Zbog toga često ljudi pribegavaju negiranju, besu, alkoholu, drogi, nasilju. Koja stanja mogu da izazovu suicidne misli? Veliki faktor rizika za suicid...

---

### 6 načina da postanete mentalno jači

> Govorimo o tome šta je rezilijentnost, kako se ponašaju mentalno jake osobe, i nudimo 6 saveta kako možete da postanete rezilijentniji.

- Published: 2020-08-01
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/6-nacina-da-postanete-mentalno-jaci/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, Depresija, otpornost, prevazilaženje, rezilijentnost, teške životne situacije

Čemu služi rezilijentnost? Iza izreke ,,Ono što nas ne ubije, ojača nas” stoji ideja da su prepreke tu kako bi nas podstakle na lični rast i razvoj. Najteži deo svega toga je zapravo preuzeti korake da bismo se suočili sa problemima i na neki način ih prevazišli u trenutku kada nam životne okolnosti nisu baš od pomoći. Rezilijentnost iliti otpornost je neretko povezana sa trenucima velikih nesreća kao što su na primer traume u detinjstvu, velike životne promene, kao i one koje koje se tiču sticanja određenih zahtevnih životnih veština. Uprkos svim koristima izgrađivanja rezilijentnosti, ona se često izbegava zašto što podrazumeva da se suočimo sa bolnim izazovima sa kojima možda nismo spremni da se nađemo ,,lice u lice". Šta je to rezilijentnost? Rezilijentnost se često predstavlja kao crta ličnosti, proces, čitav spektar ponašanja ili kao kombinacija sva tri, često uz postojanje internih i eksternih mehanizama koji pomažu u prevazilaženju teških situacija. Interni mehanizmi su uglavnom smisao za humor ili zauzimanje pozitivnog stava, dok eksterni mehanizmi podrazumevaju društvenu podršku od strane porodice, kolega sa posla, ili nekih drugih grupa čiji smo članovi. Sve u svemu, za osobu se kaže da je rezilijentna kada uspeva da se relativno brzo vrati u normalno stanje nakon traumatičnog ili nemilog događaja koji ju je zadesio. Šta još pomaže izgradnji rezilijentnosti? Mnoga istraživanja se bave time kako povećati rezilijentnost kada vas zadese nemili događaji. Na primer, stvaranje zdravih ličnih granica u međuljudskim odnosima može da pomogne u kontroli stresa. Ako je nemili događaj izazvao veliku...

---

### Narcisoidni poremećaj ličnosti kod majki 

> Govorimo o tome šta je narcisoidni poremećaj ličnosti kod majki, koje su sve karakteristike ovog poremećaja, kao i koje posledice ostavlja na njihovu decu.

- Published: 2020-07-31
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/narcisoidni-poremecaj-licnosti-kod-majki/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, majke, Narcisoidni poremećaj ličnosti, poremećaj ličnosti, roditeljstvo

Koja je uloga majke? Majke su naš prvi i osnovni vid kontakta sa spoljnim svetom. Kao deca učimo da se povežemo sa drugima sledeći njihov primer. Takođe, primarna svest o našoj vrednosti proističe upravo iz načina na koji se majka brine za nas, kako se ophodi prema nama, i kako nas štiti od nevolja. A šta ako je majka ta koja ima narcisoidni poremećaj ličnosti? Majčinska sposobnost da ostvari zdravu zavisnost, da saoseća sa nama, da shvati naš bol, predstavljaju osnovne potrebe koje utiču na naš razvoj, stil vezivanja i emotivnu regulaciju. Ako se ovaj prvobitni stil vezivanja ne odigra kako treba, može da ostavi teško popravljive posledice na kasniji razvoj ličnosti. Emocionalno i verbalno zlostavljanje od strane roditelja može negativno da utiče na naše učenje, memoriju, donošenje odluka, kao i da poveća rizik od oboljevanja od anksioznosti, depresije i suicidnih misli. Majka koja pati od narcisoidnog poremećaja ličnosti može da doprinese razvoju ozbiljnih poremećaja kod svoje dece. Njena potreba za kontrolom, preterani osećaj moći, manjak empatije, tendecija ka manipulaciji i stalna potreba za pažnjom štete deci na više nivoa. Ne samo da majka koja pati od narcisoidnog poremećaja ličnosti ne uspeva da zaštiti svoju decu od loših stvari koje postoje na svetu, već ona postaje deo njih. Umesto da deca budu izložena zdravoj ljubavi i nežnosti, ona se suočavaju sa ponašanjima koja ih teraju da sumnjaju u sebe i da stalno slušaju kritike na svoj račun. Koje su to karakteristike narcisoidnog poremećaja ličnosti kod majki? 1. Često posramljuje svoju...

---

### Toksična veza: 7 ponašanja koja ne bi trebalo da tolerišeš 

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je toksična veza i koja su to ponašanja koja nikada ne bi trebalo da tolerišeš čak i ako dolaze od nekog ko ti je drag.

- Published: 2020-07-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/toksicna-veza-7-ponasanja-koje-ne-bi-trebalo-da-tolerises/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, kako izaći iz toksičnog odnosa, manipulator, toksična veza, toksično ponašanje, žrtva

Šta je to toksična veza? Kada smo sa nekim bliski ili smo u vezi, imamo tendenciju da prihvatamo različita ponašanje kao normalna, čak i ona koja inače možda nikada ne bismo tolerisali da je u pitanju potpuni neznanac. Kažemo sebi ili drugima ,,On/Ona je prosto takav/takva” i ne upuštamo se dalje u razmišljanje da li je njihovo ponašanje korektno ili opravdano. To radimo jer svesno ostajemo u vezi iako stvari ne idu baš glatko. Neretko biramo da ne priznamo sebi da zapravo tolerišemo ponašanja koja nikako ne bi trebalo da budu tolerisana. Na taj način pristajemo da budemo u toksičnoj vezi. Osobe koje su nesigurne i vezane za partnera na nezdrav način imaju više tendencija da prelaze preko različitih uvreda i ponašanja jer su za njih ona normalna. Verovatno su, odrastajući u nezdravim sredinama, navikle na ovakve obrasce ophođena i sada u njima ne vide ništa loše ili neobično. Osobe koje su bile marginalizovane, ignorisane, ismevane, ili maltretirane u roditeljskom domu češće nađu izgovor za toksično ponašanje njihovog partnera, prijatelja, ili bilo koga drugog, nego one koje su rasle u zdravim sredinama. Koja su to toksična ponašanja koja nikada ne bi trebalo da tolerišeš? 1. Manipulacija i kontrola. Ako neko pokušava da te izmanipuliše ili da ima kontrolu nad tobom, ovo su znaci da u vezi nešto nije u redu. Pravo pitanje je da li ti to primećuješ, i ako da, da li pokušavaš da opravdaš ovakvo ponašanje ili mu se suprotstavljaš. Treba da se zapitaš koji su razlozi za...

---

### Emotivno zlostavljanje: Kako ga prepoznati

> Govorimo o tome šta je emotivno zlostavljanje, koje su njegove karakteristike, kao i kako da prepoznate emotivno zlostavljanje pre nego što uzme maha.

- Published: 2020-07-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/emotivno-zlostavljanje-kako-ga-prepoznati/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, emotivna ucena, emotivno zlostavljanje, manipulacija, zlostavljanje u vezi

Šta je emotivno zlostavljanje? Emotivno zlostavljanje podrazumeva vređanje, ponižavanje i generalno uterivanje straha u cilju kontrole i manipulacije. Osoba koja je žrtva emotivnog zlostavljanja može do te mere da bude izmanipulisana da njena percepcija realnosti postane potpuno iskrivljena i da počne da veruje kako su posledice emotivnog zlostavljanja zapravo njena krivica. Istraživanja su pokazala da između 50% i 80% odraslih barem jednom u životu iskuse emotivno zlostavljanje. Ono može da se javi i u detinjstvu, gde se smatra da oko 11% dece doživi emotivno zlostavljanje. Da bi se nešto smatralo emotivnim zlostavljanjem, mora da prati određen obrazac ponašanja. On može da se javi u bilo kojoj vrsti međuljudskih odnosa kao što su roditeljski odnosi, romantični odnosi ili profesionalni odnosi. Žrtve emotivnog zlostavljanja neretko iskuse osećanja poput zbunjenosti, straha, nemogućnosti da se koncentrišu, periode niskog samopouzdanja, kao i noćne more, različite bolove i ubrzan rad srca. Dugoročne posledice emotivnog zlostavljanja mogu da izazovu anksioznost, hronične bolove, nesanicu, kao i društveno povlačenje. Napuštanje veze u kojoj postoji zlostavljanje nije lako, ali je moguće. Žrtve moraju prvo sebi da priznaju da su emotivno izmanipulisane i zlostavljane i da se zlostavljač nikada neće promeniti. Prvi korak je napuštanje zlostavljača i traženje pomoći kako okoline tako i stručne, ukoliko je to neophodno. Koji su to upozoravajući znaci emotivnog zlostavljanja? Zlostavljači uglavnom neprestano kritikuju, posramljuju i omalovažavaju sa ciljem da uspostave kontrolu i moć u vezi. Neretko viču na žrtvu, nazivaju je pogrdnim imenima, ili ih optužuju za stvari koje one nisu uradile. Mogu da se...

---

### Naporan sagovornik : 7 saveta za rešavanje konflikta

> U daljem tekstu ćemo vam dati 7 saveta kako da postupite kada ispred sebe imate nekoga ko je neljubazan ili naporan sagovornik.

- Published: 2020-07-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/naporan-sagovornik-7-saveta-za-resavanje-konflikta/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, neljubazan sagovornik, neprijatan sagovornik, sagovornik, težak sagovornik

Svakome se od nas se, s vremena na vreme, desi da se nađe u situaciji u kojoj mora da nađe način da izađe na kraj sa nekim ko je naporan ili neljubazan sagovornik, bilo da je to na poslu, kod kuće ili negde treće. Stoga, u daljem tekstu vam dajemo 7 saveta kako da se postavite u komunikaciji sa takvim osobama. 1. Vežbajte strpljenje. Strpljenje je veoma važno kada su u pitanju teški ljudi, zato što oni možda čak i namerno pokušavaju da vas iznerviraju. Nemojte im pružiti to zadovoljstvo i nemojte se prepirati sa njima. Vežbajte smirenost i strpljenje. Koliko god to delovalo teško, sačekajte 24h pre nego što im odgovorite na mejl, udahnite duboko pre nego što im se obratite, a ako se ovo sve dešava kod kuće, izađite na kratko i onda se vratite hladne glave. Posvetite neko vreme sebi i razmišljanju kako da pristupite problemu. Uvek imajte na umu glavni cilj vašeg razgovora i držite se putanje koja vodi ka rešavanju konflikta. 2. Sagledajte stvari iz njihove tačke gledišta. Zastati na trenutak i sagledati stvari iz tačke gledišta sagovornika koji je veoma naporan ili neljubazan, i u trenutku kada ste pod velikim stresom sigurno nije lako, ali će vam definitivno omogućiti da iskažete svoja osećanja, a da pritom ne kažete nešto zbog čega ćete se posle kajati. Iako je možda sagovornik neljubazan, probajte da razmislite zašto se neko ponaša na taj način. Imajte na umu da to retko ima veze sa vama, već sa njima samima...

---

### Emotivno nestabilan i nedostupan roditelj

> U daljem tekstu govorimo o tome šta znači biti emotivno nestabilan i nedostupan roditelj kao i o 8 njihovih karakteristika.

- Published: 2020-07-27
- Modified: 2024-04-26
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/emotivno-nestabilan-i-nedostupan-roditelj-8-karakteristika/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, emotion nedostupan roditelj, emotivna ucena, emotivno nestabilan roditelj, nedostupnost, roditeljstvo

Šta znači biti emotivno nedostupan i nestabilan roditelj? Emotivno nedostupan i nestabilan roditelj nije sposoban da se poveže sa svojom decom na dubljem nivou, da odgovori na njihove najintimnije potrebe, kao ni da im pruži emotivnu podršku i potporu kada je to potrebno. Istraživači se već duže vreme bave temom roditeljskog staranja i zdravog podizanja dece. Podržavaju ideju da svako dete treba da ima emotivno dostupne i mentalno zdrave roditelje da bi i ono samo izraslo u zrelu i stabilnu osobu. Kada to nije slučaj, deca rastu puna nesigurnosti, strahova, imaju manjak samopouzdanja, a mogu da se jave i mentalni poremećaju poput paničnih napada, depresije, ili bipolarnog poremećaja. Takođe, neretko odrasli koji su rasli sa emotivno nestabilnim i nedostupnim roditeljem ili roditeljima mogu da razviju suicidne misli ili da imaju problema sa kontrolom besa. Neka druga istraživanja pokazuju da emotivno nestabilno okruženje takođe vodi u poremećaj višestruke ličnosti i post-traumatski stresni poremećaj. Dakle, kao što možete da vidite, rast u emotivno nestabilnoj i nedostupnoj sredini može da ostavi ozbiljne posledice na decu. Šta karakteriše roditelje koji su emotivno nestabilni i nedostupni? Roditelji koji su emotivno nedostupni su često nezreli i imaju psiholoških problema koji vrlo verovatno takođe potiču iz njihovog detinjstva. Određena ponašanja, emocije, ili simptomi koji se često javljaju kod emotivno nestablnih i nedostupnih roditelja su sledeći: Rigidnost - nemogućnost da u svom stavu i ponašanju budu fleksibilni kada je to potrebno; Niska tolerancija na stres - nemogućnost da se nose sa stresom na zreo način; Agresivnost - imaju...

---

### Kako podržati osobu koja ima anksioznost ili panični napad

> U daljem tekstu govorimo o tome šta su anksioznost i panični napad, i dajemo 8 saveta kako da podržite osobu koja pati od anksioznosti ili paničnog napada.

- Published: 2020-07-26
- Modified: 2025-05-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/kako-podrzati-osobu-koja-ima-anksioznost-ili-panicni-napad/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, generalizovani anksiozni poremećaj, kako pomoći, panični napad, saveti

Šta je anksioznost? Anksioznost je uobičajena reakcija našeg organizma na stres i sasvim je normalno da se javi u situacijama u kojima postoji neka objektivna pretnja ili nam je život ugrožen. Međutim, kada osoba pati od generalizovanog anksioznog poremećaja, anksioznost se javlja bez nekog konkretnog razloga. Pojavljuje se za vreme svakodnevnih aktivnosti. Postaje prisutna mesecima i može da odvede u fobije i strahove koji značajno utiču na kvalitet života osobe koja pati. U pitanju je strah koji često ide do nivoa užasa bez nekog konkretnog razloga, pokazujući suštinske karakteristike anksioznosti. Koji su najčešći simptomi anksioznosti? Najčešći simptomi anksioznosti mogu da budu glavobolje, znojenje, stomačni problemi, mišićna tenzija, bes, ubrzan puls, nemogućnost da se koncentrišeš, i mnogo drugih. Kada se radi o tome kako prepoznati anksioznost, postoji nekoliko poremećaja kao na primer generalizovani anksiozni poremećaj, panični poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, društvena fobija, post-traumatski stresni poremećaj i agorafobija. Generalizovani anksiozni poremećaj je veoma čest. Veliki broj ljudi pati od njega i svih manifestacija anksioznosti. Šta je panični napad? Panični napad podrazumeva nagli nalet straha bez nekog konkretnog razloga. Pokreće fizičke reakcije bez prave opasnosti ili pretnje. Može da se dogodi u bilo kom trenutku. Potrebno je svega desetak minuta da dostigne svoj maksimum. Ako osoba pati od paničnog poremećaja, ona je često u stalnom strahu od sledećeg napada jer može da se desi bilo gde i bilo kada. U ovim slučajevima neretko se razvija agorafobija. Osoba se plaši da napusti svoj dom jer se nigde drugde ne oseća bezbedno. Da dodamo, neki od...

---

### Sindrom izgaranja na poslu: 5 zabluda

> U daljem tekstu govorimo o sindromu izgaranja na poslu, šta je, kako dolazi do njega, kao i o 5 najčešćih mitova kada je u pitanju izgaranje na poslu.

- Published: 2020-07-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/sindrom-izgaranja-na-poslu-5-zabluda/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, izgaranje na poslu, sindrom izgaranja na poslu, stres, stres na poslu

Kasno je, a ti ne možeš da prestaneš da misliš o tome koliko ne želiš da ideš sutra na posao. Nekada si uspešno obavljao/obavljala sve što se od tebe tražilo, ali sada nešto nedostaje. Ne osećaš entuzijazam kada su u pitanju projekti na kojima radiš, ali takođe znaš da nije došlo vreme ni da promeniš posao. Da li si pod prevelikim stresom? Da li je u pitanju izgaranje na poslu? Ili nešto potpuno treće? Šta podrazumeva izgaranje na poslu? Izgaranje na radnom mestu podrazumeva da se nalaziš u situaciji u kojoj ne možeš više da podneseš količinu stresa na poslu, osećaš se iscrpljeno, nemaš više volje ni snage da obavljaš svakodnevne poslovne aktivnosti, ,,okrene ti se želudac” svaki put kada pomisliš na svoje radno mesto, imaš utisak kao da ne umeš više ni da radiš to što se od tebe traži. U daljem tekstu govorimo o 5 zabluda kada je u pitanju izgaranje na poslu. Zabluda br. 1: Izgaranje na poslu znači da si slabić i da ne možeš da podneseš stres. Deluje ti kao da svi u tvojoj okolini bolje podnose stres i zadatke koje treba da obavljaju od tebe. Osećaš se kao da si jedini slabić u timu koji ne može da se izbori sa svakodnevnim aktivnostima na poslu. Kada smo preumorni i obuzimaju nas negativne emocije, često je to trenutak u kojem se javljaju i jaka samokritičnost i težnja da dovodimo u pitanje sve - od načina na koji radimo do toga kako se osećamo. Međutim, ispostavilo...

---

### Depresija: 6 stvari koje pogoršavaju depresiju 

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je depresija, kako je prepoznati, koji su njeni simptomi, kao i o 6 stvari koje mogu da pogoršaju depresiju.

- Published: 2020-07-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-6-stvari-koje-pogorsavaju-depresiju/
- Categories: Poremećaji
- Tags: Autorski clanak, Depresija, prekomerna tuga, šta pogoršava depresiju

Šta je depresija? Depresija je mnogo više nego povremena tuga ili usamljenost koje većina ljudi iskusi s vremena na vreme. Karakterišu je osećanje velike tuge, izolacije i očaja koji traju najmanje dve nedelje, a često i duže. Osoba koja pati od depresije se oseća kao da se nalazi na dnu ponora iz kojeg ne postoji izlaz. Nema nade da će se stvari ikada promeniti. Koji su simptomi depresije? Da bi se osoba dijagnostikovala sa depresijom ona mora da iskusi depresivno raspoloženje ili gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti koji traju najmanje dve nedelje. Ovakvo raspoloženje mora da se znatno razlikuje od njenog uobičajenog ponašanja. Ono ume do te mere da utiče na osobu da ona prestane da se druži, da ide u školu, često čak i da izostaje sa posla. Neki od najčešćih simptoma depresije su: Depresivno raspoloženje većinu dana, skoro svaki dan; Nezainteresovanost za svakodnevne aktivnosti kao i za aktivnosti koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo; Značajan gubitak ili dobijanje na težini; Nesanica ili hipersomnija (preterano spavanje); Gubitak energije, čak i najmanje zahtevne svakodnevne stvari čine da se osoba oseća umorno; Osećanje da nije vredna, osećaj krivice; Nemogućnost koncentracije; Crne misli, misli o smrti, misli o samoubistvu. Šta pogoršava depresiju? 1. Stres Ako ste depresivni, trudite se da svedete stres na najmanji mogući nivo. Najbolji način da to uradite je da ne preuzimate na sebe previše posla dok ste u ovakvom stanju. Probajte da podelite zadatke koje imate na poslu ili u školi na manje delove tako da se ne osećate...

---

### Test za Generalizovani anksiozni poremećaj

> Da li imam anksioznost je sve cesca dilema danas. Ovaj test za anksioznost ce vam dati odgovor da li su kod vas prisutni simptomi anksioznosti.

- Published: 2020-07-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-generalizovani-anksiozni-poremecaj/
- Categories: Testovi
- Tags: anksioznost, generalizovana anksioznost, generalizovani anksiozni poremećaj

SLUŽI DA UTVRDI DA LI IMATE SIMPTOME GENERALIZOVANOG ANKSIOZNOG POREMEĆAJA



---

### Test za ometajuću pospanost

> Da li vas muči pospanost i da vam je potrebno da odspavate i preko dana? Uradite test i saznajte da li vas muči poremećaj spavanja - hipersomnija.

- Published: 2020-07-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-ometajucu-pospanost/
- Categories: Testovi
- Tags: hipersomnija, pospanost, test za pospanost

SLUŽI DA UTVRDI DA LI IMATE SIMPTOME HIPERSOMNIJE



---

### Da li mi je potrebna psihoterapija? - mini test

> Test koji odgovara na pitanje - Da li mi je potrebna psihoterapija i psihoterapeut. Psihoterapija je terapija razgovorom koja pomaže da živite bolji život.

- Published: 2020-07-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/testovi/da-li-mi-je-potrebna-psihoterapija-mini-test/
- Categories: Testovi
- Tags: psihoterapija

SLUŽI DA UTVRDI DA LI BI VAM ZNAČILA PSIHOTERAPIJA



---

### Test za Granični poremećaj ličnosti

> Test za granicni poremecaj licnosti koji sluzi da utvrdi da li su pristni simptomi granicnog pormecaja licnosti i potreba za lecenje granicnog poremecaja.

- Published: 2020-07-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-granicni-poremecaj-licnosti/
- Categories: Testovi
- Tags: granični poremećaj ličnosti, poremećaj ličnosti, simptomi granicnog poremecaja licnosti, test za granicni poremecaj licnosti

SLUŽI DA UTVRDI DA LI IMATE SIMPTOME GRANIČNOG POREMEĆAJA LIČNOSTI



---

### Kako živeti sa osobom koja ima bipolarni poremećaj

> Govorimo o tome šta je bipolarni poremećaj, kako se tretira, i nudimo 9 saveta kako da živite sa osobom koja pati od bipolarnog poremećaja.

- Published: 2020-07-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/kako-ziveti-sa-osobom-koja-ima-bipolarni-poremecaj/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Bipolarni poremećaj, Depresija, depresivne epizode, manična depresija, manične epizode

Šta je bipolarni poremećaj? Bipolarni poremećaj, nekada poznat kao ,,manična depresija”, karakterišu ozbiljne promene raspoloženja. Osobe koje pate od ovog poremećaja doživljavaju epizode ekstremno pozitivnog raspoloženja, koje se stručno zovu manične epizode, i epizode ekstremno negativnog raspoloženja, takođe poznate kao depresivne epizode. Manične i depresivne epizode mogu da traju nekoliko sati ili nekoliko dana. Nekada su ti ciklusi duži i traju po nekoliko nedelja ili meseci. Ovo varira od osobe do osobe. Ponekad su intenzivne epizode manije ili depresije toliko kratke i retke, da osoba koja pati od bipolarnog poremećaja nije toga ni svesna. Koji su simptomi bipolarnog poremećaja? Da bi se bipolarni poremećaj mogao dijagnostikovati, osoba mora da iskusi barem jednu maničnu epizodu i jednu depresivnu epizodu u životu. Maničnu epizodu karakterišu ekstremna sreća, hiperaktivnost, bura misli, kao i to da osoba nema potrebu za spavanjem. Osobe koje se nalaze u maničnoj epizodi veruju da mogu sve, prave planove da urade sve što su naumili, i imaju osećaj kao da niko i ništa ne može da ih zaustavi. Depresivnu epizodu karakterišu ekstremna tuga, manjak energije ili interesovanja za bilo šta, pogotovu za aktivnosti koje su nekada pričinjavale zadovoljstvo. Na to se pridodaju i osećaj bespomoćnosti i bezizlaza. Kako se leči bipolarni poremećaj? Svi tipovi bipolarnog poremećaja dobro reaguju na terapiju koja uglavnom podrazumeva lekove i u nekim slučajevima i psihoterapiju. Za razliku od drugih mentalnih bolesti, iako stručnjaci ne govore da je osoba ikada izlečena od bipolarng poremećaja, može da se veoma dobro drži pod kontrolom. Kako živeti sa...

---

### Test za Šizofreniju

> Uradite test za šizofreniju i dobijte brzu orjentaciju da li su kod vas prisutni simptomi šizofrenije i potreba za lecenje šizofrenije

- Published: 2020-07-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-sizofreniju/
- Categories: Testovi
- Tags: shizofrenija, šizofrenija, sizofrenija test, test na sizofreniju

SLUŽI DA UTVRDI DA LI IMATE SIMPTOME ŠIZOFRENIJE



---

### Bolesti zavisnosti: prepoznavanje i borba

> Govorimo o bolestima zavisnosti, o tome kako počinje zavisnost, kako se dijagnostikuje, kako se leči, kao i kako pomoći nekome ko pati od zavisnosti.

- Published: 2020-07-22
- Modified: 2024-04-26
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/bolesti-zavisnosti-kako-ih-prepoznati-i-izboriti-se-sa-njima/
- Categories: Bolesti zavisnosti, Pomoc i podrska
- Tags: Alkoholizam, Autorski clanak, Bolesti zavisnosti, droga, supstance, zavisnost

Kako počinje zavisnost? Zavisnost bilo koje vrste može da zadesi bilo koga kada se najmanje nada. Uglavnom su to situacije u kojima osoba doživljava previše stresa na poslu, kod kuće, pati od nekih psihičkih poremećaja poput anksioznosti ili depresije, ili čak i bez nekog konkretnog razloga. Obično konzumacija različitih supstanci počinje potpuno neobavezno. Osoba pokušava da olakša sebi stres koji doživljava svakodnevno ili prosto želi da proba nešto novo. Međutim, ubrzo se konzumacija supstanci pretvara u odbrambeni mehanizam od različitih stresova koje nam život priređuje na dnevnom nivou. Uskoro počinje da bude neophodna sve češća i veća količina supstanci da bi se održao njihov efekat. Svaki trud da se konzumiranje supstanci smanji ili da prestane postaje gotovo nemoguć. Kako se dijagnostikuje zavisnost? Prema zvaničnoj klasifikaciji, da bi se osoba dijagnostikovala sa bolešću zavisnosti, potrebno je da ima 2 od narednih 11 simptoma u vremenskom periodu od 12 meseci: Konzumacija više alkohola ili neke druge supstance nego uobičajeno; Osoba ne može da prestane ili ima stalni problem da kontroliše unos supstance; Osoba provodi dosta vremena u korišćenju droge ili alkohola, i čini šta god da je potrebno da bi ih se domogla; Ima potrebu da konzumira supstance da bi obavljala svakodnevne aktivnosti; Ima jaku potrebu za unosom supstance; Nastavlja da unosi supstance iako ima zdravstvene probleme koji se time samo pogoršavaju; Nastavlja da unosi supstance iako to ima negativne posledice na romantičnu, porodične ili društvene veze; Osoba koristi supstance čak i u opasnim situacijama, na primer kada treba da vozi kola...

---

### Konflikti u vezama: 8 saveta za rešavanje problema

> Konflikti u vezi? U daljem tekstu govorimo o svađama u vezama i najboljim načinima im pristupite kako biste doprineli blagostanju vaše veze.

- Published: 2020-07-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/konflikti-u-vezama-8-saveta-za-resavanje-problema/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: asertivnost, Autorski clanak, konflikti, konflikti u vezama, svađe

Kada dvoje ljudi provodi vreme zajedno, dok su im životi isprepletani na više nivoa, sasvim je normalno da povremeno dođe do svađa i prepirki. Ove nesuglasice mogu biti veće ili manje, od toga ko nije očistio za sobom do odlučivanja kako da podižete dete. Ako se povremeno svađate sa partnerom, to ne znači da nešto nije u redu sa vašom vezom. Naime, ako se konflikti reše na pravi način, oni čak mogu da doprinesu kvalitetu vaše veze. Ako nikada ne pričate o stvarima koje vam smetaju, nikada ih nećete ni rešiti. Treba im samo pristupiti na konstruktivan način i naći rešenje koje će odgovarati oboma. Međutim, češće se dešava da svađe eskaliraju i da se na kraju problem ne reši. Stoga vam u daljem tekstu nudimo 8 saveta kako da pristupite konfliktima u vezi. 1. Budite direktni. Često ljudi nisu direkti u komunikaciji, već idu okolo-naokolo kada je u pitanju nešto što ih muči. Nekada može da ih uplaši i partnerova agresivnost i spremnost na svađu, te nisu sigurni da li je dobro da iskreno i otvoreno priznaju šta nije u redu. Partneri ponekad izbegavaju da se uopšte posvađaju tako što pribegavaju pasivno-agresivnoj komunikaciji i ,,bockanju” misleći da će tako rešiti konflikt. Imajte na umu da je uvek mnogo bolje izgovoriti šta vas muči na miran i asertivan način jer jedino tako možete da rešite problem i da u isto vreme radite na poboljšanju kvaliteta vaše veze. 2. Iskažite kako ste se vi osetili. Umesto da koristite rečenice koje počinju...

---

### Problem sa spavanjem: 9 saveta za dobar san

> Govorimo o tome zašto je san važan, koji su to najčešći problemi sa spavanjem, i nudimo ti 9 saveta kako da poboljšaš svoje navike za zdrav san.

- Published: 2020-07-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/problem-sa-spavanjem-9-saveta-za-dobar-san/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, poremećaj spavanja, san, saveti za zdrav san, zdrav san

Koji su najčešći problemi sa spavanjem? Mnogi ljudi pate od problema sa spavanjem, a da toga nisu ni svesni. Preko dana se osećaju umorno, imaju poteškoće da se koncentrišu, ili nikako da počnu sa obavezama. Ako imaš problem sa spavanjem, vrlo je moguće da to utiče na tvoje svakodnevne aktivnosti. Najčešći problemi sa spavanjem su nesanica, poremećaj disanja u snu, sindrom nemirnih nogu, narkolepsija, i slično. Zašto je san bitan za nas? San je neophodan da bi naš nervni sistem radio kako treba. Premalo sna nam onemogućava da budemo produktivni i da se koncentrišemo sledećeg dana. Vodi u probleme sa pamćenjem i mišljenjem i smanjuje fizičke performanse. Ako se san ne reguliše u neko dogledno vreme, može da dovede i do halucinacija i do naglih promena raspoloženja. Neki stručnjaci veruju da se neuroni za vreme spavanja regenerišu. Bez sna, vrlo je moguće da počinju da propadaju. Takođe, kod dece i tinejdžera zdrav san je povezan sa hormonom rasta. Velika većina ćelija u našem telu je pokazala povećan rast i razvoj baš u toku dubokog sna. Aktivnost u delovima mozga koji kontrolišu emocije, donošenje odluka, i koji se tiču društvenih interakcija opada za vreme spavanja, što ukazuje na to da nam dubok i zdrav san pomaže da održavamo emotivno i društveno funkcionisanje optimalnim. Koji su to saveti za zdrav san? Imaj na umu da san treba da bude opuštajuć i da traje oko 7 - 8 sati. Svako ima problema sa spavanjem povremeno, ali ako to predugo traje, ili misliš da...

---

### Adolescencija: Kako sa tinejdžerom

> Govorimo o tome šta je adolescencija, kako razgovarati sa vašim tinejdžerom o telesnim promenama, seksualnim odnosima, korišćenju supstanci i slično.

- Published: 2020-07-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/adolescencija-kako-sa-tinejdzerom/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: adolescencija, anksioznost, Autorski clanak, Depresija, fizičke promene, prelazni period, pubertet, roditeljstvo, tinejdžeri

Adolescencija je prelazni period između detinjstva i odraslog doba koji se odvija okvirno u periodu od 13. do 19. godine. Fizičke i psihološke promene nekada krenu i ranije, između 9. i 12. godine života. Šta je zapravo adolescencija? Adolescencija je period u kojem se tinejdžer oseća izgubljenim, ali u isto vreme istražuje. Ovaj prelazni period dovodi do mnogih pitanja koja se tiču identiteta, nezavisnosti, kao i formiranja stavova kada su u pitanju škola, prijatelji, seksualnost, droga i alkohol. Većina tinejdžera ima prilično egocentričan pogled na život, način razmišljanja koji se menja sa godinama. Međutim, u periodu adolescencije, oni su toliko fokusirani na sebe, da im je nezamislivo da drugi ljudi nisu. Veoma su nesigurni i osetljivi na komentare. Porodični odnosi obično prelaze u drugi plan, dok opsednutost fizičkim izgledom i simpatijama prelaze u prvi. Kako se deli adolescencija? Prva faza adolescencije se naziva rana adolescencija i traje od 10. do 14. godine, prelazna adolescencija od 15. do 17. godine, i kasna adolescencija od 18. do 24. godine. Svaka od njih podrazumeva različite promene i izazove za tinejdžere. Koja je poenta adolescencije? Poenta adolescencije je da transformiše dete sa psihološke i društvene tačke gledišta u mladu odraslu osobu. Time što se oslabađaju roditeljske sigurnosti, deca uče kako da razviju samostalnost, osećaj odgovornosti i da pronađu svoj identitet. Kako da se postavite prema vašem tinejdžeru? Bilo kakav odnos ili pokušaj razgovora roditelja sa tinejdžerom ume da bude pun izazova. Međutim, nemojte odustati. Razgovor je veoma bitan u ovom periodu, pogotovu sa ciljem...

---

### Postporođajna anksioznost: Šta je i kako je prepoznati

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je postporođajna anksioznost, kako je prepoznati, koji su najčešći simptomi, i kako je prevazići.

- Published: 2020-07-18
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/postporodjajna-anksioznost-sta-je-i-kako-je-prepoznati/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, majčinstvo, postporođajna anksioznost, postporođajna depresija

Šta je postporođajna anksioznost? Postoji čitav spektar postporođajnih poremećaja poput postporođajne depresije, postporođajne psihoze, postporođajnog bipolarnog poremećaja, i između ostalog, postporođajne anksioznosti. Pre svega znajte da je postporođajna anksioznost česta i izlečiva. Postoji određen broj majki koje iskuse simptome veoma jakog nemira koji idu do nivoa užasa, ali ne i simptome depresivnosti. Međutim, baš kao i sa postporođajnom depresijom, žene koje boluju od postporođajne anksioznosti osećaju kao da im izmiče tlo pod nogama, osećaju se samo i izolovano, kao da nešto nije u redu sa njima kao osobama i kao majkama. Muče se i često ne znaju zašto je to tako. Tačno je da simptomi depresije i anksioznosti neretko idu zajedno. Postporođajnoj depresiji se posvećuje više pažnje, pa deluje kao da se češće javlja. Međutim, ako je anksioznost ta koja dovodi do depresije, kada bi se rešili simptomi anksioznosti, vrlo verovatno bi i simptomi depresije popustili. Postporođajna anksioznost ima veoma visok stepen izlečenja ali često prolazi nedijagnostikovana, upravo zato što se više pažnje pridaje postporođajnoj depresiji. Zašto se majke ne obraćaju češće za pomoć? Novonastale majke se retko obraćaju za pomoć jer i one same ne povezuju simptome koji imaju sa postporođajnom anksioznošću. Takođe, postoji i društvena presija da žene moraju odmah da se snađu i da znaju šta da rade u svojim novim ulogama. Ta presija je toliko jaka da većina žena ne traži pomoć ni za šta sve do zadnjeg trenutka. Veruju da im nije lako jer nešto nije u redu sa njima, i da su one te...

---

### Empatija: 6 stvari koje bi trebalo da znaš 

> Empatija je kamen temeljac intimnosti i bliskih veza. U daljem tekstu saznajte više o empatiji, o tome kako se razvija, kao i o njenim negativnim stranama.

- Published: 2020-07-17
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/empatija-6-stvari-koje-treba-da-znas/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, bliske veze, bliskost, empatičnost, empatija, romantične veze

Šta je empatija i zašto je bitna? Empatija je kamen temeljac intimnosti i bliskih veza. Kada nje nema, veze ostaju emotivno plitke, i uglavnom se zasnivaju samo na zajedničkim interesovanjima ili hobijima. Bez empatije, mogli bismo da provodimo vreme sa ljudima, a da nemamo predstavu o tome kako se oni osećaju, prosto kao kada sedimo u autobusu punom stranaca. Empatija nas takođe sprečava da se ponašamo loše jer u trenutku možemo da postanemo svesni bola koji nanosimo osobi ispred nas. Šta bi trebalo da znamo o empatiji? 1. Empatija i saosećajnost nisu isto. Ove dve reči se često mešaju, ali zapravo označavaju dve potpuno različite stvari. Kada saosećate sa nekim, onda uspevate da se poistovetite sa nečim što se toj osobi dešava. Možete da osećate saosećajnost prema nekome koga nikada niste ranije sreli i za nešto što se vama lično nikada nije desilo. Međutim, saosećanje vas nužno ne povezuje sa tom osobom na dubljem nivou. Možete da saosećate sa nekim, ali da nemate uvid u njihova najdublja osećanja i misli. Empatija sa druge strane je nešto potpuno drugačije. U stanju ste da se potpuno identifikujete sa osobom, sa tim šta ona oseća, i da ta ista osećanja i vi osetite. 2. Empatija zahvata specifične neuronske mreže u mozgu. Eksperimenti u neuro-nauci, koristeći snimke sa magnetne rezonance, dali su fizičke dokaze o postojanju empatije koji jačaju njeno teorijsko razumevanje preciznim određivanjem delova mozga koji se aktiviraju. 3. Empatija je naučeno ponašanje, iako nam je sposobnost da empatišemo urođena. Empatija je urođena...

---

### Bes: 6 saveta kako uspešno rešiti konflikte

> Govorimo o 6 saveta kako da kontrolišete bes i da rešite konfliktne situacije bilo da je u pitanju agresivno ili pasivno-agresivno ponašanje.

- Published: 2020-07-16
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/bes-6-saveta-kako-uspesno-resiti-konflikte/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: asertivnost, Autorski clanak, bes, koflikti, komunikacija, pasivno-agresivno ponašanje

Većina nas ne voli konflikte, ali činjenica je da se od njih ne može uvek pobeći. Svako od nas ima potrebu, u nekom trenutku, da postavi određene lične granice, kao i da na neki način iskaže frustraciju po pitanju nečega što nam smeta. Bes, bilo da je aktivan ili pasivan, ima za cilj da poruči nešto bitno. Međutim, dokle god komuniciramo kroz agresiju, naša poruka neće biti prihvaćena onako kako bismo to želeli. Agresija u bilo kojoj formi je najveća prepreka emotivno inteligentnoj komunikaciji. S druge strane, ljudi neretko misle kako je pasivno-agresivna komunikacija ,,pristojnija”, zbog toga joj češće pribegavaju. Međutim, pasivno-agresivna komunikacija je još gora i ,,podmuklija” jer dok izgovarate jedno, mislite drugo, stoga definitivno nije pravi put ka rešavanju problema. U daljem tekstu vam nudimo 6 saveta kako možete da rešite konflikt i kanališete bes na pravi način. 1. Pokušajte da povratite staloženost. Udahnite duboko. Iako ste na ivici da ispoljite svoju frustraciju, direktno ili indirektno, nekome u lice, u poruci ili mejlu, ono što želite da poručite definitivno neće biti primljeno kako treba. Kada ste ljuti, sve na šta možete da mislite je upravo to, jer vam je mozak obuzet mislima kako sav taj bes morate nekako da ispoljite. U tom trenutku, emotivni centri su veoma aktivni i teže nam je da mislimo logično. Za početak, pokušajte da ,,spustite loptu”, udahnite duboko, prošetajte se, meditirajte, vežbajte, pomolite se, uradite bilo šta što znate da će vam pomoći da povratite staloženost. 2. Preispitajte kako se osećate. Probajte da...

---

### Posao i stres: 6 saveta da se manje stresiraš na poslu 

> U današnje vreme, za većinu ljudi, posao je postao glavni izvor stresa. U daljem tekstu ti dajemo 6 saveta kako da se manje stresiraš na poslu.

- Published: 2020-07-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/posao-i-stres-6-saveta-da-se-manje-stresiras-na-poslu/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, posao, saveti za stres, stres, stres na poslu, stres na radnom mestu

U današnje vreme se na radnom mestu očekuje da uradiš više za manje vremena, što može da bude glavni izvor stresa većini zaposlenih. Ostali izvori stresa su povezani sa manjkom vremena za pauzu, pritiskom da uvek budemo operativni, neslaganjem sa kolektivom ili šefom, nesrazmernim odnosom količine posla i plate, i slično. Neke poslovne okolnosti mogu da budu toliko stresne da konstantno negativno utiču na mentalno zdravlje zaposlenih. Jednostavno, posao i stres su postali toliko povezani da deluje kao da više ne postoji posao koji nije stresan ili osoba koja uspeva da radi sa uživanjem i bez previše nerviranja. Stoga, u daljem tekstu govorimo o 6 načina kako da smanjiš nivo stresa na poslu. 1. Vodi računa o sebi. Od stresa se ljudi razboljevaju kako fizički tako i psihički. Dakle, za početak, vodi računa o sebi tako što ćeš se redovno baviti nekom fizičkom aktivnošću, spavati dovoljan broj sati, naći vremena za druženje i zabavu sa prijateljima. Nakon radnog vremena najbolje je da se posvetiš isključivo sebi i/ili svojoj porodici i da sve što se dešava na poslu ostaviš tamo do sledećeg dana. Radi nešto što tebe ispunjava, bilo da je u pitanju gledanje televizije, čitanje, rad u bašti, ili nešto drugo. Imaj na umu da ako si dobrog fizičkog zdravlja, bolje ćeš se nositi sa psihološkim izazovima. 2. Sagledaj stvari sa drugačije tačke gledišta. Ako si pod stresom na poslu, postoji nekoliko stvari koje možeš da uradiš da olakšaš sebi. Pre svega, ako se nađeš u konfliktnoj situaciji zastani i...

---

### Zavisnost od interneta: deo II

> Kako pristupiti problemu prekomernog korišćenja interneta i kakav je terapijski proces kod osobe koja ima zavisnost od interneta.

- Published: 2020-07-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/zavisnost-od-interneta-deo-ii/
- Categories: Bolesti zavisnosti
- Tags: Autorski clanak, dopamin, internet zavisnost, prekomerno korišćenje interneta, zavisnost od interneta

Kako pristupiti problemu prekomernog korišćenja interneta? Veoma često problem prekomernog korišćenja interneta pojavljuje se u adolescenciji, a od skorije čak i u ranijim uzrastima. U prethodnom tekstu naveli smo kritirijume na osnovu kojih se određuje zavisnost od interneta, tj. da li postoji problem sa prekomernom upotrebom interneta. Bilo da se radi o deci, adolescentima ili starijim osobama, pojedinac uglavnom nije motivisan da promeni svoj životni stil. Bliski rođaci, partneri i roditelji su najčešće ti koji dovode pojedinca kod psihologa ili psihoterapeuta. Upravo zbog toga osnovni korak jeste motivisati klijenta da počne da se menja. Neophodno je da terapeut edukuje klijenta o lošim posledicama prekomerne upotrebe interneta i da ga suoči sa time kako upotreba interneta oblikuje njegovu porodičnu dinamiku i utiče na njegovo svakodnevno funkcionisanje. Jedan od načina da se klijent motiviše i da prestane da minizuje sopstvene probleme jeste vođenje dnevnika i popunjavanje upitnika samoprocene, koje kasnije možemo prodiskutovati sa klijentom. Kako teče terapijski proces kod osoba koje pate od zavisnosti od interneta? Na početku terapijskog procesa neophodno je postaviti jasne ciljeve za konkretna ponašanja i postepeno uvoditi ograničenja sa kojima se klijent slaže. U kognitivno-bihejvioralnoj terapiji, smatra se da je neophodno raditi na sledećim terapijskim ciljevima: Identifikovanje problematičnih ponašanja na internetu (da je problem prekomernog igranja igara i/ ili prekomernog provođenja vremena na socijalnim mrežama i/ili kupovine preko interneta i/ili... ). Identifikovanje konkretnih socijalnih mreža, aplikacija, igrica... Sticanje uvida u sopstvene emocije i ponašanjima; Identifikovanje „okidača“ (kao što su različita emotivna stanja, načini mišljenja ili događaji) u kojima...

---

### Zavisnost od interneta: deo I

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je zavisnost od interneta, faktorima rizika i kriterijumima za dijagnostikovanje ove vrste zavisnosti.

- Published: 2020-07-13
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/zavisnost-od-interneta-deo-i/
- Categories: Bolesti zavisnosti
- Tags: Autorski clanak, Depresija, igrice, internet, poremećaj igranja igrica, zavisnost od interneta

Šta podrazumeva zavisnost od interneta? Tema koja poslednjih decenija zaokuplja roditelje ali i javnost jeste moguća zavisnost od interneta. U stručnim krugovima ne postoji saglasnost oko toga da li zavisnost od interneta treba uvrstiti u dijagnostički sistem. U zvaničnoj SAD klasifikaciji DSM 5, u izdanju iz 2013. godine postoji nešto što bismo u slobodnom prevodu mogli nazvati poremećajem igranja igrica (Internet Gaming Disorder). Ovaj poremećaj prepoznat je i u evropskoj klasifikaciji mentalnih oboljenja ICD 11 iz 2019. godine. Ovi poremećaji svrstani su u kategoriju zavisnih poremećaja, ali čini se da je pitanje zavisnosti od interneta mnogo šire. Narodna republika Kina, jedna je od prvih država koje su u svoje dijagnostičke kriterijume usvojile i zavisnost od interneta, još 2008. godine. Vlada ove zemlje donela je zakonske mere kojima se ograničave igranje internet igara na tri sata dnevno, a igrači su nužni da se registruju pri pristupanju igri. U Južnoj Koreji zabeleženi su slučajevi zanemarivanja dece usled zaokopljenošću video igrama. Da li postoji zavisnost od komunikacije preko socijalnih mreža, ili zavisnost od virtuelne stvarnosti neka su od pitanja koja se postavljaju u krugovima šire stručne javnosti. Za sada još uvek, nema jednoglasnog odgovora na ovo pitanje. Koji faktori rizika mogu da doprinesu prekomernoj upotrebi interneta? Neki od faktori rizika koji mogu doprineti prekomernoj upotrebi interneta su: poteškoće u interpersonalnim odnosima, nedostatak socijalne podrške, drugi psihološki problemi. Naime, smatra se da su individue koje imaju poteškoća u iniciranju i održavanju interpersonalinih odnosa, najčešće zbog osećaja anksioznosti, sklonije virtuelnoj komunikaciji. Usamljenost i depresivno raspoloženje...

---

### Raskid: 5 saveta kako da se spasi veza

> U daljem tekstu vam nudimo 5 jasnih znakova kada je vreme za raskid kao i 5 saveta kako možete, ako želite, da spasite vašu vezu.

- Published: 2020-07-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/raskid-5-saveta-kako-da-se-spasi-veza/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, kako sačuvati vezu, partnerski odnosi, raskid, spasiti vezu, veza

Neki ljudi jednostavno znaju kada je vreme da se rastanu i da svako krene svojim putem. Drugi se, pak, vuku mesecima, pa čak i godinama u vezama koje su vidno odavno zavšene. Nezavisno od toga koliko ste uložili u vezu, nikada nije dobra ideja da ostanete sa partnerom sa kojim više niste srećni. Ne samo da je to traćenje vašeg vremena, već ume da bude bolno i srceparajuće možda i više nego što bi bio sam raskid. U daljem tekstu vam nudimo 5 znakova da je vaša veza gotova, kao i 5 stvari koje možete da uradite da pokušate da je spasite. 1. Niste povezani sa partnerom na dubljem nivou. Nije retko da se desi da veza koja je počela sa mnogo strasti i požude vremenom počne da jenjava jer se vatra ugasi, a partneri se u međuvremenu nisu povezali na dubljem nivou. Shvatite da nemate mnogo toga zajedničkog i polako počinjete da nervirate jedno drugo. To može da ide do te mere, da čak i seksualni odnosi, koji su bili jedina dobra stvar u vezi, počinju da budu dosadni i frustrirajući. 2. Previše se svađate. Ako ste kao par prošli kroz previše svađa, rasprava, pa čak i raskida, to može da nanese nepopravljivu štetu vašoj vezi. Možda volite jedno drugo, imate isti smisao za humor, delite ista interesovanja, ali ste previše naudili jedno drugom kroz sve te rasprave i svađe. Koliko god da se trudite, ne možete da se pomirite sa prošlošću i uvek vam ostaje ,,gorak ukus u...

---

### Toksični roditelji: 5 saveta kako izaći na kraj sa njima

> Toksični roditelji nanose štetu svojoj deci i ostavljaju ih sa različitim psihološkim posledicama. Nudimo vam 5 saveta kako izaći na kraj sa njima.

- Published: 2020-07-11
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/toksicni-roditelji-5-saveta-kako-izaci-na-kraj-sa-njima/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, roditeljstvo, toksičan roditelj, toksični roditelji

Šta znači biti toksičan roditelj? Roditelji koji imaju neki poremećaj ličnosti, koji zlostavljaju svoju decu, koji su emotivno nezreli, koji su alkoholičari ili zavisnici neke druge vrste spadaju u toksične roditelje koji svojim ponašanjem štete svojoj deci. Ona, sa druge strane, kao mala ne primećuju da nešto nije u redu sa njihovim roditeljima, i misle kako su svi roditelji isto tako emotivno nedostupni, okrutni i kontrolišući. Međutim, kako odrastaju shvataju da su njihovi roditelji drugačiji i da ne pokazuju iskrenu brigu za njihova osećanja, ne ohrabruju ih da prate svoje snove i ambicije, ne izvinjavaju se kada pogreše i ne obraćaju im se sa poštovanjem. Toksični roditelji nanose mnogo štete svojoj deci i ostavljaju ih sa različitim psihološkim posledicama. Dobra vest je da se većina ovih problema može prevazići samim sazrevanjem ili psihoterapijom. Međutim, prvi korak u prevazilaženju ovih posledica je da prepoznate da nešto nije u redu sa vašim roditeljima i da shvatite šta. Koje su odlike toksičnog roditelja? 1. Okrenuti su isključivo sebi i ne znaju za empatiju. Toksični roditelji uvek stavljaju svoje potrebe na prvo mesto i skoro nikada ne uzimaju u obzir potrebe i osećanja svoje dece. Ne razmišljaju o tome kako njihovi postupci i reči utiču na druge i teško im je da uvide kako se oni osećaju. 2. Nemaju poštovanja. Toksični roditelji ne pokazuju poštovanje prema tebi, tvojim potrebama i željama. 3. Imaju preterane emotivne reakcije. Toksični roditelji teško kontrolišu svoje emocije, te uglavnom prenagljuju, drame, ili je potpuno nepredvidivo kada će da ,,puknu”....

---

### Sindrom o kojem se retko priča: sagorevanje u roditeljstvu 

> Sagorevanje u roditeljstvu je i dalje tabu tema jer se roditelji osećaju loše da kažu da previše vremena sa decom može da ih učini anksioznim i depresivnim.

- Published: 2020-07-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/sindrom-o-kojem-se-retko-prica-sagorevanje-u-roditeljstvu/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: anskioznost, Autorski clanak, Depresija, roditeljstvo, sagorevanje, sagorevanje u roditeljstvu

Biti roditelj nije lak posao. Čak i u najboljem slučaju, kada sa partnerom lepo funkcionišete i imate njegovu ili njenu podršku, kada su deca zdrava i srećna, podizati i vaspitavati ljudsko biće ume da bude mukotrpan rad. Stoga, kao što postoji sindrom sagorevanja na poslu o kojem se već svakodnevno piše i govori, postoji i jedan sindrom o kojem se retko priča, a to je sindrom sagorevanja u roditeljstvu. Sagorevanje u roditeljstvu je sindrom o kojem se retko priča upravo zbog toga što se roditelji osećaju loše da kažu da previše vremena sa decom može da ih odvede u anksioznost i depresiju. Zbog toga kriju kroz šta prolaze i veoma retko ili skoro nikada se ne obrate za stručnu pomoć. Koji su simptomi sindroma sagorevanja u roditeljstvu? Sagorevanje u roditeljstvu je stanje fizičke, mentalne i emotivne iscrpljenosti. Ostavlja roditelje potpuno izmučene sa problemima kao što su neispavanost, loša koncentracija, depresivnost i hronična anksoznost. Neki od najčešćih simptoma sagorevanja u roditeljstvu su: Mentalna i fizička iscrpljenost; Suicidne misli i misli o bekstvu; Osećaj zarobljenosti; Problemi sa zdravljem; Anksioznost i depresija; Razdražljivost; Poremećaj spavanja; Česte svađe sa partnerom zbog dece; Osećaj kao da ste nedovoljno dobar roditelj; Negativni komentari ili čak nasilnički nastrojeno ponašanje prema detetu. Zašto se javlja sagorevanje u roditeljstvu? Koncept sagorevanja u roditeljstvu je postalo predmet istraživanja pre 30 godina. Prema nekim studijama, jedan odrazloga za sagorevanje u roditeljstvu je nesrazmeran odnos između uloženog truda u roditeljstvo i rezultata. Naime, svako roditeljstvo podrazumeva stres i razne izazove, ali kada...

---

### Depresija: 9 saveta kako da pomognete 

> Osećate se zbunjeno i isfrustrirano jer ne znate kako da pomognete voljenoj osobi koja ima problem sa depresijom? U daljem tekstu vam nudimo 9 saveta kako.

- Published: 2020-07-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/depresija-9-saveta-kako-da-pomognete/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, pomoc, pomoć pri depresiji

Ako neko ko vam je drag ima problem sa depresijom, moguće je da se osećate zbunjeno i isfrustrirano jer ne znate kako da se postavite. Verovatno stalno preterano pazite šta i kako govorite da ne biste povredili voljenu osobu još više ili napravili situaciju gorom nego što jeste. Možda toliko ne znate šta da radite, da ste odlučili da samo ćutite, pa to odaje utisak potpune nezainteresovanosti za to kako se osoba prekoputa vas oseća. Depresija je bolest koja vuče osobu da se osami, što može da šteti i najjačim vezama. Osim toga, ako još i ne znate kako da pomognete voljenoj osobi, to može da dovede do situacije u kojoj obe strane veoma pate. Međutim, znajte da je vaša pomoć itekako važna i cenjena iako to možda ne izgleda tako. Zbog toga vam u daljem tekstu nudimo 9 saveta kako da pomognete voljenoj osobi koja ima problem sa depresijom. 1. Budite tu za nju. Najbolje i najjednostavnije što možete da uradite za voljenu osobu koja ima problem sa depresijom je da budete tu za nju. Šta to podrazumeva? Da držite dragu osobu za ruku kada plače, da prosto sednete pored nje kada prolazi kroz težak trenutak, da joj kažete stvari poput ,,Ti si veoma bitna osoba u mom životu”, da je ohrabrite, da je podsetite da, iako prolazi kroz težak period, ste u tome zajedno i da će on proći. 2. Bitni su mali znakovi pažnje. Ako se ne osećate prijatno da iskazujete emocije na tako direktan i neposredan...

---

### Agorafobija: Šta je i kako se leči

> Dajemo odgovor na pitanje sta je agorafobija, koji su simptomi agorafobije, kako se izleciti od agorafobije i koje su efikasne metode lecenja agorafobije.

- Published: 2020-07-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/agorafobija-sta-je-i-kako-se-leci/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: agorafobija, Autorski clanak, fobija, iracionalan strah, lečenje agorafobije

Šta je agorafobija? Agorafobija podrazumeva jak strah do nivoa užasa od bilo kog mesta na kojem ima mnogo ljudi i sa kojeg bi bežanje u slučaju opasnosti bilo otežano, bilo da su to mala zatvorena mesta ili velika mesta na otvorenom. Kada patite od agorafobije često ćete izbegavati situacije u kojima se možete naći sami van svog doma bez pratnje. Putovanja kolima, autobusom, avionom, kao i to da budete sami na zatvorenim mestima gde ima mnogo ljudi izaziva osećaj intenzivne teskobe kao na primer prodavnice, bioskopi, liftovi i slično. Osobe koje pate od agorafobije se plaše situacija u kojima bi beg bio otežan u slučaju opasnosti ili u situacijama gde smatraju da bi bilo nemoguće pomoći im u slučaju da ih uhvati panični napad. Da bi se agorafobija smatrala dijagnozom, agorafobične situacije moraju uvek da izazivaju strah i anksioznost koji su mnogo veći od realne opasnosti i taj strah mora da traje minimum 6 meseci. U veoma teškim oblicima agorafobije, potpuno ste onemogućeni da izađete iz kuće. Uglavnom, osobe koje boluju od agorafobije ograniče svoje kretanje samo na prostore koji stvaraju osećaj sigurnosti dok sve van toga izaziva anksioznost i paniku. Kvalitet života ljudi koji pate od agorafobije je duboko oštećen njihovim stanjem. Neki su potpuno onemogućeni da rade i moraju da se oslanjaju na članove porodice kada je u pitanju odlazak u prodavnicu ili odrađivanje različitih kućnih poslova. Sa agorafobijom možete da budete vezani za kuću godinama, što vas onemogućava da ostvarite normalne društvene i romantične veze. Ko oboljeva...

---

### Panični poremećaj: Šta je i kako se drži pod kontrolom

> Panični poremećaj podrazumeva ekstremno jake i učestale epizode straha do nivoa užasa koji se često dešavaju bez ikakve najave.

- Published: 2020-07-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/panicni-poremecaj-sta-je-i-kako-se-drzi-pod-kontrolom/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, panični napad, panični poremećaj, panika

Šta je panični poremećaj? Panični poremećaj podrazumeva ekstremno jake i učestale epizode straha do nivoa užasa koji se često dešavaju bez ikakve najave. Učestalost i ozbiljnost simptoma paničnog poremećaja variraju od osobe do osobe. Pošto se napadi dešavaju nenajavljeno, oni koji pate od paničnog poremećaja su u stalnom iščekivanju kada će se sledeći napad desiti. Zbog toga im se javlja i jaka anksioznosti i neprestana briga. Panični napad može da se desi u bilo kom trenutku, pa čak i u snu. Većina napada traje nekoliko minuta, dok nešto ređe može da se desi da traju i oko desetak minuta, a neki čak i ceo sat i duže. Kada se javlja panični poremećaj? Panični poremećaj je duplo učestaliji kod žena nego kod muškaraca. Može da se javi u bilo kom dobu, ali najčešće počinje kod osoba u dvadesetim godinama. Znaj da ako ti se nekada desio panični napad, možda čak i više puta, ne znači da ćeš razviti panični poremećaj. Panični poremećaj podrazumeva da ste u roku od mesec dana četiri ili više puta imali napade panike. Panični poremećaj je često praćen drugim poremećajima kao što su depresija ili problemi sa alkoholom ili drogom koje osoba konzumira kako bi olakšala simptome napada. Panični poremećaj može da pokrene niz fobija, kao i strah od vraćanja na mesto gde se panični napad desio. Na primer, ako se panični napad desio u liftu, osoba može da izbegava vožnju liftom do daljnjeg. Ovo ponašanje često vodi do velikih negativnih promena u životu osobe koja pati...

---

### Raskid sa nekim koga voliš: Zašto i kako to uraditi 

> Ako si sagledao/sagledala vezu što je objektivnije moguće i shvatio/shvatila da tako više ne ide, vreme je da kreneš dalje, iako raskid nikada nije lak.

- Published: 2020-07-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/raskid-sa-nekim-koga-volis-zasto-i-kako-to-uraditi/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, partnerski odnosi, raskid, raskidanje veze

Nikada nije lako reći da želiš raskid. Čak iako to nije tvoja namera, znaš da ćeš povrediti osobu koju voliš ili koju si nekada voleo/volela. Ali ako si zaista sagledao/sagledala vezu što je objektivnije moguće i shvatio/shvatila da tako više ne ide, onda je vreme da staviš svoju sreću na prvo mesto. Pre svega, znaj da se ne radi o tome ,,ko je kriv”, već o tome da ćete oboje biti srećniji ako svako krene svojim putem. Međusobno razumevanje, saosećajnost i empatija će vam pomoći da prođete kroz raskid što je moguće manje bolno. Zašto se i najskladnije veze nekada završavaju? Kada ti se ljubav desi, zaista ume da bude magična. Nedeljama, mesecima, pa čak i godinama osećaš se prelepo i ispunjeno. Međutim, ovaj osećaj može da prestane bez nekog konkretnog razloga i preko noći. Jednog jutra se probudiš i shvatiš da jednostavno ne možeš da se setiš kada ste poslednji put bili srećni jedno sa drugim. Onda uvidiš da se osećaš mnogo bolje kada niste zajedno, što ujedno može da bude zastrašujuće i osvešćujuće. Raskid preti i najboljim vezama, evo zašto: 1. Nisi uvideo/uvidela znakove na vreme. Koliko puta vidiš par za koji prosto znaš da nisu jedno za drugo? Možda primećuješ kako nemaju ništa zajedničko, kako nemaju ista interesovanja, kako nemaju nijednu temu za razgovor, a ipak su zajedno. Kada se zaljubimo, luči se hormon oksitocin koji utiče na to kako vidimo stvarnost i ujedno i našeg partnera. Kada se ovaj hormon povuče, možemo da sagledamo našu vezu...

---

### Rad od kuće: 6 saveta kako održati produktivnost

> Prinuđeni da radimo od kuće, shvatamo da je naša produktivnost dosta slabija nego što smo to isprva ocekivali. Slede 6 saveta kako odrzati produktivnost.

- Published: 2020-07-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/rad-od-kuce-6-saveta-kako-odrzati-produktivnost/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, covid19, produktivnost, rad od kuće, radne navike, radni raspored

Dok je trenutno većina ljudi prinuđena da radi od kuće, polako shvatamo da naša produktivnost može da bude dosta slabija nego što smo to isprva očekivali. Svaki dan izgleda isto, previše stvari nam odvlači pažnju, deluje nam kao da ili radimo po ceo dan ili kao da ne radimo uopšte, i na sve to se pridodaje anksioznost koju nam stvara trenutna zdravstvena situacija. Iako smo možda u početku bili srećni što nakon svih ovih godina ranog ustajanja, gužve u prevozu i saobraćaju, sastanaka koji su često nepotrebno dugi, možemo da radimo iz topline svog doma, shvatili smo da nam produktivnost opada i da je svaki dan borba sa koncentracijom. Što duže radimo od kuće, duže spavamo ujutru, a duže nam postaje i radno vreme. Dakle, zašto je naša produktivnost kod kuće slabija nego na poslu?   Naša produktivnost zavisi od 7 komponenti, a to su: motivacija, potpuna posvećenost onome što trenutno radimo, radna rutina, vizija, upornost, izbegavanje da radimo više stvari u isto vreme, i pozitivan stav prema zadatku koji obavljamo u datom trenutku. 1. Svi dani deluju isto  Ako nisi pažljiv i ne pridržavaš se rutine koju inače imaš na poslu, svi dani će početi da izgledaju isto. Više nećeš razlikovati koji je dan u nedelji, a to može značajno da utiče na tvoju produktivnost. 2. Ne postoji unapred određeni raspored.   Kada svi dani počnu da liče jedan na drugi, potpuno zaboravimo zašto su nam potrebni rasporedi i rokovi. Mnogo ljudi misli da je najbolji deo rada od...

---

### Toksične osobe: Da li si jedna od njih?

> Da li si se nekada zapitao/zapitala da li si toksična osoba? Da li te zanima kako te drugi vide i doživljavaju? U daljem tekstu 9 odlika toksičnih osoba.

- Published: 2020-07-04
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/toksicne-osobe-da-li-si-jedna-od-njih/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, kako sa toksičnom osobom, toksična osoba, Toksične osobe, toksični odnosi

Da li si se nekada zapitao/zapitala da li si toksična osoba? Da li te zanima kako te drugi vide i doživljavaju? Šta uopšte znači biti toksična osoba? Toksična osoba je ona koja svojim ponašanjem i rečima čini da se drugi osećaju loše. Češće utiču negativno nego pozitivno na raspoloženje ljudi oko sebe ostavljajući ih emotivno i energetski iscrpljenim čak i nakon kraćeg kontakta. U daljem tekstu ćemo govoriti o 9 odlika toksičnih osoba. 1. Stalno ti trebaju pažnja, pomoć i podrška. Svakome su povremeno potrebni pažnja, pomoć i podrška, ali tebi stalno. Ne samo da se ponašaš kao da je tvoj život ,,jedna velika bitka” već uporno nikako da nešto naučiš iz prethodnih iskustava. Umesto toga, sve što ti se dešava vidiš kao jedan veliki izgovor za neuspeh u nečemu što si zamislio/zamislila. Naizgled deluje da voliš da provodiš vreme sa prijateljima i porodicom. Istina je da se uvek sve svodi samo na tebe. Sva njihova pažnja je prinudno usmerena na slušanje o tvojim problemima, zbog čega se oni kasnije osećaju usamljeno i loše. Količina energije koju moraju da ulože samo u tebe ih iscrpljuje fizički i emotivno. Uzimaš a ništa ne daješ. Uz to, smatraš da je sav njihov trud ,,malo”, jer ti količina pažnje koju dobijaš nikada nije dovoljna. 2. Briga te je samo za sebe. Toksične osobe nije briga kako se drugi osećaju ili šta misle. Sve ono čemu se drugi raduju te podseća na tebe i na tvoja dostignuća, koja su naravno uvek ,,bolja i zanimljivija"....

---

### Majčinstvo: 4 najčešće zablude

> Zablude o majčinstvu su itekako prisutne i čine da se majka oseća loše u svojoj novoj ulozi. U daljem tekstu 4 najčešćih zabluda o majčinstvu.

- Published: 2020-07-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/majcinstvo-4-najcesce-zablude/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, majčinstvo, majka, postporođajna depresija, zablude o majčinstvu

,,Trebalo bi da možeš da zatrudniš odmah. Na kraju krajeva, ženska tela su za to i stvorena. " ,,Čim se porodiš trebalo bi da se odmah instinktivno povežeš sa novorođenčem i da, kao majka, znaš uvek i u svakom trenutku šta da radiš. "  ,,Trebalo bi da sve vreme voliš što si trudna. U tebi raste i razvija se ceo jedan novi život! "  ,,Trebalo bi da uživaš u hormonima koje donosi trudnoća! "  ,,Jedini pravi način da se porodiš je prirodnim putem i bez epidurala. "  Majčinstvo: zablude i realnost  Zablude o porođaju i majčinstvu su itekako prisutne i veoma jake. Novonastale majke ih stalno slušaju koliko od najbližih toliko od usputnih sagovornika. Vide ih na društvenim mrežama, osećaju njihov pritisak kroz različite članke u novinama, na sajtovima, blogovima. Zbog toga se osećaju grozno, potpuno neprimereno i kao da im nešto fali - nekakav ,,gen za majčinstvo”. Nemogućnost da se zatrudni kao i postporođajna depresija su i dalje tabu teme, iako sve više prisutne u praksi. Novonastale majke uporno imaju osećaj da sve što rade, rade pogrešno, što nemali broj njih vodi u ozbiljnu depresiju i anksioznost. Društvo im nameće da postoji ,,samo jedan pravi način da se bude majka”, a to nije ono što ti radiš. U daljem tekstu ćeš pročitati 4 najčešćih zabluda o majčinstvu posle kojih ćeš se, nadamo se, osećati malo bolje u svojoj novoj ulozi. Zabluda br. 1: Kao majka, uvek moraš da nađeš način da popraviš situaciju.   Prva zabluda navodi na to...

---

### Kompulzivno ili emocionalno prejedanje

> Kompulzivno prejedanje podrazumeva nekontrolisan unos velike količine hrane, često kada osoba uopšte nije ni gladna, do te mere da se oseća fizički loše.

- Published: 2020-07-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/kompulzivno-ili-emocionalno-prejedanje/
- Categories: Poremećaji ishrane
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, bulumija nervoza, Depresija, emocionalno prejedanje, kompulzivno prejedanje, poremećaj u ishrani, prejedanje

Šta je kompulzivno ili emocionalno prejedanje? Skoro svako od nas se povremeno prejede, pogotovu na proslavama ili za vreme praznika. Međutim, kompulzivno iliti emocionalno prejedanje je nešto sasvim drugo. Podrazumeva nekontrolisan unos velike količine hrane, često kada osoba uopšte nije ni gladna, do te mere da se oseća fizički loše. U pitanju je ozbiljan poremećaj u ishrani. Osobe koje pate od ovog poremećaja jedu brže i više nego ostale i sve dok se ne osećaju da su neprijatno site. Emocionalno prejedanje se odvija u tajnosti jer se osobe koje pate od ovog poremećaja uglavnom toga stide. Pritom, često se uz to osećaju psihički i fizički loše, anskiozno i depresivno. Koji su simptomi kompulzivnog ili emocionalnog prejedanja? Da bi se kompulzivno ili emocionalno prejedanje moglo nazvati poremećajem, epizode prejedanja moraju da se dešavaju najmanje jednom nedeljno u periodu od tri meseca. Dijagnoza može da varira od blage, umerene ili ekstremno jake u zavisnosti od broja epizoda prejedanja u toku nedelje. Kompulzivno prejedanje se takođe dešava u slučaju bulumije nervoze ali se od nje razlikuje po tome što posle unosa velike količine hrane ne dolazi do pražnjenja. Kod bulumije nervoze osoba sebi izaziva povraćanje, ne jede dugo vremena posle epizode prejedanja, preteruje sa vežbanjem i koristi laksative kako bi izbacila hranu koju je unela. Kod kompulzivnog prejedanja toga nema, stoga osoba samo dobija na težini što vodi u dalje zdravstvene probleme. Najčešća zdravstvena posledica kompulzivnog prejedanja je gojaznost koja dalje vodi u dijabetes, visok šećer u krvi, visok holestelor, bolesti srca, i...

---

### Kada prestaje zdravi, a počinje nezdravi perfekcionizam? 

> Perfekcionizam je crta ličnosti koju karakterišu visoki standardi i očekivanja. U daljem tekstu možete naći odlike zdravog i nezdravog perfekcionizma.

- Published: 2020-07-01
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kada-prestaje-zdravi-a-pocinje-nezdravi-perfekcionizam/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Depresija, nezdravi perfekcionizam, opsesivno kompulzivni poremećaj, perfekcionizam, visoka očekivanja

Šta je zdravi, a šta nezdravi perfekcionizam? Perfekcionizam je crta ličnosti koju karakterišu visoki standardi i očekivanja. Može biti zdravi i nezdravi. Kod zdravog perfekcionizma, osoba je motivisana da uradi bilo koji posao najbolje što ume i da na najefikasniji mogući način prevaziđe prepreke koje je dele od uspeha. Dakle, ovaj tip perfekcionizma je pozitivno orijentisan. Nezdravi perfekcionizam, sa druge strane, je negativno orijentisan, tj. osoba sve svoje snage usmerava ka tome da izbegne neuspeh. Kod osoba koje pate od nezdravog perfekcionizma takođe postoji iracionalno uverenje da naklonost i pozitivno mišljenje njima bliskih ljudi kao što su porodica ili kolege stalno zavisi od njihovog besprekornog izvršavanja svih zadataka, kako poslovnih tako i životnih. Šta uzrokuje nezdravi perfekcionizam? Nezdravi perfekcionizam je uglavnom vođen unutrašnjim pritiskom da se izbegne neuspeh ili osuda bilo koje vrste. Postoji jaka društvena komponenta kada je u pitanju nezdravi perfekcionizam jer su se ove tendencije znatno povećale kod mladih u zadnjih 30 godina nevezano za njihov pol ili kulturološke razlike. Veruje se da sve veća konkurencija na studijama i na radnom mestu igraju bitnu ulogu, kao i sveopšta prisutnost društvenih mreža i stalno upoređivanje sebe, svog fizičkog izgleda, karijere, života uopšte, sa drugim ljudima. Da li si nezdravi perfekcionista? Nezdravi perfekcionisti: Nalaze grešku u svemu što oni ili što drugi ljudi urade; Postavljaju nerealno visoke standarde i ciljeve za sebe i za druge; Previše su kritični prema sebi i/ili drugima; Odlažu bitne zadatke i obaveze iz straha od neuspeha; Ne daju sebi ni drugima pravo da pogreše;...

---

### Dete sa disleksijom: Kako ga prepoznati i podržati

> Disleksija je neurološko stanje koje podrazumeva poteškoće pri prepoznavanju reči, njihovom pisanju, čitanju, a neretko i samom izgovaranju.

- Published: 2020-06-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/logopedija/dete-sa-disleksijom-kako-ga-prepoznati-i-podrzati/
- Categories: Logopedija
- Tags: Autorski clanak, deca sa disleksijom, dete sa disleksijom u školi, disleksija

Šta je disleksija? Disleksija je neurološko stanje koje podrazumeva poteškoće pri prepoznavanju reči, njihovom pisanju, čitanju, a neretko i samom izgovaranju. Najčešće utiče na sposobnost učenja kod osoba normalne i natprosečne inteligencije. Koji su simptomi disleksije? Simptomi disleksije se pojavljuju već u detinjstvu. Može da se desi da se javi i kod odraslih, iako ređe ili kao posledica povrede leve hemisfere mozga. Svi sa disleksijom čitaju ,,ispod proseka” za svoje godine, ali ipak simptomi variraju od osobe do osobe. Najčešći simptomi disleksije su poteškoće pri govoru, izgovoru i razlikovanju zvuka jedne reči od druge, kao i poteškoće u savladavanju pisanja, čitanja, pravopisa, prepoznavanju redosleda slova u rečima. Takođe, deca sa disleksijom neretko ne razlikuju gde je levo a gde desno pri aktivnostima koje uključuju koordinaciju pokreta ,,oko-ruka” kao na primer igranje tenisa. Mogu da imaju problema sa koncentracijom i opštom fizičkom koordinacijom. Takođe, postoji povezanost između disleksije i nekih autoimunih oboljenja: astme, alergija i ekcema. Šta uzrokuje disleksiju? Nije poznato šta tačno uzrokuje disleksiju, ali pošto unutar jedne proširene porodice uglavnom postoji više slučajeva ovog neurološkog stanja zbog čega stručnjaci za mentalno zdravlje veruju da genetska komponenta igra bitnu ulogu. Studije su pokazale da se mozgovi dece sa disleksijom razvijaju i rade drugačije nego mozgovi dece koja nemaju disleksiju. Deca sa disleksijom imaju fonološki deficit koji im onemogućava da razaznaju slova u sličnim rečima kao na primer: puž, muž, ruž, i slično. Disleksija takođe može da bude posledica šloga, povrede mozga ili nekog drugog traumatičnog događaja. Ako je disleksija nastala...

---

### Asertivnost: šta je i kako je savladati

> Biti asertivan znači biti siguran u sebe i u ono što želite. Ponašajući se asertivno izgradićete samopouzdanje i samopoštovanje, živećete ispunjeniji život.

- Published: 2020-06-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/asertivnost-sta-je-i-kako-je-savladati/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: asertivan, asertivna komunikacija, asertivnost, Autorski clanak, komunikacija

Šta je asertivnost? Asertivnost je način komunikacije pomoću kojeg na miran i efikasan način izražavamo sebe, svoje želje i ciljeve, i kojom ostvarujemo jednakost po pitanju poštovanja i fer-pleja. Asertivnost podrazumeva: Poštovanje, ali ne i snishodljivost iz ubeđenja da druga osoba ima veću vrednost i prava, zato što je u ulozi moći, iskusnija, učenija, drugog pola, nacionalnosti ili rase; Izražavanje poruke bez dominiranja, ponižavanja ili degradiranja drugoga; Samopoštovanje koje je jednako poštovanju prava i vrednosti druge osobe; Poštovanje mišljenja i stavova drugoga, ali ne i slaganje sa njima po svaku cenu. Dakle, asertivna osoba istupa sa svojom željom, a ne sa zahtevom. Pored asertivnog, postoje i neasertivna ponašanja. Neasertiva ponašanja su: Pasivno ponašanje koje podrazumeva da se osoba ne zauzima aktivno za sebe, ne izražava otvoreno svoje želje i potrebe i stavlja tuđe ispred svojih; Agresivno ponašanje koje podrazumeva da se osoba zauzima za sebe ali to radi na bezobziran i arogantan način i tako što ne poštuje tuđa osećanja i stavove; Pasivno - agresivno ponašanje koje podrazumeva da se osoba ne zauzima direktno za sebe već to čini indirektno koristeći se durenjem, ignorisanjem, tračarenjem, manipulacijom, i drugim metodama. Šta znači biti asertivan? Jedna od prvih definicija asertivnosti potiče od Lazarusa (1973) i uključuje specifične kategorije sposobnosti kojima bi se moglo opisati asertivno ponašanje: sposobnost da se kaže ne; sposobnost da se traže usluge i da se postavljaju zahtevi; sposobnost izražavanja emocija (prijatnih i neprijatnih); sposobnost započinjanja, održavanja i završavanja komunikacije. Šta su i koja su vaša asertivna prava? Asertivna...

---

### Mentalne bolesti: 10 najčešćih zabluda

> Problemi sa mentalnim zdravljem su i dalje tabu tema. U daljem tekstu ti nudimo 10 najčešćih zabluda kada su u pitanju mentalne bolesti.

- Published: 2020-06-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/mentalne-bolesti-10-najcescih-zabluda/
- Categories: Poremećaji, Psihijatrija i psihologija, Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, mentalne bolesti, mentalni poremećaji, mentalno zdravlje, psihijatrija, psihoterapija, zablude o mentalnim poremećajima, zablude o mentalnom zdravlju

Problemi sa mentalnim zdravljem su i dalje za mnoge tabu tema. Neki ih jednostavno smatraju nuspojavom savremenog društva i današnjeg doba u kojem se brzo i stresno živi. Velika većina ljudi ne želi da se obrati za pomoć zbog osećaja stida ili sramote, straha od osude okoline, ili prosto jer ne znaju kako i kome. U svakom slučaju, u daljem tekstu ti nudimo 10 najčešćih zabluda kada je u pitanju mentalno zdravlje. Zabluda br. 1: Mentalne bolesti su kao i svaka druga bolest. Iako neke zdravstvene organizacije i farmaceutske kuće pokušavaju da prikažu mentalne bolesti kao ,,bolesti mozga”, istina leži u tome da naučnici i dalje ne znaju sa sigurnošću čime su one sve izazvane. Mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje veruju u ,,bio-psiho-socijalni” model mentalnih poremećaja, odnosno, da postoji više komponenti koje ih izazivaju kod ljudi. To uključuje tri različite, ali povezane sfere: (1) biološku sa naglaskom na genetiku, razvoj i hormone, (2) psihološku tj. našu ličnost i mentalnu konstituciju, (3) društvenu odnosno naše okruženje. Sve tri sfere igraju važnu ulogu u pojavi i razvitku mentalnih poremećaja. Zabluda br. 2: Lekovi su jedina terapija koja je potrebna za lečenje mentalnih bolesti. Lekovi za mentalne bolesti se prepisuju već decenijama i uopšteno je dokazano da pomažu u lečenju nekih od najčešćih mentalnih poremećaja. Međutim, za većinu ljudi, ne bi trebalo da budu jedini vid tretmana. Upravo zato što mentalni poremećaji nisu obične medicinske bolesti, pilule imaju ograničenu moć u njihovom lečenju. Ostale vrste pomoći kao, na primer, grupe podrške i psihoterapija...

---

### Šta je autizam i kako se sa njim živi

> Deca koja imaju autizam imaju poteškoće kada su u pitanju društvene i komunikacijske veštine. Četiri puta je češći kod dečaka nego devojčica.

- Published: 2020-06-26
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji-psihickog-razvoja/sta-je-autizam-i-kako-se-sa-njim-zivi/
- Categories: Poremecaji psihičkog razvoja
- Tags: anksioznost, autizam, Autorski clanak, deca sa autizmom, epilepsija, lečenje autizma, nastanak autizma

Autizam je razvojni poremećaj koji utiče na obradu informacija na više nivoa. Deca sa autizmom imaju poteškoće kada su u pitanju društvene i komunikacijske veštine. Njihova interesovanja su ograničena i često okarakterisana ponašanjima koja se ponavljaju. Osobe sa autizmom takođe imaju tendenciju da osećaju preosetiljivost ili nelagodnost pri različitim stimulacijama čula, kao na primer reagovanje na određene zvukove ili na nešto što vide ili okuse. Pošto simptomi autizma poprilično variraju, stručnjaci za mentalno zdravlje se odnose prema autizmu kao na spektar autističnih poremećaja. Autizam se uglavnom javlja pre treće godine deteta i četiri puta češće kod dečaka nego kod devojčica. S druge strane, autizam kod devojčica je češće pogrešno dijagnostikovan ili nije uopšte. Učestalost spektra autističnih poremećaja kao dijagnoze je porasla u zadnjih 20 godina. Nije sasvim jasno da li zaista ima sve više autistične dece ili su stručnjaci za mentalno zdravlje počeli da ga dijagnostikuju čak i ako je i veoma blag. Ne postoji lek za autizam. Neki stručnjaci tvrde da autizam ne treba smatrati medicinskim stanjem koje treba lečiti. Za one koji se nalaze na samom kraju funkcionalnog spektra autizma, postoje terapije koje mogu da pomognu u ublažavanju simptoma. Takođe, simptomi mogu da oslabe sami od sebe tokom godina. Koje su karakteristike autizma? Autizam se javlja pre treće godine. Može da bude veoma iznenađujuć jer je moguće da se dete do tog trenutka sasvim normalno razvijalo. Iako se ozbiljnost simptoma veoma razlikuje od deteta do deteta, socijalne i komunikacijske veštine do te mere opadnu da neka deca sa...

---

### Gubitak i tuga: 5 faza kroz koje prolazimo

> Gubitak i tuga su intimni i individualni procesi. Svako se sa njima nosi na sebi svojstven način. U daljem tekstu pročitajte 5 faza tuge.

- Published: 2020-06-25
- Modified: 2024-05-09
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/gubitak-i-tuga-5-faza-kroz-koje-prolazimo/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, bes, bol, depresivnost, gubitak, gubitak voljene osobe, ljutnja, tuga

Osećaj da ste nekoga zauvek izgubili i tuga koja ga prati može da deluje kao da joj nema kraja. Udara baš tamo gde ste najslabiji i osećate se potpuno beznadežno. Osećaj tuge može da traje satima, danima, nedeljama, pa čak i mesecima. Tuga koju osećate može da opstane podjednako dugo čak i ako je osoba koju ste izgubili i dalje među živima. Istina je da se svako od nas nosi sa gubitkom i tugom na različit način. Međutim, postoji nešto što stručnjaci za mentalno zdravlje nazivaju ,,5 faza tuge". Iako ih ne proživljavamo sve istim redom i istim intenzitetom, dobra vest je da tuga ne traje večno i da ćete se u jednom trenutku sigurno osećati mnogo bolje. Faza br. 1: Negiranje Prva reakcija kada čujete da ste vi ili neko drugi, na primer, oboleli od neizlečive bolesti, da vam je neko blizak preminuo, da vas je voljena osoba napustila, je zapravo da to negirate. Ponašate se i mislite kako je nemoguće da se to baš vama desilo. Ovo je potpuno normalna reakcija koja se javlja da bi umirila emocije koje naviru. Negiranje je vrsta mehanizma odbrane koji se javlja odmah nakon šoka od gubitka i koji čini da se osećamo kao da smo potpuno emotivno otupeli. Negiranje blokira emociju probuđenu saznanjem o nemilom događaju. Počinjemo da verujemo da život nema smisla i da ništa više nema vrednost. Za mnoge ljude koji osećaju tugu ova faza je privremena i pomaže im da prođu kroz prvi nalet neizdrživog bola. Faza br....

---

### Test za depresiju

> Uradite test za depresiju i dobijte brzu orjentaciju da li su kod vas prisutni simptomi depresije i potreba za lecenje depresivnog poremećaja

- Published: 2020-06-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-depresiju/
- Categories: Testovi
- Tags: Depresija, Test za depresiju

SLUŽI DA UTVRDI DA LI IMATE SIMPTOME DEPRESIJE



---

### Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti

> Za opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti je tipičan perfekcionizam, prevelika briga o urednosti i kontrola međuljudskih odnosa. Saznajte više o tome.

- Published: 2020-06-24
- Modified: 2024-04-23
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/okp-poremecaj-licnosti/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, lečenje, ocd, opsesivno kompulzivni poremećaj, poremećaj ličnosti

Za opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti je karakterističan perfekcionizam, prevelika briga o urednosti, kao i kontrola međuljudskih odnosa, gde sve ove osobine idu na štetu svakodnevnoj fleksibilnosti, otvorenosti i efikasnosti. Kada pravila i određene procedure ne dovodu do najboljeg rešenja ili tačnog odgovora na neko pitanje, donošenje odluka može postati dugotrajan i mukotrpan proces za osobe koje boluju od opsesivno-kompulzivnog poremećaja ličnosti. One mogu imati problema da odluče koji zadatak ili zaduženje treba da ima prednost ili koji je najbolji način za njihovo rešavanje. Do te mere se zapetljaju u razmišljanje i odlučivanje da na kraju taj zadatak često ni ne započnu. Osobe koje imaju opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti su sklone tome da postanu lako uznemirene u društvenim situacijama koje smatraju van svoje kontrole, iako tu ljutnju i zabrinutost ne iskazuju direktno. Na primer, osoba može biti nezadovoljna uslugom u restoranu i umesto da nešto kaže ili da se požali menadžeru, ona će opsesivno razmišljati ili govoriti sebi u bradu da ne treba da ostavi napojnicu ili iznova razmišljati koliko napojnice bi bilo prikladno ostaviti. U većini slučajeva, njihova ljutnja i negodovanje se javlja zbog naizgled nebitnih stvari. Takođe, osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti mogu da pokazuju preveliko poštovanje prema svojim nadređenima koje, iz nekog razloga, mnogo vole i cene, kao i manjak poštovanja prema autoritetu koji ne vole i ne poštuju. Osobe sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem ličnosti obično izražavaju naklonost na visoko-kontrolisan ili ,,ukočen" način i može im biti veoma neprijatno u društvu drugih koju su po prirodi ekspresivni. Takođe, mogu biti uštogljeni...

---

### Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću: Šta je i kako se leči 

> ADHD i ADD se uspešno dijagnostikuju i leče. Nemoj da se stidiš da se što pre obratiš za pomoć jer ćeš tako znatno poboljšati kvalitet svog života.

- Published: 2020-06-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/poremecaj-paznje-sa-hiperaktivnoscu-sta-je-i-kako-se-leci/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: add, adhd, anksioznost, Autorski clanak, Bipolarni poremećaj, Depresija, poremećaj pažnje, poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, problemi sa učenjem

Šta je poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću? Poremećaj pažnje (iliti ADD) podrazumeva nemogućnost da se usresredi pažnja na određeni zadatak, na probleme u organizaciji posla ili svakodnevnih aktivnosti, na izbegavanje stvari koje zahtevaju napor i konstantno nadgledanje i praćenje. Poremećaj pažnje može takođe da uključi i probleme sa hiperaktivnošću (iliti ADHD) i da obuhvati niz simptoma kao što su prethodno spomenuti u kombinaciji sa tikovima, nemirom, impulsivnošću, kao i poteškoćama da se nešto ili neko strpljivo sačeka ili da se drugi ljudi ne prekidaju dok govore. Poremećaj pažnje i poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću se uspešno leče stimulativnim lekovima i psihoterapijom. Da li ste i vi nekada imali problema sa koncentracijom, bilo vam je teško da sedite mirno, prekidali ste druge osobe dok govore, a da niste prethodno razmislili o tome? Da li možete da se setite trenutaka u kojima ste lako odlutali i niste mogli da se koncentrišete na ono što radite u tom trenutku? Mnogima od nas su ovi životni scenariji poznati, ali se takođe većini nas ovo dešava s vremena na vreme. Za neke ljude, ovaj model ponašanja je van njihove kontrole. On konstantno negativno utiče na njihov svakodnevni život, kao, na primer, na sposobnost da oforme kvalitetna prijateljstva koja traju, da istraju u školi, u porodičnim odnosima, ili u karijeri. Koji su simptomi poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću? ADHD se definiše kao manjak pažnje, često u kombinaciji sa impulsivnošću, a kod nekih i sa hiperaktivnošću. Odrasli ne mogu da se fokusiraju na detalje, ništa im ne drži pažnju, ne...

---

### Anksioznost: Kako je prepoznati i šta učiniti 

> Anksioznost nas sprečava da živimo život kakav želimo. Nauči da je prepoznaš i pročitaj koje sve korake možeš da preduzmeš da bi ti bilo bolje.

- Published: 2020-06-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/anksioznost-kako-je-prepoznati-i-sta-uciniti/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Pomoc i podrska
- Tags: anksiozni poremećaj, anksioznost, Autorski clanak, Depresija, Fobije, generalizovani anksiozni poremećaj, okp, simptomi nezdrave anksioznosti, socijalni anksiozni poremećaj

Šta je anksioznost? Kada predviđamo i razmišljamo o negativnim stvarima koje samo što se nisu desile ili za koje mislimo da će se desiti u budućnosti, razvijamo anksioznost u svim njenim i zdravim i nezdravim oblicima. Anksioznost (zdrava i nezdrava) je prirodni ljudski odgovor na ono što naš um i telo prepoznaju kao potencijalnu opasnost. Ispoljava se kroz misli, osećanja, fizičke i mentalne simptome. Većina ljudi se oseća anksiozno s vremena na vreme. Normalno je da osetimo zdravu anksioznost ili brigu onda kada se nađemo u realno stresnim situacijama ili u periodu velikih životnih promena. Razlika između straha i anksioznosti? Strah Kao i sve životinje, i ljudska bića su razvila načine da se zaštite od opasnosti. Kada procenimo da smo pod neposrednom pretnjom (npr. kamion ide na nas velikom brzinom), naša tela reaguju tako što luče određene hormone tj. adrenalin i kortizol. Oni čine da budemo budniji, da naše srce pumpa jače i da šalje krv tamo gde je ona najviše potrebna - u mišiće, pluća i mozak. Celokupni telesni i mentalni sklop nas priprema da dorastemo izazovu koji sledi. Kada opasnost prođe, mišići se opuštaju i može da se dogodi da nam se neposredno nakon toga što smo osetili strah telo trese. Ovo je prosto biološka reakcija i nešto što jednostavno ne možemo da kontrolišemo. Anksioznost - zdrava i nezdrava Kada ne postoji neposredna opasnost već mi na osnovu prethodnog iskustva ili neiskustva predviđamo da će nam se nešto loše desiti u budućnosti (npr. neću položiti ispit, dobiću otkaz...

---

### Hrana za dobro raspoloženje

> Zdrava ishrana poboljšava tvoje raspoloženje, nivo energije i kvalitet mentalnog rada. Evo nekoliko saveta za bolju ishranu i bolje raspolozenje.

- Published: 2020-06-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/hrana-za-dobro-raspolozenje/
- Categories: Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, fizičko zdravlje, hrana za mentalno zdravlje, ishrana, ishrana za dobro raspoloženje, mentalno zdravlje, opsesija zdravom ishranom, zdrava ishrana, zdravlje

Opšte je poznato da hrana ne samo da utiče na fizičko zdravlje, već i na mentalno. Poboljšanjem ishrane se poboljšava i tvoje raspoloženje, nivo energije se povećava, razmišljaš bolje i trezvenije. Međutim danas, u moru informacija šta ,,bi trebalo da jedemo a šta ne”, teško je razaznati koje su to navike koje mogu pozitivno ili negativno da utiču na tvoje zdravlje. U daljem tekstu ti nudimo nekoliko saveta koji značajno mogu da poboljšaju tvoj kvalitet života. Bitno je da jedeš redovno Ako ti padne šećer, možeš se osećati umorno, razdražljivo i depresivno. Ako jedeš redovno i biraš hranu koja ti daje energiju, polako ćeš uspeti da držiš nivo šećera stabilnim, kao i tvoje raspoloženje. Hrana koja će ti u tome pomoći su testo, pirinač, ovas, integralni hleb i pahuljice, koštuničavi plodovi i različite vrste semenki. Savetujemo ti da ne preskačeš doručak, da umesto obilnog ručka i večere pojedeš više manjih obroka, da jedeš češće u toku dana, kao i da izbegavaš hranu koja ti brzo podiže (ali brzo i spušta) nivo šećera u krvi kao što su slatkiši, sokovi, gazirana pića i alkohol. Pij dosta tečnosti Ako ne piješ dovoljno tečnosti, može da ti bude teško da se koncentrišeš ili da trezveno razmišljaš. Preporučeno je da piješ 6 do 8 čaša vode svaki dan. Dok se čajevi, kafa, sveže ceđeni sokovi i smutiji isto računaju, imaj na umu da je uvek najbolje piti vodu. Brini o svom stomaku Kako ti je stomak, tako se i ti osećaš, i obrnuto. Kada...

---

### Nesanica: 5 saveta kako da umiriš mozak

> Nesanica je neprijatna pojava, ali umesto da se boriš protiv svog mozga, udruži se sa njim i zaspi brže. U daljem tekstu nudimo ti 5 saveta kako.

- Published: 2020-06-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/nesanica-5-saveta-kako-da-umiris-mozak/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, insomnija, kako umiriti mozak, meditacija, neispavanost, nesanica, problemi sa spavanjem, spavanje, tehnike disanja

Svima nam nekada dođe noć kada san neće na oči. Teško ti je da umiriš mozak, stalno nešto razmišljaš, brineš, ili vrtiš jednu te istu misao. Nesanica je definitivno neprijatna, ali umesto da se boriš protiv svog mozga, udruži se sa njim i pomozi sebi da brže zaspiš. U daljem tekstu nudimo ti 5 saveta kako da umiriš svoj um pre odlaska u krevet. 1. Odredi sebi ,,vreme za brigu” Umesto da brineš i da pustiš misli da naviru uveče kada legneš da spavaš, odredi vreme u toku dana kada ćeš dopustiti sebi da izvrtiš sve najgore moguće scenarije u glavi. ,,Vreme za brigu” može da bude ograničeno na 15, 30 ili više minuta, koliko god da je tebi potrebno da se oslobodiš i rasteretiš. Čitava poenta ovoga i jeste da sve svoje strahove i brige smestiš u jedan vremenski okvir i da onda ostatak dana, pogotovu uveče, ne razmišljaš više o tome. Ako negativne misli krenu da naviru van ,,vremena za brigu”, reci sebi da je to sve u redu, ali da ćeš se time baviti kada to sledeći put dođe na red. 2. Zapiši sve što ti se mota po glavi Ako uporno razmišljaš o nečemu, ako se brineš da ćeš nešto zaboraviti, ako ti se jedna te ista misao vrti po glavi, prosto je stavi na papir. Još je i bolje ako ovaj trik primeniš neposredno pred odlazak na spavanje, jer ćeš onda zapisati baš ono što te odvlači od sna. Forma nije bitna. Nemoj da se...

---

### Društvene mreže: 4 saveta za zdravo korišćenje

> Društvene mreže doprinose osećaju povezanosti sa prijateljima i poznanicima, međutim, one nikada ne bi trebalo da budu zamena za odnose u stvarnom životu.

- Published: 2020-06-18
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/drustvene-mreze-4-saveta-za-zdravo-koriscenje/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: aksioznost, Autorski clanak, Depresija, drustvene mreze, mentalno zdravlje, zdrav život

Društvene mreže mogu da doprinesu osećaju povezanosti sa prijateljima i poznanicima, da nas razonode, da umanje stres i da pozitivno utiču na naše raspoloženje. Međutim, one nikada ne bi trebalo da budu zamena za odnose u stvarnom životu. Iako je početna ideja društvenih mreža bila da zbliži ljude, ispostavilo se da oni koji ih previše koriste se osećaju sve više usamljenim i izolovanim. Stoga, društvene mreže mogu značajno da utiču na pogoršanje mentalnog zdravlja i stvaranje ili povećanje anksioznosti i depresije. Koji su to najčeći znaci da previše pažnje i važnosti pridaješ društvenim mrežama? 1. Preispituješ svoj fizički izgled i način na koji vodiš život Iako znaš da je sadržaj društvenih mreža pre objavljivanja prošao kroz more filtera i različitih aplikacija za ulepšavanje, on i dalje značajno može da utiče na tvoje samopouzdanje i na to da se ne osećaš zadovoljno kada je u pitanju tvoj fizički izgled. Takođe, iako smo svesni da se na društvenim mrežama uvek objavljuju samo najbolji i najuzbudljiviji momenti života, to ne umanjuje osećaj nezadovoljstva našim životima dok gledamo slike prijatelja na tropskim plažama ili njihove objave o unapređenju na poslu. 2. Imaš utisak kao da stalno nešto propuštaš Iako je ,,osećaj da stalno nešto propuštaš” stariji od pojave društvenih mreža, one mu definitivno doprinose. Često imaš utisak da drugi ljudi žive uzbudljivijim i ispunjenijim životom. Taj osećaj može ne samo negativno da utiče na tvoje samopouzdanje, već i da bude okidač za anksioznost i depresiju. Iako zvuči pomalo nelogično, osećaj da stalno nešto propuštaš...

---

### Postporođajna depresija: 8 najčešćih simptoma

> Postporođajna depresija je sve manje tabu tema. Potražiti pomoć nije znak slabosti, već namere da svom detetu budeš najbolja moguća mama.

- Published: 2020-06-17
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/postporodjajna-depresija-8-najcescih-simptoma/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: anskioznost, Autorski clanak, Depresija, majčinstvo, osećaj neadekvatnosti, postporođajna depresija, postporođajna tuga, roditeljstvo

Postporođajna depresija je sve manje tabu tema. Potražiti pomoć nije znak slabosti, već namere da svom detetu budeš najbolja moguća mama. Porođaj je sam po sebi težak, ali prave muke za umorne majke počinju tek nakon. Tvom novom, bespomoćnom ljudskom biću potrebna je sva tvoja pažnja. Povrh svega, suočavaš se sa nedostatkom sna, hormonima koji divljaju i svim očekivanjima sredine da se osećaš ,,blaženo” jer si rodila dete, kao i to da ti je odmah proradio ,,majčinski instinkt”. Ako uzmemo sve ovo u obzir nije ni čudo što je postporođajna depresija sve češća kod novonastalih majki i javlja se kao kombinacija genetske predispozicije, nedostatka podrške partnera i okoline, kao i stresa oko samog deteta. U daljem tekstu ćemo govoriti o nekoliko činjenica i simptoma postporođajne depresije koji mogu da ti pomognu da bolje shvatiš šta se dešava i da se obratiš za pomoć ako shvatiš da je to neophodno. 1. Postporođajna depresija može da počne i pre nego što se porodiš Gotovo 50 posto žena sa postporođajnom depresijom je iskusila neke od simptoma za vreme trudnoće, a ne tek kada je beba rođena. 2. Postoporođajna depresija može da se javi kasnije nego očekivano Verovanje je da postporođajna depresija počinje za vreme prve 4 nedelje posle porođaja, ali to nije u potpunosti tako. Ona može da se javi i kasnije. Ako patiš u bilo kom trenutku, ne treba da brojiš nedelje i da vidiš da li se ,,uklapaš” u sliku postporođajne depresije. Bitno je samo da se ti ne osećaš dobro...

---

### Narcisoidni poremećaj: Zašto se ,,narcisi” vraćaju?

> Narcisi su poznati po tome što uspostavljaju kontakt sa jednim ili više bivših partnera posle određenog perioda razdvojenosti. Pročitajte 7 razloga zašto.

- Published: 2020-06-16
- Modified: 2024-04-26
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/narcisoidni-poremecaj-licnosti-zasto-se-narcisi-vracaju/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, emotivna ucena, emotivni rolerkoster, mentalno zdravlje, narcis, narcisi, Narcisoidni poremećaj ličnosti, poremećaj ličnosti, superiornost

Osobe koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti (dalje: narcisi) su poznati po tome što uspostavljaju kontakt sa jednim ili više bivših partnera posle određenog perioda razdvojenosti ili kada shvate da su njihovi bivši partneri nastavili sa svojim životima. Ono što razlikuje ponašanje narcisa od inače normalog javljanja starom prijatelju ili ljubavi jesu njihovi razlozi za to. U daljem tekstu ćemo vam predstaviti 7 razloga zbog kojih se narcisi uporno vraćaju svojim bivšim partnerima. 1. Narcisi se vraćaju zato što percipiraju ljude kao objekte koji im pripadaju Osobama koje pate od narcisoidnog poremećaja ličnosti partner je puki plen, objekat koji je u službi isključivo njihovom zadovoljstvu. Nezamislivo im je da potpuno izgube kontrolu nad osobom koju su prethodno zadobili u nekom trenutku u životu. Vraćaju se da bi dokazali kako njihova moć i dalje traje. Svojim povratkom, narcisi pokušavaju da destabilizuju život svog bivšeg partnera i da ih na taj način još jednom iskoriste i iznevere. U umu narcisa, zauvek otići iz nečijeg života prosto nije opcija. 2. Narcisi su uvek zaokupljeni onim što ih ,,hrani” Narcis vidi druge ljude kao objekte koje treba iskoristiti. Stoga, bivši partneri nisu ništa drugo do osoba iz kojih oni crpe svoju energiju i hrane svoj poremećaj kada nemaju odakle. Na ovaj način, narcisi takođe drže stare partnere stalno u igri - za svaki slučaj. Svaki put kada narcisi uspeju u svojoj nameri da ,,otvore stare rane” svojih bivših partnera i da iz njih crpe energiju za dalje, to za njih predstavlja pobedu i hrani...

---

### Test za anksioznost

> Uradite test za anksioznost i dobijte brzu orjentaciju da li su kod vas prisutni simptomi anksioznosti i potreba za lecenje anksioznog poremećaja

- Published: 2020-06-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-anksioznost/
- Categories: Testovi
- Tags: anksioznost, test za anksioznost

SLUŽI DA UTVRDI DA LI IMATE SIMPTOME ANKSIOZNOSTI



---

### Nasilje u porodici: deca kao ,,pasivni posmatrači"

> Deca koja posmatraju nasilje u porodici nisu samo ,,nedužni posmatrači” već žrtve u pravom smislu te reči čija sećanja kasnije utiču na njihovo formiranje.

- Published: 2020-06-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/post-traumatski-stresni-poremecaj/nasilje-u-porodici-deca-kao-neduzni-posmatraci/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Post-traumatski stresni poremećaj
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, deca žrtve nasilja u porodici, Depresija, nasilje u porodici, Strah, trajne posledice

Šta je nasilje u porodici i kako se manifestuje? Nasilje u porodici ima mnogo oblika: od hroničnog svađanja i vikanja, kontrole ponašanja, manipulacije, različitih tehnika zastrašivanja do pretnji ubistvom ili samoubistvom, upotrebe oružja ili nanošenja teških telesnih povreda. U svakom slučaju, bilo koji odnos u kojem postoji i najmanja vrsta kontrole ili manipulacije može biti signal ili upozorenje za kasnije javljanje mnogo težih oblika nasilja. Kako nasilje u porodici utiče na decu? Kada se dešava nasilje u porodici, žrtva postaje emotivno nedostupna i manje prisna sa detetom što u njemu aktivira mnoštvo strahova i složenih emocija koje dete možda u početku ne može u potpunosti da osvesti. Psihološki gledano, deca koja svedoče nasilju u porodici često razvijaju strah od povrede ili napuštanja, preteranu brigu ili tugu, osećaj krivice, nemogućnost empatije, pa čak i tendenciju da stalno lažu, imaju nizak prag tolerancije, emotivno su nedostupniji, loše prosuđuju životne situacije, osećaju sramotu i plaše se za svoju budućnost. Dakle, sećanja koja se stvaraju u trenucima stresa, tj. dok svedoče nasilju u porodici, postaju trajno utisnuta i utiču na njihova osećanja, uverenja, i na izbor različitih veza u životu. Tako da, iako možda nisu direktno zlostavljana, deca koja posmatraju nasilje u porodici nisu samo ,,pasivni posmatrači” već žrtve u pravom smislu te reči. Deca kao namerne ili nenamerne žrtve? Iako su možda nenamerne žrtve, svedočiti svaki dan različitim vrstama agresije kod dece stvara pogodno tle za razvitak bolnih i nezdravih emocija na koje se pridodaje nedostatak osećanja da su deca voljena, željena i...

---

### Test za Bipolarni poremećaj

> Uradite test za bipolarni poremecaj i dobijte brzu orjentaciju da li imate simptome i potrebu za lecenje bipolarnog poremecaja

- Published: 2020-06-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/testovi/test-za-bipolarni-poremecaj/
- Categories: Testovi
- Tags: Bipolarni poremećaj, Test za bipolarni poremecaj

SLUŽI ZA PROCENU SIMPTOMA BIPOLARNOSTI



---

### Ortoreksija: kada ,,jesti zdravo" postane opasno 

> Ortoreksija je opsesija unosom zdrave hrane kao i uverenje da su određene namirnice ,,bolje i zdravije” nego neke druge. Da li i vi idete u krajnost?

- Published: 2020-06-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/ortoreksija-kada-jesti-zdravo-postane-opasno/
- Categories: Poremećaji ishrane
- Tags: anksioznost, Anoreksija, Autorski clanak, autorski tekst, Depresija, opsednutost zdravljem, opsednutost zdravom hranom, opsesija, ortoreksija, poremećaj u ishrani, strah od bolesti, zdrav život, zdrava ishrana, zdravlje

Ortoreksija je opsesija unosom zdrave hrane kao i uverenje da su određene namirnice ,,bolje i zdravije” nego neke druge. Osobe koje pate od ortoreksije imaju iracionalno uverenje da stalno moraju da unose ,,čistu, organsku hranu” jer je to, po njihovom mišljenju, najbolji mogući način ishrane. Današnje društvo nam nameće određene modele ,,savršenog” života, te pod ortoreksijom podrazumevamo opsesiju da jedemo jedino stvari koje su ,,savršene” za naše zdravlje. Koliko god da je vođenje zdravog života uvek preporučeno, razlika između osoba koje boluju od ortoreksije je upravo u tome što su one time opterećene, misle kako njihovo fizičko i mentalno blagostanje zavisi od toga, dok zapravo ono pati. Ortoreksiju je teško prepoznati i, iako još uvek nije formalno priznata kao poremećaj, blisko je povezana sa anoreksijom. 10 odlika ortoreksije: da li vaše navike zdravog života idu u krajnost? 1. Opsesija zdravom ishranom Ortoreksija počinje postepeno, prvenstveno kao namera da se hranite zdravo. Kada ta namera krene da utiče na vaš lični, društveni i poslovni život onda možemo govoriti o poremećaju u ishrani. 2. Opsesija zdravom ishranom preuzima kontrolu nad tim kako se osećate Kada patite od ortoreksije, postavljate sami sebi određena pravila koja se tiču hrane i ona direktno utiču na to kako se osećate. Tako, na primer, momenat u kojem ,,prekršite pravilo zdrave ishrane” vam donosi emotivni nemir, dok, s druge strane, dokle god poštujete pravila, javlja se neki površinski osećaj sreće. Kako vreme odmiče, vaše svakodnevno blagostanje zavisi isključivo od toga kako se hranite. Kako vaša opsesija zdravom ishranom...

---

### Sami ali ne i usamljeni: Zasto je dobro nekada biti sam

> Kada smo sami jasnije mislimo, opušteniji smo i često nalazimo bolje rešenje za neki problem koje nam možda ne bi palo na pamet da se nismo ,,osamili".

- Published: 2020-06-13
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/sami-ali-ne-i-usamljeni-zasto-je-dobro-nekada-biti-sam/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, kreativno vreme, kvalitetno vreme, samoća, vreme za sebe

Stalno dostupni, povezani na internet, uvek okruženi ljudima ili u društvu, pronaći trenutak mira u današnje vreme deluje kao nemoguća misija. Iako osobe koje vole da provode vreme same su često okarakterisane kao usamljene, tužne ili čak ne naročito društvene, biti sam i usamljen su dve potpuno različite stvari. Dok biti usamljen nosi negativnu konotaciju, povremeno biti sam nam može veoma koristiti na fizičkom i psihološkom planu. Pomaže nam da se ,,restartujemo” Mozak koji je stalno uključen i stimulisan nikada nema priliku da se odmori i oporavi. Provesti vreme sami bez ometanja i različitih stimulansa omogućava nam da jasnije mislimo, da se bolje usresredimo na neki problem, da razmislimo i donesemo odluku ili rešenje koje nam možda ne bi palo na pamet da se nismo na trenutak ,,osamili”. Pozitivno utiče na koncentraciju i produktivnost Kada uklonimo ili ugasimo sve što nam smeta, ne samo da ćemo se bolje koncentrisati i uspeti da obavimo više posla u kraćem vremenskom roku, već je i vrlo verovatno da će naša rešenja biti kreativnija i kvalitetnija. Bolje ćemo upoznati sebe Kada smo stalno u društvu ili smo deo neke veće grupe, prirodno je da usvajamo razmišljanja i ponašanja iz naše neposredne okoline. Povremeno izdvojiti vreme za sebe znači upoznati se bolje. Možda se i iznenadimo nekim novootkrivenim afinitetima i interesovanjima i početi da donosimo odluke koje su više u skladu sa njima. Potpuno je u redu imati drugačije stavove, ciljeve i interesovanja, a opet se družiti sa istim ljudima. Omogućava nam da dublje razmišljamo...

---

### Postporođajna depresija: Kako je prepoznati i prevazići

> Postporođajna depresija praćena je osećajem bezizlaza, krivice i neadekvatnosti, nekada i mislima o samoubistvu ili čedomorstvu. Prepoznaj je i prevaziđi.

- Published: 2020-06-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/postporodjajna-depresija-kako-je-prepoznati-i-prevazici/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, autorski tekst, čedomorstvo, Depresija, majke, nocne more, postporođajna depresija, postporođajna tuga, simptomi depresije, simptomi postporođajne depresije

U toku trudnoće i nakon rođenja deteta dešavaju se nagle hormonalne promene koje nekim majkama mogu da prouzrokuju različite depresivne epizode. Blaga depresija iliti ,,postporođajna tuga” je česta i povezuje se sa životnim promenama koje donosi novo majčinstvo. Međutim, 3 do 6 posto žena doživi veće depresivne epizode nedeljama ili čak mesecima nakon porođaja. Ove epizode su praćenje jakom anksioznošću i u nekim slučajevima čak i paničnim napadima. Iako retko, može da se desi da se uz depresiju jave psihoze i halucinacije, kao i crne misli o čedomorstvu. Stručnjaci tvrde da oko 50 posto žena koje pate od postporođajne depresije doživljavaju prve naznake još pre nego što se beba rodi. Studije su pokazale da žene koje imaju česte promene raspoloženja i koje su anksiozne za vreme trudnoće imaju povećan rizik od oboljevanja i razvijanja ozbiljnog oblika postporođajne depresije. Simptomi postporođajne depresije Najblaža i najčešća forma postporođajne depresije se naziva ,,postporođajna tuga”. Javlja se u toku prvih 10 dana nakon porođaja a simptomi su glavnom anksioznost, depresija, razdražljivost, zbunjenost, nekontrolisani naleti plača, poremećaj spavanja i nedostatak apetita, kao i nedostatak osećaja za bebu. Iako uznemirujući, ovi simptomi uglavnom prolaze u roku od 24 do 72 sata. Postporođajna depresija je mnogo ozbiljnija i može se javiti u bilo kom trenutku u toku prve godine nakon rođenja deteta - najčešće u prve 4 nedelje posle samog porođaja, ali nekada i nekoliko meseci nakon. Simptomi traju barem dve nedelje i utiču na majčinu sposobnost normalnog funkcionisanja. Neki od njih su: Depresivno raspoloženje koje traje...

---

### Zdrava ljubav ili zavisnost: Kakva je tvoja veza?

> Zdravi partnerski odnosi se ne dešavaju preko noći, već rastu i razvijaju se paralelno i uzajamno. Razlikuj zdravu vezu od zavisne veze.

- Published: 2020-06-11
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zdrava-ljubav-ili-zavisnost-kakva-je-tvoja-veza/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emotivna nedostupnost, građenje veze, ljubav, manipulacija, požuda, prava ljubav, privlačnost, veze, zavisnost u vezi, zdravi odnosi

Da li se nekada zapitaš šta tačno osećaš prema svom partneru? Da li je u pitanju ljubav ili požuda? Da li su tvoja osećanja znak neke nezdrave vezanosti za partnera? Koji su razlozi zbog kojih biraš da ostaneš u vezi koja ti možda ne donosi sreću i osećaj blagostanja? Teško je razdvojiti požudu, zavisnost i pravu ljubav jer se razlike između njih često odvijaju na nesvesnom nivou, prepliću se i jedna nužno ne isključuje druge dve. Požuda Kada se u jednoj vezi radi isključivo o požudi, onda jedan ili oba partnera nisu naročito zainteresovani jedno za drugo van spavaće sobe. Ne žele da se udubljuju u životne teme, različite svakodnevne probleme, a često ni da prenoće zajedno. Fantazije o partneru su uglavnom seksualne prirode i ograničene su na fizički izgled. Jednostavno, ne postoji zainteresovanost da se partneri upoznaju ili zbliže na nekom dubljem nivou. Zavisnost u vezi Emotivna nedostupnost kod jednog partnera može da izazove nezdravu žudnju kod drugog. Zavisna osoba u vezi, iako uočava nezainteresovanost, služenje lažima, manipulacijom, primećivanje da partner možda čak ima i probleme sa drogom, zakonom ili finansijama, je ipak u fazi poricanja i ne vidi raskid te veze kao najbolje rešenje. Krije svoje brige i oslanja se na romantiku, fantazije i seksualne odnose. Ovakvi partneri u fazi poricanja neretko misle kako mogu da pomognu, spasu, ili da promene drugog partnera u onaj ,,ideal” u koji su se prvenstveno zaljubili, tj. koji su izmaštali. Prava ljubav Zdravi partnerski odnosi se ne dešavaju preko noći, već rastu...

---

### Previše razmišljaš? 6 saveta kako da manje lupaš glavu

> Bilo da su u pitanju monolozi ili čitavi scenariji, ako previše razmišljaš o problemima, to te onemogućava da budeš koncentrisan i produktivan.

- Published: 2020-06-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/previse-razmisljas-6-saveta-kako-da-manje-lupas-glavu/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Poremećaji spavanja
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, briga, donošenje odluka, loš san, lupati glavu, nesanica, preterana briga, previše razmišljati, problemi

Bilo da uporno vrtiš film o nekoj jučerašnjoj greški ili da previše razmišljaš o tome kako će se stvari odigrati sutradan, misliti na bilo koju temu do iznemoglosti će te dovesti u stanje stalne teskobe. Nekima se ovakve stvari dešavaju povremeno, dok drugi nikako ne mogu da ućutkaju sopstveni glas u glavi koji neprestano vrti jednu te istu misao ili scenario. Njihov unutrašnji monolog se svodi na stalno razmišljanje na određenu temu i brigu o istoj. U svakom slučaju, bilo da su u pitanju monolozi ili čitavi scenariji, njihova tendencija da ,,lupaju glavu” ih onemogućava da budu produktivni i da se koncentrišu na nešto što trenutno rade. Zašto je opasno da previše razmišljaš? Previše ,,lupati glavu" oko nečega nije samo dosadno i nelagodno, već može ozbiljno da utiče na tvoje zdravlje i blagostanje. Stalno razmišljanje o greškama, nedostacima, potencijalnim negativnim ishodima i o tome šta sve može da pođe po zlu, vodi u različite probleme sa mentalnim zdravljem. Kako se tvoje mentalno zdravlje pogoršava tako raste i tendencija da previše razmišljaš i na taj način se upada u začarani krug iz kojeg, kako vreme odmiče, postaje sve teže izaći. Studije su pokazale da osobe koje imaju tendenciju da previše razmišljaju doživljavaju iznova ozbiljan stres. Zbog toga često pribegavaju alkoholu ili hrani kao nekoj vrsti ,,utehe”. Takođe, osobe koje imaju tendenciju da previše razmišljaju lošije spavaju ili im kvalitet sna značajno opada zbog nemogućnosti da jednostavno ućutkaju sopstveni um. Kako da prestaneš da razmišljaš previše? Zaustaviti misli, preispitivanja, katastrofalna predviđanja je...

---

### Toksične osobe: 10 saveta kako da izađeš na kraj sa njima

> Toksične osobe svojim komentarima i postupcima doprinose tome da se osećaš loše. Pročitaj 10 saveta kako da izađeš na kraj sa njima.

- Published: 2020-06-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/toksicne-osobe-10-saveta-kako-da-izades-na-kraj-sa-njima/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, autorski tekst, kako sa toksičnom osobom, kako u toksičnom odnosu, Toksične osobe, toksični ljudi, toksični odnos, toksični odnosi

Toksične osobe su one koje negativno utiču na tvoja osećanja, razmišljanje i ponašanje. Svojim komentarima i postupcima doprinose tome da se osećaš loše, imaš utisak kao da stalno pokušavaju da te sputaju ili potcene, ili jednostavno nikada nemaju lepu reč za tebe. Najveći problem leži u tome što toksične osobe ne mogu sebe da sagledaju u pravom svetlu i zbog toga ne razumeju zašto im ljudi u nekom trenutku jednostavno okrenu leđa i udalje se. Neke od karakteristika toksičnih osoba su: ljubomorne su i zavidne; pribegavaju kontroli i manipulaciji; izazivaju strah i anksioznost; smenjuju u kratkom vremenskom roku različita osećanja i postupke; služe se izbegavanjem i poricanjem; pribegavaju fizičkom, seksualnom, ili psihološko-emotivnom zlostavljanju; u diskusijama umeju da ,,drže stranu” prvo jednoj pa drugoj osobi (ovo se uglavnom dešava kada je u diskusiju upleteno više od dvoje ljudi). Nažalost, bilo ko od nas može postati žrtva toksične osobe iz svoje okoline. Bitno je prepoznati je i shvatiti kada je dosta. Iako je to lakše reći nego uraditi, postoji nekoliko načina koji će ti pomoći da se ogradiš od toksičnih osoba i da ne dopustiš da te njihove reči i postupci povrede. Za početak, postani svestan vrednosti koju unosiš u živote ljudi oko sebe, okreni se sebi i ljudima kojima veruješ, ili čak potraži stručnu pomoć zarad objektivnijeg pogleda na celu situaciju. Danas ti nudimo 10 saveta kako da prepoznaš i da izađeš na kraj sa toksičnom osobom: 1. Posmatraj toksično ponašanje Posmatraj kako se toksične osobe ponašaju i koji su njihovi...

---

### Zlostavljanje u vezi: Da li si i ti žrtva?

> Ne dozvoli da te ubede da je normalno trpeti zlostavljanje u vezi. Informiši se šta možeš da učiniš da pomogneš sebi i partneru.

- Published: 2020-06-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zlostavljanje-u-vezi-da-li-si-i-ti-zrtva-2/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, maltretiranje, maltretiranje u braku, maltretiranje u vezi, zlostavljanje, zlostavljanje u braku, zlostavljanje u vezi

Partneri koji trpe zlostavljanje u vezi su svakodnevno izloženi traumama koje negativno utiču na njihovo samopouzdanje. Oni neretko ulaze u ovakve odnose sa već niskom verom u sebe uzrokovanom traumatskim događajima u prošlosti ili odrastanjem u disfunkcionalnim porodicama. Takođe veruju da su na neki način ,,inferiorni” i da ono što osećaju, misle, ili žele je manje važno u odnosu na nečije druge potrebe. Shodno tome, ovakvi partneri imaju nesvesno uverenje da ne zaslužuju da budu zaista voljeni takvi kakvi jesu, već da moraju da zasluže ljubav, što dovodi do nesigurnosti i straha od napuštanja. Kako se odvija akt zavođenja? Uzimajući u obzir da su ovakvi partneri često harizmatični i romantični, zlostavljači umeju da budu zavodljivi i da ih obasipaju komplimentima, obećanjima, i različitim gestovima ljubavi. Vešto ,,igraju igrice” i neretko ih i previše obasipaju ljubavlju. S druge strane, njihovi partneri žude upravo za tim. Činjenica da su poželjni poistovećuju sa osećanjem da su voljeni. Međutim, nesigurnost i nisko samopouzdanje ih čine lakšim za zavođenje, tako da pomešaju romantiku sa pravom ljubavlju. Zbog nesigurnosti su podložniji tome da se plaše kritike, odbijanja i napuštanja. Sa time se nose tako što bivaju darežljivi, puni razumevanja, vole da udovoljavaju i da pomažu. Neki čak veruju da moraju da budu fini, pa i onda kada ih iskorišćavaju i zlostavljaju. Ko definiše ovakav odnos? Zlostavljači su ti koji definišu ovaj odnos, dok ih partneri u tome prate ne bi li se slagali i održavali vezu. Dive se smelosti zlostavljača, njihovom samopouzdanju i snazi, tj. svim...

---

### 7 Načina da vaše dete počne pravilno da izražava emocije

> Kada učimo decu da prepoznaju i na primeren način ispoljavaju svoje emocije, tada doprinosimo njihovom emocionalnom zdravlju, sreći i uspehu.

- Published: 2020-06-03
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/7-nacina-da-vase-dete-pocne-pravilno-da-izrazava-emocije/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, emocije, emotivni odnosi, roditeljstvo, saveti

Da li znate da većina mlade dece ne zna kako da izrazi svoje emocije? Kada učimo decu da prepoznaju i na primeren način ispoljavaju svoje emocije, tada doprinosimo njihovom emocionalnom zdravlju, sreći i uspehu. Postoji mnogo načina kako decu možemo učiti emocijama, ali mi predlažemo samo neke od njih koje mogu praktikovati roditelji sa svojom decom. Evo predloga aktivnosti: 1. Dok čitate knjigu sa svojim detetom razgovarajte o tome kako se ti likovi osećaju Za svaku emociju koja se pominje u priči, Vi napravite izraz lica i pitajte dete šta misli koja je to emocija i kako se oseća taj lik u knjizi. Pitajte dete zašto misli da se taj lik u knjizi tako oseća. Potom se razgovorom možete nadovezati na detetova iskustva kada se isto tako osećalo i na koje načine sebi može pomoći kada bude osećalo neku negativnu emociju. 2. Igrajte igru za izražavanje emocija Sa detetom igrajte igru u kojoj dete šeta po sobi, a na vaš znak počinje da šeta kao tužna osoba ili kao besna osoba ili kao uplašena osoba itd. Važno je da dete emociju izrazi i na licu i kroz položaj tela. Pored negativnih emocija važno je da u ovoj igri dete oponaša i kako se oseća srećna osoba, zadovoljna osoba... 3. Igrajte igru pogađanja emocija Sa interneta skinite slike dece/ljudi sa različitim izrazima lica i onda pitajte dete da pogodi kako se svaka od tih osoba oseća, kako se ponaša tada kada doživljava tu emociju... Za stariju decu možete napraviti kartice sa...

---

### Alternative klasičnim tehnikama disciplinovanja – drugi deo

> Kako disciplinovati dete koje je već nedisciplinovano? Koristeći ove tehnike disciplinovanja bićete uspešniji u ulozi roditelja a deca sposobnija za život.

- Published: 2020-05-26
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/alternative-klasicnim-tehnikama-disciplinovanja-drugi-deo/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, disciplina, disciplinovanje, roditeljstvo, tehnike vaspitanja

Kako da disciplinujem dete? Mnogi roditelji danas imaju dilemu koji je pravilan i efikasan način za disciplinovanje deteta. Često se postavlja pitanje "kako da vaspitam dete? ". Tradicionalne tehnike zaslužuju svoje mesto ali sa usložnjavanjem načina na koji živimo i neumoljivom potrebom za prilagođavanjem novim kontekstima i izazovima modernog doba i tehnike prenosa znanja našoj deci moraju da se prilagode. U prethodnom članku navela smo neke od alternativa klasičnim tehnikama disciplinovanja. U nastavku sledi još alternativa. Prilikom primene ovih alternativa, važno je imati na umu: Fokus je na učenju deteta, a ne na samoj promeni nepoželjnog ponašanja. Ne deluju sve tehnike kod sve dece. U odabiru tehnika značajan faktor je uzrast deteta i koliko je roditelj “komotan” sa određenom tehnikom. Za učenje i promenu ponašanja potrebno je vreme. Promena sredine u cilju discipline Ako su jakne po podu, treba okačiti čiviluke na zid u nivou deteta. Ako dete jede puno slatkiša, treba prestati sa kupovinom slatkiša. Kako bi dete što više poštovalo pravila ponašanja potrebno je da okruženje bude takvo da detetu olakšava poštovanje pravila. Uvesti rutinu Umesto ubeđivanja i podsećanja, roditelj treba da radi sa svojim detetom da kreira smislenu rutinu. Rutina se može prikazati kroz slike situacija (ustajanje iz kreveta, pranje zuba, doručak... ) koje se okače na zid i podsećaju dete šta sledeće je potrebno da uradi, a šta je već uradilo. Kada se poštuje rutina dete zna šta ga sledeće očekuje. Stoga je rutina jako važna jer ona daje detetu osećanje sigurnosti. Ono što želiš mora...

---

### 12 načina da pobedite odugovlačenje

> Naučnici sa Univerziteta u Jutrektu sprovodeći istraživanje o prokrastinaciji na radnom mestu, osmislili i 12 načina da se odugovlačenje prevaziđe.

- Published: 2020-05-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/12-nacina-da-pobedite-odugovlacenje/
- Categories: Novosti i istraživanja
- Tags: obaveze, odlaganje obaveza, odugovlačenje, pobediti prokrastinaciju, prokrastinacija

Odugovlačenje i prokrastinacija Ako uvek odlažete obaveze za neki drugi dan, stalno kasnite, ili imate poteškoća da se organizujete, verovatno, ste već i sami svesni da imate problema sa kvalitetnom raspodelom vremena. Odnosno, sa onim što nazivamo prokrastinacija. Ili, možda, poznajete nekog kome je odugovlačenje navika. Na primer, zamolili ste kolegu da Vam pošalje izveštaj do 15:30h, a niste ga primili sve do 15:29h. Sada izveštaj morate naći sami. Ili je, možda, Vaš partner ili Vaš cimer ona osoba, koja stalno odugovlači i odlaže obaveze. Na primer, trebalo je usisati kuću, još u toku dana, pre nego što počne zabava. Deset minuta pre nego što se očekujete pristizanje gostiju, mačija dlaka je, i dalje, svuda po nameštaju. I Vi više nemate drugog izbora nego sami da usisate stan. Odugovlačenje može dovesti do stresa, nesporazuma i propuštenih prilika. Zar ne bi bilo lepo da postoji brz i lak način da se otarasite takve navike? Test 'Prokrstinacija na radnom nivou' (PAWS - Procrastination at Work Scale), koji je osmislio Baran Metn sa kolegama sa Univrziteta u Jutrektu (Holandija), može Vam pomoći da pobedite prokrastinaciju. Odnosno, može Vam pomoći da prevazićete loše navike, redom, jednu po jednu. . Ono što su Baran Metn i kolege imali za cilj, jeste da identifikuju na koje sve načine ljudi ubijaju vreme na poslu? Zašto dovode sebe u situacije da kasne ili žure da završe svoje zadatke, iako su imali dovoljno vremena da se pripreme? Međutim, ovakav tip ponašanja vidljiv je i u privatnim sferama života. Kao...

---

### Prokrastinacija i kako je pobediti

> U današnje vreme prokrastinacija je veoma česta pojava. Ona podrazumeva izbegavanje obavljanja određenog zadatka koji treba da se izvrši do određenog roka.

- Published: 2020-05-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/prokrastinacija-i-kako-je-pobediti/
- Categories: Životne teme
- Tags: bihejvioralna terapija, kognitivna terapija, odugovlačenje, prokrastinacija, saveti

Šta je prokrastinacija? Svi ponekad odlažemo obaveze, ali prokrastinatori konstantno izbegavaju važne zadatke. Umeju namenski da se okupiraju različitim aktivnostima, koje će ih odvraćati od primarnog zadatka. Prokrastinacija, velikim delom, odražava borbu sa samim sobom, odnosno sa samokontrolom, u istoj meri u kojoj odražava i čestu, ljudsku nesposost da predvidimo kako ćemo se osećati sutra ili prekosutra. Ko su prokrastinatori? Česti prokrastinatori su perfekcionisti. Za njih je, recimo, psihološki prihvatljivije da nikad ni ne započnu zadatak, nego da se suoče sa mogućnošću da taj isti zadatak ne obave kako treba. Česta pojava su i prokrastinatori koji tvrde da bolje funkcionišu pod pritiskom. Međutim, mnoga istraživanja pokazuju da to nije slučaj. Na taj način, smatra se, osobe, zapravo, samo opravdavaju svoje odugovlačenje. Naravno, treba pomenuti i da savremeno okruženje svakako podstiče problem odugovlačenja u svakom obliku, pružajući niz različitih elektronskih i drugih distrakcija. Za prokrastinatore je često da izjavljuju nešto poput: "Ne radi mi se to sada" ili "Nije mi do toga". Takve i slične izjave uvek imaju prednost u odnosu na zadate ciljeve. Nažalost, pomenuti odnos prema obevezama izaziva u prokrastinatoru skup negativnih emocija, koje dodatno mogu obeshrabriti osobu, čak i od eventuanih, budućih ciljeva. Problem odugovlačenja, takođe, odražava određeni stepen samoobmane, jer, na nekom nivou, prokrastinatori jesu svesni koja se istina krije iza njihovih postupaka. Zašto prokrastiniramo? Smatra se da 20% ljudi na svetu ima problema sa hroničnom prokrastinacijom. Za njih, odugovlačenje prožima sve domene njihovih života. Takođe, postoje i ljudi, koji su prokrastinatori samo u određenim specifičnim situacijama....

---

### Virus i mi u savremenom dobu

> Virus i pandemije u savremenom dobu utiču na psihičko zdravlje pojednica i društva. Informacije vezano za virus i kako ostati racionalan iznosi naš psiholog

- Published: 2020-05-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/virus-i-mi-u-savremenom-dobu/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, informacije, korona, psiholog, saveti, struka, virus, život

Savremeni virus u savremenom dobu Iako stvari deluju mnogo bolje virus covid-19 je i dalje tema kao i smernice za njegovu prevenciju. Ukoliko ne kroz simptome, korona virus ušao je ove godine u naše živote donevši sa sobom drastične promene. Drugačije treba organizovati dan. Drugačiji je način na koji se obavljaju ranije uobičajne aktivnosti. U ovoj godini bilo je neophodno usvojiti, uspešno ili manje uspešno, veliki broj preporučenih i propisanih mera kako bi zaštitili sebe i svoje bližnje. Kako pratiti informacije i ostati racionalan Jedna od odlika vremena u kojem živimo jeste i dostupnost informacija. Nikada nije bilo lakše informisati se o temama koje nas zanimaju, te je i redovno praćenje vesti postala svakodnevnica u životu najvećeg broja ljudi. Važnost posedovanja pravih informacija o Virusu sad je najveći prioritet za ceo svet, ne samo u regionu. Stručnjaci u poslednje vreme ukazuju na to da Virus slabi, najavljuju dalje ublažavanje propisanih mera i postepeni povratak života u njegov uobičajeni tok, ali uz naglasak da ne treba da dođe do potpunog opuštanja. Neophodno je da i dalje pratimo situaciju svakodnevno, kao i da neka ponašanja trajno usvojimo. U skladu sa tim i dalje će nas zanimati informacije o Virusu, a mediji će značajan deo svog prostora pokloniti ovoj temi. Bilo da se radi o informisanju generalno ili o informisanju o Virusu, neophodno je da se na adekvatan i optimalan način isprate podaci koje nam mediji nude. Zato je važno razmotriti dva pitanja, koja sada više nego ikada, dobijaju na značaju Koliko vremena...

---

### Joga i majndfulnes tehnike za mentalno zdravlje dece

> Joga, mindfulnes i meditacija pomaže u fokusiranju povećava nivo tolerancije na frustraciju, snižava stres, povećava kontrolu i radnu memoriju

- Published: 2020-04-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/joga-i-majndfulnes-tehnike-za-mentalno-zdravlje-dece/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, deca, joga, meditacija, mindfullness, odrasli, opustanje, psihoterapija dece, psihoterapija odraslih, relaksacija, zdravlje

Šta je joga? Sa 24. godine sam otkrila šta je zapravo joga i šta znači majndfulnes. Tada sam saznala da joga nije samo pevanje zvuka om, nije samo meditacija, nije samo postavljanje tela u nemoguće poze i da nije religija. Sa 24. godine sam otkrila da je joga odličan način da dovedete u balans svoje fizičko i psihičko stanje, odličan način da pred sebe postavite izazove koje je potrebno da dostignete kako fizički tako i psihički, odlična vežba za jačanje fizičke snage i fleksibilnosti, odlična vežba za jačanje strpljenja i upornosti. Ovo su neki od aspekata šta joga predstavlja za mene. Ovo je nešto što mogu reći i za ples i za bilo koji drugi sport kojim sam se bavila. Jer sport je upravo ono što pravi značajnu razliku na našem fizičkom i mentalnom planu. Šta je mindfulnes? Majndfulnes je tehnika koja svoje korene ima upravo u jogi. Danas je majndfulnes jedna od tehnika koja se aktivno koristi u psihoterapiji sa ciljem poboljšanja mentalnog zdravlja osobe. Šta je majndfulnes zapravo? To je tehnika pune svesnosti. Odnosi se na svesno usmeravanje pažnje na sadašnji trenutak i aktivnosti koje u tom trenutku obavljamo. Majndfulnes nam ukazuje na to da je potrebno da prošlost ostavimo u prošlosti, a budućnost u budućnosti, gde im je i mesto. Na ovaj način se u terapiji ljudima pomaže da prekinu ruminacije, krug misli, koji ih uvodi u anksioznost ili je prati. Međutim, potrebno je znati da je za sprovođene ove tehnike potrebna vežba, kao i za sve...

---

### Sedam saveta u borbi protiv nesanice

> Nekoliko jednostavnih promena u navikama Vam može pomoći da bolje spavate i da nesanica bude prošlost, zato nudimo 7 saveta u borbi protiv insomnije.

- Published: 2020-04-20
- Modified: 2024-05-08
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/sedam-saveta-u-borbi-protiv-nesanice/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, insomnija, Izolacija, nesanica, san, saveti

Da li i vas muči nesanica? Mnogi od nas imaju problema da kvalitetno spavaju ili da spavaju uopšte. Nemogućnost da zaspimo, odnosno nesanica, može biti naručito izražena sada, kada moramo da se adaptiramo na novu dnevnu rutinu. Vanredne okolnosti, odnosno provođenje više vremena kod kuće nego što smo navikli, sigurno utiče da se javi insomnija, čak i kod onih koji ranije nisu imali problema sa spavanjem. Nekoliko promena u dosadašnjim navikama može Vam koristiti da održite dobar ritam spavanja, upkos vanrednim okolnostima. Trudite se da što manje vremena provodite u sobi, odnosno u krevetu, u kome spavate. Iako su mnogi od nas gotovo neprestalno u kućama, preporučljivo je da u toku dana ne budete u krevetu, bilo da se radi o gledanju filmova ili slanju mejlova. Na taj način, nesanica neće biti toliki problem, a i vi ćete se malo pokrenuti. Osim toga odugovlačenje ustajanja nakon buđenja negativno utiče na večernje uspavljivanje. Najbolje bi bilo da odredite vreme kada ležete i ustajete i da ga se pridržavate. U međuvremenu izbegavajte krevet. Pazite šta jedete Naučnici su ustanovili da unošenje uglenih hidrata pre spavanje pozitivno utiče na lučenje seratonina što dovodi do osećaja pospanosti. Suprotno tome unošenje proteina može vas održati duže budnim, te i vaša insomnija može biti izraženija. Zato šolja toplog mleka sa keksom ili neka lagana pasta mogu biti dobar izbor, za večernji obrok. Topla kupka može vam pomoci da se uspavate Nasuprot onoga što mnogi od nas misle, da nas topla kupka zagreva i time nam pomaže...

---

### Kako pomoći sebi u doba pandemije korona virusa

> Pandemija korona virusa donela je promene u celom svetu. Zbog čestog i dugog ostajanja kod kuće važno je voditi računa i o mentalnom zdravlju.

- Published: 2020-04-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-pomoci-sebi-u-doba-pandemije/
- Categories: Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, covid19, korona virus, mentalno zdravlje, pandemija, zdravlje

Čitava planeta, preciznije 210 državа u ovom momentu, suočava se sa korona virusom. Broj obolelih je u konstantnom porastu. Već, u prvim danima aprila, taj broj je premašio milion i očekuje se da ovih dana dostigne dva miliona. Uporedo, beleži se i svakodnevni porast u broju izlečenih osoba. Međutim, nažalost, i broj onih po koje virus korona, ima fatalne posledice. Najčešće, u sadejstvu sa već postojećim hroničnim bolestima. U, gotovo, svim državama u kojima su registrovani slučajevi zaraze, preduzete su mere kako bi se virus suzbio. One uglavnom uključuju ograničenje kretanja različitog obima i otkazivanje skupova i javnih događaja iz svih sfera života. U Srbiji je 15. marta 2020, zbog virusa korona, proglašeno vanredno stanje Ubrzo zatim, uveden je policijski čas i potpuna zabrana kretanja osobama starijim od 65 godina. Sve vaspitno-obrazovne ustanove su zatvorene i zabranjena su bilo kakva javna okupljanja, kulturne i zabavne manifestacije. Na građane se konstantno apeluje, što kroz molbe, što kroz nove mere zabrane, da bez preke potrebe ne napuštaju svoje domove. Drugim rečima, ušli smo u petu nedelju vanrednog stanja i vanrednih okolnosti, koje značajno menjaju uobičajeni način života svih nas. Bilo da smo u kući ili da i dalje idemo na posao. Korona virus ne predstavlja pretnju isključivo po fizičko zdravlje. U kombinaciji sa navedenim drastičnim izmenama u svakodnevnom funkcionisanju, i po mentalno zdravlje. Ovakve vanredne okolnosti nastale usled širenja bolesti povezane su sa pojavom negativnih osećanja, koja pre ili kasnije mogu poprimiti svoj nezdravi oblik, kao što su, na primer, izrazita anksioznost...

---

### Izolacija: Kako sačuvati mentalno zdravlje?

> Izolacija od drugih ljudi često može imati posledice po naše psihičko zdravlje. U nastavku vam nudimo nekoliko saveta kako da očuvate dobro rasoploženje.

- Published: 2020-04-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/kako-sacuvati-mentalno-zdravlje-u-izolaciji/
- Categories: Novosti i istraživanja, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, covid19, Izolacija, korona, mentalno zdravlje, policijski cas

Ograničavanje aktivnosti i izolovanost od drugih ljudi često mogu imati posledice po naše psihičko zdravlje. Kako bismo to sprećili u nastavku vam nudimo nekoliko konkretnih saveta kako da očuvate dobro raspoloženje i želju da se pokrenete uprkos činjenici da ne možete da izađete napolje. Kao što znamo, neophodno je pronaći ili osmisliti razne aktivnosti koje možemo raditi od kuće Važno je da to budu raznolike stvari kako bismo uvideli da imamo mogućnost izbora čak iako nam je prostor delovanja sužen. U tom smislu online platforme i programi koji se nude mogu biti jedno od rešeja. Ipak bilo bi dobro da osmislite neku sopstvenu aktivnost (na primer gajenje cveća, slaganje starih fotografija, pravljenje novih jela... ). Ovo je važno jer vi sami najbolje poznajete sebe i znate šta vam prija. Osim toga, aktivnost koju sami osmislite usmerena je ka nekom cilju, a ne služi samo da ispunite veme. Dakle, ukoliko aktivnost osmislite sami veća je verovatnoća da ćete je i sprovesti. Kako biste iskoristili i druge mogućnosti, koje vam se nude u trenucima kada nemate ideju šta biste radili, potrebno je da svoj dan organizujete. Napravite plan i odvojte vreme za različite aktivnosti u toku dana. U svoje aktivnosti ubacite i nešto što vam se čini zanimljivo od predloženih online sadržaja. Bilo koja vrsta fizičke aktivnosti, bilo da se radi o šetnji ili aktivnom treningu kod kuće je dobro došla. Osim što nas održava u formi fizička aktivnost pomaže nam da ne doživljavamo sebe kao statične i pasivne. Ne zaboravite da...

---

### Daunov sindrom: Roditeljstvo i deca

> Deca sa Daunovim sindromom se prepoznaju po kosim očima, liniji na dlanu ispod četiri prsta, intelektualnim poteškoćama ali i neodoljivom osmehu i vedrini.

- Published: 2020-02-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji-psihickog-razvoja/roditeljstvo-i-deca-sa-daunovim-sindromom/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Poremecaji psihičkog razvoja, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, daunov sindrom, roditeljstvo

Daunov sindrom jedan je od najčešćih hromozomskih poremećaja kod ljudi. Istraživanja kažu da se jedno od 700 živorođene dece rodi sa ovim sindromom. Može se javiti u svakoj porodici i socijalnoj grupaciji. Nezvanične informacije kažu da samo u Beogradu živi oko 1500 osoba sa Daunovim sindromom . U Srbiji se broj kreće između 3000 i 5000 osoba. Deca sa Daunovim sindromom prepoznatljiva su po koso postavljenim očima, liniji koja se proteže na dlanu ispod četiri prsta, intelektualnim poteškoćama ali i širokom osmehu i vedrini koju nose u sebi. Radeći, živeći ili družeći se sa njima dobićemo jedinstvenu priliku da od pravih majstora naučimo kako da budemo otvoreniji prema ljudima, nasmejaniji bez obzira na životne nedaće i radosniji zbog svakog novog dana koji nas čeka. Jer oni baš takvi i jesu. Roditeljstvo i deca sa Daunovim sindromom: Ni jednom roditelju nije lako suočiti se sa činjenicom da njihova željno očekivana beba ima trizomiju 21. hromozoma. Osećaj šoka i bola traje dugo, ali se ipak prevazilazi uz podršku porodice, prijatelja i stručnjaka. Ljubav se, ipak, ne meri brojem hromozoma kako kažu roditelji ove dece. Život se za jedan dan potpuno promeni - menjaju se navike, životni ciljevi, odnos prema poslu, a često budu snažno poljuljani i odnosi među supružnicima. Slika o životu porodice koju su imali pre rođenja deteta se ruši i postepeno treba prihvatiti novu. Boriti se sa strepnjama za svaki naredni dan života ove dece nije ni malo lako, pa roditelje treba razumeti i podržati. Rad sa roditeljima podjednako je...

---

### Depresija: Intervju sa dr Petrom Vojvodićem

> O tome šta je depresija, kako do nje dolazi, koji su simptomi, kako se depresija leči i koliko zapravo malo znamo o njom pričamo sa dr Petrom Vojvodićem.

- Published: 2020-02-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/koliko-znamo-malo-o-depresiji-intervju-sa-dr-petrom-vojvodicem/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Depresija, kako se leči depresija, lekovi za depresiju

Depresija: Kako i zašto dolazi do nje? Depresija se može razviti na dva načina. Prvi način je „endogeni“ i odnosi se na osobe koje imaju genetsku predispoziciju za razvoj depresije. Kod ove grupe ljudi nije potreban spoljašnji stresor ili drugi objektivan uzrok koji bi prethodio razvoju depresivne epizode. Depresija nastaje usled značajne promene u balansu neurotransmitera i receptora u mozgu i kao takva leči se maltene isključivo psiho-farmakoterapijom. Drugi način je svima više poznat i spada u reaktivnu formu depresije. Kod reaktivne forme, razvoju depresivne epizode prethodi jedan ili više stresogenih događaja koji, opet, u zavisnosti od mentalne konstitucije osobe, vremenom dovedu do razvoja poremećaja. Kod nekih ranije a kod pojedinih kasnije. Ovo je dosta pojednostavljeno objašnjenje jer kada govorimo o terminima ao što je „stresor“ najčešće se misli na neki značajan neželjeni događaj praćen intenzivnim emocijama. Kod mnogih osoba depresija se javlja usled neživljenja života u punom kapacitetu i usled hroničnog neostvarivanja u svim onim životnim sferama u kojima osoba treba da se ostvari kroz život. U ovom slučaju, hronična stagnacija, blokiranost ili držanje za „pojedine ideje“ o tome kako treba živeti život dovode do zapostavljanja ili odustajanja od važnih životnih domena što, dopadalo se to nama ili ne, jeste naročita vrsta stresora i neminovno dovodi do razvoja psihičkih oboljenja i depresije. Da li više pogađa muškarce ili žene, u kojim godinama se javlja, postoje li profesije koje su više na udaru, zatim da li je izražena u ruralnim ili gradskim sredinama i zašto? Depresija pogađa jednako i muškarce...

---

### Alternative klasičnim tehnikama disciplinovanja: deo I

> U daljem tekstu govorimo koje su to alternative klasičnim tehnikama disciplinovanja poput klasičnog tajm-auta, zabrane izlazaska, oduzimanja stvari.

- Published: 2020-01-30
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/alternative-klasicnim-tenikama-disciplinovanja-prvi-deo/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, deca, kazna, nagrada, roditeljstvo, vaspitanje

Savetnik za roditelje i porodični terapeut Nikol Švarc (Nicole Schwarz) na svom blogu govori da se mnogi roditelji nekada osećaju nemoćno kada je u pitanju disciplinovanje dece. Roditelji često koriste iste tehnike disciplinovanja, iako one ne daju neki efekat. Sve to dovodi do toga da deca češće krše pravila, a roditelji su sve više frustrirani i osećaju se nemoćno pred svojom decom. Ona navodi listu mogućih alternativa klasičnim tehnikama disciplinovanja kao što su klasični tajm autu, zabrana izlazaka, oduzimanje stvari. Lista nije konačna i ne može se svaka tehnika primeniti na svako dete. Takođe, svaki roditelj treba da odabere one načine koji i njemu kao osobi odgovaraju. Važno je imati na umu sledeće: Disciplina se koristi da bi se dete naučilo, dok kažnjavanje dovodi do toga da dete oseća bol. Treba staviti fokus na pronalaženje načina da se dete poduči i izbegavati ponašanja koja su usmerena na fizičko kažnjavanje, posramljivanje i ismevanje. Ne mora uvek da postoji posledica nekog ponašanja. Deca mogu učiti iz svojih grešaka bez da se uključi kazna. Takođe, roditelj može umnogome uticati tako što će modelovati primerene načine komunikacije, kontrolišući frustraciju, umirujući i radeći zajedno sa decom. Svako dete je jedinstveno i svako dete reaguje drugačije. Nekada je potrebno više vremena dok roditelji ne pronađu tehnike koje najviše odgovaraju svakom od njihove dece, a sa kojima su i oni ok. Veliki faktor u odabiru tehnika igra i uzrast deteta. Ako dete ima 2 godine neće moći da uči iz prirodnih posledica, a ako je dete tinejdžer...

---

### Nasilje u partnerskim odnosima - začarani krug

> Nasilje poništava sve naše granice i celokupan integritet ličnosti. Kako dolazi do različitih vidova i stepena nasilja i zašto pročitajte u daljem tekstu.

- Published: 2020-01-23
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/zacaran-krug-nasilja-u-partnerskim-odnosima/
- Categories: Novosti i istraživanja, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, muskarci, nasilje, žene

Rodno nasilje može obuhvatati fizičko, psihičko, seksualno i ekonomsko nasilje nad žrtvom. Kako dolazi do različitih vidova i stepena nasilja i zašto nasilje često kulminira u fizičkom okršaju bolje ćemo razumeti ukoliko pogledamo točak moći i kontrole (slika preuzeta sa interneta) koji objašnjava dinamiku rodno zasnovanog nasilja. Kao što vidimo nasilnik/ca može koristiti različite taktike (upućivanje pretnji, manipulisanje decom, izolacija žrtve. . ) kako bi u odnosu održao/la kontrolu i uspostavio/la odnos zavisnosti u kome žrtvi simbolički i praktično oduzima moć. Interesantno je da se neke od stvari koje smo pobrojali u nekim konzervativnim "mačo" ili liberalnim "feministički" nastrojenim kulturama smatraju u izvesnoj meri poželjnim i/ili opravdanim. Na primer neprestalna želja za kontrolom kretanja kao i manje ili više agresivni ispadi ljubomore tumače se kao znakovi ljubavi ili još opasnije kao znakovi slabosti. Neophodno je znati da su upravo ova ponašanja ona koja prethode psihičkom i fizičkom nasilju nad žrtvom. Naime kada partner/ka iscrpi sve navedene resurse a idalje ne uspeva da održi moć i kontrolu u velikom broju slučajeva pribećiće nasilju. Kako počinje Prva epizoda psihičkog i fizičkog nasilja često predstavalja šok za ženu ili muškarca. Žene se najčešće navode kao žrtve fizičkog nasilja ali statistika i naučna istraživanja pokazuju da su žene do 10% češće nasilne i agresivne prema svojim muškim partnerima a razlog zbog čega se akcenat stavlja na muškarce kao počinioce nasilja je veća šteta koju nanose zbog razlike u fizičkoj konstituciji (meta analiza u prilogu). Nakon nasilnog incidenta nasilnik/ca se kaje i moli za oproštaj...

---

### Psihoterapija: Istina i mitovi

> Psihoterapija je složen postupak pružanja psihološke pomoći zasnovan na teoriji i tehnici koja ima za cilj da izazove pozitivne promene u ličnosti.

- Published: 2019-12-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/mitovi-o-psihoterapiji/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, klijent, mentalno zdravlje, pacijent, psihijatrija, psihoterapeut, psihoterapija

Psihoterapija - jedni ne veruju u nju, dok drugi pak veličaju njene moći. Za neke je to magičan proces promene dok je za druge gubljenje vremena. Najčešći mitovi sa kojima se susrećemo su: psihoterapija treba da bude laka i bezbolna u psihoterapiji moram neprekidno da napredujem psihoterapija treba da se tiče određenog problema dobar prijatelj je najbolji psihoterapeut psihoterapeuti uvek ćute i samo slušaju Ali šta je zapravo psihoterapija? Psihoterapija je „zajednički naziv za niz tehnika i procedura koje verbalnom interakcijom između terapeuta i pacijenata nastoje ukloniti poremećaje u doživljavanju i ponašanju, menjati neke osobine ličnosti koje interferiraju sa zadovoljavajućom adaptacijom na okolinu, ili podsticati pozitivni razvoj ličnosti“. („Psihologijski rječnik“, Zagreb, 1992. ) Može se još objasniti kao „složen postupak pružanja psihološke pomoći zasnovan na određenoj teoriji i tehnici, a sastoji se u planskom i sistematičkom verbalnom i neverbalnom uticaju psihoterapeuta na osobu sa problemima (pacijent, klijent), sa ciljem da je oslobodi simptoma, oduči od patološkog načina doživljavanja i nepoželjnih obrazaca ponašanja, kao i da izazove pozitivne promene u ličnosti “. („Rečnik psihologije “, 2008. ) Možemo videti da odgovornost u terapiji nije isključivo na terapeutu. Klijent je glavni akter svoje psihoterapije i kao takav snosi veliki deo odgovornosti za promenu. Terapeut i klijent zajedno formulišu problem na kome bi želeli da rade kao i ciljeve psihoterapije. Zato psihoterapija ne može biti mističan proces pomene već mukotrpan rad na sebi. Sa druge strane pozicija terapeuta veoma je specifična i ne može se zameniti niti porediti ni sa jednom drugom. Terapeut...

---

### Srodna duša: Šta to znači i kako je pronaći?

> Kada sretnemo osobu sa kojom osećamo veliku kompatibilnost i nekontrolisanu privlačnost kažemo da je naša ,,srodna duša”. Šta je stvarno po sredi?

- Published: 2019-11-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/psihologija-daje-odgovor-na-pitanje-kako-pronaci-srodnu-dusu/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, emotivni odnosi, ljubavni odnosi, parovi, seksualnost, srodna dusa

Kao socijalna bića imamo potrebu da nađemo jednu, savršenu osobu sa kojom možemo provoditi svoj život. Kada sretnemo takvu osobu imamo nekontrolisanu privlačnost i nelogičan osećaj da je već poznajemo ceo život – da je naša ,,srodna duša”. Ali šta je stvarno po sredi? Šta stvarno znamo o savršenom partneru za nas? Psihologija konačno razotkriva misteriju i omogućava nam da razumemo šta to čini kompatibilnost dve osobe za zajedničku vezu. Kompatibilnost Potpuno je prirodno da želimo da budemo sa osobom sa kojom delimo iste stavove, imamo iste životne ciljeve, volimo slične aktivnosti, ali Dr Ted Hudson sa Univerziteta u Teksasu otkriva da ne postoje razlike u kompatibilnosti ciljeva između parova koji su srećni i onih koji nisu. Ono što dr Hudson pokušava da objasni jeste da kompatibilnost nije toliko bitna parovima koji osećaju zadovoljstvo i toplinu u svojim vezama, već oni sami čine da veza uspe a ne kompatibilnost njihovih ličnosti. Kada je upitao nesprećne parove šta oni misle o kompatibilnosti, svi su odgovorili da je ona jako važna za brak. Na žalost, oni nisu sebe videli kao kompatibilne sa svojim partnerima. Dr Hudson objašnjava dalje, da kada su ljudi govorili “mi nismo kompatibilni”, u stvari su govorili “Ne slažemo se baš dobro. ”. Tu počinje problem sa kompatibilnošću - svi koji su nesrećni svaljuju krivicu na nedostatak kompatibilnosti sa partnerom. Oni ne shvataju da uspešan odnos ne zavisi od toga kakav je neko, već od čiste volje i želje da se ostane u vezi. Prema međunarodnom istraživanju o sreći,...

---

### Laganje kod dece: Kako ga prepoznati i kako se postaviti

> Sva deca u jednom trenutku lažu. Laganje kod dece je normalna pojava i ukazuje da se ostale kognitivne funkcije razvijaju. Kako se postaviti kao roditelj?

- Published: 2019-11-19
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/sta-kada-deca-lazu/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, deca, laganje, roditeljstvo

Roditelji se često uplaše kada dete počne da laže i pitaju se kako je to moguće. Ali činjenica je da sva deca u jednom trenutku lažu. Sa razvojne tačke gledišta laganje kod dece je normalna pojava i ukazuje da se ostale kognitivne funkcije razvijaju. Pokazuje da je dete počelo da uočava i razume tuđa osećanja, uverenja. Izmišljanje je normalan deo detinjstva i laganje retko ima za cilj da namerno povredi nekoga. Da bismo pomogli deci da što manje lažu moramo razumeti razloge zašto se laganje pojavljuje. LAGANJE SE OBIČNO DEŠAVA kada se DECA osećaju ugroženo pa lažu kako bi izbegli kaznu ili odbacivanje, takođe deca lažu kako bi privukla pažnju ili da testiraju granice Takođe jedan od razloga zašto deca lažu jeste to što su otkrila da mogu da izmišljaju i lažu, pa kroz izmišljanje priča i laganje vežbaju tu “veštinu” i pokušavaju da vide kakve će reakcije izazvati kod drugih. Kako se laganje, koje je normalan deo razvoja, ne bi produžilo i postalo životna navika, važno je da se dete na početku ove faze ne tretira kao da ima poremećaj ponašanja, već je potrebno razumeti motive za laganje, a potom uz razumevanje, emaptiju i jasne granice ne podsticati dodatno laganje. Kako ohrabriti dete da govori istinu? Pokušajte da razumete zašto dete laže. Kada budete znali uzrok laganju znaćete kako da se postavite prema detetu. Naučite dete da su greške normalne, očekivane i korisne jer iz njih učimo. Kada dete nauči da je normalno da greši, laganje neće biti neophodno....

---

### Intervju na Radio Beogradu 1 - tema pažnja

> U Psihološkoj radionici „Korak napred" bavimo se pažnjom. Pažnja je bazična psihička funkcija koja nam omogućava selekciju informacija, usmerenost, tj fokusiranost.

- Published: 2019-11-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/intervju-na-radio-beogradu-1-tema-paznja/
- Categories: Poremecaji psihičkog razvoja, Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, interviju, pažnja

U Psihološkoj radionici „Korak napred" bavimo se pažnjom. Pažnja je bazična psihička funkcija koja nam omogućava selekciju informacija, usmerenost, tj fokusiranost. Stručnjaci tvrde da bez pažnje nema opažanja, učenja, pamćenja, i nema mišljenja. Prema istražvanjima neprekinuta pažnja kod ljudi, u proseku, opada. Pre dvadesetak godina je trajala 12 sekundi, da bi u narednim godinama bilo izmereno svega 8 sekundi fokusiranosti, u proseku, što je 3 sekunde kraće od pažnje zlatne ribice. Ove promene, se zato popularno zovu „efekat zlatrne ribice", a kako će to uticati na nove generacije čućemo od dr Petra Vojvodića, psihijatra.

---

### Koji je recept za sreću?

> Ljudska težnja za zadovoljstvom u modernom dobu je postala prava trka za srećom. Upravo to je naučnike zagolicalo da istraže koji je to recept za sreću.

- Published: 2019-10-31
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/recept-za-srecu/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, potraga za srećom, recept za sreću, sreća

Ljudska težnja za zadovoljstvom u modernom dobu je postala prava trka za srećom. Sreća koja nas čeka na svakom ćošku (u vidu skupih parfema, lepe garderobe, kvalitetne hrane, dobrog životnog osiguranja... ) neprekidno nam izmiče. Pa ipak, kada god stručnjaci za marketing žele da nas motivišu da nešto kupimo ili izaberemo nude nam nasmejana lica i toplu porodičnu atmosferu, jer ono što kupujemo samo je na izgled jedan običan proizvod dok se iza njega krije naš recept za sreću. Naučnike je zagolicalo da istraže koliko je izreka da se novcem ne može kupiti sreća istinita. Naime na listi američkog časopisa Forbes četiristo najbogatijih Amerikanaca rangiralo je svoju sreću na sedmostepenoj skali. Ispostavilo se da među bogatima novac ne doprinosi osećaju sreće Naučnici su zaključili da je određena suma novca neophodna kako novac ne bi predstavljao prepreku našoj sreći, ali da iznad te sume novac postaje irelevantan za lični doživljaj sreće (Myers, 2000). . Koliko je mišljenje da sreća zavisi od onoga što nam se u životu događa opšte prihvaćeno lako je proveriti; ukoliko bih vas upitala da li je paraplegičar srećniji od dobitnika lutrije šta biste odgovorili? Kao i ja verovatno biste pomislili da zbog užasne nesreće koja ga je zadesila paraplegičar ne može biti srećan, a kamoli srećniji od nekog, kome je život priredio jedan tako lep događaj kao što je dobitak na lutriji. Međutim podaci studija govore drugačije. Naime, nakon samo dva meseca po osvajanju premije, većina dobitnika lutrije nije bila ništa više srećna, nego pre tog događaja...

---

### Intervju na Radio Beogradu - tema Bulimija

> Nemogućnost dosezanja nametnutih ideala dovodi do psihičkih problema, koji se najčešće manifestuju kao bulimija i anoreksija.

- Published: 2019-10-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/intervju-na-radio-beogradu-tema-bulimija/
- Categories: Poremećaji ishrane
- Tags: Autorski clanak, Bulimija, poremećaji ishrane

Mediji i modna industrija zapadnog sveta glavni su krivci za sve učestalije poremećaje u ishrani. Koliki je jaz između slika sa televizije i realnosti pokazuju podaci da bi se svega 3 % TV lica moglo kategorisati kao debelo, dok je među običnom populacijom taj procenat od 20% do 25%. U opštoj populaciji 5% žena je mršavo, dok ih je među TV licima čak 32%. Nemogućnost dosezanja nametnutih ideala dovodi do psihičkih problema, koji se najčešće manifestuju kroz bulimiju i anoreksiju. Ovi poremećaji svrstavaju se u mentalne poremećaje sa najvišom smrtnošću koja je čak šest puta veća nego u normalnoj populaciji. Zbog toga se u nekim zemljama uvode zabrane propagiranja mršavosti u medijima. O ovom problemu u emisiji govore: dr Petar Vojvodić, psijihatar i psihoterapeut iz organizacije „Psihocentrala" i Tanja Bakrač, nutricionista dijetetičar i specijalista za javno zdravlje. Autor i voditelj: Dijana Ivanović

---

### Kada dete privlači pažnju: Šta uraditi i kako se postaviti

> Nema ničega lošeg u tome što dete traži pažnju. Ona mu je potrebna, i treba mu posvetiti vreme, nasuprot verovanju da se time podstiču negativna ponašanja.

- Published: 2019-10-17
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/sta-raditi-kada-dete-privlaci-paznju-zahtevno-je-i-nametljivo/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, deca, komunikacija, privnlačenje pažnje, roditelji

Često se roditeljima govori da ignorišu kada dete privlači pažnju, jer se smatra da se u suprotnom, u tim trenucima, podstiču negativna ponašanja kod deteta. Ali nema ničega lošeg u tome što dete traži pažnju. To znači da mu je potrebna i da mu treba posvetiti vreme. Detetu je neophodno da mu budu zadovoljene bazične potrebe Bazične potrebe su: vođstvo i usmeravanje; slobodno ispoljavanje i uvažavanje osećanja i potreba; prihvatanje i pohvala; stabilnost i predvidljivost; sigurnost i zaštita; ljubav, nega i pažnja; autonomija i kompetentnost; jasne i realistične granice; spontanost i igra; empatija (saosećanje i razumevanje). Dete komunicira kroz svoje ponašanje Naročito mala deca. Kada dete traži pažnju na negativan način, kroz kršenje pravila, to je poziv u pomoć. Ignorišući to ponašanje roditelji ignorišu detetove potrebe. Najmanje što mogu da učine jeste da razumeju dete i da shvate šta mu je potrebno u tom trenutku. Kada se dete neprimereno ponaša, kada krši pravila, to kod roditelja često provocira ljutnju i zato roditelji često ne empatišu u tim situacijama. Ali kada dete plače i otvoreno traži pomoć onda roditelji obično postaju blagi i približavaju se detetu. Ono što je zanimljivo, dete u obe situacije ističe svoje potrebe koje su u tom trenutku nezadovoljene, samo što bira različite načine. Stoga je važno da roditelji uvek imaju na umu da vaspitavaju ljudsko biće i da je potrebno da se fokusiraju na osobu, a ne na samo ponašanje. Komunikacija sa detetom Na primer, ako roditelj ima plan da izađe na večeru sa partnerom, a...

---

### Depresija kod muškaraca: Neočekivani simptomi

> Depresija kod muškaraca se razlikuje od one kod žena. U daljem tekstu možeš da pročitaš koji su to neočekivani simptomi depresije kod muškaraca.

- Published: 2019-10-04
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/neocekivani-simptomi-muske-depresije/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj, Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: agresivnost, Autorski clanak, Depresija, muskarci

Simptomi depresije kod muškaraca razlikuju se od onih kod žena. Kod muškaraca se depresija ređe vidi kao potištenost, loše raspoloženje, osećaj bespomoćnosti i obeshrabrenosti, a češće se javljaju svadljivost, razdražljivost, napadi besa, i gneva, agresivna i druga rizična ponašanja, na primer konzumacija alkohola, nikotina, neodgovorno ponašanje u saobraćaju i slično. Depresivni muškarci stvaraju konflikte, dok depresivne žene izbegavaju sukobe Kod depresivnih muškaraca, češće je prisutna izolacija od okoline ("neka me svi ostave na miru"), društveno povlačenje, povlačenje u sebe, neprihvatanje pomoći drugih ("mogu to i sam rešiti"), gubitak volje, loše razmišljanje o sebi, nisko samopoštovanje, strah od neuspeha, samooptuživanje uz osećaj krivice, kao i problemi sa spavanjem, gubitak ili povećanje apetita i posledično tome telesne mase, kao i gubitak ili pojačani interes za seksualne odnose. Teško je proceniti koliko se muškaraca leči od depresije, ali prema dostupnim podacima, svaka peta žena i svaki deseti muškarac tokom života dožive barem jednu ozbiljnu depresivnu epizodu. Poznato je da se muškarci skriveni iza 'fasada' da su snažni, ređe i teže odlučuju da potraže stručnu pomoć posebno ako žive u okolini u kojoj se pokazivanje emocija, odnosno ispoljavanje simptoma depresivnog poremećaja smatra znakovima slabosti. Depresivni muškarci dolaze u psihijatrijsku ordinaciju jer imaju problema u kontroli ljutnje, pate od nesanice, zbog stresa na poslu, gubitka posla, razvoda, neki prepoznaju da ne uspevaju da funkcionišu kao ranije, imaju poteškoće u koncentraciji i pamćenju ili imaju hronični bolni sindrom. Ponekad je gubitak interesovanja za seksualne odnose razlog zbog kojeg se muškarci javljaju psihijatru ili psihoterapeutu, ali neretko...

---

### Razvoj beba: Intelektualni, socijalni i emocionalni

> Čitav razvoj beba je poput savršenog mahanizma za učenje. U daljem tekstu saznajte kako genetika, ishrana i nega snažno utiču na njihov rast i razvoj.

- Published: 2019-09-29
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-podstaci-intelektualni-socijalni-i-emocionalni-razvoj-beba/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Logopedija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bebe, emocije, intelekt, razvoj, roditeljstvo, socijalizacija

Bebin mozak je savršena mašina za učenje uz čiju pomoć beba, od bespomoćnog bića, veoma brzo postaje mali čovek. Genetika, ishrana i nega su faktori koji snažno utiču na razvoj beba. Ipak, da bi se neuroni adekvatno povezali, a fizički, motorni, kognitivni, socio-emocionalni i govorno-jezički razvoj zablistali u punom sjaju, deci je potrebno još nešto. Bebama su potrebni roditeljska bezuslovna LJUBAV, BRIGA i POSVEĆENOST. Zahvaljujući adekvatnoj stimulaciji svake sekunde se formira oko 700 neuronskih veza, odnosno sinapsi kod deteta. Koje veze će se zadržati i učvrstiti, a koje izgubiti, zavisi od iskustava koje dete proživljava. Rana iskustva, bilo prijatna ili neprijatna, imaju snažan uticaj na formiranje sinapsi. Osnovno i najpotrebnije iskustvo u ovom ranom periodu su POVEZANOST i INTERAKCIJA bebe i roditelja. Kada se dete oseća sigurno u okruženju punom ljubavi, njegov mozak je spreman da se razvija. Ako nema dovoljno podražaja ili ako je pod stalnim stresom, neuronske veze se gase, a mozak neadekvatno razvija. Kako interakcijom podstaći EMOCIONALNI, SOCIJALNI I INTELEKTUALNI razvoj beba? LJUBAV I OSEĆAJ SIGURNOSTI Bez čvrste i stabilne veze sa roditeljima u prvim godinama života nema pravilnog razvoja. Da bi beba učila i istraživala svet oko sebe trebaju joj roditelji puni ljubavi koji na adekvatan način odgovaraju na njene signale i dosledno zadovoljavaju potrebe. Bebe imaju potrebu za hranom i snom, ali i podjednako važnu potrebu za sigurnošću i ljubavlju. Preporučljivo je da broj poljubaca i zagrljaja bude beskonačan, da se dete oseća prihvaćeno i sigurno jer se u najranijem uzrastu formira odnos prema sebi...

---

### Mirni kutak umesto tajm-auta

> Za razliku od tajm-auta, kada se primenjuje mirni kutak roditelj postaje učitelj koji podučava dete kako da reguliše svoje emocije tj. kako da sebe umiri.

- Published: 2019-09-19
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/mirni-kutak-umesto-tajm-auta/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bes, deca, ispoljavanje emocija, ispoljavanje emocija kod dece, mirni kutak, roditeljstvo, tajm out

Svaki roditelj se barem jednom susreo sa situacijom u kojoj njegovo dete otvoreno ispoljava bes, buni se, plače i traži da roditelj uradi ono što ono želi. Detetovo ispoljavanje besa može trajati kratko i biti blažeg intenziteta, ali kod neke dece ispoljavanje besa može biti praćeno vikanjem, bacanjem na pod, udaranjem drugih oko sebe i ovo ponašanje može trajati po više minuta. Pored diciplinovanja u određenim situacijama, uloga roditelja jeste i da dete nauči načinima kontrole sopstvenih emocija i primerenom načinu ispoljavanja istih. Ono što je najvažnije jeste da detetu treba preneti poruku da nijedna emocija nije „loša“ i zabranjena! Već da nam je dozvoljeno da doživljavamo sve emocije, ali da je važno da ih ispoljimo na primeren način. Tajm-aut tehnika Često se preporučuje tehnika tajm-aut kao dobar način za suzbijanje neprimerenog ponašanja kod dece. Ova tehnika se sprovodi tako što roditelj odredi mesto u sobi (stolica u delu sobe) ili drugu sobu kao mesto za tajm-aut. Bitno je da je to mesto bude bezbedno i „dosadno“ (jer će se u protivnom dete igrati u tajm-autu). U trenucima kada se pojavi neposlušnost, bes, agresivno ponašanje roditelj treba prvo da upozori dete da će ako nastavi sa takvim ponašanjem otići u tajm-aut. Potom ako dete ne odreaguje na opomenu i nastavi sa takvim ponašanjem roditelj primenjuje tajm-aut – smireno odvodi dete na već unapred određeno mesto u sobi ili u drugu sobu. Dete u tajm-autu ostaje dok ne prestane sa nepoželjnim ponašanjem i ne duže od onoliko minuta koliko mu je...

---

### Dete koje muca: Kako mu pomoći?

> Mucanje remeti ritam, tempo i melodiju govora. Dete koje muca može da razvije strah od govora, izbegavanje kontakata i mnogo nesigurnosti.

- Published: 2019-09-17
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/logopedija/kako-pomoci-detetu-koje-muca/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Logopedija, Psihoterapija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, deca, govor, logoped, mucanje, roditeljstvo

Mucanje remeti ritam govora, tečnost, tempo, melodiju ali utiče i na psihu čoveka. Može dovesti do straha od govora, izbegavanja kontakata i nesigurnosti. Baš zato reagujte na vreme ukoliko primetite da Vam dete muca, zatražite savet logopeda i predupredite dalje produbljivanje mucanja. Najbolja rešenja su često veoma jednostavna, ali ih treba na vreme primeniti. Govorom dobijamo ono što nam treba, ostavljamo utisak na druge i pokazujemo svoje znanje Šta treba da radite ukoliko primetite da Vaš dete muca: Nađite uvek vremena za dete, pažljivo ga slušajte i gledajte dok Vam se obraća. Biće vremena za odgovaranje na poruke, telefoniranje i čitanje različitih vesti. Budite strpljivi, trudite se da dete ne prekidate i ne požurujete. Čak i ako nešto detetu ne kažete direktno ono će po Vašem govoru tela znati tačno šta mislite i prepoznaće Vaše emocije, zabrinutost, žurbu, nervozu. Opustite se i Vi kako bi i Vaše dete bilo opušteno. Ne skrećite detetu pažnju na zamuckivanje (npr „Eto opet mucas! Brže malo kaži! “) Trudite se, u ovakvim situacijama, da ne pridajete toliko značaja kako je nešto rečeno, već se koncentrišite na suštinu i ono što je dete poželelo da Vam saopšti. Ohrabrite dete osmehom, pohvalite ga kada se trudi i nešto dobro uradi, jačajte detetovo samopouzdanje i pozitivnu sliku o sebi! Dete u koje Vi svim srcem verujete verovaće i samo u sebe, a tada mu ni jedna životna poteškoća neće biti nerešiva. Nema potrebe da uključujete dete na previše različitih aktivnosti pored vrtića. Vrtić nudi organizovane i usmerene...

---

### Osamostaljivanje umesto prezaštićivanja dece

> Uloga roditelja je da podstiče osamostaljivanje deteta da bi ono postalo uspešno i funkcionalno. U daljem tekstu pročitajte nekoliko saveta na tu temu.

- Published: 2019-09-09
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/osamostaljivanje-umesto-prezasticivanja-dece/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, prezasticavanje, roditelji, samostalnost

Uloga roditelja je da podstiče osamostaljivanje deteta da bi ono postalo uspešna i funkcionalna odrasla osoba. Samo kroz seriju samostalnih pokušaja, grešaka, neuspeha i uspeha dete može postati srećna i uspešna odrasla osoba. Ako se roditelji trude da dete zaštite o svega i govore mu šta da radi, dete neće imati priliku za osamostaljivanje, tj. da razvije sposobnosti za uspešnu borbu sa usponima i padovima svakodnevnog života Ako roditelji prezaštićuju dete, vremenom će dete imati sve manje i manje samopouzdanja i sve manje će učiti na svojim greškama. Kada odraste, dete će misliti da drugi treba da donose odluke umesto njega i da brinu o njemu, što će mu stvarati velike teškoće u svakodnevnom životu. Zato je važno da dete nauči da su greške normalne i očekivane i da je svima potrebno vreme kako bi ovladali nekom veštinom. Dete ne mora u svemu biti uspešno, u redu da se nečega plaši, ali ne treba da izbegava da proba nešto da uradi. Šta roditelji mogu da urade? Dozvolite deci da sama rešavaju probleme. Problemi sa kojima se deca suočavaju mogu biti oblačenje pantalona i cipelica, pakovanje knjiga za školu do izrade zaboravljenog domaćeg zadatka. Budite blizu da pružite podršku, ali prvo posmatrajte i sačekajte da dete proba da uradi samo. Ako dete želi možete mu kratko objasniti kako može nešto da uradi uspešnije. Etikete kao što su „dobro dete“ ne daju nikakve informacije detetu u čemu je dobro, uspešno i šta je potrebno da promeni ili unapredi. Budite precizni i kažite...

---

### Anksioznost kao bolest modernog društva

> Socijalni pritisak, strah da ne pogrešimo, i da uvek izaberemo ono najbolje nas često čini anksioznim. U daljem tekstu pročitajte više o tome.

- Published: 2019-09-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/anksioznost-je-bolest-modernog-drustva/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, društvo, istraživanja, kultura

Kako da sačuvamo mir? Zbog svih izazova i iskušenja modernog doba, kako da izbegnemo aksioznost je pitanje sa kojim se svakodnevno susrećemo. Sačuvati mir je postao svojevrstan izazov. Anksioznost i perfekcionizam, izbori i vaspitanje Studije sprovedene u SAD-u pokazuju da je iz godine u godinu raste broj osoba koje pate od anksioznih poremećaja. Na koji način uslovi života, upotreba tehnologija i medija, socijalne norme i ishrana utiču na sve veću prevalencu anksioznih poremećaja za sada nije u potpunosti razjašnjeno. Ipak možemo reći sve veći socijalni pritisci i težnja ka perfekcionizmu, koji postoje u društvu, svakako utiču na povećanu anksioznost. Pored toga, neki stručnjaci smatraju da i veća mogućnost izbora može biti jedan od potencijalnih faktora. Kako oni navode, veća mogućnost izbora sama po sebi ne mora generisati anksioznost, ali udružena sa socijalnim pritiskom, željom da ne pogrešimo i uvek izaberemo ono najbolje čini nas anksioznim. Osim toga, jedno od objašnjenja možemo potražiti u prezaštićujućem načinu vaspitanja u kome roditelji pokušavaju da decu poštede bilo kakvih neprijatnosti, dok u isto vreme, gube iz vida da je njihova osnovna uloga da ih osposobe da se samostalno žive u svetu koji ih okružuje. Studije pokazuju i da samotnjački način života povezan sa većim stepenom anksioznosti i depresivnosti. Ipak nije jasno da li anksiozne osobe rađe biraju da žive same, ili usamljenost dovodi do anksioznosti i depresivnosti. Anksioznost i položaj u društvu Zanimljivo je da , prema nekim istraživanjima sprovedenim u Americi, veći stepen anksioznosti prisutan je u bogatijim društvenim slojevima. Ovako nešto iznenadilo...

---

### Pisanje kao najsloženija ljudska sposobnost

> Da li ste znali da je pisanje najsloženija ljudska sposobnost? Pisanje integriše skoro sve moždane funkcije deteta i zato je važno početi u pravo vreme.

- Published: 2019-08-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kada-je-pravo-vreme-da-dete-nauci-da-pise/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, čitanje, deca, logoped, pisanje, predskolsko

Da li ste znali da je pisanje najsloženija ljudska sposobnost? Ono integriše skoro sve moždane funkcije i zavisi od vizuelne percepcije, razvijene motorike ruke, prostorne orjentacije, uskladjenih pokreta šake i prstiju, veze izmedju vida i ruke, pažnje, motivacije i naravno poznavanja slova. Kroz igru do čitanja i pisanja Roditelji se često pitaju kada je pravo vreme da njihovo dete savlada veštine čitanja i pisanja. Ponekad pokušavaju detetu da objasne kako da napiše svoje ime, „mama“ i „tata“ iako dete nije još uvek zrelo za to. Najbolja priprema za pisanje, čitanje i školu je upravo njeno veličanstvo - igra i to u svakom obliku: spontana, usmerena, sa lutkicama, kamionima, u blatu, lišću ili na tepihu, uz perlice i bockalice, sa roditeljima, drugarima ili samostalno. Grafomotorne vežbe uz papir i olovku su veoma važne, međutim samom pisanju linija prethode mnogo važnije aktivnosti koje će svako dete rado prihvatiti. Igranjem na travi i u pesku, seckanjem i lepljenjem papirića, nizanjem perli, prenošenjem sitnih materijala iz jedne posude u drugu, zavrtanjem šrafova, kačenjem štipaljkica, provlačenjem pertli, pravljenjem različitih oblika od plastelina, ređanjem kockica i na razne druge načine se od najranijeg uzrasta vrši diferencijacija prstiju i uvežbava motorika prstiju, šake i ruku. Na ovako zabavan način razvija se fina motorika, vizuelna percepcija i pažnja, a deca se na pravi način uvode u carstvo pisanja i čitanja. Jedan od prvih koraka da deci približite pisanje može biti poster azbuke (ili abecede) sa sličicama zalepljen na zid u dečijoj sobi. U početku će biti zanimljiv zbog...

---

### Samoubistvo: Šta je, zašto se dešava i kako ga sprečiti

> Samoubistvo je akt poništenja sopstvenog života. Zašto dolazi do njega i kako se može sprečiti možete pročitati u daljem tekstu.

- Published: 2019-08-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/samoubistvo-sta-je-zasto-se-desava-i-kako-ga-spreciti/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Depresija, samoubistvo

"Patnja je jedini uzrok svesti" Dostojevski ~ Zapisi iz podzemlja Samoubistvo je akt poništenja sopstvenog života. Ljudi često pričaju o samoubistvu kao da je to tajna koju ne možete podeliti ni sa kim. Prijatelji i članovi porodice šapuću među sobom o tome, a kada neko počini samoubistvo, pitanje koje se postavlja je: „Zašto? “ Stručnjaci za mentalno zdravlje dobro znaju odgovor na ovo pitanje, a to je najčešće - depresija. Depresija je ozbiljan poremećaj raspoloženja koji utiče na način na koji čovek razmišlja, kao i na to kako se on oseća i ponaša. Ovo ne znači da je osoba samo jedan dan ili dva loše raspoložena. To je velika jama očaja u kojoj nada nestaje, a samoubistvo se često čini kao logičan i jedini izlaz. Osoba samoubistvom želi da okonča svoju emotivnu patnju ali i da ukloniti sebe kao jednog od uzroka boli i patnje drugih ljudi u njenom životu. Samoubistvo se doživljava kao rešenje Iako racionalno možemo da razložimo sebi da samoubistvo ništa neće popraviti, nekome ko je suicidalan, ono izgleda kao pravo rešenje za sve ili većinu njegovih problema. Nemam novac, nemam posao, usamljen sam, beskoristan i bespomoćan? Okončaću svoj život i prestati da budem teret i sebi i društvu. Uzrokujem bol nekome koga volim? Okončaću svoj život i prestati da budem izvor tog bola. Imam osećaj depresije koja izgleda kao da joj nema kraja, patnja postaje nepodnošljiva i svakim danom se pogoršava? Okončaću svoj život i prestati da se mučim. Osobe koje nikada nisu patile od depresije...

---

### Poremećaj protivljenja i odbijanja: saveti kako odreagovati

> Poremećaj protivljenja i odbijanja ogleda se u obrascu ispoljavanja besa i neprijateljskog stava najčešće prema osobama koje imaju ulogu autoriteta.

- Published: 2019-07-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/poremecaj-protivljenja-i-odbijanja-i-8-nacina-kako-reagovati/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Pomoc i podrska, Poremecaji psihičkog razvoja, Psihoterapija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, odd, poremecaj protivljenja i odbijanja, roditeljstvo, saveti

Poremećaj protivljenja i odbijanja se javlja kod dece i ogleda se u obrascu ispoljavanja besa i neprijateljskog stava najčešće prema osobama koje imaju ulogu autoriteta. Ukoliko imate decu koje imaju poremećaj protivljenja i odbijanja u svom razredu, to može biti veoma izazovno. Stoga, ispod se nalaze neki od saveta koji su preuzeti od nastavnika i učitelja sa iskustvom u radu sa decom koja imaju poremećaj protivljenja i odbijanja. 1. Korišćenje „Ja“ rečenica umesto „Ti“ rečenica 2. Umesto “Sedi! ” “Nemoj da pričaš! ” “Ne šetaj! ” pokušajte sa: „Volela bih da svi moji učenici sednu na mesto i slušaju šta govorim“. 3. Obraćanje pažnje na pozitivno ponašanje. Svaku pozitivnu promenu zapišite u njegovu svesku ili na papirić, ne samo negativnu. Ovo ima značajan uticaj na ponašanje kod dece sa problemom protivljenja i prkosa iz razloga što se kod njih uvek naglašava negativno ponašanje. Ovim se stavlja fokus i na to da su sposobni da se ponašaju poželjno i da se to ponašanje primećuje i ceni. 4. Izbegavati igre moći "ovde se ja pitam" ili kroz ulogu žrtve "posle svega što sam uradio/la za tebe ti se ovako ponašaš" i slično 5. Dati šansu da demonstriraju svoje veštine 6. Da prošeta sa određenim ciljem Zaustavite ispad ili nalet besa pre nego što eskalira tako što ćete učenika poslati da prošeta sa određenim ciljem (da ode po marker, da ode po papire, da pita nešto konkretno PP službu, i slično). Nekada je dovoljno dati učeniku 2-3 minuta da se smiri, posebno u...

---

### Poremećaj protivljenja i odbijanja kod dece (ODD)

> Poremećaj protivljenja i odbijanja je obrazac agresivnog, neprijateljskog, osvetoljubivog ponašanja dece koji se ponavlja mimo normalne razvojne faze bunta.

- Published: 2019-07-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/poremecaj-protivljenja-i-odbijanja/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Psihoterapija, Životne teme
- Tags: adolescenti, deca, odd, Oppositional defiant disorder, poremecaj protivljenja i odbijanja, roditeljstvo

Nekada roditelji mogu misliti da imaju tvrdoglavo i previše emocionalno dete, dok zapravo ne prepoznaju da je reč o nečemu ozbiljnijem. U pitanju je poremećaj protivljenja i odbijanja. Poremećaj protivljenja i odbijanja (eng. oppositional defiance disorder - ODD) se ogleda u argumentativnom ponašanju i neprijateljskom stavu prema osobama koje imaju ulogu autoriteta. Ponašanje deteta sa ODD se razlikuje od obične tvrdoglavosti kako u kvantitetu tako i učestalosti. Kod dece sa ovim problemom neprijateljsko ponašanje je intenzivnije i učestalije od onog koje se može javiti kao faza bunta u razvoju deteta. Da bismo rekli da je reč o poremećaju protivljenja i odbijanja mora postojati obrazac agresivnog, neprijateljskog, osvetoljubivog ponašanja koji je učestao i zadržava se minimum 6 meseci. Simptomi poremećaja protivljenja i odbijanja se mogu primetiti već u predškolskom uzrastu deteta. Simptomi se ogledaju u: Čestim tantrumima - ispadima u ponašanju Deca se lako razbesne Često ulaze u rasprave sa odraslima Odbijaju da poštuju pravila i nesaradljivi su Postupaju sa namerom da uznemire drugu osobu i osvetoljubivi su Imaju nizak prag tolerancije na frustraciju Krive druge za svoje loše postupke Ovo ponašanje se javlja kako kod kuće tako i u školi i utiče na njihovo funkcionisanje u školi, kod kuće i u interpersonalnim odnosima. Smatra se da se poremećaj protivljenja i odbijanja javlja u oko 3% dece i da je učestaliji kod dečaka. Ukoliko se ne tretira na vreme može dovesti do antisocijalnog ponašanja u odraslom dobu Dete koje ima poremećaj protivljenja i odbijanja najčešće ne uviđa da ima problem, već...

---

### Empatija kod dece: 5 načina kako je razvijati

> Empatija je ključni element emocionalne inteligencije. Razvijanje nje kod dece je važno za uspešno funkcionisanje u socijalnom kontekstu i uspehu u školi.

- Published: 2019-07-16
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/5-nacina-kako-kod-deteta-razvijati-empatiju/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Novosti i istraživanja
- Tags: Autorski clanak, deca, empatija, roditeljstvo

Empatija je ključni element emocionalne inteligencije. Emocionalna inteligencije podrazumeva sposobnost osobe da identifikuje, proceni, kontroliše i izražava svoje emocije kao i da prepoznaje emocije kod drugih ljudi i pruža empatiju. Dokazano je da je razvijanje emocionalne inteligencije kod dece veoma važno za uspešno funkcionisanje u socijalnom kontekstu i uspehu u školi. Ovo su neki od saveta, namenjeni roditeljima, na koje se empatija može razvijati kod deteta: 1. Roditelj kao emocionalni trener svom detetu Pomažući svom detetu da razume i upravlja sopstvenim emocijama, roditelji mu pomažu da razume i emocije drugih. Emocionalni treneri su oni roditelji koje na emocije gledaju kao na prliku za povezivanje i podučavanje. Oni prvo pristupaju uznemirenom detetu sa ematijom i razumevanjem a potom postavljaju granice ili rešavaju probleme. Emocionalni trener: Pomaže detetu da verbalo izrazi svoje emocije. Jer da bi dete moglo da regluše svoje emocije mora ih prvo razumeti. Validira i prihvata sve detetove emocije. Ukazuje da nijedna emocija nije zabranjena, ali da neki načini ispoljavanja određenih emocija (poput udaranja, guranja, bacanja... ) jesu. Postavlja granice neprivatljivom ponašanju. Emocionalni trener daje detetu alternativu, tj. govori mu kako može na prihvatljiviji način da ispolji svoju negativnu emociju. 2. Primećivanje emocija drugih ljudi Dok su u parku ili gledaju televiziju, roditelji mogu razgovarati sa decom o tome kako se drugi osećaju ili kako bi mogli da se osećaju s obzirom da se nešto dogodilo. Ovo pomaže da deca nauče da empatija znači staviti se u “tuđe cipele”. 3. Čitanje priča i igranje uloga. Čitanje podstiče dečiju maštu,...

---

### Zavisnost od Interneta

> Internet toliko prožima naš svakodnevni život, da, kada biste ga isključili barem na dan, svakako biste se osećali kao da vam nešto nedostaje.

- Published: 2019-07-02
- Modified: 2023-03-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/zavisnost-od-interneta/
- Categories: Bolesti zavisnosti, Novosti i istraživanja, Pomoc i podrska, Psihoterapija, Životne teme
- Tags: Bolesti zavisnosti, internet, kognitivno bihejvioralna terapija, poremećaj, REBT, zavisnost

U savremenom dobu okruženi smo tehnikom i živimo u, kako se to često kaže, digitalnoj eri, gde jedno od centralnih mesta zauzima mogućnost pristupa Internetu. Po procenama iz ove godine, 56% ukupne svetske populacije ima pristup Internetu, dok taj broj, ukoliko posmatramo samo stanovništvo iz razvijenih regiona, iznosi 81%. Pri svemu tome, širenju delokruga mogućnosti koje Internet pruža ne nazire se kraj, a zahvaljujući konstantnom napretku tehnologije, njime postajemo okruženi gde god da se nalazimo. Uostalom, koliko Internet prožima naš svakodnevni život najbolje možete videti ukoliko na jedan dan isključite svoj modem i Internet na mobilnom uređaju. Pored toga što je velika verovatnoća da biste imali makar sitnih teškoća u učenju ili poslu, svakako biste se osećali kao da Vam nešto nedostaje. Međutim, ovo nije jedan od apokaliptičnih tekstova koji govori o nastupajućoj katastrofi usled korišćenja Interneta i da smo svi mi zapravo robovi Interneta. Samo zato što redovno pratite sadržaje na YouTube-u, proveravate društvene mreže, pratite vesti ili kupujete on- line, ne znači da ste zavisnik od Interneta. Dodajmo pri tome da sve više akademskih i poslovnih obaveza uključuje, tačnije podrazumeva, korišćenje Interneta. Ipak, stvari počinju da se komplikuju kada upotreba Interneta počinje da negativno utiče na Vaš svakodnevni život i kada počinju da se javljaju psihički, socijalni i/ili somatski problemi. To i dalje ne znači da je u pitanju zavisnost, ali nagoveštava da izvesni problemi postoje. Šta je zavisnost od Interneta, koje su njene karakteristike i koji problemi su sa njom povezani, koja je razlika između preterane upotrebe...

---

### Kako biti emocionalni trener svom detetu?

> Kako biti emocionalni trener svom detetu i odgajiti ga da ceni sebe, bude empatično, da ima samopouzdanja, svoje mišljenje i dobar sistem vrednosti?

- Published: 2019-05-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-biti-emocionalni-trener-svom-detetu/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: deca, emocije, roditeljstvo

Svi roditelji žele da odgajaju decu koja su saosećajna, empatična, lepo se ophode prema drugima, imaju samopouzdanja, imaju svoje mišljenje, imaju dobar sistem vrednosti, ponosni su ali ne i arogantni, cene sebe i svoje sposobnosti. Istraživači Džon i Džuli Gotman govore o dva faktora koja utiču na to kakva će deca biti kada porastu tj. “kakva će na kraju ispasti”. Ti faktori su: Emocionalna regulacija – sposobnost razumevanja i kontrole sopstvenih emocija Socijalni odnosi – kako se deca slažu sa drugom decom i odraslima Na žalost, u fokusu većine saveta o roditeljstvu nisu ovi faktori već su tehnike disciplinovanja koje samostalno ne pomažu u dostizanju ovih ciljeva. Dakle, roditeljstvo je mnogo više od disciplinovanja. Veliki deo dobrog roditeljstva je u stvari podučavanje dece emocionalnoj regulaciji, tj. biti njihov ,,emocionalni trener" na neki način. Džon Gotman govori da se gore navedeni ciljevi mogu postiću uz pomoć takozvanih “magičnih trenutaka”. To su trenuci povezivanja roditelja i deteta kada je dete uznemireno. U toku ovih trenutaka roditelji stvarno mogu uticati na to koja osećanja dete ima o sebi i svetu. Kako će se roditelj povezati sa detetom u tim “magničnim trenucima” zavisi od njihovih samih “meta emocija” (kako se roditelji osećaju povodom svojih emocija), što je direktan rezultat roditeljskih iskustava iz detinjstva (kako su ih drugi tretirali kada su pokazivali emocije). Kada govorimo o meta emocijama Gotmanovi su otkili dva tipa roditelja. Neodobravajući – Koji na tugu i bes kod deteta gledaju kao na štetne. Ovaj tip roditelja će uraditi sve da promeni...

---

### Budućnost psihoterapije: Virtuelna Realnost (VR)

> Problemi sa mentalnim zdravljem pogađaju svaku četvrtu osobu. Za one koji traže terapeutsku pomoć, virtuelna realnost u terapiji nudi inovativna rešenja.

- Published: 2019-05-01
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/virtuelna-realnost-vr-u-psihoterapiji-buducnost-je-stigla/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Psihoterapija
- Tags: anksiozni poremećaji, Fobije, izlaganje, psihoterapija, virtuelna realnost, VR, VRET

Problemi sa mentalnim zdravljem pogađaju svaku četvrtu osobu širom sveta, što ih čini jednim od najvećih problema današnjice. Za one koji traže terapeutska rešenja kako bi poboljšali svoje funkcionisanje, virtuelna realnost u terapiji nudi nove prilike. Kako se razvija terapijska primena tehnologije virtuelne realnosti (VR), tako će se razvijati i načini na koje se ona može koristiti za lečenje određenih psihičkih poteškoća. Za sada se VR koriste pretežno za lečenje anksioznih poremećaja koristeći tehniku poznatu kao Terapija izloženosti virtuelnoj realnosti (Virtual Reality Exposure Therapy -VRET). Šta omogućava VRET Kao i kod konvencionalnih metoda tretmana anksioznosti, VRET radi tako što izlaže pacijente njihovim ,,okidačima“ anksioznosti unutar kontrolisane sredine. Cilj je da se klijent osposobi da pozitivno reaguje na događaje koji dovode do anksioznosti, umesto da doživljava stres koji je povezan sa originalnom traumom koja je izazvala anksiozni poremećaj. Međutim, za razliku od klasične psihoterapije, VR terapija nudi brojne prednosti: VR tehnologija omogućava terapeutima da osmisle individualizovane planove tretmana na osnovu jedinstvenih potreba svojih pacijenata. VRET je superiornija u odnosu na konvencionalne metode lečenja, omogućavajući klijentu veću kontrolu nad sopstvenom izloženošću. Iskustva virtuelne stvarnosti mogu biti dizajnirana tako da budu interaktivna, omogućavajući pacijentima da zadrže osećaj kontrole, čak i kada se jave ,,okidači“ anksioznosti. VRET nudi metod za smanjenje anksioznosti bez potrebe za farmakoterapijom. Dobro osmišljen VR program tretmana može biti isplativiji (vremenski i/ili finansijski) u odnosu na konvencionalnu terapiju. Snažna moć VR-a obezbeđuje privlačnije i autentičnije iskustvo, što rezultira većom efikasnošću. Za razliku od konvencionalne terapije anksioznosti, VR aplikacije osnažuju pacijente...

---

### Šta je samoispunjavajuće proročanstvo?

> Samoispunjavajuće proročanstvo može se opisati kao pojava da u početku netačno uverenje vodi ponašanju koje na kraju potvrdi prvenstveno netačno uverenje.

- Published: 2019-03-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/samoispunjavajuce-prorocanstvo/
- Categories: Psihoterapija, Životne teme
- Tags: komunikacija, obrazovanje, očekivanja, predrasude, uverenja

Prvi put termin samoispunjavajuće proročanstvo srećemo kod Roberta Mertona, koji je još davne 1948. godine ovim terminom opisao situacije u kojima prvobitno netačno uverenje postaje tačno. Kako je sam navodio, samoispunjavajuće proročanstvo moglo bi se opisati kao pojava da u početku netačno uverenje o nekoj situaciji vodi ponašanju koje na kraju zapravo potvrđuje ovo, u prvi mah, netačno uverenje. „Tačno sam znao da će ovako da se završi“ Ovu rečenicu, vezano za različite životne primere i kontekste, svako od nas je bar jednom izgovorio. Ukoliko nije u pitanju, a gotovo sigurno da nije, naša vidovitost i sposobnost da predviđamo šta će nam se desiti, šta je onda u pitanju? Šire posmatrano, fenomen samoispunjavajućeg proročanstva govori o tome da posedovanje nekog uverenja ili misli o nama, drugima ili životu, dovodi do veće verovatnoće da ćemo se ponašati na način koji je u skladu sa tim uverenjem ili mišlju, što će onda samo učvrstiti to uverenje ili misao i voditi tome da se ponovo ponašamo na isti način. Primeri gde sve možemo sresti samoispunjavajuće proročanstvo Počev od kraja četrdesetih, fenomen samoispunjavajućeg proročanstva prepoznat je u različitim oblastima i potvrđen kroz na hiljade istraživanja, kako onih laboratorijskih, tako i onih u prirodnoj sredini. Sam Merton, na primer, najviše se interesovao za pitanja iz domena sociologije i socijalne psihologije, tačnije za pitanja diskriminacije i predrasuda. U tom kontekstu, pretpostavio je da samoispunjavajuće proročnstvo može biti mehanizam kojim se objašnjava održavanje predrasuda i stereotipa o nekim grupama ljudi. Jedan od češće navođenih primera jeste potpuno...

---

### Adolescencija: mitovi i istine o adolescentskoj krizi

> Adolescencija može biti vreme pojačane psihološke borbe za neke mlade, dok drugi mogu doživljavati pozitivna raspoloženja i održavati skladne odnose.

- Published: 2019-03-13
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/mitovi-o-adolescentskoj-krizi/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: adolescenti, Poremećaji ponašanja nastali u detinjstvu i adolescenciji

Psiholog Stenli Hol (G. Stanley Hall), prvi predsednik Američkog psihološkog udruženja, takođe je bio i prvi koji je spomenuo da je adolescencija vreme “oluje i stresa”. Kasnije je Ana Frojd popularizovala ovu ideju. Ona je smatrala da je „biti normalan tokom perioda adolescencije samo po sebi nenormalano“. Za Anu Frojd, doživljavanje minimalne patnje u periodu adolescencije je zapravo patološki i može se smatrati indikatorom za psihološke probleme u odraslom dobu (A. Freud, 1958). Današnji pop psiholozi podstakli su vidjenje da su tinejdžerske godine obično vreme velike porodične drame. Stereotip „nepodnošljivih tinejdžerskih godina" odzvanja u većini medija. Više desetina igranih filmova fokusiralo se upravo na teškoće u adolescenciji. U Americi je utvrđeno da su studenti upisani na preddiplomski kurs o adolescenciji u većini slučajeva bili saglasni sa stavkom „Adolescencija je burno i stresno razdoblje“. Roditelji i nastavnici imaju slične stavove (Hines & Paulson, 2006). Ovaj stav je široko prisutan čak i među zdravstvenim radnicima (Lavigne, 1977). Istraživanja su pokušala da ispitaju naša uvenja o adolescentsoj krizi. Ispitativana su tri domena tinejdžerskog ponašanja: Sukobi sa roditeljima, Nestabilnost raspoloženja Rizično ponašanje (Arnett, 1999). Barem u američkom društvu, adolescenti su zaista pod povećanim rizikom za poteškoće u sva tri domena. Istina je dakle da adolescencija može biti vreme pojačane psihološke borbe za neke mlade. Ipak isti podaci pokazuju da je svaka od ovih teškoća ograničena samo na mali broj tinejdžera. Pored ove ima i drugih studija koje ukazuju na to da samo oko 20% adolescenata prolazi kroz adolescentsku krizu dok većina doživljava pozitivna raspoloženja...

---

### Rane maladaptivne sheme i shema modaliteti

> Govorimo o tome šta su rane maladaptivne sheme, shema modaliteti i maladaptivni stilovi prevladavanja shema.

- Published: 2019-02-19
- Modified: 2024-04-26
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/rane-maladaptivne-sheme-shema-modaliteti-i-maladaptivni-stilovi-prevladavanja/
- Categories: Psihoterapija, Životne teme
- Tags: psihoterapija, shema

U prethodnom članku o Shema terapiji pisala sam o karakteristikama same terapije. U ovom članku će biti opisani pomenuti koncepti: maladaptivne sheme (koje su raspoređene u 5 shema domena), maladaptivni stilovi prevladavanja i shema modaliteti. Shema domeni i sheme Domen I: Odsustvo povezanosti i Odbacivanje Osobe čije sheme spadaju u ovaj domen nemaju sposobnost da formiraju sigurnu, zadovoljavajuću povezanost sa drugima. Veruju da njihove potrebe za stabilnošću, sigurnošću, ljubavlju, negom i pripadanjem neće biti zadovoljene. Tipične porodice ovih osoba su nestabilne (shema Napuštanje), zlostavljačke (shema Nepoverenje), hladne (shema Emocionalna deprivacija), odbacujuće (shema Defektnost) ili izolovane od ostatka sveta (shema Socijalna izolacija). Mnogi od njih su imali traumatično detinjstvo i kao odrasli imaju tendenciju da idu iz jednog samodestuktivnog odnosa u drugi ili izbegavaju bliske odnose. Sheme koje spadaju u ovaj domen su sheme: Napuštanje/Nestabilnost – Osoba očekuje da će je značajni drugi napustiti jer su emocionalno nepredvidivi. Osobe se plaše da će značajni drugi umreti ili ih ostaviti zbog nekoga koji je bolji. Nepoverenje/Zlostavljanje – Osoba veruje da, ako se drugima pruži prilika, da će je iskoristiti zbog sopstvenih sebičnih potreba. Na primer, osoba misli da će je drugi zlostavljati, povrediti, ponižavati, lagati, varati ili manipulisati. Emocionalna deprivacija – Osoba očekuje da njene želje za emocionalnom konekcijom neće biti adekvatno ispunjene. Razlikuju se tri forme: uskraćivanje nege (odusustvo emocionalnosti i brige), uskraćivanje empatije (odsustvno slušanja i razumevanja), uskraćivanje zaštite (odsusutvo jasnih smernica). Defektnost/ Stid – Osoba veruje da je loša, puna mana, inferiorna, bezvredna i da je niko ne bi...

---

### Zdravstvena psihologija:  Bolesti organa za varenje

> Tekst je posvećen uticaju psiholoških činalaca na nastanak, razvoj i tok somatskih bolesti, što će biti prikazano na primeru bolesti organa za varenje.

- Published: 2019-02-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/zdravstvena-psihologija-na-delu-primer-bolesti-organa-za-varenje/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Novosti i istraživanja, Poremećaji
- Tags: psihosomatske bolesti, somatizacija, zdravstvena psihologija

Iako interesovanje za uticaj psihičkog stanja i psihičkih procesa na zdravstveno stanje, nastanak i tok bolesti postoji odavno, tek osamdesetih godina prošlog veka nastaje i oblikuje se grana psihologije pod nazivom zdravstvena psihologija. Sve veća svest o tome da su mnogi zdravstveni problemi i telesne bolesti povezani sa ponašanjem, emocijama, motivacijom i životnim stilom stvorili su potrebu za uključivanjem psihologije u probleme osnovnih područija zdravstvene prakse, a zdravstvena psihologija najčešće se definiše kao skup doprinosa psihologije razvijanju i održavanju zdravlja, prevenciji i tretmanu bolesti i identifikaciji etioloških i dijagnostičkih korelata bolesti. Uključivanje psihologije u prevenciju, dijagnostiku, terapiju i rehabilitaciju od velikog je značaja, budući da omogućava celovit pristup obolelom, koji se zasniva na danas opšte prihvaćenom biopsihosocijalnom modelu zdravlja i bolesti. Primena psiholoških znanja, metoda i postupaka u zdravstvu postiže se kroz udeo psihologa u svakodnevnom radu u zdravstvenoj praksi i zajedničkoj saradnji psihologa i zdravstvenih radnika u rešavanju problema u okviru zdravstvene prakse, interdisciplinarnim istraživanjima onih problema koji zadiru u psihologiju i medicinu i učešću u edukaciji zdravstvenih radnika na poljima gde je psihologija od pomoći. Nastavak teksta biće posvećen temi uticaja psiholoških činalaca na nastanak, razvoj i tok somatskih bolesti, što će biti prikazano na primeru jedne od bolesti organa za varanje. Gastrointestinalne bolesti (Bolesti organa za varenje) Sistem organa za varenje odgovoran je za obradu hrane koju unosimo i njeno pretvaranje u korisne hranljive materije. Pojednostavljeno i u najkraćim crtama, sistem funkcioniše tako što rastavlja hranu na razne hranljive materije zahvaljujući raznim hemijskim supstancama i tečnostima koje...

---

### Psihodrama: Zašto je istovremeno zabavna i potresna?

> Psihodrama je terapijski metod koji kroz dramske tehnike i igranje uloga nudi kreativan, aktivan način da istražimo svoje živote.

- Published: 2019-02-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/sta-je-psihodrama-i-zasto-je-istovremeno-zabavna-i-potresna/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: grupna psihoterapija, psihodrama, psihoterapija

Psihodrama je terapijski metod koji kroz dramske tehnike i igranje uloga nudi kreativan, aktivan način da istražimo svoje živote, misli, odnose, emocije. Psihodrama nam daje šansu da ponovo naučimo ono što smo zaboravili, da se suočimo sa osećanjima koja smo zapustili. Pomoću psihodrame negujemo i razvijamo svoje emocionalno i interpersonalno. Drugim rečima, ciljevi psihodrame su novi uvidi, rešavanje problema i vežbanje novih veština i ponašanja. Koje su prednosti psihodrame? Psihodrama otvara put snažnim iskustvima. Ona je aktivna, odigrava se “ovde i sada”, i predstavlja osnažujuću alternativu tradicionalnim terapijama razgovorom. U psihodrami je istovremeno moguće improvizati, ispoljiti kreativnost i humor, smejati se, ali i dotaći duboke i bolne teme i iskreno plakati. Koji se poremećaji mogu lečiti sa psihodramom? Opseg indikacija za primenu psihodrame je širok, uključuje: Anksiozne poremećaje Poremećaje ishrane Traumu Bolesti zavisnosti Probleme sa vezivanjem i dr. Psihodramu je razvio dr Jakob Moreno, austrougarski psihijatar paralelno sa razvojem Frojdove psihoanalize u Beču početkom 20. veka. Psihodrama je pre svega grupna terapija, ali se može primeniti i individualno. U teorijskom smislu, psihodrama se temelji na Morenovom konceptu “spontanosti-kreativnosti”. Naime, Moreno je smatrao da osoba najbolje reaguje u neočekivanim situacijama kada je kreativna, tj. kada reaguje kroz spontanost, kroz spremnost da improvizuje. Zato je smarao da podsticanje osobe da problemu pristupa kreativno, spontanim reakcijama, osobi omogućuje da u svom životu otkrije nova rešenja i nove uloge. Tehnika U psihodrami se koristimo raznim specifičnim dramskim tehnikama poput zamene uloga - koja nam omogućava da preuzmemo tuđi indentitet, da vidimo svet kroz oči...

---

### Adolescentna kriza: Šta je i kako je prepoznati

> Adolescencija je period promena u toku kojeg mladi grade samopouzdanje, postaju nezavisni od roditelja i počinju sami da donose odluke o budućnosti.

- Published: 2019-01-23
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/adolescentna-kriza/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Emotivni odnosi i seksualnost, Životne teme
- Tags: adolescencija, adolescenti, Autorski clanak, Poremećaji ponašanja nastali u detinjstvu i adolescenciji

Adolescencija je period burnih promena u toku kojeg mladi moraju da završe proces individuacije, uspostave samopouzdanje, postanu nezavisni od roditelja i donesu odluke o budućnosti. Većina adolescenata dobro savlada sve teškoće, ali određen broj ne uspeva. Adolescencija podrazumeva da mladi prolaze kroz različite krize psihičkog i socijalnog funkcionisanja i ponašanja i te krize se smatraju normalnim pojavama u ovom dobu, jer predstavljaju odraz promene okolnosti i pokušaja prilagođavanja na te okolnosti. Ali kada kriza po intenzitetu i trajanju premaši očekivano to može predstavljati znak patologije. Neki autori smatraju da je adolescentna kriza “sve ono što se događa u adolescenciji pa podignuto na kub”. Adolescentna kriza: najčešće manifestacije su povišena napetost, anksioznost problem sa snom preokupiranost svojim telom, zabrinutost za svoje telo i zdravlje drastične promene u raspoloženju (od hipomanije do depresivnosti) prkos, buntovno ponašanje posebno prema odraslima i njihovim stavovima, idejama, ograničenjima gubitak motivacije slaba pažnja i koncentracija burne reakcije na neuspeh povremeni nastupi nasilnog i agresivnog ponašanja sporadično delikventno ponašanje povremena zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci (PAS) naglo i neobjašnjivo odustajanje od aktivnosti koje je adolescent voleo da radi (sportske aktivnosti, različiti hobiji... ) preterano slušanje muzike, igranje igrica, boravak na društvneim mrežama... preterana vezanost i odanost grupi vršnjaka koja je možda i problematična. Smatra se da svaki peti adolescent ima prolazne problem mentalnog zdravlja, a svaki deseti ima probleme koji mu onemogućavaju da dobro funkcioniše u školi, sa vršnjacima, u porodici tj. ima simptome koji ga onesposobljavaju u pravilnom obrazovnom, socijalnom ili emocionalnom razvoju. U više od 90%...

---

### Adolescencija: šta je i koje promene donosi

> Adolescencija je stadijum razvoja koji dolazi posle detinjstva, a pre odraslog doba. Govorimo o promenama koje ona donosi.

- Published: 2019-01-18
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/adolescencija/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Životne teme
- Tags: adolescencija, adolescenti, Autorski clanak, odrastanje

Adolescencija je stadijum razvoja koji dolazi posle detinjstva, a pre odraslog doba. To je period između 11. i 20. godine (ili čak do 25. godine života). Ne postoji određeni događaj koji označava početak adolescencije, već se taj prelazak iz detinjstva u adolescenciju sastoji iz niza promena (kognitivne, emocionalne, biološke i socijalne). Ove promene su univerzalne za sve adolescente, ali vreme kada se one odvijaju nisu iste za svakog adolescenta. Promene u adolescenciji Promene koje se dešavaju u adolescenciji su: fizičke, kognitivne, emocionalne, socijalne i promene ponašanja. Fizičke promene ili pubertet, kako se još nazivaju, su period burnih bioloških promena i one predstavljaju očigledan znak da je došlo do početka adolescencije. Dolazi do porasta telesne težine i visine, razvijaju se primarne i sekundarne seksualne odlike. Dakle, dolazi do promena koje omogućavaju da adolescent postane sposoban za reprodukciju. Kognitivne promene obuhvataju promenu mišljenja od konkretnog ka apstraktnom, što adolescentima omogućava da misle na drugačiji način (mišljenje je multidimenzionalno, stvari češće shvataju kao realtivne, misle hipotetički, razmišljaju o apstraktnim idejama, misle o samom mišljenju – o procesu mišljenja). Emocionalne promene se ogledaju u izmenjenom doživljavanju sebe (složenije i apstraktnije) i sposobnosti da adolescent funkcioniše nezavisno. Dakle, adolescent ima zadatak da uspostavi identitet (uspostavljanje svesnosti o tome ko je i kuda ide) i autonomiju (nezavisnost). Adolescenti takođe doživljavaju i ispoljavaju brze promene raspoloženja (emocionalna nestabilnost) koje su posladica uzburkanih hormona i svih promena koje se dešavaju u adolescenciji, a koje na njih deluju uznemirujuće. Socijalne promene uključuju sve veći značaj vršnjaka u odnosu na...

---

### Umirivanje đaka u učionici: Saveti i strategije

> Jedan od najvećih problema sa kojim se nastavnici susreću jeste umirivanje đaka u učionici. U nastavku vam nudimo nekoliko strategija koje će vam pomoći.

- Published: 2019-01-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/strategije-za-umirivanje-ucionice/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, deca, ponasanje, pravila, škola

Jedan od najvećih problema sa kojim se učitelji i nastavnici susreću jeste umirivanje đaka kada postanu previše bučni. Ovo posebno predstavlja problem novim nastavnicima. Predstavljamo vam nekoliko strategija koje će vam pomoći kada je u pitanju umirivanje đaka koji su glasni i remete odvijanje nastave. Ove strategije možete koristiti bilo da je reč o celom odeljenju koje remeti čas ili o pojedincu. Neke od strategija su adekvatnije za starije, a neke za mlađe učenike. Pre sprovođenja strategija 1, 3 i 4 potrebno je dati instrukcije učenicima šta se od njih očekuje i koja je svrha vašeg postupka. 1. Znak za umirenje – neverbalni i zvučni Neverbalni – Podizanje ruke: Informisati učenike da kada stanete na sredinu učionice i podignete ruku treba da se umire i prestanu sa pričom. Za umirenje imaju 5 sekundi. Ko se ne umiri u datom roku sprovešće se adekvatne posledice (dodatni zadaci, ostajanje u učionici za vreme odmora, i slično) Zvučni – Umesto podizanja ruke, dogovoriti se o zvučnom signalu koji će biti znak za umirenje (npr: instrument, zvečka, zvono) 2. Davanje napismenog upozorenja Kada uđete na čas ili ukoliko tokom časa dođe do priče u odeljenju i nepoštovanja časa i nastavnika zapišite sledeće na tabli, bez ikakvog signaliziranja i rasprave. „Ukoliko nastavite da pričate tokom časa, ja ću vama oduzeti vreme od vaše pauze. Dok završim sa pisanjem ovoga na tabli treba da se umirite. Ko god bude i dalje pričao biće zadržan 5 min nakon časa. “ Na ovaj način im je skrenuta pažnja...

---

### Psihodrama: Šta je i kako se odigrava

> Psihodrama je vid grupne psihoterapije kojom se ispituju i rešavaju problemi i pitanja odigravanjem scena unutar sigurnog prostora terapijske grupe.

- Published: 2019-01-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/treninzi-i-edukacije/grupna-psihoterapija-psihodrama/
- Categories: Treninzi i edukacije
- Tags: grupa, grupna psihoterapija, psihodrama, psihoterapija

OTVORENA PSIHODRAMSKA ISKUSTVENO-TERAPIJSKA GRUPA Psihodrama je vid grupne psihoterapije kojom se ispituju i rešavaju problemi i pitanja, podstiče učenje i razvoj novih veština pomoću “iskustvenih” metoda, odigravanjem scena unutar sigurnog prostora terapijske grupe. To je psihoterapija u kojoj terapeut kaže “Nemoj da pričaš o tome, pokaži mi”. Psihodrama ne zahteva da imate glumački talenat, niti da “znate da glumite” jer nije fokusirana na nastup nego na stvaranje izlečujućeg iskustva za pojedinca i grupu kao celinu. Psihodramu možete izabrati ako želite da radite na sebi, na odnosima sa drugima, na ličnoj slobodi, razvoju spontanosti i kreativnosti i na najrazličitijim ličnim temama. Psihodramska grupa Namenjena je svim osobama starijim od 18 godina koje su zainteresovane za lični razvoj i koje žele da rade na sebi i sopstvenim psihičkim procesima u dobronamernom, sigurnom i poverljivom okruženju. Cilj grupe je da pomogne članovima kako bi razvili željene uloge i veštine i poboljšali kvalitet sopstvenog života. Članovi grupe će imati prilike da pruže podršku drugim članovima grupe, ali takođe i da prime podršku od drugih. Podrška i interakcije u grupi su od neprocenljive vrednosti zbog mogućnosti učenja i sticanja boljeg uvida. Voditelji grupe Spec dr med Vuk Vuković, specijalista psihijatrije i dr med Aleksandra Mitrović psihodramski terapeuti uedukaciji Dinamika rada Grupa će se sastajati jednom nedeljno, utorkom od 18-20:30č u prostoru u širem centru Beograda Cena je 40 eura mesečno po učesniku. Trajanje grupe je ograničeno na period od 3 godine. Grupa je otvorena i postoji mogućnost primanja novih članova. Novi članovi grupe se obavezuju...

---

### Selektivni mutizam

> Selektivni mutizam je nemogućnost deteta da efikasno komunicira ili uopšte govori samo u određenim socijalnim situacijama.

- Published: 2019-01-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/selektivni-mutizam/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, komunikacija, roditeljstvo, Selektivni mutizam

Šta je selektivni mutizam Selektivni mutizam predstavlja anksiozni poremećaj koji se karakteriše nemogućnošću deteta da efikasno komunicira ili uopšte govori samo u određenim socijalnim situacijama, najčešće školi. S druge strane, dete je sposobno da govori i adekvatno komunicira u situacijima u kojima se oseća sigurno i opušteno. U osnovi ovog poremećaja nalazi se intenzivni strah u vezi samog govora ili socijalnih situacija u kojima je očekivano govoriti. Pored izostanka govora, osobe sa selektivnim mutizmom najčešće pokazuju i: stidljivost, teškoće u neverbalnoj komunikaciji, pre svega u održavanju kontakta očima, izostanak reakcije na smeh drugih ili pak neprestano smejanje, teškoće u ispoljavanju osećanja, prisustvo veće zabrinutosti od očekivane za dati uzrast, preteranu osetljivost na buku ili gužvu. Kako se ispoljava Selektivni mutizam najčešće se javlja zajedno sa socijalnom anksioznošću ili socijalnom fobijom, te je najčešće praćen izrazitom stidljivošću, strahom od ismejavanja u socijalnim situacijama, povlačanjem ili socijalnom izolacijom, ali i repetitivnim radnjama, negativizmom, napadima besa ili oportunističkim ponašanjem. Može se ispoljavati na različite načine- od lakšeg oblika kada se neefikasna komunikacija javlja samo pred određenim osobama, preko mogućnosti govora samo ukoliko se u okruženju nalaze bliske osobe, pa do težeg oblika poremećaja, kada postoji potpuna nemogućnost govora u socijalnim situacijama sa bilo kim. Dete sa selektivnim mutizmom ne započinje razgovor i ne odgovara na postavljena pitanja prilikom susreta sa drugima. Izostanak govora može se javiti kako sa drugom decom, tako i sa odraslima, čak i sa rođacima. Međutim, ovaj poremećaj najčešće se javlja u školi, kada dete nije u stanju da govori...

---

### Školska fobija: Kako pomoći detetu?

> Školska fobija nije samo strah od novog okruženja i zahteva, već je mnogo ozbiljniji problem koji je veoma stresan i za dete i za roditelje.

- Published: 2018-12-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/skolska-fobija-kako-pomoci-detetu-da-prevazidje-fobiju-od-skole/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, fobija, osnovna škola, škola

Šta je školska fobija? Da li vaše dete odugovlači odlazak u školu? Da li ispoljava ljutnju, bes, plače, otvoreno govori da ne želi da ide u školu i da bi radije ostalo kod kuće? Ako se ovo ponašanje često javlja, moguće je da je Vaše dete razvilo školsku fobiju. Školska fobija predstavlja ozbiljan emocionali problem koji utiče na detetov socijalni i emocionalni razvoj, kao i na uspeh u školi. Na nastanak utiče detetov temperament, školsko okruženje i situacija u porodici. Deca koja imaju školsku fobiju su nesigurnija i plašljivija od druge dece. Školska fobija se češće viđa na početku školovanja, ali je prisutna i u adolescenciji. Dakle, javlja se obično u početnim razredima ili na prelasku u više razrede ili u srednju školu. Školska fobija nije samo strah od novog okruženja i zahteva, već je mnogo ozbiljniji problem koji je veoma stresan i za dete i za roditelje. Za razliku od “bežanja iz škole” kada deca izbegavaju časove kako bi radila neke druge aktivnosti koje su im zanimljivije, a to kriju od roditelja, školska fobija predstavlja dublji problem. Kako nastaje? Iako deluje da se školska fobija pojavi “preko noći” jer se obično javi u prvim danima školovanja, mnoga deca se već pre toga bore sa osećanjima anksioznosti i/ili depresivnosti. Može se javiti i nakon duže pauze u toku koje je dete bilo bolesno ili je bilo na odmoru. Obično je povezana sa separacionom anksioznosti, socijalnom anksioznosti, generalizovanom anksioznosti ili depresijom. Može se pojaviti ako u porodici postoje stresni događaji poput...

---

### Midazolam (Flormidal)

> Midazolam tablete se primenjuju za kratkotrajno lečenje nesanice, pre operacije u cilju postizanja pospanosti ili dremljivosti i oslobađanja uznemirenosti.

- Published: 2018-12-05
- Modified: 2024-04-21
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/midazolam-flormidal/
- Categories: Lekovi
- Tags: flormidal, hipno, hipnotici, hipnotik, midazolam

U ovom uputstvu pročitaćete: Šta je lek MIDAZOLAM i čemu je namenjen Šta treba da znate pre nego što uzmete lek MIDAZOLAM Kako se upotrebljava lek MIDAZOLAM Moguća neželjena dejstva ŠTA JE LEK MIDAZOLAM I ČEMU JE NAMENJEN Midazolam tablete se koriste za kratkotrajno lečenje nesanice. Midazolam tablete takođe mogu da se primenjuju pre operacije u cilju postizanja pospanosti ili dremljivosti i oslobađanja uznemirenosti. Midazolam pripada grupi lekova koji se zovu benzodiazapini. Oni deluju na određene supstance u mozgu. Midazolam tablete će vam pomoći da se smirite i zaspite. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK MIDAZOLAM Upozorite lekara ako uzimate druge lekove, imate neku hroničnu bolest, neki poremećaj metabolizma, preosetljivi ste na lekove ili ste imali alergiju na neke od njih. Lek MIDAZOLAM ne smete koristiti: Ukoliko ste alergični na aktivnu supstancu u leku Midazolam® (midazolam), neki drugi lek iz grupe benzodiazepina, ili neki sastojak ovog leka Ukoliko imate bolest Miastenia gravis (teška mišićna slabost) Ukoliko imate probleme sa disajnim putevima Ukoliko imate stanje koje se zove sindrom apneje u snu Ukoliko imate teško oboljenje jetre Ukoliko koristite lekove protiv gljivičnih oboljenja kao što su ketokonazol, itrakonazol ili vorikonazol Ukoliko uzimate inhibitore HIV proteaze uključujući ritonavir Lek nije namenjen deci i adolescentima mlađim od 18 godina. Kada uzimate lek MIDAZOLAM posebno vodite računa: Pre primene leka Midazolam obavestite Vašeg lekara: Ukoliko ste trudni ili planirate trudnoću Ukoliko dojite ili planirate dojenje Ukoliko imate neko od sledećih oboljenja: Oboljenja jetre, bubrega ili pluća Visok ili nizak krvni pritisak,...

---

### Lamotrigin (Lamictal, Lamal, Lamotral, Lamotrix, Solaban)

> Lek Lamotrigin pripada grupi lekova koji se nazivaju antiepileptici. Primenjuje se u terapiji dve vrste stanja – epilepsiji i bipolarnog poremećaja.

- Published: 2018-12-05
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/lamotrigin/
- Categories: Lekovi
- Tags: Bipolarni poremećaj, entiepileptik, Lamal, Lamictal, Lamotrigin, lekovi, psihostabilizator

U ovom uputstvu pročitaćete: Šta je lek Lamotrigin i čemu je namenjen Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Lamotrigin Kako se uzima lek Lamotrigin Moguća neželjena dejstva Šta je lek Lamotrigin i čemu je namenjen Lek Lamotrigin pripada grupi lekova koji se nazivaju antiepileptici. Primenjuje se u terapiji dve vrste stanja – epilepsiji i bipolarnog poremećaja. Lek Lamotrigin deluje u terapiji epilepsije tako što blokira moždane signale koji predstavljaju okidač za nastanak epileptičkih napada (grčeva). U terapiji epilepsije kod odraslih osoba i dece uzrasta13 godina i starije lek Lamotrigin se može uzimati kao jedini lek u terapiji ili istovremeno sa drugim lekovima. Lek Lamotrigin se takođe može uzimati istovremeno sa drugim lekovima u terapiji napada koji se javljaju udruženi sa stanjem koje se naziva Lennox-Gastaut U terapiji navedenih stanja lek Lamotrigin se može primenjivati kod dece uzrasta od 2 do 12 godina istovremeno sa drugim lekovima. Može se uzima kao jedini lek u terapiji određenih oblika epilepsije koji se nazivaju tipični apsans napadi. Lek Lamotrigin se takođe primenjuje u terapiji bipolarnog poremećaja. Kod osoba sa bipolarnim poremećajem (koji se ponekad naziva manična depresija) javljaju se ekstremne promene raspoloženja, sa periodima manije (uzbuđenja ili euforije) koji se smenjuju periodima depresije (duboke tuge ili očajanja). Lek Lamotrigin se može uzimati kao jedini lek u terapiji ili istovremeno sa drugim lekovima u cilju prevencije nastanka perioda depresije koji se javljaju u bipolarnom poremećaju kod odraslih osoba starosti 18 godina i starijih. Još uvek nije poznato na koji način lek Lamotrigin...

---

### Mozak: Da li ljudi zaista koriste svega 10 ℅ mozga?

> Jedan od uveliko rasprostranjenih mitova kaže da prosečan čovek koristi svega 10 procenata mozga. Pročitajte šta je iza mitova kada je u pitanju mozak.

- Published: 2018-12-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/da-li-ljudi-zaista-korsite-svega-10-%e2%84%85-svog-mozga/
- Categories: Novosti i istraživanja, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, memorija, mozak

Zbog svoje kompleksnosti psihlogija jeste nauka podložna mitovima. Jedan od nadaleko čuvenih i uveliko rasprostranjenih mitova kada je u pitanju mozak kaže da prosečan čovek koristi svega 10 procenata svoje moždane aktivnosti. Kako je sve počelo Odakle ovaj mit potiče, da li je tačan i zbog čega nam je stalo da ga sačuvamo neka su od pitanja na koja ćemo pokušati da pružimo odgovore. Naime ova tvrdnja vezuje se za Vilijama Džejmsa, američkog psihologa XIX veka koji je jednom prilikom izjavio da ljudi koriste svega deset posto svojih potencijala. Izvučena iz konteksta i pogrešno protumačena ova rečenica pretvorila se u mit o moždanoj aktivnosti. Senzacionalna vest nije ostavila ravnodušne ni medije, a ubrzo je ova tvrdnja počela da se koristi i u marketinške svrhe. William James (January 11, 1842 – August 26, 1910) Pored toga postalo je jasno da moždanu masu izuzev nervnih čine i glijalne ćelije čija se uloga u mozgu postepeno postala sve jasnija. Osim toga funkcija brojnih moždanih regija u to vreme bila je nedovoljno pozata što je uticalo na održivost mita. Mit se ubrzo vezao za slavnog naučnika Alberta Ajnštajna iako nikada nije potvrdjeno da je pomenuti naučnik nešto slično izjavio. Pored toga ljudska sklonost da o sebi gradi pozitivnu sliku, sigurno je još jedan od faktora koji su ovaj mit održali u žvotu. Ipak, ako detaljnije pogledamo shvatićemo da je mit neodrživ sa stanovišta nauke. Naš mozak koristi dvadeset procenata naše celokupne energije i zauzima dva do tri posto težine našeg tela. Šta kaže nauka...

---

### Strah od propuštanja

> Strah od propuštanja bazira se na ideji da neko drugi u tom istom trenutku doživljava nešto mnogo bolje u čemu mi ne učestvujemo.

- Published: 2018-11-16
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/strah-od-propustanja/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: fear of missing out, fomo, propustanje, Strah, strah od propuštanja

Strah od propuštanja ili originalno Fear of missing out (FOMO), prvi put identifikovao je dr. Dan Harman još 1996, da bi 2004. godine ova tema postala prisutna na Harvard univerzitetu i napokon 2013. godine ovaj akronim bio uvršćen u Oksfordski rečnik. Strah od propuštanja kako samo ime kaže bazira se na ideji da neko drugi u tom istom trenutku doživljava nešto mnogo bolje u čemu mi ne učestvujemo. Uz ovo razmišljanje često se javljaja ideja da smo doneli pogrešnu odluku i da propuštamo pravu priliku. Sve ovo uvodi nas u stanje potištenosti, intezivnog kajanja i anksioznosti. Ideja da je drugima bolje nego nama, nije nova ali svoju ekspanziju postigla je upotrebnom socijalnih mreža. Svaki pojedinac ima tendenciju poređenja sa ostalim članovima svoje referentne grupe (npr. vršnjacima, kolegama... ) kako bi procenio svoje mesto u grupi i upotpunio sliku koju ima o sebi. Zbog toga neprekidno prisutna ideja da je nekom dugom bolje nego nama, da je neko drugi postigao više nego mi ili da je napravio bolji izbor veoma negativno utiče na sliku koju mamo o sebi. Kako bismo sliku koju imamo o sebi poboljšali, ulažemo dodatan napor da sebi i drugima pokažemo da je nama "bar isto toliko dobro" što vodi do formiranja začaranog kruga iz koga je teško izaći Mogućnost da u svakom trenutku "znamo šta onaj drugi radi", ne ostavlja nam prostora da se posvetimo sopstvenim iskustvima. Može se reći da su nekadašnji kriterijumi "uspešnog i ispunjenog žiota" bili znatno svedeniji. Danas usled transparentnosti intime i svakodnevice...

---

### Bilingvizam: Bilingvalna deca

> Bilingvizam, u svom najužem značenju, podrazumeva znanje dva jezika. U daljem tekstu pročitajte koje odlike krase bilingvalnu decu.

- Published: 2018-10-22
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/bilingvalna-deca/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, Bilingvalno, deca, jezici, roditeljstvo

Bilingvizam, u svom najužem značenju, podrazumeva znanje dva jezika. Često se kaže da jezik znamo onda kada na njemu mislimo, sanjamo i računamo. Neki stručnjaci veruju da su bilingvalna deca samo ona koja dva jezika usvajaju od rodjenja, dok drugi tvrde da se drugi jezik može naučiti i kasnije u toku života. Istraživanja pak pokazuju da u prvih šest meseci života dete ima sposobnost da sa jednakom lakoćom usvoji bilo koji glas, bilo kojeg jezika sveta. Posle šestog meseca medjutim dete počinje bolje da razlikuje glasove sopstvenog jezika ali teže usvaja glasove koji ne pripadaju njegovoj jezičkog grupi. Ukoliko se oba jezika usvajaju paralelno, od rodjenja, bitno je da se roditelj uvek obraca detetu na istom jeziku Tako na primer poželjno je da majka sa detetom uvek priča samo na srpskom, a otac samo na nemačkom. Na ovaj način bilingvalna deca lakše prave diferencijaciju medju jezicima. Jedan od jezika može se u jednom periodu razvijati brže, a u drugom sporije od konkuretnog jezika. U početku bilingvalna deca u istoj rečenici najčešće mešaju oba jezika. Primećeno je da ova deca kasnije progovore, dok se nalazi u vezi sa čitanjem ne podudaraju u potpunosti. Smatra se da je deci koja u porodici pričaju jedan jezik, a van porodice drugi nešto lakše. Naime jezik koji se usvoji u porodici služi kao baza za usvajanje drugog jezika. Sa obzirom da se jezici ne usvajaju uporedo već sukcesivno redje dolazi do brkanja jezika. Stručnjaci kažu, da bilingvistima možemo nazvati i one koji jedan jezik znaju...

---

### Psihoterapeuti i digitalno doba

> Digitalno doba u određenoj meri utiče na sve sfere društva te se ni psihoterapeuti i njihova praksa nisu razvijale izolovano od ovih trendova.

- Published: 2018-08-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/digitalno-doba-nije-pojednostavilo-psihoterapijsku-praksu/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, psihoterapija, tehnologija

Digitalno doba u određenoj meri utiče na sve sfere društva. Uticaji tehnologije na, na primer, industriju, obrazovanje, zdravstvo, su nam jasni i opipljivi. Međutim, ni psihoterapija se nije razvijala izolovano od trendova društva, pa se stoga tehnološka dostignuća konkretno odražavaju i na praksu psihoterapeuta. Velika dostupnost kompjutera, interneta, pametnih mobilnih telefona i aplikacija je usmerio razvoj psihoterapije u novom smeru. S jedne strane, to je psihoterapeutima donelo određena olakšanja i doprinelo efikasnosti tretmana. Međutim, većina psihoterapeuta dobije glavobolju od tehnologije, jer predstavlja dodatni izazov u ionako komplikovanoj psihoterapijskoj praksi. Dok je Frojdova najveća „tehnološka“ muka bila da li se na seansama u pozadini čuje klasična muzika sa njegovog gramofona, psihoterapeuti danas imaju mnogo više dilema. Ukratko ćemo popisati one najzastupljenije koje su proizvod modernih trendova. Pitanje promocije U promociji psihoterapijske prakse važi jedno pravilo – Ili ćete pisati nešto što vredi pročitati, ili ćete uraditi nešto o čemu vredi pisati. Dakle, ukoliko psihoterapeuti žele da promovišu sebe, oni moraju da posvete veliki trud u pisanju bloga i korisnih tekstova koji mogu pomoći klijentima. To podrazumeva sate i sate koje psihoterapeuti treba da provedu ispred kompjutera u ovladavanju veštinama korišćenja interneta, pokretanju web-site-a i društvenih mreža, učenju termina kao što su hosting, domen, SEO, boosting i drugih modernih izraza koji se ne uče na edukaciji za psihoterapeuta. Kada psihoterapeuti ovladaju tim veštinama, preostaje iscrpno pretraživanje literature i pisanje samog teksta. Međutim, veliki problem koji se javlja je taj što uspešnost u terapijskoj praksi ne garantuje uspešnost u pisanju tekstova. Nažalost, pisanje...

---

### Izašli smo u novom izdanju Blic Zena

> U izdanju Blic Zene govorimo o povratku dece u školu

- Published: 2018-08-18
- Modified: 2024-04-26
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/izasli-smo-u-novom-izdanju-bliczena-18-24-avgust-2018-broj-178/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, deca, petar vojvodic, psihocentrala

Bliži se škola, vratite dete u rutinu Leto je vreme za opuštanje, svi u kući se bude u različito vreme, nema domaćih zadataka po podne, deca kasnije idu na spavanje... Ipak, za dve nedelje počinje škola, pa je vreme da se u realnost vratite što bezbolnije. Rutina je mnogo više od ležanja u krevet na vreme. Ona uči decu važnim životnim veštinama i pruža spoljašnju strukturu deci dok je njihova unutrašnja još uvek u razvoju. Dečjem mozgu, koji je u razvoju, rutina pruža matricu kako da organizuje i upravlja svakodnevnim životnim aktivnostima. Postupno se prepušta odgovornost čime se pospešuje razvoj mozga, osnažuje se samoupravljanje i deca postaju samostalnija - objašnjava dr sci med Petar Vojvodić ordinacije "Psihocentrala". Rutinom neke aktivnosti postaju automatske. Od trenutka kad smo rođeni pa sve dok ne umremo, svaki dan donosi nova iskustva i nove probleme za rešavanje. Ako bismo morali da odlučujemo o svakom pojedinačnom aspektu tokom jednog dana, bili bismo preplavljeni, ali kad imamo uspostavljene jutarnje i večernje rutine, onda veliki broj tih odluka ne moramo da donosimo. Dete mora da zna šta očekujete od njega U tom slučaju niko u porodici ne mora da razmišlja šta treba da radi. Jednostavno će svako raditi svoje. Očekivanja su jasna, pa nema potrebe da roditelj podseća, prigovara, moli ili pregovara. Kada rutine postanu automatske, svi ukućani su srećniji - kaže doktor Vojvodić. Nakon što uspostave rutinu, deca postaju samostalna i odrasli mogu postupno da popuste kontrolu. Kad su deca mala, spisak jutarnjih i večernjih aktivnosti može...

---

### Intervju o meteoropatiji

> Govorimo o temi meteropatija koja je unazad 30 godina od kada su klimatizovani prostori postala veoma prominentna .

- Published: 2018-07-26
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/interviju-o-meteropatiji-i-uticaju-na-mentalno-zdravlje-sa-dr-petar-vojvodic/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, mentalno zdravlje, meteropatija, psihijatrija, video
- Formats: Video

Govorimo o temi meteropatija koja je unazad 30 godina od kada su klimatizovani prostori postala veoma prominentna .

---

### Psihoterapeuti početnici: Izazovi sa kojima se susreću

> U daljem tekstu ćemo govoriti o izazovima sa kojima se mladi psihoterapeuti sreću za vreme školovanja, kao i kasnije pri osnivanju psihoterapijske prakse.

- Published: 2018-07-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/izazovi-sa-kojima-se-susrecu-mladi-psihoterapeuti-pocetnici/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Psihoterapija
- Tags: psihijatrija, psihologija, psihoterapeut, psihoterapeuti, psihoterapija

Pre samog navođenja izazova pred kojima se nalaze psihoterapeuti početnici, možemo se zapitati zbog čega profesionalci uopšte žele da se bave profesijom psihoterapeuta? Jedna grupa ovim putem želi da izleči lične rane (tzv. hipoteza o „ranjenom pomagaču“), drugi žele da zadovolje svoje narcističke potrebe (putem titula, ugleda i osećaja kontrole nad tuđim životima), dok se najveći broj odlučuje za ovaj poziv zbog veoma izraženog motiva za pomaganjem drugima. Međutim, građenje karijere psihoterapeuta može biti uzbudljivo, zanimljivo i, u najmanju ruku, izazovno. Glavni problemi koji nastaju na početku karijere se tiču kako ličnog i profesionalnog razvoja, tako i ispunjavanja neophodnih tehničkih aspekata psihoterapijske prakse. Izazovi u ličnom i profesionalnom razvoju Psihoterapeuti su na početku karijere fokusirani na proširivanje znanja i prikupljanje informacija iz velikog broja različitih oblasti, kao što su psihijatrija, psihologija, sociologija, neuronauke, medicina, biologija, antropologija itd. Pored toga, bavljenje sa tuđim emocionalnim problemima zahteva poseban set veština, koji se razvija sa puno prakse, čitanja i kontinuiranog ličnog i profesionalnog razvoja. Oni koji rade kao terapeuti su često emocionalno preopterećeni i doživljavaju veće količine anksioznosti, nesigurnosti i preispitivanja. Još je Frojd pričao o tome da je psihoterapija jedna od profesija „u kojoj je nemoguće predvideti kakvi će biti rezultati našeg rada. “ Istraživači su utvrdili više izazova sa kojima se susreću početnici kada završe školovanje i upuste se u rad sa pravim klijentima: Osećaj nekompetentnosti i sumnja u sopstvene sposobnosti – Kao što smo spomenuli, ovaj osećaj je gotovo neizostavan kod početnika. Taj osećaj može biti okidač za mnoge negativne...

---

### Intervju o poremećajima ishrane sa dr Petar Vojvodić

> Poremećaji ishrane su tema o kojoj mora da se razgovara na stručan način, pristupa ozbiljno kada je dijagnostika u pitanju i biti uporan u terapiji.

- Published: 2018-06-12
- Modified: 2024-05-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/intervju-o-poremecajima-ishrane-sa-dr-petar-vojvodic/
- Categories: Pomoc i podrska, Poremećaji ishrane, Psihijatrija i psihologija
- Tags: Anoreksija, interviju, petar vojvodic, poremećaj ishrane, video
- Formats: Video

Poremećaji ishrane su tema o kojoj mora da se razgovara na stručan način, pristupa ozbiljno kada je dijagnostika u pitanju i biti uporan u terapiji.

---

### Hijerarhija životnih potreba

> Maslovljeva hijerarhija potreba je jedna od najuticajnijih teorija motivacije u psihologiji, a sastoji se od petostepenog modela ljudskih potreba.

- Published: 2018-05-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/nasa-hijerarhija-zivotnih-potreba/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: hijerahija životnih potreba, kvalitet života, maslov, potrebe

O čemu je reč? Maslovljeva hijerarhija potreba je jedna od najuticajnijih teorija motivacije u psihologiji, a sastoji se od petostepenog modela ljudskih potreba. Ovaj model je predstavio Abraham Maslov još 1943. godine u članku ,,Teorija ljudske motivacije“. Hijerarhija potreba se prikazuje u obliku piramide sa najvećim, najosnovnijim potrebama na dnu, a najvišim potrebama (za samoaktualizacijom) na vrhu. Koje su to naše potrebe? Maslov kaže da su ljudi motivisani da postignu određene potrebe i da neke potrebe imaju prednost nad drugima. Generalno, ljudske potrebe se mogu razvrstati u grupe i postoji jasna hijerarhija između tih grupa potreba. Niži nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego što se aktiviraju potrebe viših nivoa. Naša najosnovnija potreba je za fizičkim opstankom i to je prva stvar koja motiviše naše ponašanje. Kada se taj nivo ispuni, sledeći nivo je ono što nas motiviše i tako dalje. Idući od najniže do najviše, te grupe su fiziološke potrebe, potrebe za sigurnošću, potrebe za pripadnošću, potreba za uvažavanjem i potreba za samoostvarenjem. Prva četiri nivoa je Maslov nazvao potrebama nedostatka ili ,,D potrebe“, a najviši nivo su potrebe rasta, tj. potrebe bića ili ,,B potrebe“. Ukoliko osnovne potrebe nisu zadovoljene, osoba nema motivaciju da pređe na sledeću potrebu na višem nivou. Potrebe nedostatka nastaju zbog deprivacije istih i one pokreću ljude i čine ih motivisanim kada nisu zadovoljene. Takođe, motivacija za ispunjenjem tih potreba postacje jača što je duži period trajanja njihovog uskraćivanja. Na primer, ukoliko osoba nema zadovoljenu potrebu za sigurnošću, kao što je sklonište od opasnosti,...

---

### 30 razloga zašto izgovaramo laži

> Jedna nastavnica je izbrojala oko 50 laži za samo jedan dan. Stoga je odlučila da napravi listu različitih tipova laži i zašto ljudi to rade.

- Published: 2018-04-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/30-razloga-zasto-lazemo/
- Categories: Novosti i istraživanja, Životne teme
- Tags: deca, laž, odrasli

Kratak uvod: Milena je nastavnica u srednjoj školi u Srbiji. Pre toga je radila u gimnaziji ali je bila frustrirana od svakodnevnih laži svojih učenika. Misleći da će u privatnoj školi biti bolje, zaposlila se u jednoj. Ali je ubrzo otkrila da su učenici u novoj školi čak i kreativniji od prethodnih. Jednog dana je odlučila da izbroji ukupan broj prevara koje bi čula. Ali se iznenadila kada je saznala da ne lažu samo učenici. To je radila i administracija, drugi učitelji, pa čak i sami roditelji! Sve u svemu, izbrojala je oko 50 laži za samo jedan dan. Stoga je odlučila da napravi listu različitih tipova laži. Evo njene liste zašto ljudi to rade. Odbrana – najčešći razlog za laganje je potreba da se osoba zaštiti od povređivanja. Pošto osoba spozna kaznu, pokušava da je izbegne. Osveta – neki ljudi lažu namerno da bi izazvali patnju kod nekoga od koga se osećaju ugroženim u bilo kom smislu. Razočaranje – da bi izbegli razočarenje druge osobe, ili i samog sebe, oni koriste laži. Potencijalno neprijatan osećaj razočarenja opravdava laž. Manipulacija – osobe koje vole da kontrolišu druge konstantno lažu i time učvršćuju svoj dominantni položaj. Zastrašivanje – ponekad se laž kaže kada se osoba oseća preplašeno, bilo od strane nekoga ili nečega. Osećaj inferiornosti je vrlo neprijatan i navodi osobu da laže. Privlačenje pažnje – Na žalost, postoje ljudi koji lažu samo da bi privukli pažnju drugih. Ironično je da mnogi od njih čak i ne znaju šta bi radili...

---

### Depresija ili naprosto lenjost?

> Površno gledano, ova dva pojma – lenjost i depresija – imaju zajedničke odlike. U daljem tekstu se bavimo razlikama između depresije i lenjosti.

- Published: 2018-02-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/da-li-sam-depresivan-ili-naprosto-lenj/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, Depresija, lenjost, test

Ljudi često postavljaju pitanje: „Da li sam depresivan ili naprosto lenj? “ To je prirodno pitanje, jer mnogi ljudi koji pate od kliničke depresije obično smatraju da su lenji, jer ne žele da se odvoje od kauča ili kreveta. Površno gledano, ova dva pojma – lenjost i depresija – imaju zajedničke odlike. Ali samo ako zagrebemo malo ispod površine možemo lako otkriti da li smo depresivni ili lenji. Depresija je ozbiljan, iscrpljujući mentalni poremećaj koji pogađa milione ljudi širom sveta. Ona ne samo da predstavlja problem za osobu koja je obolela, već i za njegovu ili njenu porodicu i prijatelje. Ključna razlika između depresije i lenjosti Ključna stvar u kliničkoj depresiji je ta što ljudi koji su oboleli ne žele da se tako osećaju, ali nažalost, to je u potpunosti van njihove kontrole. Oni se ne bore (ili lako odustaju od borbe) protiv uzroka depresije. Iako depresivne epizode može izazvati povećan stres, većina ljudi to ne vidi kao uzrok. To je otežavajuća okolnost kod depresije. Pogađa ljude i povećava njihovu utučenost, bez ikakvog razloga (jer ako postoji razlog, onda bi to sve i imalo nekog smisla). Lenjost, sa druge strane, je jasan i jednostavan izbor. Bilo mi to priznali ili ne, kada smo lenji, jednostavno biramo da ne radimo neke stvari u svom životu (npr. „Usisavanje tepiha? Neka, uradiću to sutra... “). U međuvremenu, oni ljudi koji boluju od kliničke depresije i ne primećuju da je njihov tepih prašnjav ili prljav. To im jednostavno nije bitno i poslednja stvar o...

---

### Pozitivno razmišljanje: zloupotreba psihologije

> Govorimo o tome kako se gradi pozitivno razmišljanje i kako se teorija o efektu pozitivnog razmišljanja odražava na naš svakodnevni život.

- Published: 2017-11-12
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/zloupotreba-psihijatrije-i-psihologije-virus-pozitivnog-razmisljanja/
- Categories: Novosti i istraživanja
- Tags: Autorski clanak, pozitivno razmišljanje, psihijatrija, psihologij

Najnovija istraživanja o tome šta podrazumeva pozitivno razmišljanje i njegovim efektima koje nudi instant recepte za pretvaranje gubitnika u dobitnike, dodatno potvrđuju da je u pitanju obmana za brzo sticanje novca, zbog koje mnogi ozbiljno bolesni ljudi odustaju od profesionalne pomoći. Zahvaljujući komercijalnom izdavaštvu, tvrdnja da je za sreću i uspeh dovoljno da svaki dan pozitivno razmišljamo proširila se kao virus i danas je gotovo nemoguće razuveriti ljude u njenu proizvoljnost. Poruka zagovornika pozitivnog mišljenja glasi otprilike ovako: sve potiče iz glave, pa da biste bili zdravi, uspešni i srećni razmišljajte pozitivno, zauzmite konstruktivan stav i budite optimisti. Ako ste neuspešni i nesrećni, to je zato što razmišljate negativno i gajite pesimizam. Pri tom je teško utvrditi šta promoteri pozitivnog mišljenja konkretno preporučuju kao rešenja za savladavanje životnih problema, budući da se njihovi saveti uglavnom svode na ponavljanje autosugestivnih formulacija kao i usvajanje određenih uverenja o ličnim vrlinama i mogućnostima uspeha. Navedene ocene deo su zaključaka psihijatra Džoane Vud i njenog tima sa Univerziteta „Vaterlo” u Kanadi, nakon višegodišnjeg terenskog istraživanja kako pozitivna autosugestija utiče na ljude koji već imaju izraženo samopoštovanje, a kako na pojedince kojima ono nedostaje. Rezultati su pokazali da onima koji veruju u svoje sposobnosti ovakve vrste autosugestivnog treninga nisu ni potrebne. Međutim, kod pojedinaca koji imaju nizak nivo samopoštovanja i samopouzdanja, a kojima su takvi treninzi pre svega namenjeni, nalazi su bili veoma zabrinjavajući. Ispostavilo se da je primena pozitivne autosugestije kontraproduktivna. Ona dodatno provocira nesigurne da svoje nedostatke vide još izraženijim u odnosu na...

---

### Šta je psihoterapija i da li mi je potrebna?

> Psihoterapija se bazira na naučno-zasnovanim procedurama koje pomažu ljudima da razviju zdravije i efektivnije navike.

- Published: 2017-11-02
- Modified: 2025-04-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/sta-je-psihoterapija-i-da-li-mi-je-potrebna/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, mentalno zdravlje, pomoc, psihoterapija, vestine, zdravlje

DA LI STE POMISLILI DA VAM JE POTREBNA PSIHOTERAPIJA? Da li se nekada osećate suviše opterećenim da biste se sami nosili sa svojim problemima? Ako je odgovor da, ne brinite, niste sami. Svaka četvrta osoba ima mentalnih problema u nekom periodu u svom životu. Međutim, pored mentalnih problema kao što su depresija ili anksioznost, ljudi se susreću i sa problemima kao što su problemi u emotivnim vezama, gubitak posla, smrt bliske osobe, zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Sve ovo su stvari sa kojima nekada ne možemo sami da se nosimo. Često se obratimo prijateljima ili porodici za pomoć, međutim, oni nas mogu saslušati, ali ne mogu uvek pomoći onoliko koliko bi želeli. Nekada je mnogo efikasnije i korisnije potražiti stručnu psihološku pomoć. Koliko puta ste imali emotivnih problema i rekli: „Proći će, mogu ja sam/a da izađem sa ovim na kraj. “, a onda je prošlo mesec dana, tri meseca, cela godina, a problem i nezdrava emocija su i dalje tu? Da li biste toliko čekali da imate glavobolje svaki dan, mučnine ili temperaturu pre nego što biste otišli kod lekara? Psihoterapija predstavlja proces koji pomaže ljudima da prevaziđu emocionalne poteškoće, promene ponašanja i unaprede svoj kvalitet života ŠTA JE PSIHOTERAPIJA? U psihoterapiji, terapeuti koriste naučno-zasnovane procedure da bi pomogli ljudima da reše svoje probleme i razviju zdravije i efektivnije navike. Psihoterapija predstavlja tretman koji se zasniva na odnosu između klijenta i terapeuta. Kada ste na terapijskoj seansi vi se nalazite u podržavajućem okruženju gde možete otvoreno da pričate sa nekim ko...

---

### Psihički poremećaji i savremeni način života

> Savremen način života prepun brige i stresa može u našem organizmu dovesti do razvoja blažih i težih psihičkih, kao i somatskih poremećaja.

- Published: 2017-10-23
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/psihicki-poremecaji-i-savremeni-nacin-zivota/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, hipohondrija, hroničan umor, Napad panike, somatizacija, stres

Savremeni način života prepun brige i stresa može u našem organizmu dovesti do razvoja blažih i težih psihičkih, kao i somatskih poremećaja. Osim raznih oblika anksioznih poremećaja i fobija, često se susrećemo sa sindromom hroničnog umora, opsesivno-kompulzivnim poremećajem kao i raznim somatoformnim poremećajima. Sindrom hroničnog umora Sindrom hroničnog umora je poremećaj koji se karakteriše pojavom umora kojem se ne može odrediti tačan telesni uzrok. Većina današnjih teorija o nastanku tog sindroma zastupa mišljenje da su u podlozi blaži telesni i psihički poremećaji (npr. blaža virusna infekcija, blaži anksiozno-depresivni poremećaj) koji dovode do pojave psihofizičkih simptoma. Simptomi nastupaju naglo, najčešće kod prethodno zdrave osobe. Osoba se žali na osećaj teškog umora, bolove u mišićima i zglobovima, a uz to ima povišenu telesnu temperaturu i povećane limfne čvorove. Bolest može proći vrlo brzo, bez posledica i potrebe za lečenjem, međutim može biti dugotrajna i toliko izražena da onesposobljava obolelog u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Dijagnostikovati sindrom hroničnog umora vrlo je teško budući da se manifestuje nespecifičnim tegobama koje nalikuju brojnim bolestima. Iz tog razloga lečenje je isključivo simptomatsko: antipiretici za snižavanje povišene telesne temperature i analgetici za bolove u mišićima i zglobovima. Vitaminski dodaci, pravilna ishrana i umerena aktivnost pomoći će u podizanju imunološkog statusa celog organizma i na taj način smanjiti osećaj umora i telesne simptome. U težim i dugotrajnijim slučajevima potrebna je pomoć psihologa i psihijatra. Opsesivno-kompulzivni poremećaj Osobe obolele od opsesivno-kompulzivnog poremećaja imaju neželjene misli koje im se neprestano nameću i ritualne radnje, odnosno kompulzije, kojima odvraćaju pažnju s tih...

---

### Motivacija dece u školi

> Motivacija nije jednostavna stvar, stoga vam u narednom tekstu nudimo smernice koje mogu pomoći u podsticanju motivacije kod dece.

- Published: 2017-10-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-motivisati-decu-u-ucionici/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, deca, motivacija, škola

Često čujemo da je zadatak nastavnika da motivišu decu i da dobar nastavnik zna kako da motiviše svoje učenike. Motivacija nije tako jednostavna stvar, ali postoje neke smernice koje mogu pomoći u podsticanju motivacije kod dece. Postoje dva tipa motivacije. Ekstrinzička (spoljašnja) i intrinzička (unutrašnja). Kada je dete ekstrinzički motivisano, ono se ponaša na određeni način zbog određene nagrade. Međutim, kada je dete intrinzički motivisano, to znači da ga pokreće sama aktivnost. U ovom slučaju nagrada nije potrebna jer dete izvodi aktivnost zato što u njoj uživa. Od rođenja kod dece postoji želja za učenjem i istraživanjem sveta oko njih. Ono što se desi u ranim godinama dečijeg života može imati značajan uticaj na jačinu i kvalitet motivacije koji će imati kasnije u životu. Postoje 3 bazična psihološka aspekta za koja se smatra da su urođena ljudskim bićima: potreba za samostalnošću, kompetencijom i interpersonalnim odnosima. Predstavćemo vam nekoliko načina na koje možete uticati na ove aspekte. *Ovi saveti su predviđeni za nastavnike (i roditelje) dece u nižim razredima osnovne škole. 1. Podržite njihovu samostalnost Jedan od načina da podržite dečiju samostalnost jeste pružanje izbora. Ako deca mogu da učestvuju u odlučivanju koju će aktivnost raditi njihova motivacija će biti jača da je rade. Dajte deci mogućnost da biraju između nekoliko aktivnosti koje će raditi na času. Npr: dopustite im da izaberu temu za pismeni zadatak ili da izaberu da li će određeni zadatak raditi u paru, grupi ili samostalno. Objasnite im zašto je značajno da se određeni zadatak odradi. Npr,...

---

### Depresija: 6 simptoma kod muškaraca

> Mnogi muškarci smatraju da moraju da budu uvek snažni, zbog čega im je teško da priznaju kada osete bespomoćnost, tugu ili očaj.

- Published: 2017-09-18
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/sest-neocekivanih-simptoma-depresije/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Depresija, muskarci

Depresija nije znak slabosti ili neuspeha – to je izlečivo stanje koje pogađa milione ljudi. Klinička depresija obično izaziva tugu i gubitak interesovanja za omiljene hobije i posao, ali se može manifestovati na mnogo načina. Simptomi depresije nisu uvek crno-beli, naročito kad je reč o muškarcima. Mnogi muškarci smatraju da moraju biti “snažni” i da u svakom trenutku moraju da kontrolišu svoje emocije, zbog čega im je teško da priznaju kada osete bespomoćnost, tugu ili očaj. Upravo zbog toga ogroman broj njih dobije dijagnozu depresije. Predstavljamo vam neke od skrivenih simptoma depresije kod muškaraca: Bes U ovu kategoriju spadaju mnoge emocije, poput osetljivosti, iritiranosti, gubitka smisla za humor, nasumičnih izliva agresije zbog sitnica, negativnog razmišljanja, verbalnog ili fizičkog napadanja na druge... Muškarci emocionalnu komponentu tuge obično iskuse kroz iritiranost i negativno razmišljanje. To znači da imaju vrlo “kratak fitilj” i da brzo “gube živce”. Nesmotreno ponašanje Nesmotreno ponašanje je čest simptom depresije kod muškaraca. Depresivni muškarci se mogu iznenada zainteresovati za ekstremne sportove, alkohol ili narkotike, neopreznu vožnju ili seks bez zaštite. Fizički bol Depresija može izazvati i fizičke tegobe, a mnogi osećaju probleme sa organima za varenje – zatvor, dijareju, gorušicu, bol u stomaku, mučninu, ali i opšti umor, insomniju, preteranu pospanost i hronične glavobolje. Hronični bol i poremećaji varenja idu ruku pod ruku s depresijom. Stres Stres može biti i okidač i posledica depresije. Muškarci češće pripisuju simptome depresije stresu, jer osećaju da je to društveno prihvatljiv način da objasne da nešto nije u redu s njima. Nekad...

---

### Histerija: Pojam i manifestacija bolesti

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je histerija, kako i zašto nastaje i koji su sve oblici u kojima histerija može da se javi.

- Published: 2017-08-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/histerija-pojam-manifestacija-bolesti/
- Categories: Poremecaji ličnosti, Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, histerija

Poreklo pojma Sama reč "histerija" potiče od grčke reči "histera" što znači materica. Ovaj pojam prvi je upotrebio Hipokrat, kao opisni naziv za poremećaj u kojem maternica (Hystera) šeta telom i uzrokuje različite simptome. Ovaj naziv bolesti nastao je otuda što su još u antičkoj Grčkoj smetnje histerične prirode zapažene prvo kod mladih udovica, te su poremećaji dovodeni u vezu sa nezadovoljenim seksualnim nagonom. Zbog toga se dugo vremena smatralo da od histerije boluju samo žene. Kako izgleda i zašto nastaje Kada govorimo o histeriji, nailazimo na termine kao što su histeričan karakter, histeričan napad ili oduzetost. Histerični karakter najčešće se upotrebljavao da opiše ličnosti podložne histeričnim napadima i oduzetošću. Ove osobe emotivno su nezrele i prema psihoanalitičkoj teoriji u srži simptomatizacije psiholoških tegoba jeste potiskivanje nerazrešenog unutrašnjeg konflikta seksualne prirode. Histerični napad se uvek dešava u prisustvu drugih lica (za razliku od epileptičnog), i to obavezno i lica od koga se očekuje pohvala ili kazna. Bolesnik pada, ali se gotovo nikad ne povredi (npr nema ugriza za jezik kao kod epilepsije), počinje da mlatara nogama i rukama, da se uvija celim telom, da škripi zubima. Pri tom drži čvrsto zatvorene očne kapke i aktivno ih pritiska ukoliko neko pokuša da ih otvori. Napad traje dugo nekada i citav sat. Još neki od simptoma histerije jesu gušenje, kašalj, povraćanje, paralize pojedinih organa, disfunkcija pojedinačnih čula ( vida, sluha, dodira), nemogucnost govora, zaboravljanje odredjenog stranog ili maternjeg jezika. Bitno je naglasiti da histerične oduzetosti nastaju naglo, ali, za razliku od neuroloških...

---

### Kognitivne distorzije: 10 najčešćih grešaka u mišljenju

> Greške u mišljenju pravimo svi i najčešće ih nismo svesni. Ukoliko postanemo svesni sopstvenih grešaka to će nam pomoći da upoznamo sebe, a i druge bolje.

- Published: 2017-08-11
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/10-najcescih-gresaka-u-misljenju/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, distorzije, greške, mišljenje

Greške u mišljenju iliti kognitivne distorzije predstavljaju iracionalan način razmišljanja. Kognitivne distorzije se odnose na one misli koje nisu u skladu sa realnošću, nisu logične i ne koriste nam jer vode disfunkcionalnom ponašanju i nezdravim emocijama. Greške u mišljenju iliti kognitivne distorzije pravimo svi i najčešće ih nismo svesni, stoga ih je teško promeniti. Ukoliko postanemo svesni sopstvenih grešaka to će nam pomoći da upoznamo sebe, a i druge bolje. Upoznavanje grešaka u mišljenju je prvi korak u njihovom menjanju. A, kad promenimo naše iracionalno razmišljanje, promeniće se i naše nezdrave emocije, smanjiti naš nivo stresa i bićemo funkcionalniji u pogledu našeg ponašanja i donošenja odluka. 1. SVE ILI NIŠTA RAZMIŠLJANJE (CRNO-BELO) Nekada stvari vidimo kao potpuno crne ili bele. Ljudi su ili dobri ili loši. Potpuno smo uspešni ili totalni promašaj od čoveka. Na ovaj način ljude i situacije smeštamo u kategorije i ne dozvoljavamo mogućnost da su kako ljudi tako i situacije zapravo kompleksni. U realnosti svi pravimo greške jer samim tim što smo ljudi znači da smo kompleksi i pogrešivi. Ništa nije potpuno crno ili belo. „Ako ne uradim ovaj zadatak savršeno onda sam potpuni promašaj od čoveka. “ 2. PRETERANA GENERALIZACIJA Donosimo zaključke na osnovu samo jednog događaja. Ako se nešto loše desi samo jednom mi očekujemo da će ta loša situacija stalno da se ponavlja. „Nisam dobio ovaj posao. Ja sigurno u životu nikada neću dobiti posao. “ 3. KATASTROFIZIRANJE Nekada mislimo da su stvari mnogo gore nego što jesu. Kada se desi jedan loš...

---

### Kako kontrolisati bes

> Bes je emocija koju karakteriše prisustvo antagonizma prema nekome ili nečemu što smatramo da je urađeno sa namerom da nam naškodi. Kako ga kontrolisati?

- Published: 2017-07-13
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-kontrolisati-bes/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, bes, emocije

ŠTA JE BES? Bes je emocija koju karakteriše prisustvo antagonizma prema nekome ili nečemu što smatramo da je urađeno sa namerom da nam naškodi. Bes može da dovede do različitih problema. Povišen krvni pritisak i druge fiziološke reakcije koje se javljaju kod besa otežavaju da racionalno razmišljamo i narušavaju fizičko i psihičko zdravlje. Bes je uobičajena negativna ljudska emocija. Veliki broj ljudi se razbesni povodom različitih stvari nekoliko puta nedeljno. Međutim, bes je nezdrava emocija iz razloga što dovodi do disfunkcionalnog ponašanja koje neće voditi rešavanju problema, već naprotiv, može dovesti do problema na poslu, u društvenom životu i uopšte do smanjenog kvaliteta života. Uz to, bes stvara fiziološke reakcije koje nikome nisu prijatne. Ovo su neki od razloga zašto bi bilo korisno da naučite da kontrolišete svoj bes i besne reakcije. 7 STRATEGIJA U BORBI PROTIV BESA 1. RELAKSACIJA Jednostavne tehnike relaksacije kao što je duboko disanje ili vizualizacija mogu pomoći da smanjite bes koji osećate. Kada počnete sa tehnikama relaksacije potrebno je da ih vežbate svakodnevno. Vremenom ćete moći da smanjite intenzitet besa i da sebe dovedete u stanje relaksacije sve brže i brže. Joga i meditacija mogu biti korisna sredstva u kontrolisanju emocije besa i za relaksaciju. 2. KOGNITIVNO RESTRUKTURISANJE Kognitivno restrukturisanje se odnosi na promenu načina razmišljanja. Kada ste besni verovatno ste primetili da vičete, psujete i dajete ljudima nadimke kao što su „idiot“, „kreten“, „budala“ i slično. Takođe, kada ste obuzme bes često preterujete u proceni situacije. Vaša razmišljanja i stav o situaciji često zvuče...

---

### Teorija "Flow"-a u službi života

> „Flow“ je optimalno iskustvo ili ti očaravajuća obuzetost, mentalnoo stanje u kome se osoba potpuno predaje nečemu što trenutno obavlja.

- Published: 2017-06-19
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/teorija-flow-u-sluzbi-zivota/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, flow, produktivnost

ŠTA ČINI ŽIVOT VREDNIM ŽIVLJENJA? Šampionka u klizanju na ledu opisuje svoje osećanje Flow-a u trenucima kada joj nastup ide od ruke: „Osećaš da su sve stvari došle na svoje mesto. Sve je išlo kako treba, sve je bilo dobro, osećaš da te preplavljuje bujica emocija koja se samo nastavlja. Jednostavno ne želiš da prestane, zato što je tako dobro“. Čuveni kompozitor opisuje osećanje koje ima kada mu rad dobro napreduje: „Nalaziš se u stanju kada osećaš kao da ne postojiš. Ovo sam osetio nebrojeno puta, osećam kao da moje ruke nisu deo mene, imam osećaj kao da samo sedim i ništa ne radim, sve vreme začuđen i oduševljen, a muzika nastaje sama od sebe“. Da li ste nekada bili toliko udubljeni u neku aktivnost, toliko fokusirani i koncentrisani na trenutak da ne primetite da vreme protiče? Ukoliko jeste, onda ste doživeli „flow“. „Flow“ je optimalno iskustvo ili ti očaravajuća obuzetost. Reč je o mentalnom stanju u kome se osoba potpuno predaje nečemu što trenutno obavlja, a koje je okarakterisano osećanjem fokusiranja energije i srećom i zadovoljstvom zbog uspeha u određenoj aktivnosti. Ovaj pojam je u psihologiju uveo Mihalj Čiksentmihalji. U bukvalnom prevodu na srpski jezik ovo znači „tok“, ali iz razloga što ne postoji u potpunosti adekvatan termin, engleski naziv je opšte prihvaćen. Posmatrajući kreativne ljude, umetnike, naučnike, Čiksentmihalji se pitao šta je to što je ove ljude uverilo da je upravo posao kojim se bave vredan ulaganja. U većini slučajeva bogatstvo i slava nisu nešto što oni očekuju,...

---

### Stres i sindrom izgaranja – šta učiniti?

> Govorimo o tome šta je sindrom izgaranja, koje su njegovi simptomi i posledice i šta pojedinac treba da uradi da bi se bolje osećao.

- Published: 2017-06-01
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/stres-sindrom-izgaranja-sta-uciniti/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, izgaranje na poslu, sindrom izgaranja, stres

Stres je neizbežna pojava modernog društva. Život u 21. veku je daleko kompleksniji nego što je ikada bio. Živimo u velikom, bučnom društvu, život nam je ispunjen rokovima, satovima, modernom tehnologijom i brojnim drugim zahtevima i pritiscima. Međutim, od načina na koji se nosimo sa stresom zavisi da li će stresogene situacije biti samo prolazna pojava ili će dovesti do trajnih posledica po naše fizičko i psihičko zdravlje. Ukoliko ne obratimo pažnju na signale koje nam telo šalje stres će postati hroničan, a hroničan stres dovodi do sindroma izgaranja. ŠTA JE SINDROM IZGARANJA? Izgaranje je stanje hroničnog stresa koje vodi do fizičke, emocionalne i psihičke iscrpljenosti, osećanja neefektivnosti i nedostatka postignuća. Sindrom izgaranja nastaje postepeno i samim tim ga je mnogo teže uočiti. Međutim, telo vam daje znake upozorenja samo je potrebno da umete da ih prepoznate. Ukoliko znate šta tražite možete lakše prepoznati simptome i na vreme sprečiti njihov dalji razvoj. Prvi korak u borbi protiv stresa jeste sposobnost da uočite signale koje vam vaše telo šalje. ZNACI IZGARANJA Hroničan umor. Na početku možete osećati samo umor tokom većine dana i nedostatak energije. Kasnije se to pretvara u osećanje emocionalne i fizičke iscrpljenosti. Insomnija. U ranom stadijumu možda ćete imati problem da zaspite 1-2 puta nedeljno. Kasnije insomnija postaje hronična uprokos stalnom umoru koji osećate. Problemi sa koncentracijom i pažnjom. Nedostatak pažnje i umerena zaboravnost predstavljaju rane znake. U kasnijem stadijumu nedostatak pažnje utiče na izvršenje svakodnevnih obaveza kako u privatnom tako i u poslovnom životu. Fizički simptomi. Fizički...

---

### Zašto nam je san važan?

> San je neophodan kako za fizičko tako i mentalno zdravlje. U daljem tekstu govorimo o značaju sna za normalno funkcionisanje i nudimo savete za dobar san.

- Published: 2017-05-07
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/zasto-nam-je-san-vazan/
- Categories: Poremećaji spavanja, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, mentalno zdravlje, spavanje

San je neophodan kako za fizičko tako i mentalno zdravlje. Međutim, veliki broj ljudi ne dobija dovoljne količine sna što dovodi do problema kao što su dnevna pospanost, loše donošenje odluka, loša koncentracija, lošije pamćenje, teškoće u učenju, kao i nesreće (npr. saobraćajne). Tokom sna dolazi do obnavljanja depozita energija, kao i rasta i razvoja. Informacije koje smo stekli tokom dana se učvršćuju upravo tokom sna. Osobe koje nedovoljno spavaju brže zaboravljaju stečene informacije. Takođe, bez sna ljudi su razdražljiviji i dezorijentisani. Znači, san nam je potreban i za bolje raspoloženje. Znaci nedostatka sna: Iritabilnost, promene raspoloženja i dezinhibicija su neki od znakova da vam je potrebno više sna. Ukoliko ne obratite pažnju na ove početne signale, i ne dovedete san u normalu, možete iskusiti mnogo značajnije posledice po sopstveno zdravlje. Neki od simptoma koji se javljaju ukoliko ne obratite pažnju na vreme jesu apatija, usporen govor i zaravnjen emocionalni afekat, oštećenje pamćenja i nesposobnost obavljanja više stvari istovremeno. Kada osoba dođe do trenutka da zaspi, dolazi do nečega što se zove mikro san. Mikro san traje oko 5 do 10 sekundi i najbolje se može opisati kao trenutno isključenje tokom obavljanja određenih aktivnosti. KOLIKO NAM JE SNA POTREBNO? Potrebe za snom su individualne. Uopšteno govoreći, odraslima je potrebno 8 sati sna. Međutim, neke osobe mogu da funkcionišu i sa 6 sati, dok drugi moraju da imaju 10 sati sna inače njihovo funkcionisanje nije maksimalno. STRES Stres je uzrok broj 1 teškoćama u spavanju. Pritisak na poslu ili u školi,...

---

### Bipolarni poremećaj i kreativnost

> Iz dosadašnjih istraživanja možemo videti da se bipolarni poremećaj u izvesnom broju slučajeva javlja kod osoba koje se bave umetničkim delatnostima.

- Published: 2017-04-18
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/veza-izmedju-bipolarnog-poremecaja-kreativnosti/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Bipolarni poremećaj, kreativnost, Poremećaji raspoloženja

U poslednjih nekoliko godina bipolarni poremećaj postaje jedna od glavnih tema kliničkih istraživanja, naročito u inostranim zemljama. Iz dosadašnjih istraživanja možemo videti da se bipolarni poremećaj u izvesnom broju slučajeva javlja kod osoba koje se bave umetničkim delatnostima, kao što su spisateljstvo, slikarstvo, gluma i dr. Interesovanje u javnosti se pojavilo kada je BBC predstavio dokumentarnu emisiju ,,The secret life of the manic depressive”, u kojoj Stiven Fraj otvoreno priča o svom stanju. Ovaj BBC-ev dokumentarac je naveo nekolicinu poznatih ličnosti da javnosti priznaju da imaju bipolarni poremećaj. Prema dosadašnjim istraživanjima, pisci su pokazali nadprosečne skorove na skali bipolarnosti. Džejmisonova u svom istraživanju uzima za uzorak 47 britanskih pisaca i umetnika, a u najvećoj meri scenaristi i pesnici pate od nekog poremećaja. (Jamison, K. R. ,1989). Naše saznanje je da pesnici pokazuju veliki broj maničnih poremećaja pre četrdesete godine i da tokom celog života pate od psihotičnih poremećaja, između kojih je i bipolarni poremećaj (Ludwig, A. M. , 1992). S druge strane, Kofman ukazuje da umetnici koji su za svoja dela dobili nagrade u većem broju slučajeva pate od duševnih poremećaja, nego umetnici koju nisu nagrađivani (Kaufman, J. C. , 2001). U vezu sa kreativnošću dovođen je i unipolarni poremećaj, odnosno depresija. S obzirom da je depresija sama po sebi praćena psihičkom usporenošću, nedostatkom motivacije, padom energije i dr, malo je verovatno da osoba koja je u stanju depresije kreativna. Međutim, depresija u velikom meri utiče na naše emocije. Naša čula su prenaglašena i emocije dobijaju ,,drugu dimenziju”, odnosno individua...

---

### Agorafobija

> Agorafobija podrazumeva skup strahova u vezi sa javnim mestima, otvorenim prostorom i mnoštvom ljudi. U daljem članku pročitajte više o tome.

- Published: 2017-04-04
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/agorafobija/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Psihijatrija i psihologija
- Tags: agorafobija, Autorski clanak, fobija

Reč agorafobija nastala je od dve grčke reči agora – pijaca (otvoren prostor) i fobia – strah. Ova vrsta poremećaja je prvobitno označavala strah od otvorenog prostora, dok se danas pod tim pojmom podrazumeva skup strahova u vezi s javnim mestima, otvorenim prostorom i mnoštvom ljudi. Jedna od karakteristika agorafobije jeste postojanje intenzivnog straha od javnih mesta, odnosno prostora iz kojih oboleli teško mogu da se „izvuku“, i još teže da im se ukaže zdravstvena pomoć ako im bude potrebna, i ti prostori su npr. trgovi, mostovi, tuneli ili bilo kakva vrsta javnog okupljanja. To su mesta koja tim osobama stvaraju strah da će se osećati uplašeno ili proizvesti napad panike, od koje oni neće moći da se odbrane. Utvrđeno je da agorafobija spada u kompleksne poremećaje sa mnogo simptoma i oblika. Istraživanja kažu da se retko kad javlja u detinjstvu, najčešće se javlja između 25. i 34. godine kod žena i 30. i 44. godine kod muškaraca. Pre nego što se javi poremećaj, obolela osoba ima izraženu preosetljivost, uveliko izražene strahove i fobije, kod dece odbijanje da idu u školu, tj. da se razdvoje od roditelja. U prvim fazama razvoja mogu se primetiti simptomi koji nisu karakteristični za ovu vrstu poremećaja, i mogu da traju mesecima, pa i godinama, a da tek kasnije počne ispoljavanje simptoma koji su vezani za poremećaj. Pod nekarakterističnim simptomima misli se na konstantna stanja napetosti i straha, čemu oboleli obično ne pridaju značaj, ili ih zanemaruju. Retki su slučajevi kada poremećaj nastaje naglo. Osoba...

---

### Psihički poremećaji: Stereotipi i stigmatizacija

> Negativna percepcija osoba sa psihološkim poremećajima je jako izražena. U daljem tekstu govorimo o stereotipima kada su u pitanju psihički poremećaji.

- Published: 2017-03-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/stereotipi-prema-osobama-sa-psiholoskim-poremecajima/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, stereotipi, stigmatizacija

Stereotipi Negativni stereotipi i stigmatizacija prema osobama sa psihološkim poteškoćama imaju posebno mesto u društvu. Bez obzira na tip poremećaja, negativna percepcija ovih osoba je jako izražena, s tim što svakako postoje izvesne razlike u odnosu na vrstu poremećaja. Stručnjaci koji se bave ljudima sa poteškoćama u mentalnom zdravlju (psiholozi i psihijatri) imaju veliku odgovornost u samom procesu stigmatizacije. Oni poseduju moć u društvu da održavaju stereotipe ili da ih suzbijaju. Isto tako, njihov stav utiče na proces samostigmatizacije kod samih osoba sa poteškoćama, što značajno utiče na njihov tok lečenja i oporavak. Strah Još od davnh vremena, ljudi su imali strah prema pojavama koje su im nepoznate. Taj strah je poslužio ljudskom čovečanstvu da preživi i opstane sve do danas. U grupu nepoznatih i neobjašnjivih pojava spadaju i psihički poremećaji, te je strah od ovih ,,bolesti” jednim delom objašnjiv u domenu evolucije (Kurzban & Leary, 2001). Kako je medicina napredovala tokom vekova, pojedine fizičke bolesti ne izazivaju strah kod ljudi, jer za njih postoji obrazloženje i izlečenje. Za druge, međutim, medicina i savremene nauke ne mogu još uvek da nađu uzrok nastanka, mehanizme delovanja, a ni da ponude konkretan ,,lek” koji bi mogao u potpunosti da eliminiše simptome. S toga, ljudi i dalje imaju strah kada su u pitanju psihički poremećaji. Još jedan od razloga zbog kojih se pojava određenih psihičkih poremećaja smatra za pretnju jeste i nepredvidljivost, jer ljudi teže da imaju stabilno okruženje i da znaju šta mogu da očekuju od svoje okoline, kako bi se osećali...

---

### Opsesivno-kompulzivni poremećaj

> Opsesivno-kompulzivni poremećaj karakterišu misli koje su često agresivnog ili seksualnog sadržaja, neprihvatljive su, a osoba ne može da ih kontroliše.

- Published: 2017-02-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/odlike-opsesivno-kompulzivnih-poremecaja/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: Autorski clanak, ocd, okp, Opsesivno komulsivni poremećaj

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) karakterišu prisilne misli i ideje koje su često agresivnog ili seksualnog sadržaja, svakako neprihvatljive, a osoba ne može da ih kontroliše. Takođe, osoba ne razume raloge njihovog nastanka. Da bi ovakve misli prekinula, osoba razvija odbrambeno, kompulzivno ponašanje koje se često odlikuje u ritualnom ponašanju određenih radnji. Iako je osoba svesna apsurdnosti svojih rituala, ona razvija takav odnos prema njima kao da je oni štite od prisilnih misli ili od moguceg lošeg događaja po osobu. Ukoliko ih ne uradi, osoba očekuje da će joj se nešto loše dogoditi, što razvija nervozu i nemir. Takvo ponašanje se može širiti na različita ponašanja i radnje (proveravanje zaključanih vrata po nekoliko puta, proveravanje da li je sve isključeno po kući, brojanje bandera, preskakanje šahti na ulici, sabiranje regirstarskih brojeva i tako dalje). Opsesije (lat. obsessio - opsedanje, obuzetost nečim, opsednutost, saletanje) su ponavljajuće, neugodne ili neprikladne misli ili ideje koje osoba doživljava kao nametnute, ali ih prepoznaje kao svoje, i koje želi da zanemari, otkloni ili neutralizuje drugim mislima. Kompulzije (lat. compulsio - primoravanje, prisiljavanje, prisila) su ponavljajuće radnje ili psihičke aktivnosti koje se osoba oseća prisiljenom da radi, kao odgovor na opsesije ili nastojeći rigidno zadovoljiti pravila, a sa ciljem smanjenja psihičke napetosti ( Lakić i dr. ). Veći rizik od obolevanja imaju osobe sa genetskom predispozicijom, dakle osobe čiji je veći broj srodnika bolovao od mentalnih bolesti, zatim izolovanost, pasivnost, preterana čistoca i urednost, kao i moralna skrupuloznost roditelja. Takođe deluju i kulturološki faktori, određene crte ličnosti i...

---

### Emocije i poremećaj ličnosti

> Svaki poremećaj ličnosti spada u jedan u od tri grupa ili klastera. U daljem tekstu nudimo detaljnije objašnjenje za svaki od njih.

- Published: 2017-02-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/emocije-kod-poremecaja-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti, Psihijatrija i psihologija
- Tags: afekti, Autorski clanak, emocije, Poremecaji ličnosti

Prema DSM klasifikaciji (Američka klasifikacija bolesti), poremećaje ličnosti možemo grupisati prema tri klastera (grupe), pri čemu su oni su grupisani na taj način da imaju zajedničke deskriptivne sličnosti (American Psychiatric Association, 2013). Na ovaj način možemo izraziti i predominantne emocije koje se javljaju u okviru svakog od klastera. 1) U klaster A spadaju paranoidni, shizoidni i shizotipalni poremećaj ličnosti. Specifičnost po pitanju afekata (ili emocija) za ove poremećaje jeste emocionalna otuđenost, što se naročito primećuje kod shizoidnog poremećaja. Osobe sa shizoidnim poremećajem ličnosti deluju nezainteresovano za svoje socijalno okruženje, te su često povučeni tj. izolovani od svoje okoline. Deluju hladno i imaju limitiran opseg emocionalnih ekspresija. Ovaj limitiran opseg ekspresija ostavlja utisak kao da im je dosadno u prisustvu drugih osoba. Međutim, bitno je da znamo da njihova povučenost nije primarna. Ove osobe žele da ostvare kontakt sa drugima, ali ga izbegavaju zbog straha da budu odbačeni. Shizotipalni poremećaj se razlikuje od shizoidnog po tome što može doći do potpune afektivne zaravnjenosti (nepostojanja emocija) koja je udružena sa bizarnostima u mišljenju i ponašanju. Pored toga, javlja se socijalna anksioznost koja dodatno podstiče izbegavanje socijalnih relacija. Osobe sa shizotipalnim poremećajem imaju povišen rizik od depresije. Dominantni afekat kod paranoidnih je strah i bes. Naime, osobe sa paranodinim poremećajem ličnosti često se osećaju ugroženo, očitavajući bezazlene i čak dobronamerne znake kao opasne, te su sklone da izbegavaju odnose s drugima. U zavisnosti od dominantne paranoidne ideje, ove osobe mogu reagovati besom (u slučaju sumanute ideje ljubomore) i čak agresivnim ponašanjem. Globalno gledajući,...

---

### Stres: 6 mitova

> Postoje brojne zablude oko uzroka, simptoma i tretmana kada je u pitanju stres, ovo su samo neki od najpopularnijih mitova o stresu.

- Published: 2017-01-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/6-mitova-o-stresu/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, stres

"Stres" je najpopularnija reč 21. veka. Termin stres se upotrebljava isuviše često i nekada i pogrešno. Koristimo ga da opišemo događaje kao što je gužva u saobraćaju, kada se posvađamo sa nekim, pa do ekstrema gde termin koristimo pogrešno da bi opisali stanje koje je zapravo klinička depresija. Postoje brojne zablude oko uzroka, simptoma i tretmana stresa, ovo su samo neki od najpopularnijih mitova o stresu koji nas sprečavaju da živimo duže i zadovoljnije. 1. Stres nas motiviše Često ljudi smatraju da je malo stresa dobra stvar, da nas podstiče da radimo više i postižemo bolje rezultate. Kažu, pozitivna trema pred ispit nas podstiče da više učimo. Zapravo, ono što nas motiviše je stimulacija i posvećenost. Ukoliko smo uspešni i pod stresom to znači da postižemo rezultate uprkos stresu, a ne zahvaljujući stresu. Stres nas ne motiviše, stres dovodi do smanjene kreativnosti i mentalne i fizičke iscrpljenosti. 2. Nekoliko pića može da nam pomogne da se de-stresiramo Istraživanja su pokazala da alkohol zapravo stimuliše oslobađanje stres hormona, kortizola. Tako da, drugu čašu vina nakon stresnog dana zamenite za intenzivan trening koji će stimulisati oslobađanje hormona sreće, endorfina. 3. Ako nema simptoma, nema ni stresa Često simptomi stresa nisu tako očigledni kao nesanica i dobijanje na težini. Simptomi mogu biti veoma suptilni da ponekad mislimo da ih ni nema, dok ne dovedu do iznenadnih teških bolesti kao što su srčani ili moždani udar. Ovo se najčešće dešava kod osoba koje su na neki način navikle na visoko-stresan način života te se...

---

### Privatnost i internet: efekat online dezinhibicije

> Neki ljudi su slobodniji u iznošenju ličnih informacija i češće i intenzivnije izražavaju svoje mišljenje online nego što to čine u komunikaciji uživo.

- Published: 2017-01-11
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/privatnost-internet-efekat-online-dezinhibicije/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, internet, privatnost

Dok su online, neki ljudi su slobodniji u iznošenju ličnih informacija i češće i intenzivnije izražavaju svoje mišljenje nego što to čine u komunikaciji uživo, ili ti licem-u-lice. Psiholog Džon Saler je ovaj fenomen nazvao efekat online dezinhibicije. Koji faktori utiču na stvaranje ovog efekta, odnosno zašto smo slobodniji u izražavanju svog mišljenja putem interneta, i ne samo slobodniji, već i imamo veću potrebu da se izjasnimo putem online komentara ili pisanjem online statusa nego što to imamo kada nismo za kompjuterom? Ponašanje na internetu karakteriše visok stepen samootvaranja. Internet je mesto gde ljudi otkrivaju informacije o sebi znatno više i učestalije nego što to čine bez posrednika kao što je monitor kompjutera ili telefona ili pseudonim pod kojim pišu. Vizuelna anonimnost i povećana distanca jesu ono što utiče na povećanje stepena otvorenosti u online komunikaciji između ljudi ili izražavanju stavova putem interneta. 7 FAKTORA KOJI UTIČU NA STVARANJE EFEKTA DEZINHIBICIJE: Ne poznaješ me (disocijativna anonimnost) Na internetu, većina ljudi ne zna ko ste, ukoliko im vi to ne kažete. Anonimnost pomaže da razdvojimo svoje ponašanje od realnog sveta i sopstvenog identiteta. Iz ovog razloga ljudi se osećaju slobodnijim da se otvore. Šta god da kažu ne može biti direktno povezano sa njihovim životima. Osoba može čak da ubedi sebe da ta ponašanja nisu zapravo njena. Ovo se u psihologiji naziva disocijacija. Ne možeš da me vidiš (nevidljivost) Nevidljivost daje ljudima snagu da rade stvari koje u suprotnom ne bi. Čak iako je identitet osobe vidljiv, fizička nevidljivost dovodi do...

---

### Kriza srednjih godina

> Kriza srednjih godina se jednostavno može shvatiti kao period kada ljudi postaju svesni svoje smrtnosti i koliko vremena im je ostalo.

- Published: 2016-12-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kriza-srednjih-godina-prilika-za-rast-ili-korak-ka-destrukciji/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, kriza srednjih godina

Kada čujemo termin „kriza srednjih godina“ to nas najčešće asocira na 40-godišnjeg muškarca u crvenom kabrioletu. Ali, da li je ovo samo stereotip i ukoliko jeste, kako se kriza zapravo manifestuje? Zašto do krize dolazi baš u srednjim godinama života i šta možemo učiniti da ovu situaciju okrenemo u svoju korist? Čini se da se sve dešava u srednjim godinama. Deca napuštaju kuću, menopauza, prevare, pojačano nezadovoljstvo poslom Srednji životni period se odnosi na period između 40 i 60 godina. Ovo je doba kada nam se pojačano javlja ideja o prolaznosti života i da nam vreme ističe što nas navodi da preispitujemo svoj život i njegovo značenje, ono što smo do sada učinili ili češće, nismo učinili. Kriza srednjih godina se jednostavno može shvatiti kao period kada ljudi postaju svesni svoje smrtnosti i koliko vremena im je ostalo do kraja života. Kako prepoznati da li se nalazimo u krizi srednjih godina? Nekada znaci nisu tako očigledni kao kupovina crvenog kabrioleta. Kriza srednjih godina može da uključuje: Nezadovoljstvo životom ili životnim stilom koji je pružao zadovljstvo tokom dugog perioda Osećanje nemira i potreba da se uradi nešto potpuno drugačije Preispitivanje odluka koje su davno donete i smisla života Osećanje zbunjenosti po pitanju toga ko ste i šta radite sa svojim životom Iritabilnost Učestalo osećanje tuge Preterano povećana ili snižena seksualna želja Preljube, najčešće sa mnogo mlađim osobama Preterano povećana ili snižena ambicija Preterano konzumiranje alkohola, narkotika ili hrane Krizi srednjih godina može prethoditi značajan gubitak ili promena, kao što je smrt...

---

### Bihejvioralna aktivacija: Borba protiv depresije

> Bihejvioralna aktivacija pomaže da napravite korake ka ponovnom uključenju u život uprkos nedostatku motivacije i negativnom raspoloženju.

- Published: 2016-12-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/bihejvioralna-aktivacija-prakticni-saveti-u-borbi-protiv-depresije/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj, Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: aktivacija, Autorski clanak, Depresija

Kada smo depresivni povlačimo se iz okruženja i prekidamo izvođenje svakodnevnih aktivnosti. Tokom vremena ovaj vid inertnosti samo dodatno produbljuje depresivno raspoloženje jer gubimo mogućnost da budemo pozitivno osnaženi kroz prijatna iskustva i socijalne aktivnosti. Bihejvioralna aktivacija je prvi korak u borbi protiv depresivnog raspoloženja. Cilj bihejvioralne aktivacije jeste da pomogne osobi da bude aktivnija i na taj način obogati svoj životni kontekst. Bihejvioralna aktivacija vam pomaže da napravite korake da se ponovo uključite u život uprkos nedostatku motivacije i volje i negativnom raspoloženju. Primeri izbegavajućeg ponašanja karakterističnog za depresiju: Izbegavanje prijatelja Nejavljanje na telefon Sedenje kod kuće Provođenje previše vremena u krevetu Nedonošenje odluka vezanih za budućnost Ruminiranje o prošlosti Neupuštanje u izazovne zadatke Provođenje previše vremena gledajući televiziju ili igrajući video igre Zloupotreba psihoaktivnih supstanci Kockanje Prejedanje KAKO SE SPROVODI BIHEJVIORALNA AKTIVACIJA? (PRAKTIČNI SAVETI) KORAK 1: POSMATRANJE PONAŠANJA I RASPOLOŽENJA Prvi korak je da razumete na koji način vaša trenutna životna situacija za vas ne funkcioniše. Cilj posmatranja ponašanja i raspoloženja jeste da vam pokaže kako različite aktivnosti ili nedostatak istih doprinosi održavanju depresivnog raspoloženja. Ispitajte odnos između aktivnosti i raspoloženja tako što ćete voditi dnevnik aktivnosti. Tokom nedelju dana, svaki dan beležite sve što ste uradili, iz sata u sata (spremanje ručka, gledanje televizije, odlazak u kupovinu... ) i kako ste se osećali tokom i nakon određene aktivnosti (anksiozno, srećno, depresivno, očajno,... ) i označite jačinu osećanja na skali od 1 do 10 (1-najslabiji intenzitet, 10 – najjači intenzitet). Depresija je nekada povezana sa promenom cirkadijalnog ritma...

---

### Poremećaj višestruke ličnosti

> Poremećaj višestruke ličnosti predstavlja poremećaj identiteta i spada u grupu disocijativih poremećaja. U daljem tekstu više na ovu temu.

- Published: 2016-11-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/poremecaj-visestruke-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti, Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, poremećaj ličnosti, višestruka ličnost

Poremećaj višestruke ličnosti predstavlja poremećaj identiteta i spada u grupu disocijativih poremećaja. Naime smatra se da kako bi se disocirala od bolnih i traumatiskih iskustava kao što su sekusalno ili fizičko zloststavljanje osoba ova iskustva pripuisuje nekom drugom. Vremenom dolazi do uobličavanja identieta ove druge osobe, što dovodi do razvoja zasebne ličnosti. Tako se ove ličnosti mogu razlikovati u polu, godištu, interesovanjima, pa i specifičnim veštinama kao što su poznavanje određenih stranih jezika ili upražnjavanju različitih hobija. Takođe određena vrsta simptoma (npr. tikovi) javlja se samo kod jedne od višestrukih ličnosti dok kod ostalih nije prisutna. Zanimljivo je da je u kliničkoj praksi pokazano da se čak i rukopis razlikuje pri preuzimanju identiteta neke od ličnosti. Treba naglasiti da osoba nije svesna ovakvog unutrašnjeg cepanja koje dovodi do pojave višestruke ličnosti. Najčešće samo jedna ili pak ni jedna od ličnosti ne zna za postojanje ostalih. Pretpostavlja se da je ovo razlog amnezije za određene periode. POREMEĆAJ VIŠESTRUKE LIČNOSTI prvi put se pominje u radu američkog psihijatra Mortona Prinsa u knjizi “Rascep ličnosti”, izdatoj 1905. god. Ipak preporučuje se oprez pri dijagnostikovanju ovog poremećaja. Naime broj slučajeva naglo je porastao početkom dvadesetog veka. Pre toga ovakvi slučajevi bili su vrlo retki, a jedan od najpoznatiji bio je slučaj Eve, po kome je kasnije snimljen i film pod nazivom Tri Evina lika. Smatra se da ova dijagnoza može biti lako zloupotrebljena, jer oslobađa krivične odgovornosti. Pored toga ne postoji nikakav merni instrument, na primer test kojim bi se nedvosmisleno potvrdilo postojanje ovog...

---

### Tuga je zdrava emocija - intervju

> Tuga nije isto što i depresija. Depresija koja je postala toliko zastupljena počela se nazivati “prehladom modernog čoveka”.

- Published: 2016-11-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/tuga-je-zdrava-emocija-intervju/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, Depresija, emocije, samopouzdanje, tuga

„Emocije su korisne i mnogo možemo da naučimo iz njih. Da ih nemamo, život bi nam bio vrlo siromašan. One su lepak za naša sećanja i iskustva, nešto što možemo da prizovemo kako ne bismo napravili istu grešku u sličnoj situaciji. “ Koliko vodimo računa o mentalnom zdravlju? Statistike i istraživanja kažu: NEDOVOLJNO. Ono što svako može da učini za sebe kako bi se osećao bolje je da otkloni predrasude, otvori se i poveri onima koji razumeju šta sve emocije pokušavaju da nam kažu. Dr Petar Vojvodić Onome ko ima poteškoća i problema u svakodnevnom funkcionisanju, neadekvatno se ponaša, nanosi štetu sebi i drugima, stručna pomoć (lekara, psihijatra ili psihologa) može biti od velike koristi – kaže dr Petar Vojvodić, specijalista psihijatrije. Osobi koja ima psihičke poteškoće najbolje se može pomoći ukoliko je ona motivisana za promenu, dobrovoljno se javi za pomoć i ima podršku bliskih ljudi. Međutim, neretko je slučaj da okolina više odmaže osobi, nego što joj pomaže, a prvenstveno iz straha i nerazumevanja prirode problema. Osobe iz okruženja često forsiraju osobu da ide na lečenje, čak je nipodaštavaju ili odbacuju na različite načine, pa tako sve ovo može imati nepovoljan uticaj na osobu koja ima poteškoće. Depresija-prehlada modernog čoveka Depresiju koja je postala toliko zastupljena da se počela nazivati “prehladom modernog čoveka” ljudi često doživljavaju pogrešno. Često ćete čuti za osobu koja boluje od depresije da je ,,mentalno pala”, ,,da treba sama da se izbori”, ,,samo mentalno slabi i nesposobni obole od depresije”, ,,sramota je biti depresivan”,...

---

### Zona komfora: Kako iskoračiti iz nje

> Zona komfora je ona u kojoj osećamo prijatno, sve nam je poznato, i u kojoj nema većih iznanađenja. U daljem tekstu pročitajte kako izaći iz zone komfora.

- Published: 2016-10-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/kako-iskoraciti-iz-zone-komfora/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Psihoterapija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, zona komfora

Zona komfora je ona u kojoj osećamo prijatno, sve nam je poznato, nema većih iznanađenja, možemo biti skoro pa sigurni da ništa ne vreba iz prikrajka i da nas nikakvo iznenađenje neće sačekati iza ćoška. Situacije i mesta koja su nam poznata čine da se osećamo smireno, sigurno, ušuškano. Nasuprot tome, nepoznate situacije nas često čine anksioznim. Anksioznost je osećanje koje se javlja u situacijama neizvesnosti, u situacijama kada procenjujemo da postoji potencijalna opasnost. Veliki broj ljudi u Srbiji skoro ceo svoj život radi na jednom radnom mestu. To je posao koji radite nekoliko godina ili možda ceo svoj radni vek. Posao koji odlično poznajete, poznajete kolege, šefove, kako stvari funkcionišu. Malo šta može da se desi sa čime ne biste znali da izađete na kraj. Ali, da li je ova vaša zona komfora zaista toliko sigurna? Da li je zaista toliko prijatna? Ne tako retko osetimo da je potrebno da napravimo promenu, bilo da je to promena radnog mesta na ono koje će za nas predstavljati veći izazov ili pružiti bolje uslove, ili sprovođenje promene na samom radnom mestu. Često kažemo da želimo da napravimo korak napred, ali isto tako to ne učinimo. ZAŠTO JE NEKADA TOLIKO TEŠKO IZAĆI IZ ZONE KOMFORA? Za naš um stalnost predstavlja sigurnost dok promena predstavlja opasnost. Kažemo da želimo da promenimo naš život na bolje, i znamo šta je potrebno da učinimo, ali nešto nas koči da napravimo taj korak. To što nas koči jesu naša iracionalna uverenja. Ono što se nalazi izvan...

---

### Tehnike za detektovanje laganja

> Mnogi od nas videli su poligraf na filmu i retko ko je odoleo da se ne zapita može li se on prevariti. U daljem tekstu govorimo više na ovu temu.

- Published: 2016-10-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/tehnike-za-detektovanje-laganja/
- Categories: Novosti i istraživanja, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, detekcija, laganje, stres

Mnogi od nas videli su poligraf na filmu i retko ko je odoleo da se ne zapita može li se on prevariti. Da bi odgovorili na ovo pitanje neophodno je poznavati principe na osnovu kojih poligraf radi. Najpre treba reći da pouzdanost poligrafa počiva na merenju fizioloških parametra, jer kako se smatra, njima je teže manipulisati. Neke od fizioloških komponenata koje poligraf meri su: rad srca, puls, provodljivost kože. Osnovni princip rada poligrafa bazira se na uporednoj analizi ovih komponenata u toku ispitivanja. Naime u navedenim ispitivanjima pošto je kontrolna i kritična pitanja. Kontrolna pitanja osmišljena su tako da ne podstiču fiziološku pobuđenost i odnose sa na uobičajene stvari (npr. Da li ste student? ). Kritična pitanja vezanu su za kriminalni akt ili događaj i pretpostavlja se da ukoliko postoji razlog za sumnju ispitanik će imati poteškoća da prikrije svoje uzbuđenje, koje će se manifestovati preko promene u fiziološkim komponentama (ubrzan rad srca, preterano znojenje... ). Ove dve vrste pitanja nasumično su raspoređene, tako da ispitanik ne može znati kojoj grupi pripada sledeće pitanje. Zadatak poligrafa jeste da nam omogući da uvidimo da li postoje značajne razlike u fiziološkoj pobuđenosti u toku ispitivanja kontrolnim i kritičnim pitanjima. Smatra se, da što su razlike u fiziološkim parametrima veće, to sa većom sigurnošću možemo tvrditi da neko pokušava da nas slaže. Osnovna mana poligrafa jeste što su situacije ispitivanja uglavnom stresne za većinu ispitanika (bilo da imaju udela u kriminalnom aktu ili ne) te su samim tim i fiziološki parametri povišeni. Sa...

---

### Sport i ADHD

> Bavljenje sportom značajno koristi deci sa ADHD-om. U daljem tekstu saznajte koje su vrste sporta pogodne kada je u pitanju hiperaktivnost.

- Published: 2016-09-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/sport-i-adhd/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: adhd, Autorski clanak, sport

Poremećaj pažnje i ponašanja ili ADHD (Attention Deficit and Hyperactive Disorder) je neurobihejvioralni poremećaj koji se karakteriše smanjenom pažnjom, otežanom koncentracijom, hiperaktivnošću i impulsivnošću. ADHD spada u grupu razvojnih poremećaja. Dijagnostifikuje se u oko 5-7% dece. Međutim, dijagnoza ADHD-a je kontroverzno pitanje: da li je zaista u pitanju poremećaj ili je reč o skupu normalnog dečijeg ponašanja koje se danas manje toleriše? Moje iskustvo u radu sa decom mi govori da ADHD postoji i da nije reč o nedostatku tolerancije na dečije nestašluke. Deca sa ovim problem usled smanjene pažnje, nemogućnosti da se koncentrišu i mirno sede na mestu bez vrpoljenja, šetanja, trčanja, skakanja, imaju značajne teškoće u školi. Nemogućnost da se koncentrišu na predavanje kao i nemogućnost da zadrže pažnju na zadatku koji je potrebno naučiti, iz razloga što se fokus veoma brzo menja sa jedne tačke na drugu, dovodi do lošeg školskog uspeha. Stalna potreba da se kreću koja se ispoljava u ustajanju sa mesta i šetanju po učionici, prepirkom i tučom sa ostalom decom, suprostavljanju nastavnicima, dovodi do sprovođenja disciplinarnih mera. Iz razloga što ADHD dovodi do značajno otežanog funkcionisanja u školi on predstavlja problem na koji je ipak potrebno obratiti pažnju,a ne pripisati ga nedostatku roditeljske ili učiteljske tolerancije. Jedan od tehnika koja značajno koristi deci sa ADHD-om jeste bavljenje sportom. Međutim, nisu sve vrste sporta pogodne kada je u pitanju hiperaktivnost. Dok su neke odlične i proizvode pozitivne efekte druge vrste sportova mogu proizvesti upravo suprotno. Zašto je bavljenje sportom značajno za decu sa ADHD-om?...

---

### Adaptacija dece na jasle/vrtić

> Polazak u jaslice ili vrtić često predstavlja prvo duže odvajanje deteta od roditelja. Govorimo o adaptaciji dece pri polasku u jaslice ili vrtić.

- Published: 2016-09-07
- Modified: 2024-06-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/adaptacija-dece-na-jaslevrtic/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Životne teme
- Tags: adaptacija, Autorski clanak, jaslice, prilagođavanje, vrtić

Polazak u jaslice ili vrtić u većini slučajeva predstavlja prvo duže odvajanje deteta od roditelja, tačnije majke. U isto vreme je i susret sa velikim brojem nepoznatih osoba i nepoznatim prostorom. Stoga nije čudno što deca reaguju strahom i otporom. Koliko će dugo trajati period adaptacije na jasle ili vrtić zavisi od samog deteta (njegove ličnosti, godina života, razvoja, zdravstvenog stanja), roditelja (na koji način oni podnose odvajanje i kako se ponašaju u procesu adaptacije) i vaspitača (kakva je ličnost vaspitača, vaspitni stil). Prilagođavanje na nove osobe i sredinu nije lako za dete. Dete treba da prihvati da u jaslama ili vrtiću neće biti neko oko koga se „sve vrti“ već da je „jedno od dece“. Zato je važna prijatna atmosfera u samim jaslama i vrtiću, kao i odgovarajuće ponašanje roditelja u toku adaptacije. Adaptacija se definiše vremenom koje je detetu potrebno da se navikne i prihvati novu sredinu i osobe. U literaturi se često sreću tri vrste adaptacije, laka, srednja i teška. Laka adaptacija predstavlja normalnu reakciju na odvajanje deteta i obično traje oko dve nedelje. U toku lake adaptacije se mogu javiti plač, negodovanje, odbijanje da ide u vrtić, odbijanje hrane, odbijanje da spava, sisanje palca, žalbe na bolove u stomaku, mokrenje u krevet... Sve ove reakcije vremenom slabe i na kraju nestaju. Ako se reakcije nastave duže od dve nedelje, ako dete odbija da ide u vrtić i do mesec dana, tada govorimo o adaptaciji srednje težine. Teška adaptacija se karakteriše prusutnošću pomenutih simptoma duže od mesec...

---

### Seroxat (Paroxetin, Actapax, Paroxetin Sandoz, Rexetin)

> Seroxat je lek koji se koristi za lečenje bolesti kao što su depresija, anksioznost, OKP, panični poremećaj, PTSD, poremećaj ličnosti.

- Published: 2016-09-02
- Modified: 2024-04-21
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/seroxat-paroxetin-actapax-paroxetin-sandoz-rexetin/
- Categories: Antidepresivi, Lekovi
- Tags: antidepresiv, Depresija, lek, napadi panike, panični poremećaj, paroxetine, ssri

U ovom uputstvu pročitaćete: Šta je lek Seroxat i čemu je namenjen Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Seroxat Kako se upotrebljava lek Seroxat Moguća neželjena dejstva Kako čuvati lek Seroxat ŠTA JE LEK SEROXAT I ČEMU JE NAMENJEN? Lek Seroxat je lek koji se koristi u terapiji depresije i/ili anksioznih poremećaja. Lek Seroxat se primenjuje za lečenje sledećih anksioznih poremećaja: opsesivno kompulzivnog poremećaja (ponavljane opsesivne misli praćene nekontrolisanim ponašanjem), paničnog poremećaja (panični napadi, uključujući napade izazvane agorafobijom - strahom od otvorenog prostora), socijalni anksiozni poremećaj (strah ili izbegavanje socijalnih situacija), posttraumatskog stresnog poremećaja (anksioznost uzrokovana traumatičnim događajem) i generalizovanog anksioznog poremećaja (opšte osećanje izrazite anksioznosti ili nervoze). Lek Seroxat pripada grupi lekova koji se nazivaju SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina). Serotonin je supstanca koja se nalazi u ljudskom mozgu. Depresivne ili anksiozne osobe imaju niži nivo serotonina u odnosu na druge ljude. Nije u potpunosti jasno na koji način deluju lek Seroxat i drugi lekovi iz grupe SSRI, ali oni mogu ostvariti terapijski efekat tako što povećavaju nivo serotonina u mozgu. Značajno je pravilno lečenje depresije ili anksioznih poremećaja, kako bi Vam bilo bolje. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK SEROXAT? Lek Seroxat ne smete koristiti: Ukoliko koristite lekove koji se nazivaju inhibitori monoaminooksidaze (MAO inhibitori, uključujući moklobemid ili metiltionin-hlorid (metilensko plavo)) ili ste ih koristili u periodu unutar prethodne dve nedelje. Vaš lekar će Vas posavetovati kako da počnete sa primenom leka Seroxat, nakon što prekinete primenu MAO inhibitora. Ukoliko koristite...

---

### Sindrom izgaranja

> Sindrom izgaranja je stanje hroničnog stresa koje vodi do fizičke, emocionalne i psihičke iscrpljenosti, osećanja neefektivnosti i loseg postignuća

- Published: 2016-09-02
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/sindrom-izgaranja/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, burnout, posao, sindrom izgaranja, škola

Ko je pod rizikom za sindrom izgaranja? Osobe koje teže visokom postignuću često biraju veoma izazovne i zahtevne poslove. Njihov radni dan se nekada čini kao da nema kraja. Uvek je pred njima velika količina posla i pritisak za uspehom usmeren najčešće iznutra, ka samima sebi. Uz modernu tehnologiju kojom smo okruženi naš radni dan se najčešće ne završava na poslu. Posao nas može naći gde god da se nalazimo i ukoliko ste jedna od ovih osoba koja teži visokom postignuću, vrlo retko ćete ovaj poziv izignorisati. Kako naše karakteristike ličnosti, tako i posao, pa i samo moderno društvo u kome se nalazimo čini da je stres neizbežna pojava. Međutim, ukoliko se adekvatno nosimo sa stresom, stresogene situacije mogu biti samo prolazne okolnosti ili podsticaj ka većoj produktivnosti. Ali, ako dozvolimo da se stres nagomilava i ne obratimo pažnju na signale koje nam naše telo šalje, stres će postati hroničan, a osobe koje pate od hroničnog stresa su pod rizikom za sindrom izgaranja. Šta je sindrom izgaranja? Izgaranje je stanje hroničnog stresa koje vodi do fizičke, emocionalne i psihičke iscrpljenosti, osećanja neefektivnosti i nedostatka postignuća. Sindrom izgaranja nastaje postepeno i samim tim ga je mnogo teže uočiti. Međutim, naše telo nam daje znake upozorenja samo je potrebno da umemo da ih prepoznamo. Ukoliko znamo šta tražimo možemo lakše prepoznati simptome i na vreme sprečiti njihov dalji razvoj. Prvi korak u borbi protiv stresa jeste sposobnost da uočimo signale koje nam naše telo šalje. Znaci izgaranja Hroničan umor. Na početku možete...

---

### Učini loš dan boljim: 7 jednostavnih saveta

> U daljem tekstu ćemo govoriti o tome kako da loš dan učinite boljim zahvaljujući sedam jednostavnih saveta koje možete primeniti svaki put.

- Published: 2016-08-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/7-jednostavnih-saveta-da-los-dan-ucinimo-boljim/
- Categories: Novosti i istraživanja, Životne teme
- Tags: akivnost, Autorski clanak, sreća

Svi imamo loše dane. Bez obzira koliko smatramo sebe optimistima ili se trudimo da živimo u skladu sa motom „Uvek gledaj na svetlu stranu života“, loši dani uvek nekako nađu svoj put do nas. Ali, to je upravo ono što oni jesu – loši dani. Nisu užasi i katastrofe, iako, da, nekada nas navedu da razmišljamo o smislu života i našoj ulozi u njemu, a zapravo, možda smo samo ustali na pogrešnu stranu kreveta. Loši dani su sastavni deo našeg življenja, nekada su više loši nekada manje, ali prebrodimo ih, prođu, i mi možemo da nastavimo dalje. Ali, da se ne bismo prepuštali lošem danu i pustili da nas on nosi, evo nekoliko saveta kako da preuzmete kontrolu i loš dan učinite malo boljim. 1. AKTIVIRAJTE SE Lagana šetnja ili iscrpljujući trening ili nešto između. Šta god da je ono što vama odgovara, bitno je da ustanete i da se pokrenete. Često tokom ovih dana imamo osećaj da nemamo volje i da bi smo najradije ostali u krevetu i gledali film, ali upravo ovo, prepuštanje, će učiniti samo da se osećamo lošije. Fizička aktivnost utiče na moždanu hemiju i aktivira otpuštanje endorfina, poznatijeg kao hormon sreće. Tako da, nemojte čekati da loš dan prođe, aktivirajte se i endorfin će da uradi svoje. 2. DRUŽITE SE Pozovite prijatelja na kafu, čaj. Nekoga ko vam neće dozvoliti da ruminirate oko problema više od par minuta i ko će ubrzo pretvoriti razgovor u nešto mnogo zanimljivije od onoga što vas čini tužnim i...

---

### Izazovi sa antisocijalnim poremećajima ličnosti

> U daljem tekstu pročitajte šta je antisocijalni poremećaj ličnosti, koje su mu odlike, kako se tretira i zašto predstavlja izazov za svakog psihoterapeuta.

- Published: 2016-08-05
- Modified: 2024-04-23
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/izazovi-sa-antisocijalnim-poremecajima-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti, Psihijatrija i psihologija, Psihoterapija
- Tags: antisocijalni poremećaj ličnosti, Autorski clanak, psihopatija, psihoterapija

Iz razloga što ne poštuju socijalne norme, ne mare za osećanja drugih, obuzeti su sadašnjim trenutkom ne hajući za posledice u budućnosti, sklonosti ka manipulaciji i jedino što im je bitno jeste trenutno zadovoljenje sopstvenih potreba antisocijalni poremećaj ličnosti izazov je za svakog psihoterapeuta. Pokazano je da osobe koje imaju antisocijalni poremećaj ličnosti imaju i smanjenu aktivnost moždanih talasa u kortikalnom režnju. Postoje pokušaji da se na ovaj poremećaj utiče farmakoterapijom, ali njeni efekti su samo kratkoročni. Na primer zna se da litijum pomaže u smanjenje agresivnog, impulsivnog i kriminalnog ponašanja, ali daleko od toga da su time postignute promene u strukturi ličnosti. Mnogi psihoterapijski pravci pokazali su se nemoćnim u tretmanu antisocijalnog poremećaja ličnosti. Smatra se da bihejvioralna terapija za razliku od ostalih pokazuje nešto uspešnije rezultate pri promeni ponašanja. Primena ove terapije zasniva se na upotrebi nagradi i kazni, u zavisnosti od toga da li dato ponašanje želimo da stimulišemo ili eliminišemo. Ipak pokazano je da ovakav vid terapije postiže zanemarljive rezultate ukoliko tretman nije održan u grupi u uslovima bolničkog lečenja u kojima pacijent nema pravo izostanka sa tretmana. Nasuprot ovim, neki autori tvrde da je ovakva promena samo kratkotrajna i da se sa antisocijalnim poremećajem ličnosti ne bi trebalo raditi u grupi jer se pojedincu omogućava uvid u način funkcionisanja ostalih članova grupe, što olakšava manipulaciju. Pristalice kognitivne terapijske orjentacije smatraju da su verovanja koja stoje u osnovi ovog poremećaja sledeća: pojedinac smatra da njegova želja opravdava bilo kakvu akciju koja bi ga približila postizanju željenog...

---

### Predškolska ustanova: Državna ili privatna?

> Predškolska ustanova igra bitnu ulogu u razvoju mališana, stoga govorimo o pozitivnim i negativnim stranama državnih i privatnih predškolskih ustanova.

- Published: 2016-07-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/drzavna-ili-privatna-predskolska-ustanova-koju-predskolsku-ustanovu-odabrati/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, predskolsko, privatno, roditeljstvo

Danas se sve više roditelja odlučuje da svoje dete upiše u predškolsku ustanovu. Neki iz razloga što moraju da rade a drugi zato što žele da njihovo dete dobije bolje vaspitanje i obrazovanje. Godinama unazad sve je veći broj dece koja su na listi čekanja za upis u državne predškolske ustanove. Mnogi roditelji se odlučuju za privatne predškolske ustanove iz razloga što ne mogu da upišu svoje dete u državnu, ali i zato što privatne predškolske ustanove vide kao jedino rešenje za kvalitetan razvoj svoje dece. Odluka koju treba da donesu nije laka, jer kvalitetna predškolska ustanova pozitivno utiče na razvoj deteta, a takvu je potrebno pronaći. Iako su odlukom Sekretarijata za obrazovanje i zaštitu dece „izjednačene“ privatne i državne predškolske ustanove, u pogledu pravilne ishrane, održavanja higijene, vaspitno-obrazovnog rada, cene usluga... određene razlike ipak postoje. Državne predškolske ustanove su veliki sistemi koji se sastoje od objekata u kojima su jaslene grupe (deca od 1 godine do 3 godine) i vrtićke grupe (deca od 3 godine do polaska u školu) na jednoj opštini. Na nekim opštinama postoji i preko 30 objekata (jasala i vrtića) koji su deo jedne predškolske ustanove. Za razliku od državnih predškolskih ustanova, privatne predškolske ustanove su manje. One u proseku imaju jedan ili dva objekta, a neke od njih ne pružaju sve usluge koje pružaju i državne (poput jasala ili pripremnog predškolskog programa). Pored veličine, razlika postoji i u samoj strukturi i organizaciji državnih i privatnih predškolskih ustanova. Državne, pošto su velike ustanove, imaju dosta zaposlenih...

---

### Popularnost na društvenim mrežama

> Društvene mreže su postale naša svakodnevnica. U daljem tekstu govorimo o fenomenu društvenih mreža kao i o njihovom (ne)zdravom korišćenju.

- Published: 2016-07-24
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/zasto-nam-je-potrebno-da-budemo-popularni-na-drustvenim-mrezama/
- Categories: Novosti i istraživanja
- Tags: Autorski clanak, drustvene mreze, popularnost

Zašto nam je „potrebna“ popularnost na društvenim mrežama? Društvene mreže su postale naša svakodnevnica. Facebook, Twitter, Instagram su prve stvari koje pogledamo kada se probudimo. Ne možemo osporiti korisnost društvenih mreža, od ostajanja u kontaktu sa porodicom i prijateljima koji žive daleko od nas, do reklamiranja različitih sadržaja. Ali, ono što preplavljuje socijalne mreže jeste samoreklamiranje njihovih korisnika. Retki su trenuci da nam na „zidu“ ne „iskoči“ selfi nekog od naših facebook prijatelja. Ali, ono što je većini korisnika zaista važno jeste koliko „sviđanja“ ima određena fotografija. Što više „sviđanja“ to je naša popularnost na društvenoj mreži veća. Zašto nam je ovo značajno? Da li popularnost na društvenim mrežama utiče na naše samovrednovanje? I ako utiče, da li to može imati značajne posledice po naše psihičko zdravlje ukoliko popularnost nije onakva kakvu bismo želeli? Istorijski, portreti su oslikavali društveni status i bili su sredstvo kontrolisanja kako želimo da se predstavimo svetu. Kraljevi, vojskovođe, plemstvo, često su zahtevali izradu svojih portreta na kojima će biti predstavljeni onako kako oni sebe vide ili žele da ih drugi vide, što u nekim slučajevima ne mora biti odraz realnosti. Želja da se prikažemo na društveno poželjan način i da kontrolišemo kako nas drugi percipiraju nije konstrukcija 21. veka. To se nalazi u čovekovoj prirodi. Kada govorimo o slikarstvu, možemo reći da su autoportreti slikara bili preteča današnjih selfija. Zašto nam je potrebno da se predstavimo na društveno poželjan način i dobijemo odobravanje od drugih? Zašto nam toliko znače „sviđanja“ i pozitivni komentari? Da li...

---

### Procena zrelosti ličnosti: 6 psiholoških kriterijuma

> U daljem tekstu ćemo ukratko dati najvažnije kriterijume kada je u pitanju procena zrelosti ličnosti, pri čemu njihov redosled ne označava njihov značaj.

- Published: 2016-07-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/6-psiholoskih-kriterijuma-za-procenu-zrelosti-licnosti/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, ličnost, mentalno zdravlje, psihologija

Naš poznati akademik Vladeta Jerotić, u svojoj knjizi "Čovek i njegov identitet", objasnio je koje su to sposobnosti koje bi individua trebalo da razvije da bi se smatrala zrelom ličnošću. Što je više nezrelih ličnosti u jednom društvu, svakako su i manje šanse da to društvo ostvari svoje ciljeve i omogući prirodan razvoj mnogih potencijalnih mogućnosti, odnosno sposobnosti koje se nesumnjivo nalaze u svakom čoveku. Današnji psiholozi i psihijatri, i kada zastupaju različite stavove, složili su se oko nekih značajnih i za sve ljude tipičnih kriterijuma koji mogu približno tačno da odgovore na teško pitanje: šta zapravo čoveka čini zrelom i celovitom ličnošću? Moramo, najpre, poći od priznate činjenice da nema potpuno zrele ličnosti ili, kako se to stručno kaže, ličnosti koja bi bila potpuno integrisana. Postoje samo stupnjevi zrelosti koji se, više ili manje, približavaju ovoj zamišljenoj, idealnoj celini ličnosti. Ukratko ćemo dati one najvažnije kriterijume kada je u pitanju procena zrelosti ličnosti u psihologiji, pri čemu redosled ovih kriterijuma ne mora da označava i njihov značaj. Čini nam se, čak, da svaki od njih ima približno podjednaku vrednost i podjednak značaj. 1. Sposobnost za voljenje nekog drugog, a ne samo sebe samog Narcističke ličnosti, kada su uopšte u stanju da nekoga vole, ovo čine tako što u partneru vole sebe samog, i to ili sebe iz sadašnjosti, ili sebe iz prošlosti, ili sebe onakvog kakvog bi želeli da steknu u budućnosti. 2. Sposobnost kontrolisanja sopstvenih nagona i impulsa Upravljanje svojim agresivnim i seksualnim energijama koje su nam biološki...

---

### Sindrom strane ruke - fascinantan fenomen

> Da li ste ikada čuli za alien hand syndrome? U ovom članku, opisaćemo jedno od retkih neuroloških oboljenja poznato pod nazivom sindrom strane ruke.

- Published: 2016-07-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/sindrom-strane-ruke/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, sindrom strane ruke

Da li ste nekada čuli za sindrom strane ruke? Da li ste ikada pomislili da ruka može da ima svoju volju? U ovom članku, opisaćemo jedno od retkih neuroloških oboljenja poznato pod nazivom alien hand syndrome. Prvi ovakav slučaj opisan je 1908 godine od strane naucnika Kurt Goldštajna . U svom radu Goldštajn izveštava o slučaju žene koja je posle infarkta leve hemisfere mozga, imala utisak da njena leva ruka pripada nekom drugom I da izvodi pokrete nezavisno od njene volje. Danas znamo da iako je najčešće u pitanju ruka ovakav sindrom može se javiti i sa drugim ekstremitetima. Osoba može imati utisak da ruka pripada nekome drugom ili da pak ruka ima svoju sopstvenu volju i izvodi motorne akcije koje nisu u skladu sa onim što osoba želi, pri čemu neki od tih pokreta mogu biti izrazito bolni (npr. šamaranje ili čupanje kose). Ukoliko pokreti nisu bolni, pacijenti često nisu svesni aktivnosti strane ruke, sve dok im se na njene pokrete ne skrene pažnja. Nekipacijenti idu tako daleko da daju ime sopstvenoj ruci, ili joj se pak obraćaju! Šta može biti uzrok ovakvom neobičnom ponašanju sopstvene ruke? Prema nekim istraživanjima sindrom strane ruke može se javiti u sklopu epilepsije, infarkta ili tumora mozga, Alchajmerove bolesti, intrakranijalne aneurizme (deformacija membrane kivnih sudova mozga) ili bolesti pod nazivom Creutzfeldt-Jakob (bolest nastala nakupljanjem specifične vrste proteina u mozgu – Bolest ludih krava). Neki slučajevi nastali su i kao posledica neurohirurških intervencija. U zavisnosti od toga koji deo mozga je oštećen pomenuti sindrom...

---

### Depresija će biti prva na listi oboljenja

> Depresija će do 2020. zauzeti drugo mesto po učestalosti, a do 2030. prvo mesto, i preteći će kardiovaskularne bolesti i maligna oboljenja.

- Published: 2016-07-05
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/depresija-ce-biti-prva-na-listi-oboljenja/
- Categories: Novosti i istraživanja
- Tags: Depresija

Depresija će do 2020. zauzeti drugo mesto po učestalosti, a do 2030. prvo mesto, odnosno preteći će kardiovaskularne bolesti i maligna oboljenja - kaže u razgovoru za "Danas" dr Danijel Živanović iz Fondacije „Zdrav život“. Depresiju nazivaju bolešću 21. veka. Zašto je to tako? - Po novijim saznanjima koja imamo o depresiji, shvatamo kako je ova sve prisutnija bolest u velikoj meri posledica životnog stila. Poznato je više od 100 faktora koji podstiču pojavu depresije. Među njima dominiraju faktori koji se mogu preduprediti, uzročnici na koje sami možemo uticati. Nažalost, zbog nametnutog tempa života, otuđenja, života u gradu, brojnih stresnih situacija, polako dolazi do narušavanja odbrambenih sposobnosti našeg uma. Nedovoljna svesnost i zanemarivanje značaja ishrane u depresiji, fizičke aktivnosti, ljudske podrške obolelima samo doprinosi povećanju broja obolelih. Koliko je obolelih od depresije? Predviđa se da će sve više ljudi na svetu da oboleva. - Na svetskom nivou se smatra da ima više od 350 miliona obolelih. Stvarne brojke verujem da su veće zbog predrasuda koje imamo kada se radi o mentalnim bolestima i čestog skrivanja tegoba vezanih za mentalno funkcionisanje. Po nekim podacima koje ja imam, u Srbiji je ona na četvrtom mestu po zastupljenosti. Predviđanja su veoma nepovoljna. Do 2020. se smatra da će zauzeti drugo mesto po učestalosti, a do 2030. prvo mesto, preteći će i kardiovaskularne bolesti i maligna oboljenja. Često se simptomi i ne prepoznaju dok bolest ne uzme maha. Može li se i kako se može preduprediti njen nastanak i razvoj? - Depresija se može...

---

### Terapija rešavanjem problema

> Terapija rešavanjem problema se sastoji od niza tehnika usmerenih na razvijanje veština za efikasno nošenje sa različitim vrstama životnih stresora.

- Published: 2016-06-23
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/terapija-resavanjem-problema/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, KBT, psihoterapija, REBT, rešavanje problema

Terapija rešavanjem problema (Problem- Solving Therapy) dolazi iz porodice kognitivno- bihejvioralnih terapija, a sastoji se od niza tehnika usmerenih na razvijanje veština za efikasno nošenje sa različitim vrstama životnih stresora, bilo da se u pitanju veliki i važni negativni događaji (npr. teška bolest ili smrt člana porodice) ili svakodnevni problemi (npr. problemi na poslu ili porodični i bračni problemi). Postavka od koje se polazi jeste da različiti psihički poremećaji, značajni emocionalni problemi i teškoće u ponašnju, predstavljaju odraz neefiksanih i neadaptivnih mahanizama prevladavanja, odnosno načina nošenja sa različitim životnim stresorima. Naime, smatra se da psihički problemi i teškoće nastaju kada osoba nije u stanju da se izbori sa visokim nivoom stresa koji se javlja u vezi različitih problema koje ima. Pri tome, od različitih bioloških (genetske predispozicije, neurobiološke promene u reagovanju na određene događaje), psiholoških (osobine ličnosti, način razmišljanja, ranija životna iskustva) i socijalnih faktora (porodične relacije, odnosi sa okolinom, socioekonomski status) zavisi da li će se pojedinac efikasno nositi sa različitim stresorima, a sam način na koji osoba rešava probleme zauzima izuzetno važno mesto kao faktor od koga zavisi da li će se osoba uspešno izboriti sa stresom. Ovakav stav potiče iz više puta potvrđene povezanosti teškoća u rešavanju problema sa različitim psihičkim i somatskim tegobama, a pretpostavlja se da nemogućnost osobe da prevlada životne stresore izaziva nove životne stresore i onemogućava rešavanje problema. Smatra se da uspešnost nečijih pokušaja da reši svoje probleme zavisi od načina na koji je osoba orijentisana na probleme koje ima i stila koji...

---

### Mihail Litvak: 20 saveta za život

> Prenosimo 20 korisnih saveta za mnoge životne situacije koje je rekao Mihail Litvak, jedan od najpoznatijih svetskih psihologa.

- Published: 2016-06-22
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/20-zapanjujucih-saveta-jednog-od-najboljih-psihologa-sveta/
- Categories: Novosti i istraživanja
- Tags: Autorski clanak, psihologija, saveti

Mihail Litvak je doktor, psihoterapeut i jedan od najpriznatijih psihologa na međunarodnom nivou. Litvak je takođe, prvi čovek koji je razvio sistem zvani “Psihološki aikido”, i prvi koji ga je upotrebio. Prema Dr. Litvaku važno je razumeti okruženje i sebe. Sledećih 20 saveta koje je podelio Dr. Litvak će vam pomoći u rešavanju mnogih životnih situacija: Ako čovek ne može ništa dobro reći o sebi, a želi nešto da kaže, on počinje da govori loše o drugima. Grizi nauku, a ne grlo svom bližnjem, ako zaista želiš nešto da zagrizeš. Depresivno stanje je dato čoveku, da bi razmišljao o sebi. Niko nikoga ne odbacuje, samo neko ide napred. Onaj ko je zastao, smatra da je odbačen. Ako dobro mislite o sebi, zašto je potrebno da još neko dobro misli o vama. Radi šta želiš, i ne pitaj za dozvolu. Nećeš je dobiti. Sposobnost da se voli i dobro podnosi samoća pokazatelj je duhovne zrelosti. Sve najbolje radimo, kada smo usamljeni. Nezrela ličnost često zna, ali ne ume. Zrela ne samo da zna, već i ume. Stoga, nezrela ličnost kritikuje, a zrela deluje. Ja ne znam put do uspeha. Ali znam put do neuspeha – to je želja da se svidimo svima. Nema muške ili ženske logike, postoji sposobnost ili nesposobnost da se mudro misli. Želiš da saznaš svog glavnog neprijatelja? Pogledaj u ogledalo. Izbori se sa njim i ostali će se razbežati. Postigni uspeh – proći će uvrede. Sa prijateljima je prijatno razgovarati, sa neprijateljima korisno. Postoji samo jedan validan...

---

### Humor u psihoterapiji

> Tvrdnja da je smeh najbolji lek, skoro svima je poznata. U daljem tekstu se bavimo ulogom koju ima humor u psihoterapiji i njegovoj važnosti.

- Published: 2016-06-16
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/upotreba-humora-u-psihoterapiji/
- Categories: Pomoc i podrska, Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, psihoterapija, Upotreba humora u psihoterapiji

Tvrdnja da je smeh najbolji lek, skoro svima je poznata. Koliko je značajan humor u svakodnevnom životu i društvenom funkcionisanju ljudi prepoznali su još grčki filozofi. Mnogi psiholozi, socijlozi i lajci takodje su se bavili ovom temom. Pokušaji definisanja humora kretali su se od veoma subjektivnih » odredjeno psihološko stanje koje teži da produzrokuje smeh » ka onim nešto objektivnijim «bilo koja poruka pretvorena u akciju, govor, pisanje, sliku ili muziku koja ima za cilj da produkuje osmeh ili smeh « Neki autori ističu da su efekti koje humor proizvodi važniji od njegovog definisanja. Naime pokazano je da humor ima dejstva u smanjenju bola, poboljšanju imunološkog sistema i interpersonalnih odnosa, prevazilaženju stresa i izazivanju pozitivnih emocija. Katrzičko dejstvo humora, podstaklo je naučnike koji su uspeli da pokažu da čak i smeh koji je iznudjen (npr. golicanjem) takodje ima pozitivne efekte na zdravlje pojedinca. Pozitivne promene u rasploženju koje izaziva smeh čak iako nije produkt humora našle su svoju primenu u okviru različitih tretmana psiho-fizičkog zdravlja, a jedan od njih je i joga smeh. Humor nas podstiče da zauzmemo objektivnu distancu u odnosu na problem što neretko dovodi do promena u percepciji problemske situacije. Sa druge strane, humor nam uliva osećaj da je problem moguće rešiti, što umnogome smanjuje stres. Pa ipak, nisu sve forme humora, jednako povoljne po naše zdravlje. Kako neki autori tvrde postoje dve vrste humora pozitivni ili benigni i agresivni humor. Benigni humor omogućava nam da učvrstimo socijalne relacije i da učestvujemo u smehu zajedno sa drugima....

---

### Trening samokontrole

> Trening samokontrole polaznicima pruža znanja i veštine potrebne za prepoznavanje, razumevanje, kontrolisanje i menjanje jakih negativnih emocija

- Published: 2016-06-13
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/treninzi-i-edukacije/trening-kontrole-emotivnih-reakcija-besa/
- Categories: Treninzi i edukacije
- Tags: bes, emocije, kontrola, stres, trening

Sve su stvari dobre ako su umerene. To je naročito tačno kada su u pitanju intenzivne emocije. Potrebno ih je adekvatno izraziti i kontrolisati, kako bi se ostvarili i održali dobri odnosi sa ljudima u okolini. Trening samokontrole osmišljen je sa ciljem da polaznicima pruži znanja i veštine potrebne za prepoznavanje, razumevanje, kontrolisanje i menjanje jakih negativnih emocija. Kroz učešće na treningu naučićete: Kako da pretvorite bes u korisniju, pozitivnu emociju za 60 sekundi ili manje; Kako da razumete (ne tako skriveno) značenje svih negativnih emocija; Kako da razumete tri ključne greške na koje bes može ukazivati, koje može uzrokovati i kako da ih ispravite; Kako da komunicirate sigurno, samouvereno i pozitivno, čak i kada ste besni i ako govorite besnim tonom; Kako da na umu imate širu sliku i onda kada ste suočeni sa sitnim okidačima za bes; Zbog čega dolazi do eskalacije besa i kako je izbeći; Na koji način da pružite snažno i značajno izvinjenje; Kada je zaista vreme da se nečega ostavite; Kako da postupite kada ste često besni usled niza negativnih događaja; Kako da pomognete drugima i posavetujete one koji imaju problema sa besom. Trening samokontrole namenjen je: Osobama koje žele da bolje razumeju svoj bes i da nauče kako da kontrolišu bes i jake emocije uopšte. Trening omogućava da se uz pomoć brojnih tehnika za prevazilaženje jakih negativnih emocija postigne zdraviji, pozitivniji i staloženiji stav u životu. Osobama koje sarađuju i često komuniciraju sa ljudima koji ponekad ispoljavaju intenzivne reakcije, i kojima je potrebno...

---

### Srećan brak: 9 faza kroz koje prolazi svaki brak

> Suzan Šapiro Baraš, autor nekoliko bestselera o vezama, bavi se time šta je brak i koje su sve faze u njegovom postojanju tokom godina.

- Published: 2016-06-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/tajna-srecnog-braka-9-faza-kroz-koje-prolazi-svaki-brak/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, brak, sreća

Suzan Šapiro Baraš, autor nekoliko bestselera o vezama, bavila se temom braka u svom istraživanju, kako bi pomogla ženama da prepoznaju probleme u vezi i ojačaju svoj brak. Prva faza: Mlada sa mnogo nade Ovo je faza koja se najviše idealizuje, kada mladi par još uvek uživa u fazama srećnog braka kao što su strast, intimnost i posvećenost. Iako su strast i intimnost veoma važni u ovoj fazi, potrebno je raditi i na razvijanju prijateljstva, kako bi se održao brak. Druga faza: Savršena supruga Pre venčanja budući supružnici su se dogovorili o podeli kućnih poslova. Međutim, nakon dve ili tri godine braka, stvari se menjaju. Muškarci počinju da se opuštaju i misle da su svoju posvećenost braku dovoljno pokazali izgovaranjem sudbonosnog "da". Suzan kaže da je većina žena, u prvim godinama braka, bila razočarana navikama i ponašanjem svojih muževa. Kada ružne navike isplivaju na površinu, bilo da su to prljave čarape ispod trpezarijskog stola, ili pretrpane kante za smeće, treba raditi na svojoj toleranciji i imati na umu da nijedan brak nije savršen. Treća faza: Dete kao centar sveta Ženini stavovi i ponašanje se menjaju sa dolaskom bebe, što se odražava na odnose sa partnerom. Savet je da se žena ne prepusti potpuno ulozi majke, već je potrebno negovati odnos sa mužem kao i sa detetom. Ukoliko su bračni partneri zadovoljni stanjem u kome je dete centar sveta, važan je dogovor o načinu podizanja porodice. Četvrta faza: Jedan krevet, različiti snovi U ovoj fazi, koja nastaje obično nakon deset godina...

---

### Trening asertivne komunikacije i samopouzdanja

> Asertivnost podrazumeva odbranu svojih prava i izražavanje mišljenja, osećanja i uverenja na direktan, iskren i socijalno adekvatan način.

- Published: 2016-06-04
- Modified: 2024-04-21
- URL: https://www.psihocentrala.com/treninzi-i-edukacije/trening-asertivne-komunikacije-samopouzdanja/
- Categories: Treninzi i edukacije
- Tags: asertivnost, komunikacija, samopouzdanje

Model samosvesnog i samouverenog ponašanja koji kroz interakciju sa okolinom omogućava fer i čiste odnose zove se asertivno ponašanje. Asertivnost podrazumeva odbranu svojih prava i izražavanje mišljenja, osećanja i uverenja na direktan, iskren i socijalno adekvatan način bez ugrožavanja prava druge osobe. Trening asertivnosti namenjen je: Pojedincima koji po svaku cenu izbegavaju bilo kakav oblik konflikta, rasprave, neslaganja, suočavanja i postaju veoma uznemireni kada treba da se konfrontiraju sa drugima. Pojedincima koji rade veoma naporno ali se ne usuđuju da traže nagradu ili priznanje za ono što rade. Osobama koje se oduvek trude da se dopadnu drugome i ostave dobar utisak, jer nisu sigurni šta sve podrazumjeva socijalno prihvatljivo, ispravno i moralno ponašanje. Stidljivim ljudima. Pojedincima koji ne znaju da kažu “Ne”, uvek su na usluzi drugima, imaju osećaj da ih drugi ljudi iskorišćavaju, te je samim tim njima lako manipulisati. Pojedincima koji procenjuju da im nedostaje samopouzdanje. Pojedincima koji se često osećaju krivim i obaveznim da pomažu kada su bliske osobe oko njih nesrećne ili neraspoložene. Osobama koje često procenjuju da drugi ljudi ili svet oko nas nisu pravedni i fer. Pojedincima koji „trpe i ćute“, a kada se nakupi, reaguju besom, vređanjem drugih, čineći da se drugi ljudi osećaju povređeno, a kasnije osećajući krivicu. Pojedincima koji izbegavaju probleme i ostaju pasivni. Pojedincima koji smatraju da se ljudska priroda deli na dobru i poštenu sa jedne strane, i agresivnu, lošu i borilačku sa druge strane. Pojedincima koji često smatraju da su u pravu i koji drugim ljudima nameću svoju...

---

### Bipolarni poremećaj kod odraslih, adolescenata i dece

> U daljem tekstu pročitajte više o tome šta je bipolarni poremećaj, koje su njegove karakterestike, kada se javlja i u kojim sve oblicima.

- Published: 2016-05-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/bipolarni-poremecaj-kod-odraslih-adolescenata-i-dece/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: adolescenti, Autorski clanak, Bipolarni poremećaj, deca, odrasli

Bipolarni poremećaj spada u grupu afektivnih poremećaja tj. poremećaja raspoloženja. Prema međunarodnoj klasifikaciji ICD-10 bipolarni afektivni poremećaj (ili skraćeno BAP) karakteriše dve ili više epizoda sa promenama u raspoloženju koje su značajno poremećene, a uključuju povišeno raspoloženje i povećanu energiju (manija ili hipomanija) i sniženo raspoloženje, energiju i aktivnost (depresija). Manija se objašnjava kao bezrazložno povišeno raspoloženje koje je praćeno povećanjem energije, brz govor, smanjena potreba za spavanjem, sniženom sposobnošću zadržavanja pažnje, grandiozne ideje, prenaglašeno samopouzdanje, nedostatak normalne socijalne inhibicije, ponašanjem koje je neprimereno situaciji. S druge strane, depresija se odlikuje sniženim nagonima (seksualni nagon, nagon za životom, nagon za hranom i snom), osećanjem beznadežnosti, tuge, sveopšte osećanje praznine, pojavom samoubilačkih misli i ideja (koje mogu voditi pokušaju samoubistva). Kada razmatramo BAP kod dece i adolescenata svi kriterijumi koji važe za osobe u odraslom dobu podrazumevaju se i za decu i adolescente. Znatan broj autora dovodi u pitanje koliko je opravdano da postoji zajednička klasifikacija za obe populacije, iz razloga što klinička ispoljavanja dosta zavise od uzrasta kada je poremećaj počeo. U poslednjih 20 godina je deci sve češće počela da se postavlja dijagnoza BAP-a. Tako, istraživanja pokazuju da je dijagnoza BAP kod mladih porasla za 4000% od 1994. godine (Parry & Levin, 2012)! U SAD su otišli toliko daleko da je ovaj poremećaj postao najčešće dijagnostifikovan među mladima. Takođe je šokantno da je BAP počeo da se sve češće dijagnostifikuje još na predškolskom periodu, što je izazvalo poprilično skepse među naučnicima. Interesantno je da postavljanje ove dijagnoze nije toliko...

---

### Šta je emocionalna inteligencija?

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je emocionalna inteligencija, ko je prvi uveo ovaj termin, kao i o tri različita modela EI.

- Published: 2016-05-19
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/sta-je-emocionalna-inteligenecija/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, emocionalna inteligencija.

Iako postoje brojni autori koji su dali svoj doprinos u utvrđivanju pojma emocionalne inteligencije, svakako najznačajniji je Danijel Goleman, zbog kojeg je termin EI (emotional intelligence, iliti emocionalna inteligencija) postao poznat celom svetu. On je svoju prvu knjigu izdao 1995, dok su se njegova kasnija izdanja svodila na utvrđivanje postojanja EI. Goleman je svoj rad o EI kasnije proširio i na polje liderstva i povezao EI sa učinkom na radnom mestu. Danas postoji više modela i teorija EI. Jednu od definicija su dali Majer i Salovej koji su uneli termin EI u psihologiju: Emocionalna inteligencija je sposobnost da uočimo emocije, da ih procenimo i generišemo kako bi nam pomogle da shvatimo emocije i emocionalno znanje i da refleksivno regulišemo emocije tako da promovišu emocionalni i intelektualni rast. Još jedna definicija Majera i Saloveja, koja je uz to i najšire prihvaćena, glasi: Emocionalna inteligencija je podskup socijalne inteligencije koji uključuje sposobnost da nadgledamo sopstvena i tuđa osećanja i emocije, da ih diskriminišemo i da iskoristimo te informacije kako bismo shvatili mišljenje i akcije drugih ljudi (Salovey & Mayer, Emotional intelligence, 1990). Modeli emocionalne inteligencije Postoje tri različita modela EI, koji se razlikuju u zavisnosti od definicija i operacionalizacija termina. Tako postoje model sposobnosti, mešoviti model i model crta, a ukratko ćemo se osvrnuti na svaki od njih. 1) Tvorci prvog modela, modela sposobnosti, su Salovej i Majer, koji EI razmatraju na osnovu četiri komponente: Precizno idenifikovanje emocija (,,Kako se osećam? ”), Korišćenje emocija kao pomoć u mišljenju (,,Kakav uticaj na mene...

---

### Nedostatak seksualnog interesovanja kod muškarca

> Jedna uticajna američka seksualna terapeutkinja opisala je novi fenomen u ljudskoj seksualnosti tj. nedostatak seksualnog interesovanja kod muškaraca.

- Published: 2016-05-17
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/novosti-i-istrazivanja/nedostatak-seksualnog-interesovanja-kod-muskarca/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Novosti i istraživanja
- Tags: seks, seksualna disfuncija, seksualna želja, Seksualne smetnje, seksualnost

Pre otprilike četrdesetak godina, jedna uticajna američka seksualna terapeutkinja izazvala je malu revoluciju u nauci o ljudskoj seksualnosti opisavši fenomen sa kojim se sve veći broj njenih koleginica ii kolega susretao u praksi - nedostatak seksualnog interesovanja kod muškaraca. Novi seksualni problem, ustvrdila je Helen Singer Kaplan, nije vezan uz telesne reakcije ili, kao što je slučaj sa erektilnim smetnjama, uz neadekvatne reakcije. Umesto toga, reč je o hroničnom nedostatku seksualne želje, odnosno činjenici da postoje osobe koje su naprosto izgubile interesovanje za seks. Insistiranjem da bez seksualne želje nema ni seksualne reakcije, Kaplanova je 1980. godine inicirala definisanje i klasifikaciju novog seksualnog poremećaja, tzv. hipoaktivne seksualne želje. Nestanak muške seksualne želje Donedavno se smatralo da je nedostatak seksualne želje ili interesovanja problem sa kojim se primarno susreću žene. U međuvremenu smo saznali da seksualna želja, definisana kao spontano pojavljivanje motivacije za seksualnim dodirom i aktivnošću, nije obeležje svih žena. Niz istraživanja je pokazao da određeni broj žena nema doživljaj seksualne želje koji prethodi seksualnoj aktivnosti podstaknutoj od strane njihovih partnera. Da li je to problem? S obzirom da te, seksualno reaktivne, žene nisu ništa manje zadovoljne svojim seksualnim životom od drugih žena, ne čini se da je tako. Drugi je relativno novi uvid je taj da se nedostatak seksualnog interesovanja sve češće pojavljuje kod muškaraca - o čemu ne progovaraju uvek oni sami, već neretko prvo njihove zabrinute partnerke. O čemu je reč? Bilo da definišemo nedostatak seksualnog interesovanja kao nestanak ili smanjenje seksualne želje (apetita), koji se evidentira...

---

### Romansa i prijateljstvo: kako se sprijateljiti sa partnerom

> Prijateljstvo je dobra osnova za zdravu vezu, iako možda kombinacija romanse i prijateljstva deluje kao nedostižni ideal. Pročitajte više o tome.

- Published: 2016-05-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/romansa-prijateljstvo-kako-se-sprijateljiti-sa-partnerom/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, partnerski odnosi, prijateljstvo

Dobri prijatelji znaju sve naše priče, ali sa nama ih preživi onaj najbolji... Verovatno ste bezbroj puta čuli da je prijateljstvo osnova za zdravu vezu ali često spoj romanse i prijateljstva deluje kao nedostižni ideal. U stanju ste da procenite nivo privrženosti među partnerima samo jednim pogledom na njih, ali da li ste sposobni da na isti način ocenite kvalitet svoje veze? Kada se dvoje ljudi romantično ili platonski dopadaju jedno drugom, postoji izvestan osećaj zajedništva među njima, i na taj način se odražava osećaj bliskosti i uzajamne posvećenosti kako u vezi, tako i među prijateljima. Ideja da i svog partnera bar povremeno posmatrate kao najdražeg prijatelja i tako se i odnosite prema njemu može biti pravi eliksir ozdravljenja za romansu koja je pomalo „zaribala". Evo sugestija za jačanje bliskosti i prijateljskog odnosa s partnerom... Trudite se da kroz vašu komunikaciju pokazujete privrženost koju osećate. Kada se obraćate partneru, vodite računa o tome koje reči upotrebljavate, kojim tonom mu se obraćate i - naravno - kakav stav zauzimate. Ako se u razgovoru ne oseća bliskost, obavezno promenite stil. Ukažite partneru poštovanje koje ukazujete svojim prijateljima. Načinom na koji razgovarate sa partnerom šaljete mu određenu poruku. Razmislite o tome da li biste i svojim prijateljima zamerali na količini unetih kalorija kako to činite u slučaju vaše bolje polovine i oslonite se na zlatno pravilo da ne govorite stvari koje ne biste voleli da vama govore. Podržite partnera u onome što radi i uzdržite se od kritikovanja. Vaš partner, isto kao i...

---

### Stresan događaj: Kako izaći na kraj sa njim

> Ne možemo kontrolisati stresan događaj, ali možemo kontrolisati svoju reakciju na njega. U daljem tekstu kako izaći na kraj sa stresnim događajem.

- Published: 2016-05-09
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/kako-se-boriti-sa-stresom/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, stres

Iako nekad ne možemo kontrolisati stresan događaj, možemo kontrolisati svoju reakciju na njega. Uopšteno gledano, sa stresom se možemo boriti na dva načina - konstruktivno i destruktivno. -Destruktivni načini podrazumevaju ponašanja koja ne otklanjaju stresor, već mogu produbiti problem i dovesti do novih problema i stresora. U destruktivne načine ubrajamo negiranje problema, odustajanje od rešavanja problema, preterano spavanje, plakanje, svađu sa drugima, pretarano uzimanje hrane i alkoholnih pića, pušenje i uzimanje lekova za smirenje. -Konstruktivni načini podrazumevaju pre svega prihvatanje novonastale situacije i otklanjanje stresa. Evo nekih konstruktivnih načina koji nam mogu pomoći kada nam se desi stresan događaj. Suočavanje sa problemom i prihvatanje problema – Prihvatitie da problem postoji, napravite realan plan otkalnjanja ili umanjivanja stresora. Inforimišite se o stresnoj situaciji – koliko će trajati i šta možete očekivati. Zapamtite, svaki problem ima svoje rešenje. Ako plan A ne funkcioniše, setite se da abeceda ima još 29 slova. Socijalna podrška - Ne ustručavajte se da svoj problem podelite sa drugima u koje imate poverenje. Sam razgovor o problemu sa drugom osobom dovodi do snižavanja stresa. Neke osobe imaju u svom iskustvu slične probleme sa kojima se Vi borite, pa kroz razgovor možete saznati i načine kako da izađete na kraj sa problemom i stresom. Fizička aktivnost – Trudite se da redovno vežbate i da što više boravite na otvorenom prostoru i u prirodi. Lekari preporučuju minimum 30 minuta vežbanja svakog dana. To može obuhvatiti trčanje, šetnju, vežbe u teretani ili neki drugi trening. Važno je da budete fizički aktivni....

---

### Samopovređivanje: kako protiv samopovređivanja

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je samopovređivanje, u kojim situacijama se najčešće dešava, kao i o nekoliko saveta kako možete pomoći sebi.

- Published: 2016-04-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/korak-po-korak-protiv-samopovredivanja/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, pomoc, samopomoć, samopovredjivanje, uputstva

Upozorenje pre čitanja Informacije u ovom tekstu su pružene kako bi podstakle da se samopovređivanje sagleda iz konstruktivnijeg ugla. Međutim, ukoliko smatrate da bi Vas čitanje o ovoj temi podstaklo da povredite sebe, onda se postarajte da ovaj tekst čitate u prisustvu druge osobe ili pronađite neki drugi način da smanjite rizik. Korak po korak do savladavanja problema Ukoliko je samopovređivanje postalo način na koji izlazite na kraj sa teškoćama, nije za očekivati da ćete u potpunosti prestati sa tim ponašanjem u samo jednom koraku. Ono što će biti neophodno je da razvijete nove strategije za izlaženje na kraj sa teškim osećanjima koje bi trebalo da postepeno zamene samopovređivanje. Za početak bi bilo poželjno da naučite nešto o prvoj pomoći i saznate kako da se pobrinete sami o sebi ukoliko naredni put dođe do povređivanja sebe. Sastavljanje sopstvenog plana kako sprečiti samopovređivanje je koristan način da podsetite sebe na stvari koje možete učiniti kada osetite potrebu da se povredite na neki način. Smanjite intenzitet samopovređivanja Prvi korak bi mogao biti da postepeno smanjujete štetu koju nanosite sebi prilikom povređivanja (npr. da se rana bude površnija, odnosno da rana ne bude toliko duboka kao inače). Potom, pokušajte da ukoliko se povredite to učinite na manje ugrožavajući način, kao što je pisanje po koži sa zatupljenom olovkom, umesto da se zasečete. Usmerite potrebu za samopovređivanjem na nešto drugo Nekim ljudima pomaže da stiskaju kocku leda u šaci, kao alternativa, ili da udaraju u jastuke, istuširaju se hladnom vodom I sl. Napravite listu...

---

### Uskrs i poruka ljubavi u Srbiji

> Uskrs nije tek važan datum u kalendaru, već najvažniji događaj u istoriji hrišćanstva i njegova poruka je da je ljubav jača i od smrti.

- Published: 2016-04-30
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/uskrs-poruka-ljubavi-u-srbiji/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, ljubav, porodica, uskrs

Velika uskršnja anketa koja je sprovedena 2012. godine u Srbiji pokazuje da je Uskrs i najveći i najradosniji hrišćanski praznik. Pоkušaću da objasnim zbog čega je to tako... Delom, na ovaj rezultat utiče versko značenje ovog praznika, delom osećaj zajedništva, ljubavi, praštanja, nade koje ono implicitno nosi sa sobom, a ima nešto i do godišnjeg doba u kom se dešava praznik. U svakom slučaju Uskrs nije tek važan datum u kalendaru, već najvažniji događaj u istoriji hrišćanstva i njegova poruka je da je ljubav jača i od smrti. Događaj Hristovog uskrsnuća je temelj naših slavlja i izvor naših nada. Ovaj praznik pokazuje koliko je ljubav važna i snažna u našim odnosima. Ona se očitava u prijateljskim, ljubavnim, bračnim i porodičnim vezama. Brak i porodica na svoj način svedoče uskrsnu dinamiku ljubavi. Ljubav utemeljuje porodicu iz koje se rađa novi život. Rađanjem novog života, porodica brani društvo od izumiranja, unosi u društvo temeljne vrednosti zajedništva, pravednosti, međusobnog poverenja, odgovornosti i solidarnosti. Duh Uskrsa živi u porodičnim vrednostima darivanja, poverenja, odgovornosti, bezuslovnosti... Porodica, po svojoj prirodi, spašava čoveka i društvo od opasnosti da se svede samo na materijalno. Bračno i porodično zajedništvo ne temelji se samo na trgovini, već na daru i darovanju, ne na količini novca, već na snazi ljubavi i poverenja. Porodica je stoga zdrav temelj i snažni pokretač društva, najisplativije ulaganje i najvrednije bogatstvo humanog, zdravog, uspešnog društva. Nije čudo što čovek ove dane najradije provodi sa bliskim ljudima, u krugu porodice, koja zavređuje svu našu pažnju. U vremenu...

---

### Emocije i komunikacija u partnerskim odnosima

> Emocije i komunikacija u partnerskim odnosima može da bude veoma kompleksna tema. Govorimo o različitim viđenjima i problemima partnerskih odnosa.

- Published: 2016-04-27
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/emocije-komunikacija-u-partnerskim-odnosima/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emocije, emotivni odnosi, komunikacija, odnosi, partnerski odnosi

Emocije i komunikacija u partnerskim odnosima je veoma kompleksna tema. U ljubavi se često desi da pristupimo partnerskom odnosu sa nekim uverenjima o partneru, načinu iskazivanja ljubavi, načinu podizanja porodice i drugim stvarima relevantnim za pojedinca. Ta naša uverenja su nastala još tokom ranog perioda detinjstva koja su nastavila da se produblju, a kod nekih i menjaju sa našim razvojem. Kako smo već u odraslom dobu razvili sopstvenu definiciju ljubavi, tako imamo ubeđenja šta nam ljubav znači, šta očekujemo od ljubavi, a šta od partnera. Tako imamo predstavu da moramo biti voljeni na način samo nama svojstven i težimo da uklopimo partnera u našu sliku o ljubavi. Međutim, ako je partner nevoljan da nas voli baš na naš način ili ako ne razume tu potrebu za promenom sopstvenog ponašanja, doći će do konflikta, a osoba će se ili truditi da se prilagodi ili će odustati od veze. Ako bi, s druge strane, osoba jasno izrazila svoje mišljenje povodom ljubavnog odnosa i tražila od partnera isto, moglo bi se doći do rešenja koje bi bilo dobro po obe strane. Do duše, naše predstave o ljubavi su jako rigidne, tako da je drugi ishod koji podrazumeva kompromis, malo verovatan, mada ne i nemoguć. Apsurd ove predstave jeste što se obe osobe vole, ali ne čitaju te emocije kao ljubav, već naprotiv i time bivaju bespotrebno povređeni i ljuti zbog novonastale situacije. Pored predstave u načinu iskazivanja ljubavi, tu je i predstava o tome kako bi partner trebalo da izgleda, da se ponaša...

---

### Sve što nedostatak sna radi našem umu i telu

> U daljem tekstu govorimo o tome zašto je nedostatak sna alarmantan, kako utiče na naš um i telo, kao i koje su njegove dugoročnije posledice.

- Published: 2016-04-22
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/sve-sto-nedostatak-sna-radi-nasem-umu-i-telu/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, insomnija, neispavanost, nesanica, poremećaj sna, san

Nedostatak sna može izazvati pravi haos u ogranizmu. Jedna studija je pokazala da ukoliko spavamo manje od šest sati dnevno tokom jedne nedelje dovodi do promene u više od 700 gena. U današnjem društvu se nedostatak sna skoro svakodnevna pojava, što su alarmantne vesti. Nakon jedne noći Vi ste... gladniji i imate potrebu više da jedete. Istraživanja su povezala kratkoročni nedostatak sna sa sklonošću da tražimo veće porcije, kaloričnije, sa puno ugljenih hidrata i veća je verovatnoća da ćemo izabrati nezdravu hranu. pod većim rizikom da doživite nesrećni slučaj. Ukoliko spavate samo šest ili manje sati tokom noći tri puta su veće šanse od toga da zbog pospanosti doživite saobraćajnu nesreću (prema National Sleep Foundation’s Drowsydriving. org). Samo jedna noć lošeg sna može da utiče na lošiji vid vozača. Takođe, manjak sna Vaš čini nespretnijim nego inače, sedeli za volanom ili ne. lošijeg fizičkog izgleda, tj. manje delujete pristupačno. Jedno istraživanje je pokazalo da ispitanici koji su bili neispavani bili manje privlačni i delovali su tužnije osobama koje su ih procenjivale. Pored toga, nađeno je da naša koža brže stari ukoliko manje spavamo. skloniji prehladama. Zbog neispavanosti, imuni sistem opada i imate tri puta veću šansu da se prehladite. Tokom spavanja imuni sistem oslobađa proteine zvane citokini, od kojih neki pomažu u poboljšanju sna. Određeni citokini rastu kada imate infekciju ili upaljenje ili kad ste pod stresom. Nedostatak sna utiče na smanjenje proizvodnje ovih protektivnih citokina u organizmu i antitela i ćelije se smanjuju. skloniji gubitku moždanog tkiva. Malo istraživanje...

---

### Ishrana i stres

> Istraživanja su pokazala da naša ishrana utiče ne samo na naše fizičko zdravlje već i na naš nivo stresa.

- Published: 2016-04-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/ishrana-i-stres/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, ishrana, stres

Istraživanja su pokazala da naša ishrana utiče ne samo na naše fizičko zdravlje već i na naš nivo stresa. Ishrana puna masti, šećera i soli povećava rizik od bolesti kao što su srčane bolesti, visok krvni pritisak, rak, dijabetes. Kada na ovo dodamo hroničan stres, onda to predstavlja duplu opasnost po naše zdravlje. Sve veći broj istraživanja ističe ulogu ishrane u našem psihičkom zdravlju. Projekat "Hrana i Raspoloženje" iz Saseksa, Engleska ("Food and Mood") je sproveo istraživanje koje je pokazalo da zdravija ishrana ima uticaj ne samo na naše fizičko već i psihičko zdravlje. Osobe koje su se hranile zdravije osećale su se manje umorno, sa više energije i raspoloženje im se popravilo. Kada smo pod stresom često tražimo utehu u hrani. U engleskom jeziku postoji i izraz za ovu vrstu hrane, ona se naziva "comfort food". Ova hrana podrazumeva velike količine masnoće, prerađenih ugljenih hidrata, kofeina i alkohola. Prilikom preterane konzumacije ovih proizvoda dolazi do povećanja nivoa stresa kome smo izloženi i povećava se rizik od oboljevanja. Velika količina stresa koju osećamo tokom dana je delimično prouzrokovana našim nezdravim načinom ishrane, jer ovo su hemijski stresori koji utiču na naš organizam da aktivira "bori se ili beži" odgovor stimulišući adrenalne žlezde da luče povećan nivo adrenalina, koji je stres hormon. Naš nivo stres hormona je već povišen usled stresora kojima smo svakodnevno izloženi, uz to mi ishranom guramo ovaj nivo još više. Hipoglikemija Većina nas je primetila da smo nervozniji kada smo gladni i kada nam je šećer u...

---

### Naučena bespomoćnost: da li smo kovači svoje sreće?

> Govorimo o tome šta je naučena bespomoćnost, kako sprečiti nastanak osećaja bespomoćnosti i izboriti se sa njim u različitim životnim situacijama.

- Published: 2016-04-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/naucena-bespomocnost-da-li-je-zaista-svako-kovac-svoje-srece/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, naucena bespomocnost

Da li je zaista svako kovač svoje sreće? Da bismo odgovorili na pitanje da li je zaista svako kovač svoje sreće i šta je to naučena bespomoćnost, za početak ćemo vratiti u 1967. godinu, u jednu od tada brojnih laboratorija u kojima su vršena ispitivanja različitih psiholoških pojava, gotovo po pravilu na životinjama. Eksperimentatori su grupu pasa izlagali blagim šokovima koje nikako nisu mogli da izbegnu, ma šta radili. Nakon nekog vremena psi su odustali od bilo kakvog pokušaja da ih zaustave i počeli da mirno stoje, primajući elektrošokove. Ovakav način njihovog reagovanja nazvan je naučenom bespomoćnošću. U godinama koje su usledile eksperimenti kada je u pitanju naučena bespomoćnost su naravno usložljavani, a isti način reagovanja kao kod pasa uočen je i kod mačaka, riba i pacova. Ubrzo, učesnici u istraživanjima postali su i ljudi, a pojava naučene bespomoćnosti nedvosmisleno je potvrđena. U osnovi, da biste uočili efekat naučene bespomoćnosti potrebne su vam dve grupe ljudi od kojih ćete jednoj davati zadatke koje je lako rešiti, a drugoj one koji su zapravo nerešivi. Kada nakon toga obema grupama zadate isti test iz bilo koje oblasti (nevezano od toga da li je oblast povezana sa prethodnim zadacima), ljudi iz prve grupe će postići bolje rezultate. U skladu sa prethodno iznetim, naučena bespomoćnost kod ljudi bi najkreće mogla biti opisana kao uverenost osoba kako akcije koje preduzimaju neće dovesti do željenih efekata i ostvarivanja postavljenih ciljeva. Zašto nam je naučena bespomoćnost važna kao pojam? Naučena baspomoćnost jedna od onih psiholoških pojava koje...

---

### Otpornost na životne probleme i kako je razvijati

> Otpornost (rezilijentnost) je proces dobre adaptacije u trenutku suočavanja sa traumom, tragedijom, pretnjama ili drugim značajnim izvorima stresa.

- Published: 2016-03-29
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/otpornost-na-zivotne-probleme-kako-je-razvijati/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, otpornost, rezilijentnost

Otpornost (rezilijentnost) je proces dobre adaptacije u trenutku suočavanja sa traumom, tragedijom, pretnjama, životnim nedaćama ili značajnim izvorima stresa poput porodičnih problema, problema u odnosima sa ljudima, ozbiljnih zdravstvenih problema, problema na poslovnom planu, finansijskih problema, i slično. Otporne osobe su one osobe koje uprkos spoljašnjim faktorima, koji bi uticali na razvoj poremećaja, ostanu zdrave. Osobe koje uspevaju da budu uspešne uprkos stalnim promenama, problemima, stresnim događajima... Biti otporan ne znači da osoba neće reagovati na stresore. Normalno je da osoba doživljava negativne emocije na negativne događaje, naročito kada se suočava sa velikim nedaćama ili traumama u životu. Tačnije, put ka otpornosti i uključuje značajan nivo distresa (negativnog stresa). Otpornost nije nešto što osoba ima ili nema. Svi su otporni u obređenom stepenu. Otpornost uključuje ponašanja, misli i akcije koje se mogu naučiti i razviti kod svih. Što znači da osoba može razvijati svoju otpornost. Kombinacija različitih faktora doprinosi otpornosti. Pro-socijalni faktori koji su u osnovi otpornosti su: Podržavajući i brižni odnosi u i izvan porodice. Odnosi koji su puni ljubavi i poverenja, stvaraju modele i nude podlogu za razvoj otpornosti kod osobe. Kapacitet da se naprave i slede realistični planovi. Pozitivno viđenje sebe i samopouzdanje u sopstvene mogućnosti i sposobnosti. Veštine komunikacije i rešavanja problema. Sposobnost da se osoba nosi sa jakim emocijama i impulsima. Sposobnost sagledavanja teškoća kao rešivih problema. Razvijanje otpornosti zavisi od osobe do osobe. Ljudi različito reaguju na iste stresne događaje, te jedan način razvijanja otpornosti može biti pogodan za jednu osobu, dok za drugu...

---

### Zlostavljanje žena – česta pitanja, i kako im pomoći

> Zlostavljanje žena je česta pojava u skoro svakom društvu. Govorimo o tome zašto žrtve nasilja ostaju sa zlostavljačem kao i o tome kako pomoći žrtvama.

- Published: 2016-03-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zlostavljanje-zena-cesta-pitanja-i-kako-im-pomoci/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Pomoc i podrska, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, žene, zlostavljači, zlostavljanje

Zlostavljanje žena je danas jako učestala pojava i ima je u svim kulturama. Obično se smatra posledicom tradicionalnog viđenja žena kao vlasništvo muškaraca. Zlostavljanje pogađa sve tipove žena u svim vrstama odnosa bez obzira na starost, obrazovanje, ekonomski status, kulturu, socijalni status i seksualnu orijentaciju. Postoji više vrsta zlostavljanja: psihičko, fizičko, emocionalno i seksualno zlostavljanje. Česta pitanja Da li postoje znakovi koji ukazuju da je osoba zlostavljač? Neki od znakova su to što brzo ulaze i izlaze iz veza, mogu biti jako šarmanti, insistiraju da se žena ne bavi nikakvim aktivnostima i da ne posvećuje pažnju svojoj porodici i prijateljima, vrlo su ljubomorni i posesivni, ne preuzimaju odgovornost za svoja dela već krive druge za sve što krene po zlu, kritikuju izgled svoje partnerke i na taj način je omalovažavaju, njihove reči i ponašanje nisu usklađeni itd. Čime se služe zlostavljači? Pretnje Omiljeno sredstvo zlostavljača jesu pretnje. Zlostavljač u takvoj vezi ili braku obično preti da će izvršiti samoubistvo ako partnerka pokuša da ode od njega, preti da će joj oduzeti decu, uznemirava njene prijatelje i porodicu, plače i govori da ne može živeti bez nje, obećava da će potražiti pomoć, naglo postaje pobožan i obećava da će prestati da je zlostavlja. Zlostavljač obično preti na sledeći način: „Odvešću decu, nikad ih više nećeš videti“, „Takva kakva si luda, deca će mi na svakom sudu pripasti“, itd. Međutim to su samo sredstva kojima se zlostavljač služi kako bi sprečio partnerku da ode i kako bi pokazao kako on ima kontolu....

---

### Shema terapija

> Govorimo o tome šta je shema terapija (Schema Therapy), njen cilj, faze, kao i o tome na čemu je zasnovan terapijski odnos.

- Published: 2016-03-20
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/shema-terapija/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, psihoterapija, shema terapija

Šta je Shema terapija – karakteristike i proces Shema terapija (engl. Schema therapy) predstavlja integrativnu psihoterapiju koja kombinuje elemente iz kognitivno-bihejvioralne terapije, atačmenta, Geštalt terapije, teorije objektnih odnosa, konstruktivizma i psihoanalitičkih škola. Osnivač Shema terapije je Džefri Jang (Jeffrey E. Young). Shema terapija je posebno efikasna kod osoba koje imaju nejasne, hronične i pervazivne probleme. Osobe koje su nesrećne u važnim oblastima života i koje su bile nezadovoljne gotovo ceo svoj život (imaju problema da ostvare dugotrajne romantične veze, ne ostvaruju svoj potencijal na poslu... ). Za razliku od kognitivno-bihejvioralne terapije, shema terapija stavlja mnogo veći naglasak na istraživanje detinjstva i adolescencije, jer se smatra da psihološki problemi imaju svoje poreklo u tim periodima života osobe. Osnovni koncepti shema terapije su rane maladaptivne sheme, maladaptivni stilovi prevladavanja, shema modaliteti, shema domeni i sržne (bazične) univerzalne emocionalne potrebe. Rane maladaptivne sheme Rane maladaptvne sheme su uporne i duboke kognitivne teme koje utiču na opažanje sebe, odnose sa drugima i sveta. Sastoje se od sećanja, emocija, kognicija i telesnih senzacija. Sheme uglavnom nastaju tokom ranog razvoja i učestvuju u kreiranju i održavanju osetljivosti na različite poremećaje. Sheme nastaju kao posledica nezadovoljenih bazičnih emocionalnih potreba u detinjstvu. Te bazične potrebe su: Vođstvo i usmeravanje Slobodno ispoljavanje i uvažavanje osećanja i potreba Prihvatanje i pohvala Stabilnost i predvidljivost Sigurnost i zaštita Ljubav, nega i pažnja Autonomija i kompetentnost Jasne i realistične granice Spontanost i igra Empatija (saosećanje i razumevanje) Ove potrebe su univerzale, svi ih imamo. Sheme su ono što je osobi poznato. Iako...

---

### Shizofrenija: Uticaj sporta na simptome

> Govorimo o tome šta je shizofrenija, koje su njene odlike, kao i o dokazanom pozitivnom uticaju bavljenja sportom na ovo oboljenje.

- Published: 2016-03-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/uticaj-sporta-na-simptome-shizofrenije/
- Categories: Novosti i istraživanja, Shizofrenija i psihoze
- Tags: Autorski clanak, shizofrenija, sport, zdravlje

Osobe sa teškim mentalnim poremećajima su pod značajnim rizikom od hroničnih bolesti povezanih sa sedentarnim načinom života i sporednim efektima lekova. Između ostalog, ove hronične bolesti uključuju dijabetes, hiperlipidemiju i kardiovaskularne bolesti. Stoga, za osobe sa mentalnim bolestima je od izuzetnog značaja modifikacija životnog stila. Jedna od nužnih komponenti modifikacije životnog stila jeste uvođenje fizičkih aktivnosti. Shizofrenija - fizičko i psihičko zdravlje Shizofrenija je težak mentalni poremećaj koji podrazumeva simptome kao što su halucinacije, sumanutosti, teškoće u organizovanju misli, dezorganizovan govor, teškoće u donošenju odluka, teškoće u koncentraciji, značajno smanjen emocionalni odgovor. . Simptomi shizofrenije najčešće počinju između 16. i 30. godine i na njen nastanak utiču kako genetski činioci i moždana hemija tako i sredinski činioci. Shizofrenija je doživotan poremećaj, ali farmakoterapija može pomoći u kontrolisanju mnogih simptoma. Na žalost, celoživotna upotreba lekova dovodi i do neželjenih dejstava. Jedni od čestih sporednih efekata lekova jesu dobijanje na kilaži i nevoljni pokreti mišića. Generalno gledano, fizičko zdravlje osoba koje boluju od shizofrenije je značajno lošije u odnosu na opštu populaciju. Pored nuspojava lekova jedan od glavnih faktora koje doprinose ovome jeste sedentaran način života koje osobe sa shizofrenijom vode. Najčešća posledica života provedenog u sedenju jeste gojaznost. Gojaznost se pokazala kao faktor odgovoran za povećanu morbidnost i stepen mortaliteta kod osoba sa shizofrenijom. Takođe, pokazana je povezanost između gojaznosti i negativnog uticaja na pamćenje kod osoba koje boluju od shizofrenije (Friedman & sar, 2010). Pored značajno lošijeg fizičkog zdravlja, izolacija i stigmatizacija osoba sa shizofrenijom dovodi i do pogoršanja njihovog...

---

### Upoznajmo opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)

> Govorimo o tome šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP), koje su njegove karakteristike, kao i o metodama uspešnog lečenja.

- Published: 2016-03-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/upoznajmo-opsesivno-kompulzivni-poremecaj-okp/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: Autorski clanak, okp, Opsesivno komulsivni poremećaj

Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) je poremećaj koji spade u neurotske, anksiozne poremećaje, a manifestuje se kroz pojavu prisilnih misli, ideja, slika i/ili radnji-kompulsija. OKP karakteriše preplavljujuća anksioznost i intenzivni, iracionalni strahovi. Sinonimno značenje reči opsesija se često čuje u svakodnevnom životu, kada se kolokvijalno koristi da bi se opisala strast, entuzijazam ili preokupacija nečim ili nekim (hobijem, partnerom, slavnom ličnošću... ), a kada je reč o opsesijama kao determinanti OKP poremećaja govorimo o rekurentnim i perzistentnim mislima, impulsima ili slikama koje su tokom trajanja poremećaja doživljene kao intruzivne i neodogovarajuće i koje prouzrokuju izraženu anksioznost ili uznemirenost. Osobe prepoznaju patološki kvalitet ovih neželjenih misli (npr. strah da će povrediti sopstvenu decu) i nemaju nameru da ih realizuju, ali ih doživljavaju kao veoma uznemirujuće i teško im je da ih podele sa drugima. Misli, impulsi ili slike nisu samo preterana briga o realnim životnim problemima. Opsesije podrazumevaju otpor, osoba pokušava da ignoriše ili potisne takve misli, impulse ili slike ili da ih neutralizuje sa nekim drugim mislima ili akcijama. Osoba prepoznaje da su opsesivne misli, impulsi ili slike proizvod njenog uma da nisu nametnute spolja kao kod umetnutih misli. Nemoguće ih je kontrolisati i uvek su ego-distone, odnosno nekarakteristične, u apsolutnoj suprotnosti sa idejom koju osoba ima o sebi, sa njenom ličnošću i ponašanjem, njihov sadržaj je gotovo uvek suprotstavljen osnovnim ljudskim vrednostima osobe i njenim moralnim standardima. Opsesije mogu imati mnoštvo različitih tema, najčešće su one koje se tiču zaraze, preterane sumnje u vezi sa delima i odlukama, potreba za simetričnošću...

---

### Kockanje: šta treba da znate kod psihologije kockara

> Govorimo o tome šta je kockanje, koje su to sve faze u kockanju, kako se osoba navuče, kao i o tome šta porodice kockara treba da znaju.

- Published: 2016-03-04
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/psihologija-kockanja-sta-trebate-da-znate/
- Categories: Bolesti zavisnosti
- Tags: Autorski clanak, Bolesti zavisnosti, kockar, patološko pockanje, psihologija kockanja

Živimo u doba kada sve više ljudi, naročito mladih poseže za nečim kao što je kockanje. Razlozi za to su mnogobrojni a neki od njih su: potreba za zabavom, način da se pobedi dosada, osećaj zadovoljstva dok se kocka, bežanje od problema i nada da se može doći do većeg novca. Ono što je najzastupljenije među kockarima u Srbiji je: sportsko klađenje, poker i slot aparati, rulet – elektronski i „ živi “, teksaški poker, black jack i dr. Zavisnost od kocke se razvija postepeno, osoba obično i ne primećuje da je problem nastao. Ne možemo odmah reći da li će neko postati patološki kockar. Obično sve počinje iz zabave ili dosade. Na samom početku su to sportska klađenja gde se ulaže mala svota novca. Međutim kada se javi „ početnička “ sreća gde osoba počinje da dobija veći novac nego što je uložila javlja se potreba da se ulaže što više novca kako bi se podigla zarada. Nakon tri uzastopna dobitka mogu da uslede gubici što zavisnik obično povezuje sa time da je imao loš dan, da nije imao sreće itd. Nakon toga to više nije zabava, troši se zarada ili se pozajmljuje novac od prijatelja i poznanika kako bi se povratio sav novac koji je izgubljen. Tada opet nastupa period dobitaka i gubitaka. Kockar je onda u potrazi za drugim igrama gde može naći zabavu i zaraditi još novca. Nakon sportskog klađenja kockari posežu za slot aparatima i ruletom. Kada kockar krene da gubi novac na slot aparatima...

---

### Afektivno vezivanje i problemi vezivanja

> Afektivno vezivanje je skup različitih ponašanja kojima dete nastoji da uspostavi i održi blizinu s osobom koja brine o njemu.

- Published: 2016-02-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/afektivno-vezivanje-i-problemi-vezivanja/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: afektivno vezivanje, Autorski clanak, poremećaji vezivanja

Rođenje deteta predstavlja dolazak novog bića na svet. Mada su bebe bespomoćnije od, recimo, mladunaca majmuna, i u potpunosti zavisne od drugih u zadovoljenju sopstvenih potreba, nisu bez ikakvih sposobnosti. Naime, njihovo čulo za ravnotežu u potpunosti je zrelo pri rođenju, a vrlo brzo razvijaju čula ukusa i mirisa, pokazujući, na primer, preferenciju ka mirisu mleka nakon samo pet dana. Takođe, preferiraju ljudske glasove, posebno pokazuju osetljivost na foneme koje sačinjavaju ljudske jezike, a već sa dva meseca mogu da raspoznaju boje kao i odrasli. Još važnije, još pre dolaska na svet u stanju su da reaguju na svetlo i zvuke iz spoljašnje sredine, kao i da uče, te tako recimo bebe reaguju na ponovno čitanje priče koju su više puta čuli pre rođenja. U prvih 8 do 12 nedelja nakon rođenja beba je u stanju da isključivo preko opažaja različitih zvukova delimično razlikuje osobe, pri čemu, na primer, svako može da joj izmami osmeh ili plač. Nakon toga, svoje signale, kao što su pokreti rukama, ispuštanje različitih glasova, plač ili osmeh, počinje da usmerava ka jednoj osobi, majci ili nekoj drugoj osobi koja se stara o njoj i provodi najveći deo vremena u toku dana. Kako vreme odmiče, negde oko osmog meseca već, postaje sposobna da aktivno traži kontakt sa majkom, odnosno osobom koja najviše brine o njoj. Upravo ovo traženje kontakta sa osobom koja najviše brine o njoj, naročito u različitim uslovima i situacijama koje dete doživljava kao ugražavajuće, kao što je recimo prisustvo nepoznate osobe ili registrovanje...

---

### Gubitak posla i nezaposlenost: Kako prevazići stres

> Govorimo o stresu koju ljudi doživljavaju kada se desi gubitak posla i nezaposlenost, kao i o načinu na koji mogu da prevaziđu taj stres.

- Published: 2016-02-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/kako-prevazici-stres-usled-gubitka-posla-i-nezaposlenosti/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, neizvesnost, posao, saveti, stres

Gubitak posla i nezaposlenost je nešto sa čime se danas suočava sve veći broj ljudi. Kao i sve druge životne promene na koje je potrebno da se prilagodimo, i gubitak posla i nezaposlenost predstavljaju stresne događaje. Oni stoje visoko na skali stresnih događaja jer sa sobom, pored gubitka prihoda, povlače i niz drugih posledica. Posao koji radimo je mnogo više nego samo način da zaradimo za život. Posao nas definiše i u sopstvenim i u tuđim očima. Kada radimo, posao čini da imamo strukturiran dan, čini da imamo osećaj svrhe i značaja. Nakon svakog negativnog događaja normalno je da imamo različite negativne emocije. Pa tako i nakon gubitka posla ili u toku nezaposlenosti, normalno je da osećamo tugu, ljutnju, da se osećamo razočarano, ali je ok i da se osećamo besno i depresivno. Ono što je važno, jeste vreme koliko su te emocije prisutne. Jer ako se disfunkcionalna osećanja zadrže duže, osoba se ne adaptira na novonastalu situaciju i ništa ne preduzima kako bi ponovo našla posao (a želi da ga nađe), potrebno je potražiti pomoć terapeuta. Kako ćemo reagovati na gubitak posla i nezaposlenost zavisi od naše ličnosti, prethodnih iskustava, materijalne situacije, socijalne podrške... Sa stresom usled gubitka posla ili nezaposelnosti možemo se boriti na dva načina – konstruktivno i destruktivno. Destruktivni način podrazumeva povlačenje u sebe, jadikovanje ili često osećanje besa, želja za osvetom, okrivljavanje drugih, sistema i života. Takođe, u destruktivne načine spadaju i preterano spavanje, plakanje, pretarano uzimanje hrane i alkoholnih pića, korišćenje supstanci, pušenje i...

---

### Alprazolam (Ksalol, Xanax)

> Alprazolam - ksalol je namenjen za kratkotrajno lečenje umerenih ili teških anksioznih stanja i anksioznosti povezane sa depresijom.

- Published: 2016-02-24
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/alprazolam-ksalol-xanax/
- Categories: Lekovi
- Tags: anksiolitik, Autorski clanak, lek, sedativ

Šta je lek alprazolam i čemu je namenjen Alprazolam je namenjen za kratkotrajno lečenje umerenih ili teških anksioznih stanja i anksioznosti povezane sa depresijom. Takođe, indikovan je kod napada panike sa ili bez agorafobije. Nije indikovan za kratkotrajno lečenje blage anksioznosti odnosno napetosti usled svakodnevnog stresa. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek alprazolam Lek alprazolamne smete koristiti: Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na alprazolam, na neki drugi sastojak ovog leka ili na druge benzodiazepine i njihove derivate, Ukoliko bolujete od glaukoma zatvorenog ugla (lek možete koristiti i ako imate glaukom otvorenog ugla ukoliko dobijate odgovarajuću terapiju), Ukoliko imate ozbiljnih problema sa disanjem (teška respiratorna insuficijencija) ili sindrom apneje u snu (nepravilno disanje ili nedostatak vazduha tokom sna), Ukoliko imate teško oboljenje jetre, Ukoliko bolujete od miastenije gravis (bolest koja se karakteriše ozbiljnom slabošću mišića). Lek alprazolam ne treba primenjivati kod dece, za vreme prvog trimestra trudnoće ili u toku dojenja. Kada uzimate lek alprazolam, posebno vodite računa: Kada uzimate lek alprazolam, posebno vodite računa: Ako ste se ikada osećali toliko depresivno da ste razmišljali o samoubistvu, Ako bolujete od mentalnih bolesti koje zahtevaju bolničko lečenje, Ako ste mlađi od 18 godina, Ako imate problema sa plućima, bubrezima ili jetrom, Ako ste u prošlosti imali problema sa zloupotrebom alkohola i lekova. Vaš lekar će vam pružiti neophodnu pomoć kako biste prekinuli da uzimate ove lekove. Primena drugih lekova Molimo vas recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko uzimate ili ste nedavno uzimali druge lekove, uključujući one koji se izdaju bez...

---

### Flufenazin (Metoten, Moditen)

> Flufenazin pripada grupi lekova poznatoj kao fenotiazini (antipsihotici). Ovi lekovi su namenjeni lečenju poremećaja nervnog sistema.

- Published: 2016-02-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/flufenazin-metoten-moditen/
- Categories: Lekovi
- Tags: antipsihotik, Autorski clanak, prva generacija

Šta je lek flufenazin i čemu je namenjen? Pripada grupi lekova poznatoj kao fenotiazini (antipsihotici). Ovi lekovi su namenjeni lečenju poremećaja nervnog sistema. flufenazin se koristi u lečenju: simptoma psihoze Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Lek ne smete koristiti ukoliko: ste preosetljivi na lek ili ostale sastojke leka, kao i na druge lekove iz grupe fenotiazina kod Vas postoji sumnja na ili dokazano oštećenje supkortikalnih struktura mozga istovremeno uzimate visoke doze lekova iz grupe hipnotika imate stanje označeno kao depresija centralnog nervnog sistema ste u komatoznom stanju imate neko oboljenje krvi koje je označeno kao krvna diskrazija imate oštećenje jetre Kada uzimate lek flufenazin, posebno vodite računa: ako ste trudni, planirate da ostanete trudni ili dojite ako ste u prošlosti imali alergiju na neki preparat fenotiazina (koja se klinički ispoljila kao žutica, oboljenje kože ili na neki drugi način) ako Vam predstoji hirurška intervencija a uzimate visoke doze leka ako ste Vi ili neko u Vašoj porodici imali poremećaj u zgrušavanju krvi, jer lekovi iz ove grupe mogu da dovedu do stvaranja krvnih ugrušaka U slučaju netolerancije na neke od šećera, obratite se Vašem lekaru pre upotrebe ovog leka. Primena drugih lekova Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi lek, uključujući i one koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta. Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate neke od sledećih lekova: lekovi koji deluju depresivno na centralni nervni sistem (analgetici, hipnotici, opšti anestetici, alkohol, benzodiazepini, barbiturati, antiepileptici, antihistaminici, antihipertenzivni lekovi)...

---

### Klonazepam (Rivotril)

> Klonazepam pripada grupi lekova koji su poznati kao benzodiazepini. Klonazepam ima antikonvulzivna svojstva tako što sprečava pojavu epileptičnih napada.

- Published: 2016-02-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/klonazepam-rivotril/
- Categories: Lekovi
- Tags: anksiolitik, Autorski clanak, entiepileptik, lek, sedativ

Šta je lek klonazepam i čemu je namenjen Klonazepam pripada grupi lekova koji su poznati kao benzodiazepini. Klonazepam ima antikonvulzivna svojstva tako što sprečava pojavu epileptičnih napada. Klonazepam se koristi za lečenje epilepsije kod odojčadi, dece i odraslih. Dovodi do smanjenja broja napada koje imate. Napadi koje imate biće manje ozbiljni. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek klonazepam Lek Klonazepam ne smete koristiti ukoliko ste alergični na: klonazepam ili na bilo koji drugi sastojak leka (vidi poglavlje 6: Dodatne informacije). grupu lekova poznatu kao benzodiazepini (diazepam, flurazepam i temazepam) Ne uzimajte lek Klonazepam ako se gore navedeno odnosi na Vas. Ako niste sigurni, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Klonazepam. Lek Klonazepam ne smete koristiti: ako imate problema sa disanjem ili neko oboljenje pluća ako imate neki poremećaj jetre ako imate mijasteniju gravis (stanje u kojem su vam mišići slabi i lako se umarate)  ako imate teškoće sa disanjem tokom sna (kada Vaše disanje prestaje tokom sna). Ne uzimajte lek Klonazepam ako se gore navedeno odnosi na Vas. Ako niste sigurni, obratite se svom lekaru ili farmaceutu pre nego što uzmete lek Klonazepam. Kada uzimate lek Klonazepam, posebno vodite računa: Mali broj ljudi koji su koristili lekove iz grupe antiepileptika, kao što je klonazepam imali su misli o samopovređivanju ili suicidalne misli (misli o samoubistvu). Ako u bilo kom trenutku korišćenja leka imate ove misli, odmah se obratite svom lekaru. Potrebno je da obavestite svog lekara ukoliko: imate neku bolest pluća,...

---

### Concerta (metilfenidat hidrohlorid)

> Lek Concertase koristi za lečenje hiperkinetskog sindroma sa poremećajem pažnje (ADHD). Zloupotrebljava za bolju koncentraciju i učenje.

- Published: 2016-02-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/concerta/
- Categories: Lekovi
- Tags: adhd, Autorski clanak, lek, Poremećaj hiperaktivnosti i nedostatka pažnje (ADHD), psihostimulans

Šta je lek concerta i čemu je namenjen? Lek CONCERTA se koristi za lečenje hiperkinetskog sindroma sa poremećajem pažnje (ADHD). Koristi se za lečenje dece i mladih osoba između 6 i 18 godina. Koristi se samo kada se terapije u kojima nisu davani lekovi pokažu nedovoljno uspešnim. Na primer nakon savetovanja ili bihejvioralne terapije. CONCERTA se ne daje deci mlađoj od 6 godina i odraslim osobama. Nije poznato da li je ovaj lek bezbedan kod ovih osoba. Kako deluje Lek CONCERTA može poboljšati aktivnost centralnog dela mozga, čija je aktivnost kod osoba sa ADHDom smanjena. Lek može poboljšati pažnju (raspon pažnje), koncentaciju i smanjiti impulsivno ponašanje. Ovaj lek se daje kao deo programa za lečenje ADHD koji uključuje i: Psihološku terapiju Edukaciju Socijalnu terapiju Terapiju lekom CONCERTA može da započne i nadgleda isključivo lekar specijalista za poremećaje ponašanja u detinjstvu i/ili adolescenciji. Iako ne postoji lek za ADHD, lečenje može biti uspešno sprovođenjem ovog programa. CONCERTA se ne primenjuje kod sve dece sa hiperkinetskim sindromom sa poremećajem pažnje (ADHD) i odluka da se lek upotrebi mora se zasnivati na veoma podrobnoj proceni težine i dužine trajanja simptoma koje dete ima, i to u odnosu na uzrast deteta. O ADHD-u Deca koja imaju ADHD: Teško mogu da sede mirno Teško se koncentrišu Nije njihova greška što ne mogu da promene navedeno ponašanje. Mnoga deca i mlade osobe se jako trude da poprave svoje ponašanje. Ipak sa ADHD-om, mogu da imaju teškoće u svakodnevnom životu. Mogu imati teškoće pri učenju i izradi...

---

### Lorazepam

> Lorazepam tablete se koriste se za kratkotrajno lečenje stanja psihičke napetosti, uznemirenosti, nervoze ili nesanice, tj. U stanjima koja negativno utiču na ukupni kvalitet života.

- Published: 2016-02-24
- Modified: 2023-04-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/lorazepam/
- Categories: Lekovi
- Tags: anksiolitik, hipnotici, lek, sedativ

Šta je lek lorazepam i čemu je namenjen? Lorazepam pripada grupi lekova poznatih pod zajedničkim imenom benzodiazepini. Lorazepam tablete se koriste se za kratkotrajno lečenje stanja psihičke napetosti, uznemirenosti, nervoze ili nesanice, tj. U stanjima koja negativno utiču na ukupni kvalitet života. Ovaj lek primenjuje se i u cilju smirivanja i opuštanja pacijenata koji se pripremaju za operacije ili veće hirurške zahvate stomatologa. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek lorazepam Lek lorazepam ne smete koristiti: Ako ste alergični (preosetljivi) na benzodiazepine ili na druge sastojke u preparatu (videti odeljak 6). Ako imate ozbiljno oboljenje pluća ili probleme sa disanjem Ako imate mijasteniju gravis (bolest koju karakteriše slabost ili umor u mišićima) - ako imate ozbiljno oštećenje jetre Ako imate probleme sa disanjem u toku sna (tzv. “sleep apnoea”- kratkotrajni prestanak disanja u toku sna) Ako dojite, s obzirom da se lek može naći u mleku Kada uzimate lek lorazepam, recite vašem lekaru ako: Ste trudni ili pokušavate da ostanete u drugom stanju Zloupotrebljavate ili ste u prošlosti zloupotrebljavali neke lekove ili alkohol Imate poremećaj ličnosti. U tom slučaju imate većih izgleda da razvijete zavisnost od leka Lorazepam. Imate neko oboljenje jetre ili bubrega Ste nekada imali depresiju, s obzirom da se može ponovo javiti prilikom terapije lekom Lorazepam Imate depresiju, s obzirom da lek lorazepam može intenzivirati razmišljanja o samoubistvu koja možda imate Imate poteškoća sa disanjem Imate glaukom (povišen očni pritisak) Prilikom upotrebe leka lorazepam tokom više nedelja može doći do smanjenja njegove efikasnosti. U slučaju...

---

### Zolpidem (Belbien, Sanval, Lunata, Zolsana)

> Zolpidem pripada grupi lekova poznatoj kao hipnotici. Hipnotici se koriste za lečenje nesanice. Pije se privremeno do mesec dana.

- Published: 2016-02-24
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/zolpidem-belbien-sanval/
- Categories: Lekovi
- Tags: Autorski clanak, hipnotik, lek, lek za spavanje

Šta je lek zolpidem i čemu je namenjen? Pripada grupi lekova poznatoj kao hipnotici. Hipnotici se koriste za lečenje nesanice. Lek Zolpidem se koristi za kratkotrajno lečenje nesanice, u slučajevima kada ona onesposobljava ili iscrpljuje pacijenta. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek zolpidem Lek Zolpidem ne smete koristiti ukoliko: ste alergični (preosetljivi) na zolpidem ili na druge sastojke u preparatu (videti „Šta sadrži lek Zolpidem“). Znaci alergijske reakcije su: ospa po koži, otežano gutanje ili disanje, oticanje usana, lica, grla ili jezika, imate tešku respiratornu insuficijenciju (stanje koje nastaje usled teških bolesti pluća i karakteriše se smanjenom koncentracijom kiseonika sa ili bez povećane koncentracije ugljen-dioksida u arterijskoj krvi), imate tešku insuficijenciju jetre (teško oštećenje funkcije jetre), imate sindrom apneje u snu (ponavljani prestanak disanja za vreme spavanja koji traje oko 10 sekundi), bolujete od mijastenije gravis (autoimuna bolest koju karakteriše slabost u određenim mišićnim grupama ili, ređe, slabost skeletne muskulature), Vam je lekar rekao da bolujete od psihoze (mentalne bolesti). Lek Zolpidem ne smeju koristiti deca i adolescenti mlađi od 18 godina. Nemojte uzimati ovaj lek ukoliko se bilo šta gore navedeno odnosi na vas. Ukoliko niste sigurni posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre primene leka Zolpidem. Kada uzimate lek Zolpidem, posebno vodite računa ukoliko: imate ili ste ranije imali neku od bolesti zavisnosti, kao što je alkoholizam ili zavisnost od lekova,  imate bolest pluća, imate bolest jetre, mislite ili znate da bolujete od depresije (stanje koje se karakteriše povlačenjem u sebe, potištenošću, nesanicom,...

---

### Bromazepam (Bromazepam, Lexaurin, Lexilium)

> Pripada grupi lekova pod nazivom benzodiazepini. Lek Bromazepam se koristi za lečenje teškog oblika anksioznosti (jak neopravdan strah ili velika briga koja može uticati na osećanja, raspoloženje, ponašanje i rasudjivanje)

- Published: 2016-02-23
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/bromazepam/
- Categories: Lekovi
- Tags: anksiolitik, Autorski clanak, lek, sedativ

ŠTA JE LEK BROMAZEPAM I ČEMU JE NAMENJEN? Pripada grupi lekova pod nazivom benzodiazepini. Lek Bromazepam se koristi za lečenje teškog oblika anksioznosti (jak neopravdan strah ili velika briga koja može uticati na osećanja, raspoloženje, ponašanje i rasudjivanje). Lek Bromazepam se propisuje na što kraći vremenski period. On najčešće iznosi od 8 do 12 nedelja. ŠTA TREBA DA ZNATE PRE NEGO ŠTO UZMETE LEK BROMAZEPAM Lek BROMAZEPAM ne smete koristiti: Ako ste alergični na bromazepam ili na neku od pomoćnih supstanci u tabletama. Ako ste alergični na druge benzodiazepine (diazepam, klonazepam, flurazepam i temazepam). Ako imate ozbiljno oboljenje pluća sa teškoćama u disanju. Ako imate ozbiljne probleme sa jetrom. Ako imate bolest pod nazivom miastenia gravis (bolest koju karakteriše preterana slabost i brzo zamaranje mišića). Ako imate sleep apnoea sindrom (kratkotrajni prestanak disanja u toku spavanja). Nemojte uzimati lek Bromazepam ukoliko ste alergični na neki od gore navedenih lekova ili imate neku od navedenih oboljenja. Ukoliko niste sigurni, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu. Deca Deca mladja od 12 godina ne smeju koristiti ovaj lek. Kada uzimate lek BROMAZEPAM, posebno vodite računa: Pre uzimanja Bromazepam tableta treba da kažete svom lekaru ili farmaceutu: ukoliko imate poremećaj rada jetre, bubrega ili pluća; ukoliko ste ranije lečeni od depresije; ukoliko koristite, ili da ste u nedavnoj prošlosti prekomerno koristili lekove i alkohol; - ukoliko ste imali problema sa zloupotrebom alkohola ili lekova u prošlosti. Primena drugih lekova Kažite svom lekaru ili farmaceutu ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali bilo koji drugi...

---

### Karbamazepin (Karbamazepin, Galepsin, Tegretol)

> Pripada grupi lekova poznatoj kao antiepileptici (lekovi za lečenje padavice). U psihijatriji se koristi kao stabilizator raspoloženja.

- Published: 2016-02-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/karbamazepin/
- Categories: Lekovi
- Tags: antiepileptik, Autorski clanak, lek, lekovi, psihostabilizator

Kada se koristi? Pripada grupi lekova poznatoj kao antiepileptici (lekovi za lečenje padavice). Zbog svog načina delovanja može se koristiti i za ublažavanje bolova kod pojedinih bolesti, ali i kod nekih psihijatrijskih bolesti. Lek Karbamazepin se koristi za lečenje: pojedinih vrsta epilepsija (padavica) teških poremećaja raspoloženja kada drugi lekovi ne daju rezultat (manije, i profilaksa kod maničnodepresivne bolesti) simptoma apstinencije (potpunog suzdržavanja) od alkohola bolnih stanja (neuralgija) lica (idiopatska neuralgija trigeminusa, neuralgija trigeminusa kod multiple skleroze, idiopatska glosofaringealna neuralgija) bolne neuropatije kod dijabetičara. Doziranje? Način primene: Oralna primena. Lek uvek uzimajte u skladu sa preporukom lekara. Tako ćete postići najbolje rezultate u lečenju, a mogućnost za pojavu neželjenih dejstava svesti na najmanju mogući meru. Nemojte uzimati dozu veću od one koja Vam je propisana, ne uzimajte lek češće od predviđenog, niti duži vremenski period od onog koji Vam je rekao lekar. Nemojte samoinicijativno i naglo prekidati lečenje lekom Karbamazepin. Lekar će Vam reći kada da prestanete da pijete lek. Epilepsija (padavica) Odrasli Početna doza je 100-200 mg jednom ili dva puta dnevno. Dnevna doza se postepeno povećava do postizanja optimalnog terapijskog odgovora, a to je obično do 400 mg dva do tri puta dnevno. Nekim pacijentima je potrebna primena 1600 mg ili čak 2000 mg dnevno, datih u podeljenim dozama. Deca Terapija kod dece starije od 5 godina se može započeti dozom od 100 mg dnevno, a povećava se za 100 mg svake sedmice. Za decu do 5 godina ne preporučuju se tablete leka Karbamazepin. Doza održavanja:10-20 mg/kg telesne mase...

---

### Eftil (Eftil R, Valproix)

> Lek Eftil sadrži aktivne supstance natrijum-valproat i valproinsku kiselinu, koje pripadaju grupi lekova pod nazivom antiepileptici. Antiepileptik je lek za lečenje epilepsije (padavice).

- Published: 2016-02-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/eftil/
- Categories: Lekovi
- Tags: antiepileptik, Autorski clanak, lek, lekovi, psihostabilizator

Kada se koristi? Lek Eftil sadrži aktivne supstance natrijum-valproat i valproinsku kiselinu, koje pripadaju grupi lekova pod nazivom antiepileptici. Antiepileptik je lek za lečenje epilepsije (padavice). Lek Eftil je namenjen za: lečenje epilepsije (konvulzivnih napada) kod odraslih i dece, lečenje manije, u okviru bolesti pod nazivom „bipolarni poremećaj“, kada se osećate jako uznemireno, uzbuđeno ili ste preterano hiperaktivni, zaneseni. Upotrebljava se kada se u terapiji ne može koristiti litijum. Lek je u obliku tableta sa produženim oslobađanjem, što znači da se aktivna supstanca natrijum-valproat postepeno oslobađa iz tablete tokom određenog vremenskog perioda. Doziranje? Lek Eftil uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom. Uzimanje leka Eftil tablete sa produženim oslobađanjem, treba da progutate cele (bez drobljenja ili žvakanja) sa vodom, poželjno je tokom obroka ili nakon obroka. Na taj način se sprečava pojava mučnine koja se može javiti pri primeni leka. Eftil je u obliku tableta sa produženim oslobađanjem sa kojom se postiže manja maksimalna koncentracija leka u plazmi i obezbeđuju stabilnije koncentracije tokom dana. Dnevna doza može da se daje kao pojedinačna doza, jednom ili dva puta dnevno. Koju dozu leka uzeti Preporučena dnevna doza varira u skladu sa uzrastom i telesnom masom pacijenta. Uobičajeno doziranje u terapiji maničnih epizoda je sledeće: Odrasle osobe Dnevnu dozu određuje i kontroliše individualno, ordinirajući lekar -Inicijalna preporučena dnevna doza je 750 mg. Formulacija sa produženim oslobađanjem se može davati jednom ili dva puta na dan. Prosečna dnevna doza uobičajeno...

---

### Klozapin (Closapin, Leponex)

> Klozapin pripada grupi lekova koji se nazivaju antipsihotici (lekovi koji se koriste za terapiju mentalnih poremećaja kao što je psihoza).

- Published: 2016-02-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/klozapin/
- Categories: Lekovi
- Tags: antipsihotik, Autorski clanak, lek, lekovi

Kada se koristi? Klozapin pripada grupi lekova koji se nazivaju antipsihotici (lekovi koji se koriste za terapiju mentalnih poremećaja kao što je psihoza). Klozapin se koristi za terapiju osoba sa shizofrenijom kod kojih drugi lekovi nisu imali efekta. Shizofrenija je mentalna bolest koja deluje na mišljenje, osećanja i ponašanje. Ovaj lek bi trebalo da koristite samo u slučaju da prethodna primena najmanje dva leka za lečenje shizofrenije nije pokazala efekte ili je uzrokovala teška neželjena dejstva koje nije bilo moguće lečiti. . Klozapin se takođe upotrebljava za terapiju teških poremećaja mišljenja, emocija i ponašanja osoba sa Parkinsonovom bolešću kod kojih je druga terapija bila neuspešna. Klozapin je indikovan za smanjenje rizika od ponovljenog suicidalnog ponašanja kod pacijenata sa shizofrenijom ili shizoafektivnim poremećajem za koje je procenjeno da su pod hroničnim rizikom od ponovnog suicidalnog ponašanja, na osnovu podataka iz istorije bolesti i skorašnjeg kliničkog stanja. Suicidalno ponašanje se odnosi na radnje pacijenta kojima sebe dovodi u rizik od smrti. Ovaj lek može izazvati agranulocitozu (smanjenje broja krvnih ćelija). Ako se kod Vas jave bilo kakvi znaci infekcije kao što su: groznica, teži nazebi, bolovi u guši i ranice u ustima, odmah se obratite svom lekaru ili farmaceutu. U toku lečenja Klozapinom obavezno je da redovno vršite kontrolu krvne slike prema preporukama Vašeg lekara. Doziranje i upotreba? Lek Klozapin uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom. Za oralnu upotrebu. Lek je namenjen za odrasle. Važno je da...

---

### Olanzapin (Onzapin, Treana, Sizap, Zalasta, Zyprexa)

> Olanzapin pripada grupi lekova koji se zovu antipsihotici. Koristi se u lečenju shizofrenije, bipolarnog poremećaja i poremećaja ličnosti.

- Published: 2016-02-20
- Modified: 2024-04-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/olanzapin/
- Categories: Lekovi
- Tags: antipsihotici, antipsihotik, atipični antipsihotik, Autorski clanak, druga generacija, lek, lekovi, Manija, shizofrenija

Kada se koristi? Olanzapin (Olanzapin, Onzapin, Treana, Sizap, Zalasta, Zyprexa) pripada grupi lekova koji se zovu antipsihotici. Koristi se za lečenje bolesti sa simptomima kao što su slušne, vidne i dodirne halucinacije, pogrešna uverenja, neuobičajena sumnjičavost i povlačenje u sebe. Osobe sa ovom bolešću mogu takođe osećati depresiju, anksioznost ili napetost. Olanzapin se koristi za lečenje stanja koje se ispoljava simptomima kao što su euforično raspoloženje, višak energije, smanjena potreba za snom, brz govor sa mnoštvom ideja, a ponekad i velika uznemirenost. Olanzapin je takođe i stabilizator raspoloženja koji sprečava pojavu ekstremnih promena raspoloženja povezanih sa ovim stanjem. Doziranje? Lek Olanzapin uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutim. Lekar će Vam reći koliko tableta leka Olanzapin treba da uzmete, kao i koliko dugo treba da nastavite sa uzimanjem. Dnevna doza Olanzapin-a je u rasponu između 5 mg i 20 mg. Obavestite lekara u slučaju da se kod Vas ponovo jave simptomi, ali ne prekidajte uzimanje leka sve dok Vam to lekar ne kaže. Olanzapin treba da uzimate jednom dnevno prateći uputstva lekara. Pokušajte da uzimate lek svakodnevno uvek u isto vreme. Lek možete uzimati nezavisno od obroka. Tabletu treba progutati cele, sa vodom. Ako ste uzeli više leka Olanzapin nego što je trebalo Kod pacijenata koji su uzeli više leka nego što je potrebno, javili su se sledeći simptomi: ubrzan srčani rad, agitacija/agresija, poremećen govor, neuobičajeni pokreti (naročito lica i jezika) i snižen nivo svesti. Ostali...

---

### Rispolept (Rispolept, Rissar, Torendo)

> Rispolept pripada grupi antipsihotika. Koristi se u lečenju shizofrenije, bipolarnog poremećaja i poremećaja ličnosti.

- Published: 2016-02-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/rispolept/
- Categories: Lekovi
- Tags: antipsihotik, Autorski clanak, lek, lekovi

Kada se koristi? Rispolept pripada grupi lekova koji se nazivaju antipsihotici. Koristi se za lečenje: Šizofrenije, kada možete videti, čuti ili osećati stvari koje ne postoje, verovati u stvari koje nisu istinite ili biti neuobičajeno sumnjičavi ili konfuzni. Manije, kada se možete osećati veoma uzbuđeno, oduševljeno, energično, imate pojačan osećaj zadovoljstva ili ste preterano aktivni. Manija se javlja u oboljenju koje se zove "bipolarni poremećaj". Dugotrajne agresivnosti kod osoba sa Alchajmerovom demencijom koji povređuju sebe ili druge, u vidu kratkotrajnog lečenja (do 6 nedelja). Prethodno je potrebno lečenje alternativnom terapijom bez upotrebe lekova. Dugotrajne agresivnosti kod dece sa intelektualnim sposobnostima ispod prosečnih (starosti najmanje 5 godina) i kod adolescenata sa poremećajem ponašanja u vidu kratkotrajnog lečenja (do 6 nedelja). Rispolept može da pomogne u ublažavanju simptoma Vaše bolesti i može da zaustavi ponovno javljanje simptoma. Doziranje? Za lečenje shizofrenije Odrasli Uobičajena početna doza je 2 mg dnevno, može se povećati na 4 mg dnevno drugog dana. Dozu leka može promeniti Vaš lekar u zavisnosti od toga kako reagujete na terapiju. Većina osoba se oseća boljepri primeni doze od 4 mg do 6 mg na dan. Ukupna dnevna doza se može podeliti na jednu ili dve doze na dan. Vaš lekar će Vas obavestiti šta je najbolje za Vas. Starije osobe Uobičajena početna doza je 0,5 mg dva puta na dan. Dozu leka može postepeno povećavati Vaš lekar na 1 mg do 2 mg dva puta na dan. Vaš lekar će Vas obavestiti šta je najbolje za Vas. Deca i adolescenti...

---

### Haloperidol (Haldol)

> Lek Haloperidol sadrži aktivni sastojak haloperidol, koji pripada grupi lekova poznatoj kao neuroleptici.

- Published: 2016-02-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/haloperidol/
- Categories: Lekovi
- Tags: antipsihotik, Autorski clanak, lek, lekovi, prva generacija

Kada se koristi? Lek Haloperidol sadrži aktivni sastojak haloperidol, koji pripada grupi lekova poznatoj kao neuroleptici. Neuroleptici su lekovi koji poboljšavaju simptome u određenim bolestima i stanjima, u kojima postoji poremećaj misli, emocija i/ili ponašanja. Kod odraslih se haloperidol koristi za lečenje: šizofrenije (lečenje i prevencija ponovnog javljanja), drugih psihičkih poremećaja (naročito paranoje), manije i hipomanije, psihičkih ili problema s ponašanjem kao što su: agresivnost, pojačana aktivnost i samopovredjivanje kod mentalno retardiranih pacijenata i pacijenata sa organskim oštećenjima mozga, dodatno kratkotrajno lečenje umerene do teške psihičke uznemirenosti, uzbudjenja, nasilnog ili opasnog impulsivnog ponašanja, upornog štucanja, nemira i uznemirenosti kod starijih pacijenata, - Gilles de la Tourette-ovog sindroma i tikova. Kod dece se haloperidol koristi za lečenje: teških poremećaja ponašanja (posebno udruženih sa pojačanom aktivnošću i agresijom), - Gilles de la Tourette-ovog sindroma, - šizofrenije. Doziranje? Lek HALOPERIDOL uzimajte uvek tačno onako kako vam je to objasnio Vaš lekar. Ako niste sasvim sigurni, proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom. Odrasli Šizofrenija, psihoze, manija i hipomanija, mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja, psihička uznemirenost, pojačana aktivnost, nasilno ponašanje, organsko oštećenje mozga Početna doza: kod umerenih oblika: 1,5 do 3 mg 2-3 puta dnevno; kod teških oblika/pacijenti otporni na terapiju: 3,0 do 5mg 2-3 puta dnevno. Ova početna doza se primenjuje i kod adolescenata i bolesnika sa šizofrenijom otpornom na terapiju, kojima može biti potrebna doza do 30 mg/dan. Doza održavanja: Kada se postigne zadovoljavajuća kontrola simptoma, doza se postepeno smanjuje do najmanje efektivne doze, najčešće do 5-10 mg/dan. Potrebno je izbeći naglo smanjivanje...

---

### Panični napad

> Panični napad je iznenadni osećaj veoma jakog straha ili izrazite neprijatnosti koji se najčešće opisuje kao osećaj da će se nešto strašno dogoditi.

- Published: 2016-02-13
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/panicni-napad/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: Autorski clanak, panični napad

Panični napad je iznenadni osećaj veoma jakog straha ili izrazite neprijatnosti i nelagode koji se najčešće opisuje kao osećaj da će se nešto strašno dogoditi – imamo osećaj da ćemo umreti, izgubi kontrolu nad sobom, srušiti se ili poludeti. Tokom napada doživljava se: nedostatak vazduha ili otežano disanje,ubrzan rad srca i/ili preskakanje srca”, vrtoglavica, nesvestica, trnjenje, žmarci, gubitak osetljivosti na dodir u prstima, rukama ili nogama, gušenje, preznojavanje, podrhtavanje, vrućina, hladnoća, mučnina, napetost, zamućen vid, doživljaj da stvari oko nas nisu stvarne ili da smo se izmenili, osećaj da ne možemo da mislimo/govorimo normalno, strah da ćemo umreti/pasti/izgubiti kontrolu nad sobom/poludeti/ponašati se nenormalno... Ljudi najčešće imaju samo neke od navedenih simptoma, i to ne moraju nužno biti svaki put isti. Kada se napad dogodi osoba najčešće pokušava da pobegne iz situacije, s mesta na kom se dogodio napad u nadi da će tako napad da prestane. Često se beži kući i ljudi se osećaju bolje čim tamo stignu. To kasnije stvara utisak da je kuća jedino sigurno mesto. Ili osoba traži od svojih ukućana i prijatelja da je čuvaju (ako se dogodi da „zaista” padno, poludi ili doživi srčani napad), da budu stalno s njima ili da ih prate kad nekud idu. Na ovaj način nastaje agorafobija. Agorafobija u sklopu paničnog poremećaja: Strah i/ili izbegavanje aktivnosti ili situacija za koje osoba veruje: da bi mogle PROVOCIRATI NOVI NAPAD PANIKE da bi joj bilo teško (ili nemoguće) da odmah izađe iz te situacije ukoliko oseti da počinje napad panike (npr. javni...

---

### Tipovi ličnosti i sklonost ka psihosomatskim bolestima

> Tipovi ličnosti koji su povezani sa fizičkim zdravljem i bolestima su tip A, tip B i tip D. Govorimo više o njihovim karakteristikama.

- Published: 2016-02-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/tipovi-licnosti-i-sklonost-ka-psihosomatskim-bolestima/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, ličnost, psihosomatske bolesti, somatizacija, tipovi

Tipovi ličnosti koji su povezani sa fizičkim zdravljem i bolestima su tip A, tip B i tip D. Tip A Osobe koje spadaju u toj tip ličnosti su osobe koje su kompetitivne, posvećene postizanju ciljeva i napredovanju. Ovaj tip ličnosti mnogo radi, efikasan je, stalno uključuje nove aktivnosti, užurban je, ali se brzo iznervira i stalno je napet. Vezuje se i za specifične poslove poput menadžera, direktora koji stalo žure, rade prekovremeno i imaju velike odgovornosti. Ovaj tip je u većem riziku od srčanih oboljenja i infarkta. Tip B Ovaj tip se još zove i relaksirani tip i predstavlja suprotnost tipu A. Ovaj tip ličnosti nikada ne žuri i teži da sve ide polako. Tip B je više fokusiran da živi u trenutku nego da se takmiči kao tip A. Tip B ima manje šanse da oboli od srčanih bolesti. Tip D Ovaj tip se na engleskom naziva distressed. To je tip ličnosti koji stalno brine i ispoljava veliku količinu negativnih emocija. I ovaj tip ličnosti je takođe povazan sa srčanim oboljenjima. Jasno je da se zdravlje ne može svesti samo na tri jednostavna ponašajna obrasca, jer je zdravlje interakcija stresa, fizioloških, psiholoških i kulturoloških faktora. Iako neka istraživanja pokazuju da ličnosti tipa A oboljevaju dva puta više od kardiovaskularnih bolesti od tipa B, druga istraživanja sugerišu da su samo neke karakteristike tip A povezane sa rizikom od infarkta srca, a to su hostilnost, agresivnost i nedostatak pozitivnih emocija. Što dovodi do zaključka, da je agresivni tip A, koji radi...

---

### Bipolarni poremećaj: Kratka istorija

> Kratka istorija bipolarnog poremećaja počinje Emilom Karpelinom, koji je skovao termin manična depresija - kasnije nazvan bipolarni poremećaj.

- Published: 2016-02-06
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/kratka-istorija-bipolarnog-poremecaja/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj, Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, Bipolarni poremećaj, DSM, istorija

Priča počinje Emilom Karpelinom, koji je skovao termin manična depresija. On je davne 1921. godine napisao: “Manično-depresivno ludilo. . , s jedne strane, uključuje čitav spektar takozvanog periodičnog i cirkularnog ludila, dok sa druge uključuje jednostavnu maniju, većinu stanja pripisanih melanholiji, a takodje i značajan broj slučajeva amencije. ” Drugim rečima, manična-depresija takodje uključuje unipolarnu depresiju. Emil Kraepelin Krepelin se smatra ocem dijagnostičke psihijatrije, ali dok Američko psihijatrijsko udruženje nije rešilo da sastavi "dijagnostičku bibliju", u Sjedinjenim Američkim Državama je već uveliko dominirao Frojd. Dijagnostički i statistički vodič mentalnih bolesti DSM-I iz 1952. godine i poboljšana verzija vodiča DSM-II iz 1968. godine su sačuvali suštinu Krepelinovovog opisa manične depresije, ali su ga prekrili tankim slojem Frojdovog blata. Njihova pretpostavka je bila da su mentalne bolesti rezultat neuspeha da se pojedinac uklopi u svoje okruženje. Ovi poremećaji u vezi su sa ličnošću, socijalnim okolnostima i stresom izazvanim suočavanjem sa životom, u istoj meri koliko i bilo kojim biološkim uzrokom. Ovi vodiči se nisu pokazali od bilo kakve praktične koristi lekarima, koji su ionako više bili zainteresovani za lečenje neuroza. Ipak, vredi pročitati ove dokumente, ako ni zbog čega drugog, onda kao bi omogućili uvid u kompleksnost onog čime se ovde bavimo. 1974 godine Američko psihijatrijsko udruženje je postavilo Roberta Spicera, sa Kolumbijskog univerziteta, za vođu tima koji će kreirati treće izdanje vodiča DSM-III. Do tog trenutka, psihijatrija je imala veliki problem sa imidžom u javnosti i Frojdovci su počeli polako da se povlače. Za pomoć i smernice, Spicer se obratio jedinom...

---

### Seksualni odnosi: Rizično ponašanje mladih u Srbiji

> Govorimo o činjenici da seksualni odnosi u danjašnje vreme počinju sve ranije i koje su to posledice koje ove promene nose.

- Published: 2016-02-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/rizicno-ponasanje-mladih-u-srbiji-rano-stupanje-u-seksualne-odnose/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: adolescenti, Autorski clanak, mladi, Rizično ponašanje, seks

Kako savremeni adolescenti sve ranije počinju seksualni život i sve ranije stupaju u seksualni odnos, seksualni odnosi najčešće ne mogu da odigraju svoju ulogu kao deo odrastanja, kroz odvajanje od drugih i individuaciju da bi se kroz spajanje sa drugima bio dovoljno svoj. Zato se on često svede na fizički akt bez afekta i pozitivnih posledica po psihički aparat i sazrevanje. Razlozi za rano stupanje adolescenata u seksualne odnose su mnogobrojni. Kao neki od razloga mogli bi se navesti potreba za bliskošću, eksperimentisanjem, dokazivanjem superiornosti u grupi vršnjaka, i dr. Prema istraživanju zdravlja stanovništva iz 2013. godine 33,1% mladih u Srbiji uzrasta 15 - 19 godina je stupilo u seksualni odnos, i to značajno više dečaka nego devojčica (39,9% prema 25,7%). U odnosu na 2006. godinu zabeleženo je povećanje procenta mladih uzrasta 15 - 19 godina koji su stupili u seksualne odnose za 4,1%. Prosečno godište stupanja u prvi seksualni odnos među mladima uzrasta od 15 do 24 godine je nepromenjeno u odnosu na 2006. godinu i iznosi 17 godina. Devojke stupaju u seksualne odnose nešto kasnije u odnosu na mladiće (18 prema 17 godina). Granica stupanja u seksualni odnos pomera se naniže (sa 18 na 16 godina). Prema rezultatitma istraživanja iz 2013. godine i dalje oko 2% mladih stupa u seksualne odnose pre 15. godine života. Od ukupnog broja mladih uzrasta 15 - 19 godina koji su u godini koja je predhodila istraživanju imali seksualne odnose sa povremenim partnerom 73,8% je prilikom poslednjeg seksualnog odnosa koristilo kondom. Dečaci značajno...

---

### Socijalno pijenje: Kulturološka razlika ili alkoholizam?

> Konzumiranje alkoholnih pića je već dugo deo ljudskog života. Kultura pijenja se razvijala koliko i samo čovečanstvo.

- Published: 2016-02-01
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/kultura-pijenja/
- Categories: Bolesti zavisnosti, Životne teme
- Tags: alkohol, Autorski clanak, kultura, pijenje

Konzumiranje alkoholnih pića je već dugo deo ljudskog života. Različita otkrića iz Kamenog doba nam pokazuju da ljudi fermentišu alkohol najmanje 10 000 godina. Alkoholna pića su imala značajnu ulogu u religiji, u medicini kao antiseptička i analgetička sredstva, u proslavi pobeda, na ceremonijama rađanja, braka, smrti, za povećanje uživanja u jelu i uopšte povećanju uživanja u životu. Pokušaji prohibicije nikada nisu bili uspešni osim kada su izneti u obliku svetih pravila u visoko religioznim kulturama. Za Srbe se može reći da su pravi hedonisti kada govorimo o jelu i piću. Dve nove godine, slave, rođendani, pa onda izlasci vikendom... kao da je bezbroj prilika da se nazdravi. Socijalno pijenje se toleriše u mnogim kulturama širom sveta, pa tako i u Srbiji. Socijalno pijenje se odnosi na pijenje u društvenom setingu, kao što je pijenje prilikom proslavljanja važnih prilika ili opuštanja sa društvom. Ono predstavlja umereno pijenje i smatra se bezazlenom aktivnošću. Ali, kako razlikovati socijalno pijenje od rizičnog pijenja? Socijalno pijenje predstavlja nisko-rizično pijenje i prema američkom Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam nisko-rizično pijenje podrazumeva konzumiranje ne više od 7 pića nedeljno za žene i ne više od 14 pića nedeljno za muškarce. Neki od kriterijuma socijalnog pijenja su sledeći: Osoba pije samo povremeno Ne oseća potrebu da pije alkohol da bi se dobro provela Ne zapada u neprilike zbog konzumiranja alkohola Ne provodi mnogo vremena razmišljajući o alkoholu Ne oseća potrebu da kontroliše unos alkohola Većina ljudi smatra da su ova ograničenja nerealistična i da iako...

---

### Somatizacioni poremećaj

> Govorimo o tome šta je somatizacioni poremećaj, koje su sve vrste ovih poremećaja, kao i koje su promene u funkcionisanju osobe.

- Published: 2016-01-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/somatizacioni-poremecaj/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: Autorski clanak, konverzivni poremećaj, somatizacija

"Malo teorije za radoznale umove" Somatizacioni poremećaj podrazumeva grupu poremećaja kod kojih je jedan ili više telesnih simptoma u osnovi psihičkog poremećaja. Kako su prolazile godine njihov broj i klasifikacija manjao se (najnovija klasifikacija mentalnih bolesti sve poremećaje iz ove grupe, nekada poznate kao somatoformni poremećaji, predstavlja kao različite oblike jednog poremećaja- somatizacionog poremećaja), ali zajednička karaktristika svih njih jeste uverenje osobe da boluje od neke somatske bolesti koja joj još uvek nije dijagnostikovana, praćeno stalnim zahtevima za novim i ponovnim medicinskim ispitivanjima i pored negativnih rezultata i razuveravanja lekara. Srž somatizacionih poremećaja čini somatizacija, odnosno izražavanje psihičkih teškoća kroz somatsko stanje. Somatizacija je najčešće odgovor na različite psihosocijalne stresore, neprijatne događaje ili nepovoljne životne okolnosti, u koje se osoba značajno investira i koje nije u stanju da uspešno prevlada. Osnovu somatizacionog poremećaja čini pogrešna interpretacija uobičajenih telesnih senzacija, odnosno njihovo prenaglašavanje i povezivanje sa ozbiljnim somatskim bolestima, najčešće onim već poznatim, a kao najčešći okidači za njihovu pojavu navode se: postojanje ozbiljne somatske bolesti ili zdravstvenih komplikacija u prošlosti, teška somatska bolest neke bliske osobe (najčešće člana porodice). Takođe, faktori koji doprinose njihovoj pojavi jesu i neke loše životne navike, pre svih: nedostatak sna, neredovna i nepravilna ishrana odustvo fizičke aktivnosti. Telesni simptomi ili senzacije koje doživljava osoba: nemaju fizičku osnovu i ne mogu se objasniti nekim već prethodno registrovanim somatskim oboljenjem, ne mogu se staviti pod voljnu kontrolu, nisu prouzrokovani konzumiranjem alkohola ili psihoaktivnih supstanci, ne predstavljaju odraz želje za simuliranjem, ili sticanjem neke dobiti. Najčešći simptomi Najčešće...

---

### Šta su stres, stresor i stresna reakcija

> Stres se određuje kao negativno emocionalno iskustvo praćeno biohemijskim, fiziološkim, kognitivnim i bihevioralnim promenama.

- Published: 2016-01-25
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/stres-stresor-i-stresne-reakcije/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: Autorski clanak, stres, stresori

Moderni život je pun rokova, frustracija, obaveza, užurbanosti, pa život bez stresa nije moguć. Svako od nas je ponekad pod stresom, a za mnoge ljude, stres je postao deo svakodnevnice. Stres se određuje kao negativno emocionalno iskustvo praćeno biohemijskim, fiziološkim, kognitivnim i bihevioralnim promenama koje su usmerene na izmenu stresnog događaja ili na prilagođavanje efektima koje on izaziva. On predstavlja rezultat procene da nemamo kapacitete da uspešno odgovorimo na zahteve neke situacije tj. stres predstavlja svaki zahtev za novim prilagođavanjem. Doživljaj stresa je subjektivna kategorija, što znači da na isti stresor različiti ljudi mogu različito reagovati. Te razlike nastaju zbog različitog načina razmišljanja u stresnim situacijama. Stres nije uvek loš. Stres može motivisati osobu da napreduje, da radi pod pritiskom i postiže rezultate, a može i sačuvati osobu od opasnosti. Ovaj, pozitivni stres se naziva eustres. Kada je stres prevelik može naškoditi zdravlju, raspoloženju, odnosima sa ljudima, uopšte može uticati na smanjenje kvaliteta života. Ovaj, negativni stres se naziva distres. Stresor i stresna reakcija su dva termina koja se vezuju za stres. Stresor je svaki događaj koji može „poremetiti“ jedinku u svakodnevnom funkcionisanju i zahteva prilagođavanje bilo da se radi o prirodnoj ili društvenoj katastrofi, ličnoj tragediji ili razvojnoj prekretnici. Telesni, psihološki ili ponašajni odgovori na stresore se nazivaju stresne reakcije. Faze stresa Hans Seli je opisao osnovne faze u stanju stresa, to su: Faza alarma ili borba-beg reakcija (u ovoj fazi dolazi do pripreme organizma (lučenje hormona koji ubrzavaju rad srca, disanje, povećavaju mišićnu napetost... ) na borbu ili...

---

### Policistični jajnici kao faktor rizika za autizam

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je autizam, koje su to odlike autizma, kao i o vezi između policističnih jajnika i autizma.

- Published: 2016-01-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/policisticni-jajnici-kao-faktor-rizika-za-autizam/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: autizam, Autorski clanak, policisticni jajnici

Autizam je pervazivni razvojni poremećaj koji dovodi do teškoća u socijalnoj interakciji i komunikaciji, senzornih deficita i loše motorne koordinacije, kao i ograničenog interesovanja i upuštanja u repetativne aktivnosti. Kada govorimo o autizmu, preciznije je govoriti o autističnom spektru iz razloga što ovaj poremećaj utiče na svako dete različito i u različitoj meri. Iako je kliničarima poznato šta je autizam i koji su njegovi simptomi, ono što i dalje predstavlja nepoznanicu jeste uzročnik. Na razvoj poremećaja autističnog spektra utiču kako genetski tako i sredinski činioci. Istraživači su ukazali na više mogućih faktora uključujući genetske mutacije, metaboličke i neurološke faktore, različite oblike infekcija i komplikacije tokom rođenja deteta. Nova istraživačka studija velikog opsega, sprovedena u Švedskoj, je ukazala na još jedan značajan faktor rizika za razvoj autizma kod dece – prenatalnu izloženost muškim polnim hormonima. Nova Švedska studija je pokazala da sindrom policističnih jajnika kod žena - endokrini poremećaj koji zahvata 5 do 10 % žena - povećava rizik od razvoja poremećaja autističnog spektra. Studija je ispitivala zdravstvenu bazu podataka švedske populacije da bi pronašla potencijalnu vezu između autizma i sindroma policističnih jajnika. Uzorak je činilo 23. 748 osoba sa poremećajima autističnog spektra i 209. 000 osoba bez poremećaja, svi rođeni u Švedskoj u periodu između 1984. i 2007. godine. Rezultati istraživanja su pokazali da je autizam prevalentniji u 59% slučajeva kod dece čije su majke imale sindrom policističnih jajnika. Ovi rezultati se odnose na podatke nezavisno od komplikacija koje mogu nastati usled sindroma policističnih jajnika kao što je carski rez...

---

### Zašto raskidamo emotivne veze: razlozi trajanja para

> Emotivne veze, ljubavni „problemi“, „razlozi za i protiv“ ostajanja u nekom odnosu su pitanja sa kojima se svako suočava bar jednom u životu.

- Published: 2016-01-16
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zasto-raskidamo-emotivne-veze/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emotivni odnosi, parovi, raskid veze

Emotivne veze, ljubavni „problemi“, „razlozi za i protiv“ ostajanja u nekom odnosu su pitanja sa kojima se svako suočava bar jednom u životu. Kao što je važno izgraditi stabilan emotivni odnos, tako je važno i održavati ga stabilnim, željenim i funkcionalnim. Funkcionalnost partnerskog odnosa se testira prilagodjavanjem para na niz različitih zadataka. U trajanju emotivne veze, svaki par se suočava sa nizom zadataka koje treba da reši kako bi odnos trajao, a bio funkcionalan i zadovoljavajući za oba partnera. Ti zadaci se nazivaju razvojni zadaci. Jedan od takvih zadataka je, na primer, odluka para da stupe u bračnu zajednicu i tako definišu svoju partnersku relaciju kao: „zvanično jedinu“, kao mogućnost za ostvarivanje u različitim ulogama (supruga/e, roditelja, zeta/snahe, itd. ). U suočavanju sa ovim pitanjem, parovi mogu imati teškoće da reše ovaj razvojni zadatak. Radi ilustrovanja, predstavljamo vam tri para koja su se suočila sa ovim razvojnim zadatkom. Sanja i Jovan su u vezi tri godine. Žive zajedno oko godinu dana. Do te odluke je došlo spontano. Nisu se venčali, niti razmišljaju o tome. Digli su kredit za stan i planiraju bebu. Kupili su zajednički automobil. Na pitanje zašto se nisu venčali, Sanja odgovara: „Ja sam srećna sa Jovanom ovako kako je. Delimo zajednički život, volimo se i imamo zajedničke planove za budućnost. Papir nam ne znači ništa i ne može da garantuje ljubav. “ Marina i Nenad su u vezi tri godine. Žive zajedno oko godinu dana. Oboje rade. Nisu se venčali. Izlaze i zajedno i odvojeno, svako sa...

---

### Kućni poslovi primereni uzrastu deteta

> Kućni poslovi pomažu deci da se nauče odgovornosti i da steknu veštine koje će im trebati za ceo život. Pročitajte više o tome.

- Published: 2016-01-12
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kucni-poslovi-primereni-uzrastu-deteta/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, kućni poslovi, roditelji

Kućni poslovi pomažu deci da se nauče odgovornosti i da steknu veštine koje će im trebati za ceo život. Podelom kućnih poslova takođe se utiče i na smanjenje stresa u porodici i poboljšanju celokupnog funkcionisanja porodice. Mnogi roditelji misle da treba da sačekaju sa kućnim poslovima, dok dete ne poraste dovoljno. Ali stručnjaci tvrde da dete već od druge godine treba da učestvuje u kućnim poslovima onoliko koliko može. Dete najbolje uči tako što nešto radi. Od 2 do 3 godine Dete može da složi svoje igračke, dopuni hranu kućnom ljubimcu, obriše prašinu ili kada se nešto prolije, složi knjige. Kada napuni 4 ili 5 godina Dete može da uradi sve prothodno navedene poslove i da namesti svoj krevet, raspremi sto, pomogne u nošenju nekih namirnica iz prodavnice, upari čiste čarape, zalije cveće, koristi ručni usisivač. Sa 6 ili 7 godina Dete može da uradi sve prethodne poslove i da raspremi i složi stvari, postavi sto, obriše pod. Na uzrastu od 8 do 9 godina Dete može i da napuni mašinu za sudove ili veš, opere sudove, složi namirnice u fružider, usisa, pomogne u spremanju obroka, napravi sebi sendvič, oljušti povrće, odvede psa u šetnju. Deca starija od 10 godina Pored svih navedenih poslova, mogu i da isprazne mašinu za sudove ili veš, srede kupatilo, operu prozore, spreme proste obroke, ispeglaju ravne stvari, čuvaju mlađeg brata ili sestru, zamene svoju posteljinu. Svako dete ima svoj tempo sazrevanja, stoga je ova lista kućnih poslova primerenih uzrastu, samo okvirna lista. Ova lista...

---

### Manija: Šta je i kako se ispoljava

> Povišeno raspoloženje koje nije adekvatno spoljnjom uzroku, praćeno poremećenim ponašanjem naziva se manija. U daljem tekstu više o tome.

- Published: 2016-01-08
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/sta-je-manija/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Bipolarni poremećaj, Manija

Raspoloženje je psihička funkcija koja odslikava našu unutrašnju reakciju na spoljnja zbivanja, i u životu svakog pojedinca normalno je da postoje razne nijanse sniženog ili povišenog (‘’dobrog’’ ili ‘’lošeg’’) raspoloženja . Šta je MANIJA? Povišeno raspoloženje koje nije adekvatno spoljnjom uzroku, praćeno poremećenim ponašanjem naziva se manija. Manija je endogena psihoza (duševno oboljenje, psihički poremećaj). Ređe se javlja samostalno, kroz kraće ili duže epizode. Najčešće je udružena sa naizmeničnim pojavljivanjem depresije, kada se javlja u obliku manično-depresivne psihoze, pa se tada naziva bipolarni afektivni poremećaj. Koji su uobičajeni znaci i simptomi? Za maniju su karakteristični poremećaji mišljenja, raspoloženja i motorike. Klinička slika zavisi od toga u kojoj fazi se bolest nalazi, maničnoj ili depresivnoj. Moguće je smjenjivanje faza koje nema odredjeni ritam,pa se mogu javljati razdoblja kraćih maničnih i dugih depresivnih epizoda, ili obrnuto. Pored toga, unutar manije, postoji nekoliko nivoa ispoljavanja poremećaja. Kod svake osobe broj i pravilo pojavljivanja epizoda su različiti i jedinstveni. Ove izmene raspoloženja mogu se događati u periodu od jednog dana, pa do jednog meseca. Razumevanje pravila po kome se bolest ponavlja pomoćiće vam da je predvidite i lakše kontrolišete. Kada se javlja i koliko je čest ovaj poremećaj? Češće u mladosti, oko 30. godine . Javlja se u oko 1% opšte populacije. Oko 12% ljudi čiji brat ili sestra pate od bipolarnog poremećaja razviće istu bolest. Koji su uzroci nastanka(pojave)poremećaja? Biološki faktori su presudni: Nasledje tj. predispozicija i mikromolekularni biohemijski poremećaji u mozgu U zavisnosti od faze bolesti, različit je i intenzitet i svojstvo...

---

### Roditeljstvo: senzitivnost u pružanju brige detetu

> Govorimo o tome šta podrazumeva biti dobar roditelj i kako će roditelj biti u stanju da detetu obezbedi brigu, zaštitu i utehu.

- Published: 2016-01-05
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-da-budem-dobar-roditelj/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: afektivna vezanost, Autorski clanak, beba, deca, roditeljstvo, senzitivnost

Roditeljstvo predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojima se čovek suočava tokom života. Za obavljanje roditeljskog „posla“ ne postoji škola, niti priprema. Jedino što imamo je ono što smo kao kapacitet poneli iz svoje porodice i ono što je naš izabranik/ca doneo/la iz svoje porodice. Na svu sreću, kada je u pitanju roditeljstvo, imamo pomoć od naših malih bića koja imaju sposobnost da nam signaliziraju kada im nešto treba. U iščekivanju tog radosnog momenta, rađanja bebe, roditelji se često pitaju: Da li ću znati uvek šta mojoj bebi treba? Da li ću je uvek dobro razumeti? Da li ću uvek biti u stanju da zadovoljim njene potrebe? Kako ću se snaći u ulozi majke/oca? Od najranijih dana dete je spretno da aktivno traži brigu i zaštitu kada ima neku potrebu ili situaciju opazi kao novu i za njega nesigurnu i opasnu. Tada ono šalje signale roditelju. Signali obuhvataju pet ponašanja i to su: plač, osmeh, privijanje (grljenje), praćenje i dozivanje. Naravno, kada je dete malo ono će u svom repertoaru ponašanja imati samo mali spektar ponašanja kojima će moći da šalje signale roditelju, a kako raste i razvija se, i ponašanja kojima traži brigu će se razvijati. Na primer, mala beba može da prati roditelja samo pogledom, kako se razvija moći će da okreće glavu kako bi pratila roditelja, zatim da puže ili korača za roditeljem. Jednako, kao što dete ima opisane veštine, i roditelj ima razvijenu tendenciju brige. To podrazumeva da će roditelj kada primeti detetov signal, na njega...

---

### Greške u razmišljanju

> U daljem tekstu govorimo o tome šta su greške u razmišljanju i koje su sve najčešće greške u razmišljanju koje postoje.

- Published: 2016-01-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/naucite-da-prepoznajete-greske-u-svom-razmisljanju/
- Categories: Psihijatrija i psihologija, Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, greške, mišljenje

U daljem tekstu govorimo o tome šta su greške u razmišljanju i koje sve greške u razmišljanju postoje. Sindrom malog ptića —Ima jedna priča o malom ptiću kojem je na glavu pao žir i srušio ga sa grane. Ptić je odmah zaključio da je palo nebo i odjurio je da o tome proširi glas. Takvo se ponašanje naziva KATASTROFIZIRANJE. (Ljudi koji od komarca naprave magarca i očekuju katastrofu na svakom ćošku) Čitanje misli Mnogi ljudi su ubeđeni da ako dobro poznaju neku osobu, tačno znaju šta ona misli i šta će učiniti u nekoj konkretnoj situaciji. Isto tako, očekuju da drugi ljudi čitaju njihove misli. Pomalo nerealno, zar ne? Personalizacija Premeštanje svega što se dešava na teren sopstvenog bića – primer: neki ljudi se smeju kada ulazim u prostoriju, dakle sigurno se meni smeju. « Šef sa mnom nije razgovarao, sigurno se ljuti» – nemojte pridavati beznačajnim događajima značaj, potražite jednostavnija objašnjenja. Ne možete vi biti uzrok svih (negativnih) događanja oko sebe. Gatanje (proricanje sudbine) Jedna specifična forma skakanja na zaključak ( pr. pošto svi znaju da nisam pozvana na rodjendan kod te drugarice niko se više neće družiti sa mnom) (”Pošto mi se smeju zbog ovog neuspeha, preziraće me do kraja života”) —Fokusiranje na negativno Preterana generalizacija, diskvalifikacija pozitivnog – pr. “Pošto mi se ovo dogodilo, ne vidim ništa pozitivno u budućnosti. ”(”Ne mogu da podnesem kada mi u životu krene naopako, kako ne bi trebalo, i ne vidim da mi se išta dobro dešava u životu”) Mišljenje u...

---

### Posao i porodica - konflikt "modernog" društva

> Posao i porodica predstavljaju dva najvažnija životna domena za najveći broj ljudi u svetu.

- Published: 2015-12-29
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/konflikt-posla-i-porodice/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, Konflikt posla i porodice

Nastanak pojma kroz istoriju Posao i porodica predstavljaju dva najvažnija životna domena za najveći broj ljudi u svetu. Prvo interesovanje za ovu oblast, javlja se davno, sa procesom emancipacije žena. Pre jednog veka, u industrijalizovanom društvu, uobičajeno je bilo da se muškarci zapošljavaju, a da su žene te koje ostaju kod kuće da se brinu o deci i domaćinstvu. Takođe, u poljoprivrednim domaćinstvima, gde posao i porodica nisu bili razdvojeni, žene su učestvovale u obavljanju poslova, ali je manipulisanje novcem bilo dozvoljeno samo muškarcima. Masovna regrutacija za Prvi svetski rat je odvela veliki broj muškaraca sa njihovih radnih mesta i dovela do nedostatka radne snage, pa su poslodavci bili primorani da zapošljavaju žene kako ne bi došlo do kolapsa u privredi. Pojačano interesovanje za problematiku odnosa posla i porodice se javlja i nakon Drugog svetskog rata, kada je došlo do masovnog zapošljavanja žena iz srednje klase (Vidanović, Todorović i Hedrih, 2006). Zapošljavanjem žena, desile su se promene i na mikro, i na makro nivou. Promene su bile uočljive kako u samoj porodici, tako i u društvu. Odnos posla i porodice je postao drugačiji, jer više nije postojao jedan član koji je bio zadužen za obavljanje svih kućnih poslova, brigu o deci, i održavanje domaćinstva, već su se te obaveze morale raspodeliti na oba supružnika. Takođe, pošto su oba partnera sticala prihode, imali su i veću kontrolu nad korišćenjem novca koji donose u kuću, i oba partnera su imala priliku da pored toga što rade iz finansijskih razloga, mogu da grade...

---

### Transakciona analiza

> Transakciona analiza je specifična vrsta psihoterapije, koja ima za cilj da se kod osobe osveste loši obrasci koje ponavlja u komunikaciji.

- Published: 2015-12-28
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/transakciona-analiza/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: analiza, Autorski clanak, psihoterapija, Transakciona

Šta je transakciona analiza Transakciona analiza (skraćeno TA) je teorija ličnosti i psihoterapijski pravac nastao pedesetih godina prošlog veka, a njen osnivač je psihijatar Erik Bern. Svrstava se u humanističke pravce. U ovakvoj terapiji ističe se ravnopravnost klijenta i terapeuta i naglasak se stavlja na sadašnji trenutak. Ceo rečnik i komunikacija formulisani su kroz pozitivnu psihologiju. Roditelj, Odrasli, Dete i životni skript Prema TA, svaka ličnost ima tri ego stanja – Roditelj, Odrasli i Dete, koji su međusobno povezani i čine da se osećamo, mislimo i ponašamo na određen način. Ego stanje Roditelj podrazumeva direktivni i kritički, ali i brižni i negujući deo koji smo preuzeli od svojih roditeljskih figura. Za ego stanje Odraslog kažemo da ono funkcioniše po principu ovde i sada, odnosno povezano je sa principom realnosti. Kada se ponašamo slobodno i sponatano, govorimo o ego stanju Deteta. Ono što je karakteristično za TA jeste da se većina stvari prikazuje preko dijagrama, a tako možemo da predstavimo i model ova tri ego stanja. Kako nastaju ova tri ego stanja? Transakciona analiza zastupa stanovište da do naše sedme godine usvajamo zabrane i dozvole dobijene od značajnih drugih (najčešće od roditelja) koje usvajamo i koristimo ih kasnije kao odrasli. Ovaj koncept se naziva životni skript (odnosno scenario). Preko njega je objašnjeno kako nastavljamo da ponavljamo strategije iz detinjstva, čak i kada kod nas izazivaju osećaj patnje ili neuspeha. Međutim, životni skript nije ono što nas određuje. Osnovna filozofska postavka TA analize je da sami odlučujemo o svojoj sudbini i da...

---

### Darovita deca u školi

> Govorimo o tome šta podrazumeva pojam darovita deca, kako se otkrivaju daroviti učenici, kako i kako i u kom smeru razvijati njihovu darovitost.

- Published: 2015-12-28
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/darovita-deca-u-skoli/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, darovito dete, škola

U Srbiji nažalost nema jasne strategije za identifikaciju i obrazovanje kada su u pitanju darovita deca. Iako inkluzivno obrazovanje uključuje i pružanje podrške u obrazovanju darovitih, i dalje se ovoj temi posvećuje malo pažnje. Postoje razni seminari koji nastavnicima i stručnoj službi škole omogućavaju prepoznavanje i podsticanje darovitih učenika. Pored toga postoje i različite ustanove u kojima daroviti mogu razvijati svoje sposobnosti. Ali ne postoji jasan sistem kao u drugim državama. U velikoj većini slučajeva, daroviti se obrazuju po standardnim programima, ostaju neprimećeni i ne razvijaju svoj pravi potencijal. Darovita deca su primorana da se uklope u „prosečnog“ učenika. U školama takođe postoji opšte mišljenje da darovita deca mogu da uspeju bez podrške nastavnika i posebnih programa. Postoje i razni mitovi o darovitima. Poput tih da im sve ide lako, da sva darovita deca vole da idu u školu, da su omiljeni učenici svojim nastavnicima, da dobijaju samo dobre ocene, do toga da nisu dobri prijatelji. Daroviti učenici su kao i sva ostala deca samo su njihove potrebe veće. Oni brzo uče, brzo pamte, brzo rešavaju probleme i uviđaju odnose, imaju bogat rečnik, napreduju brže od svojih vršnjaka i slično. Uopšteno govoreći, darovita deca mogu imati sve teškoće i potrebe u školi kao i sva ostala deca. Kako otkriti darovitog učenika? Darovitost mogu otkriti roditelji, vaspitači, nastavnici, psiholozi i pedagozi. Darovito dete je dete koje se ističe, u odnosu na ostale učenike, ili visokom inteligencijom ili izrazitim razvojem pojedinih sposobnosti. Darovito dete brže napreduje od vršnjaka. Da li je dete...

---

### Socijalna anksioznost kroz crteže

> Socijalna anksioznost kao forma generalizovanog anksioznog poremećaja može učiniti da se zabava i druženje proživljavaju kao mučna iskustva.

- Published: 2015-12-26
- Modified: 2024-04-26
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/crtezi-koji-otkrivaju-kako-je-to-ziveti-sa-socijalnom-anksioznoscu/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: Autorski clanak, socijalna anksioznost, socijlana fobija

Socijalna anksioznost, ranije poznata kao socijalna fobija, je poremećaj za koji je karakteristična prevelika anksioznost i strah nekada do nivoa užasa u svakodnevnim društvenim situacijama. Osobe koje pate od socijalnog anksioznog poremećaja imaju stalan, intenzivan i hroničan strah od toga da ih neko posmatra ili sudi o njima i osećaju se posramljeno ili uniženo zbog svega što urade. Njihov strah može da bude toliko jak da negativno utiče na posao, školu ili druge aktivnosti. Često brinu danima ili nedeljama unapred ako znaju da će se naći u nekoj društvenoj situaciji. Dodatno, neretko imaju nisko samopouzdanje, a nekada pate i od depresije. Socijalni anksiozni poremećaj može da bude ograničen samo na jedan tip situacije kao što je na primer strah od javnog govorenja ili osoba može da se oseća loše kada je uopšte zajedno sa drugim ljudima. Ako se ne leči, socijalna fobija može da ima ozbiljne posledice, kao na primer, da sprečava osobu da obavlja svakodnevne aktivnosti, da ide na posao ili u školu i da sklapa prijateljstva. Socijalna anksioznost je prisutna kod 7-8% osoba i manifestuje se kao intenzivan osećaj neprijatnosti i nelagode u komunikaciji sa drugim ljudima. Takođe, kod onih koji pate od socijalne anksioznosti, može izazvati (neosnovano) osećanje sramote i krivice. Suštinski? Jako, jako loš osećaj. Ljudi koji ne doživljavaju socijalnu anksioznost teško da mogu empatisati sa osobom koja je proživljava svakodnevno. Umetnica Shea Strauss (za potrebe ovog članka preradio Dr Petar Vojvodić) je ilustrovala na divan način kako svakodnevne socijalne interakcije deluju osobama sa ovim poremećajem....

---

### Kockanje kao fenomen zavisnosti

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je kockanje kao zavisnost, koje su karakteristike osoba koje tome pokleknu, kao i koje su njegove posledice.

- Published: 2015-12-24
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/zavisnost-od-kockanja/
- Categories: Bolesti zavisnosti
- Tags: Autorski clanak, kockanje, zavisnost

Šta je kockanje? Kockanje predstavlja fenomen koji se susreće u različitim oblicima i u gotovo svim kulturama. Razlikujemo socijalno, profesionalno i patološko kockanje. Socijalno kockanje je kulturno prihvatljiva zabava i rekreacija koja ne uzrokuje ozbiljnije negativne posledice. Profesionalno kockanje je posao kojim se bave uvežbane, vešte i disciplinovane osobe. Zavisnost od kockanja je poremećaj kog karakterišu česte, ponavljane epizode kockanja koje dominiraju životom osobe, sve do oštećenja socijalnog radnog i porodičnog funkcionisanja. “Učestalo kockanje koje zasenjuje sve ostalo u životu jedne osobe. “ Obično počinje do 25 godine života Češće kod muškaraca Faktor rizika je dodir sa kockanjem u toku adolescencije Kod zavisnosti ili patološkog kockanja, osoba ima takav poriv za kockanjem koji postepeno preovladava nad svim drugim aspektima života. Zavisnici od kocke troše sve više i više novca kako bi doživeli željeni intenzitet uzbuđenja. Sa ovakvim ponašanjem nastavljaju i bez obzira na moguće posledice koje ono ima na društveni i porodični život, posao i odnose sa bližnjima. Uzroci Smatra se da je uzrok razvoja zavisnosti od kockanja kombinacija bioloških (genske predispozicije), psiholoških i socijalnih faktora. U podlozi zavisničkog ponašanja su porivi za uzbuđenjem i smanjenjem napetosti. Pokrenuti su nekom emocijom ili događajem, npr. teskobom, usamljenošću, depresijom, nezadovoljstvom, kod anksioznih, pasivno agresivnih ličnosti sa osećajem inferiornosti, krivice, niskog samopoštovanja, koje ne prihvataju odgovornost za vlastito ponašanje. Zavisnost od kockanja se češće javlja kod muškaraca, obično pre 25, godine života što je pogubno za njihov emocionalni razvoj, dok kod žena započinje kasnije u životu. Uočene su i razlike u načinu kockanja....

---

### Koliko stilovi vezivanja utiču na naš izbor partnera

> Govorimo o tome šta su različiti stilovi vezivanja, šta je afektivno vezivanje, kako se ono ispoljava u detinjstvu, a kako kasnije u romantičnim vezama.

- Published: 2015-12-24
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/kako-biramo-partnere-na-osnovu-stila-vezivanja/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: afektivna vezanost, Autorski clanak

Ako ste se ikada pitali zašto ste birali neke osobe za svoje partnere u svom životu, kako su se te veze održavale, a zbog čega raspadale, kojim ponašanjima ste terali od sebe, a kojim zadržavali partnere, ili pak kakvi su vas to partneri privlačili ili nervirali, odgovor vam delom može pružiti teorija afektivne vezanosti. Šta je afektivno vezivanje (AV) i kako nastaje Osnivač teorije afektivnog vezivanja Džon Bolbi (Bowlby, 1988), je pretpostavio da kvalitet emocionalnih odnosa koji nastaju u ranom detinjstvu, oblikuje naše odnose tokom kasnijeg života. Afektivna veza je poseban mehaizam koji se formira na osnovu prvih emocionalnih kontakta bebe sa osobama iz svog bliskog okruženja (roditeljima, starateljima, bakama, dekama, sestrama i braćom... ). Na osnovu toga ono stiče sliku o sebi, kao vrednom ili nedovoljno vrednom ljubavi i poštovanja, i o svetu kao sigurnom ili nesigurnom mestu za život. Na formiranje te slike utiče ponašanje ovih bliskih osoba, odnosno njihova doslednost i responzivnost na potrebe deteta. Ukoliko se na detetove potrebe pravilno odgovori ono će se osećati sigurno i voljeno, ali ukoliko se detetovi signali iznova i iznova propuštaju ili ne razumeju pravilno, te usledi odgovor koji je neadekvatan, dete će se osećati nesigurno, nezadovoljno, nevoljeno. Na osnovu ovoga dete dalje razvija unutrašnji radni model (koji predstavlja sliku sebe i drugih), koji kasnije proverava u kontaktu sa drugim osobama, odnosno u relacijama sa drugim bliskim figurama. Ono što je utešno jeste da dete u toku života ima mnogo osoba sa kojima ostvaruje afektivnu vezanost i mnogo relacija u...

---

### Depresija: Da li depresivni ljudi imaju kraći životni vek?

> U daljem članku govorimo o tome šta je depresija kao i da li ljudi koji pate od depresije imaju kraći životni vek od onih koji joj nisu skloni.

- Published: 2015-12-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/da-li-ljudi-koji-pate-od-depresije-imaju-kraci-zivotni-vek/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Depresija, psihički poremećaji, životni vek

Svaka osoba koja se suočava sa depresijom zna da je to borba koja može trajati čitavog života. Depresija ne prolazi tek tako čak i uz odgovarajući tretman lekara i profesionalaca i uz podršku i saosećanje porodice i prijatelja. Stanje može da se poboljša, moguć je i delimičan oporavak ali to, ipak samo po sebi, ne garantuje i potpuno ozdravljenje. Psihički poremećaji imaju veliki uticaj na čitavo telo, ne samo na mozak. Može doći do povećanja telesne težine, promene krvnog pritiska, hroničnog umora i nesanice, umanjenja seksualne želje i bolova u leđima. Depresivno raspoloženje tokom dužeg perioda utiče na čitavo telo i naučnici sprovode razna istraživanja kako bi utvrdili tačne posledice ovih efekata. U poslednje vreme je, kao rezultat istraživanja, došlo do suočavanja sa neprijatnom realnošću da bi osobe koje pate od učestale depresije mogle da žive kraće od osoba kojima ista nikad nije bila dijagnostikovana. Rađene su brojne naučne studije i više ne možemo da poreknemo činjenicu da depresija potencijalno doprinosi skraćenju životnog veka o čemu svedoči i istraživanje Kare Zivin, glavnog autora studije ’Veterans affairs’ objavljene u magazinu ’Psychiatric services’. U svetu ima 350 miliona ljudi koji pate od nekog oblika depresije što znači da upravo tim 350 miliona ljudi preti opasnost od skraćivanja životnog veka; iako su ove brojke poražavajuće, učenje o tome zašto i kako se ovo dešava doprinosi podizanju svesti i samim tim, ukazuje na sveokupni problem. Evo nekih činjenica u vezi depresije i dugovečnosti koje bismo trebali znati. Da li depresivni zaista žive kraće? Ukoliko...

---

### Antidepresivi: 10 pitanja i odgovora o tretmanu depresije

> Govorimo o tome šta su antidepresivi, kako se koriste u lečenju depresije, kao i o psihoterapiji kao korisnoj metodi u borbi protiv depresije.

- Published: 2015-12-20
- Modified: 2024-04-26
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/10-odgovora-na-pitanja-o-antidepresivima-i-psiholoskom-tretmanu-depresije/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Depresija, odgovori na pitanja, saveti

Da li antidepresivi rade? Antidepresivi su se pokazali kao efikasni u lečenju težih oblika depresije, pa se s toga preporučuje njihova upotreba. Ipak, uspeh zavisi od toga kako ćemo definisati ishod. Kod mnogih se depresivni simptomi iznova vraćaju ili se ne oporave u potpunosti nakon terapije antidepresivima, a neki ljudi čak pokazuju otpornost na tretman. Da li su neki antidepresivi bolji od drugih? Svi antidepresivi daju uglavnom iste rezultate. Ključna razlika za većinu ljudi je stepen do kog mogu tolerisati sporedne efekte datog antidepresiva. Takozvane nove generacije antidepresiva imaju relativno manje nuspojava i najgore od njih obično prođu nakon nekoliko nedelja. Koliko se dugo antidepresivi moraju uzimati? Prema trenutnim smernicama antidepresivi se moraju koristiti minimum šest meseci redovno, a nakon toga se može produžiti terapija na još šest meseci. Za ljude sa istorijom lečenja rekurentne depresije tretman antidepresivima može biti neograničen. Da li psihoterapijski tretman depresije pomaže? Najveći broj istraživanja u okviru psihološkog tretmana depresije je rađen za kognitivno bihejvioralnu terapiju (REBT i CBT). Rezultati ukazuju na značajnu efikasnost ove terapije u lečenju depresije u odnosu na osobe koje su bez ikakvog tretmana. Takođe, daje jednake rezultate kao i lekovi u smanjenju depresije u akutnoj fazi. I efikasnija je od lekova u dugoročnoj prevenciji recidiva. Šta je sa ostalim vrstama psihoterapije? Druge vrste psiholoških terapija mogu biti efikasne u rukama iskusnog terapeuta. Pitanja kao što su vreme, troškovi i praktičnost treba uzeti u obzir, ali je i dalje veliki problem kako izmeriti i dokazati efikasnost određenih psiholoških terapija. Ono što...

---

### Depresija: Značenje i tok depresije

> Govorimo o tome šta je depresija, koga najviše pogađa, u kom uzrastu počinje, da li je češća kod muškaraca ili žena, kao i da li se vraća nakon izlečenja.

- Published: 2015-12-16
- Modified: 2024-04-26
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/10-odgovora-na-pitanja-o-znacenju-i-toku-depresije/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Depresija, pitanja i odgovori, saveti

Koji opseg raspoloženja je uključen u depresiju? Depresija varira od normalnog stanja tuge koja traje kratko vreme pa sve do duboke narušenosti raspoloženja koja u krajnjoj liniji može biti opasna po život. Koliko je česta depresija? Ponekad se kaže da je depresija uobičajena koliko i prehlada. Veoma je česta u zapadnjačkim kulturama, gde skoro svaka peta osoba jednom u životu prođe kroz depresiju. Da li su muškarci i žene jednako pogođeni? Prema statističkim podacima žene dvostruko češće prolaze kroz depresiju nego muškarci. Ovaj podatak važi za većinu kultura širom sveta. Međutim, pojavljuje se sve više dokaza da muškarci skrivaju ili manifestuju simptome depresije drugačije od žena, te ona nije toliko vidljiva. Kada je depresija klinički značajna? Postoji veliki broj pitanja koje će lekar uzeti u obzir, ali u suštini ako postoje promene u raspoloženju, ponašanju, fizičkom stanju, misaonim procesima, tokom dužeg vremenskog perioda i ometa svakodnevni život, postoji razlog za zabrinutost što će verovatno rezultirati lečenjem. Na kom uzrastu mogu da se pojave simptomi depresije? I deci i odraslima može biti dijagnostikovan veliki depresivni poremećaj ili distimija (dugoročni oblik depresije sa nešto blažim simptomima nego kod velike depresije). Deca! Da li postoje implikacije za pojavu depresije tako rano u životu? Postoji gledište da što se ranije u životu razvije depresivni poremećaj povećava se šansa za pojavu i razvoj težeg oblika depresije kasnije. Dakle, kada depresija obično počinje? Depresivni poremećaji obično počinju u adolescenciji ili mlađem odraslom dobu. Koliko dugo traje depresija? Ako govorimo o jednoj depresivnoj epizodi, koja nije lečena,...

---

### Shizofrenija : simptomi

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je shizofrenija, koji su njeni simptomi, kao i o tome kako utiče na svakodnevni život osobe koja je obolela.

- Published: 2015-12-15
- Modified: 2023-04-05
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/simptomi-shizofrenije/
- Categories: Shizofrenija i psihoze
- Tags: Autorski clanak, shizofrenija, simptomi

Shizofrenija je mentalni poremećaj koga karakterišu postojanje bar dva od navedenih simptoma u trajanju od mesec dana: Sumanute ideje Halucinacije Dezorganizovan govor Dezorganizovano ili katatono ponašanje Tri negativna simptoma (emocionalno odnosno afektivno zaravnjenje, alogija i apatija) Dovoljan je i samo jedan od gore navedenih simptoma za postavljanje dijagnoze shizofrenije ukoliko su sumanute ideje bizarne ili ukoliko pacijent ima halucinaciju glasa koji uporno komentariše pacijentovo ponašanje ili misli, ili pak dva ili više glasova koji međusobno razgovaraju jedan sa drugim. Pozitivni simptomi Sumanute ideje Halucinacije Dezorganizovano mišljenje Agitacija (hostilnost ili psihomotorna uznemirenost) Negativni simptomi Afektivno zaravnjenje– Opseg emocionalnog odgovora osobe je jasno smanjen; ne uspostavljanje kontakta očima; Smanjen govor tela. Alogia– Siromaštvo govora u vidu kratkih i praznih odgovora. Apatija – Nemogućnost započinjanja i istrajavanja u aktivnostima koje imaju cilj (škola ili posao). Iako navedeni simptomi moraju biti prisutni bar (1) mesec, takođe moraju postojati i konstantni znaci oštećenog funkcionisanja u periodu od bar 6 meseci. Tokom ovog perioda znaci oboljenja mogu biti prisutni ali u blažoj formi. Tokom ovog šestomesečnog perioda bar dva od gore navedenih kriterijuma treba da budu zadovoljena ili samo jedan od Negativnih simptoma - čak i u blažoj formi. Shizofrenija retko počinje pre adolescencije. Period kada se najčešće javlja prva psihotična epizoda je u ranim do srednjim dvadesetim godinama života kod muškaraca i u kasnim dvadesetim kod žena. Iako se očigledni simptomi obično ne pojavljuju pre dvadesetih, prodromalni simptomi u vidu blažih formi halucinacija i sumanutih ideja će prethoditi prvoj psihotičnoj epizodi. Na primer, osobe mogu...

---

### Razvod : Kako graditi odnos sa decom

> Detetovo prilagođavanje na razvod može trajati duže vreme. Govorimo o tome kako pomoći detetu da prihvati razdvajanje roditelja na najzdraviji mogući način.

- Published: 2015-12-14
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/zivot-nakon-razvoda/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, razvod, roditelji

Detetovo prilagođavanje na razvod može trajati i do dve godine, a nekada i duže. Od toga koliko roditelji detetu pruže podršku, sigurnost, razumevanje i veliku ljubav, zavisi će kako će se ono prilagoditi na nov život nakon razvoda. Razvod je stresan i za dete i za roditelje, ali jak stres roditelja ne sme da bude izgovor za zanemarivanje deteta, opterećivanje deteta odnosom među roditeljima, opeterećivanjem drugim problemima i slično. Ako su roditelji voljni da svoja negativna osećanja ostave na trenutak po strani dok komuniciraju i usredsrede se na dete i zajedno deluju kao tim, veće su šanse da će se dete brže prilagoditi na razvod i nov život. Evo kako roditelji mogu pomoći detetu da se što bolje adaptira na nov život:. Zadržite rutinu Trudite se da se život ne menja mnogo, da postoji stabilnost, struktura i rutina. Deca vole rutinu jer se osećaju sigurno kada znaju šta da očekuju. Ako nešto obećate trudite se da to i ispunite. Dakle, trudite se da zadržite dnevnu rutinu: rituale jutarnjeg buđenja, spremanja za vrtič ili školu, vreme za obroke... Trudite se da ako je moguće dete ne menja vrtić ili školu, jer će mu u ovom periodu mnogo značiti i podrška vršnjaka. Razgovarajte sa detetom Pomozite detetu da se navikne na razvod. Imajte strpljenja, pružite mu sigurnost i podršku, razgovarajte i ohrabrite ga da priča o svojim osećanjima. Pustite ga da vam postavi pitanja i dajte mu odgovore. Možete mu predložiti da zapiše svoja osećanja ili da razgovara sa nekom drugom bilskom...

---

### Par koji provodi slobodno vreme zajedno - ostaje zajedno

> Povezanost između bračnog zadovoljstva i slobodnog vremena koje par provodi zajedno se pokazao kao najznačajniji za bračno zadovoljstvo.

- Published: 2015-12-13
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/par-koji-provodi-slobodno-vreme-zajedno-ostaje-zajedno/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Životne teme
- Tags: Autorski clanak, brak, slobodno vreme

Najveći deo svog slobodnog vremena parovi provode jedni sa drugima. Partner nam je najčešći ''suigrač'' u svakodnevnim slobodnim aktivnostima. Kojim aktivnostima će jedan par da popuni slobodno vreme koje ima na raspolaganju, kako će one uticati na njihov odnos, ko će pored njih dvoje još učestvovati u tim aktivnostima, individiualan je od para do para, od životne faze do životne faze, od sredine do sredine. Istraživanja pokazuju povezanost između bračnog zadovoljstva i slobodnog vremena koje par provodi zajedno. Ovo je slučaj i u različitim kulturama. Čak se pokazao i kao najznačajniji direktni prediktor bračnog zadovoljstva. Dakle, slobodno vreme para podrazumeva aktivnosti u koje se par uključuje, a ne odnosi se na posao, na decu ili neke druge svakodnevne obaveze. Tu se mogu ubrajati rekreacija, opuštanje, fizičko vežbanje, intimnost, zabava i dr. , a koje se primenjuju od strane oba partnera. Ove aktivnosti mogu uključivati i druge ljude, prijatelje, komšije, rodbinu, mogu se obavljati van kuće ali i u kući. U nekim slučajevima se u zajedničke aktivnosti para mogu ubrojati i kućni poslovi ukoliko par u njima učestvuje sa uživanjem. Ovakve aktivnosti su relativno obične i dostupne, bez velikih ulaganja i planiranja, spontane su i neformalne, a mogu pružiti paru dobru podlogu za dalji razvoj odnosa, za uspostavljanje granica i razjašnjavanje uloga. Postoje i aktivnosti koje zahtevaju više planiranja i resursa, pre svega novca, a i vremena da bi se sprovele, a zatim i spremnost partnera da se zalažu za tako nešto, što dalje implicira da nekim parovima ovakav tip aktivnosti...

---

### Bulimija

> Bulimija nervosa je poremećaj ishrane kog karakterišu ponavljane epizode prejedanja praćene ponašanjem čiji je cilj da se izbegne dobijanje na težini.

- Published: 2015-12-11
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/bulimija/
- Categories: Poremećaji ishrane
- Tags: Autorski clanak, Bulimija, poremećaji ishrane

Bulimija nervosa je poremećaj ishrane kog karakterišu ponavljane epizode prejedanja praćene ponašanjem čiji je cilj da se izbegne dobijanje na težini. Prejedanje podrazumeva jedenje veće količine hrane nego što bi većina pojela u sličnim okolnostima. Ova hrana biva pojedena u određenom vremenskom periodu koji je najčešće kraći od 2 sata. Prilikom procene da li je reč o prejedanju u ovom smislu potrebno je uzeti u obzir kontekst u kome se jedenje odvija. Nekada se veće količine hrane unose za vreme praznika, što se smatra normalnim ponašanjem. Iako tip hrane koji se jede tokom obrazaca prejedanja varira, najčešće podrazumeva slatku, visoko kaloričnu hranu kao što su sladoled, torte i kolači. Osobe sa bulimijom je najčešće sramota svog problema sa ishranom te pokušavaju da ga sakriju. Prejedanje se najčešće odvija u tajnosti i osoba hranu jede veoma brzo. Jedenje se nastavlja dok se osoba ne oseti neprijatno punom. Ove epizode prejedanja su povezane sa osećajem gubitka kontrole. Ponašanje čiji je cilj da se prevenira dobijanje na telesnoj težini je ponavljano, neodgovarajuće i kompenzatorno i podrazumeva: samoindukovano povraćanje, upotrebu laksativa, diuretika, stimulansa, zloupotrebu pilula za dijetu, restriktivan obrazac jedenja kao što je npr. preskakanje obroka i preterano vežbanje i slično. Najčešći metod pražnjenja je samoizazvano povraćanje. Ovo je izabrani metod za prevenciju dobijanja na telesnoj težini u 80-90% slučajeva. Povraćanje ublažava i fizičku neprijatnost i smanjuje strah od dobijanja na težini. Obrasce prejedanja i kompenzatornog ponašanja prate ideje o idealnom obliku tela i telesnoj težini. Kao i u slučaju anoreksije, cilj osobe koja...

---

### Dete i razvod roditelja

> Razvod je težak, stoga govorimo o tome kako utiče na decu različitih uzrasta i kako ona reaguju na te velike promene u njihovom životu.

- Published: 2015-12-10
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/dete-i-razvod-roditelja/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, razvod

Razvod je težak i može naročito biti težak za dete jer dovodi do velike promene u njegovom životu. Razvod braka nije samo jedan događaj, već uključuje niz drugih – period pre odluke o razvodu i rastavljanju, sam čin razvoda i razdvajanja i period posle razvoda tačnije privikavanje na nov način života. Svi ti događaji koji prate proces razvoda braka ostavljaju dugotrajne posledice po dete. Pojačanje sukoba među roditeljima, roditeljska tuga, odlazak jednog od roditelja iz kuće ili pak odlazak jednog od roditelja sa detetom iz kuće, nove emotivne veze roditelja, promene mesta stanovanja, škole i ostalih navika predstavljaju veliki stres za dete. Mnoga istraživanja pokazuju da deca koja su imala iskustvo razvoda roditelja imaju više šansi da imaju psihološke probleme koji sa sobom mogu povući i probleme u ponašanju i učenju. Ali istraživanja takođe pokazuju da većina dece ne razvija ozbiljne emocionalne probleme i probleme u ponašanju. Većina dece ima kapacitet da se uspešno bori sa stresom i negativnim događajima, a veliku ulogu u dobrom prilagođavanju na novonastalu situaciju imaju roditelji. Roditelji su ključni u tome kako će se njihovo dete prilagoditi na razvod i nov život. Od čega zavisi kako će dete reagovati? Da li će se dete brže prilagoditi na razvod ili ne zavisi od reakcija roditelja, ali i drugih osoba koji ga okružuju. Ako razvod za roditelje predstavlja kraj sveta, dete će se isto tako osećati. Normalno je da su roditelji u toku razvoda pod velkim stresom i da nekada, ma koliko da se trude, ipak zaborave...

---

### Mehanizmi odbrane - Sigmund Frojd

> Mehanizmi odbrane koje svako od nas nesvesno koristi u svakodnevnoj komunikaciji opisani od strane čuvenog Sigmunda Frojda.

- Published: 2015-12-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/mehanizmi-odbrane/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, Fiksacija i nazadovanje, Izolacija, mehanizmi odbrane, Pomeranje, Poricanje, Potiskivanje, Projekcija, Racionalizacija, Reaktivna formacija, Sigmund Frojd, Sublimacija

Mehanizmi odbrane su sredstva pomoću kojih unutrašnje Ja čuva integritet ličnosti pred nestrpljivim zahtevima svesnog Ja koji bi mogli da se sukobe sa socijalnom sredinom i da naiđu na snažno neodobravanje ostalih aspekata ličnosti. Ego je nosilac ovih mehanizama, ali njihovog delovanja pojedinac nije svestan. Prema Sigmundu Frojdu, najčešći su sledeći mehanizmi odbrane: Potiskivanje Sigmund Frojd ga je opisao kao najosnovniji od svih mehanizama. Najjednostavnije rečeno, to je proces koji sprečava svesno opažanje i pamćenje nekih neprihvatljivih predstava i uzbuđenja. Represija liči na branu na rijeci – ona sprečava nekontrolisano izlivanje rečnog toka. Potisnuto ostaje bez veze sa sviješću, ali uz veliki utrošak enegije. Ono vrši neprekidni pritisak u pravcu svesnog, i Ego sa ekvivalentnim protivpritiskom treba da održi ravnotežu. Mada je mehanizmom potiskivanja sadržaj odsečen od svesti on aktivno i neprekidno deluje iz pozadine nesvesnog. Ponekad Sigmund Frojd razlikuje normalnu, nedovoljnu i preteranu represiju. Normalna je kada nagoni lako nalaze puteve posrednog zadovoljenja i kada oni ne smetaju društvu ili se sublimiraju. Svirepi, besramni, razvratni ljudi su oni kod kojih su sile represije nedovoljne. Kada je represija preterana onda dolazi do neurotičnih smetnji. Reaktivna formacija Predstavlja mehanizam zamene ponašanja kojim upravlja neka neprihvatljiva nesvesna težnja, sasvim suprotnim ponašanjem. Projekcija Je mehanizam pomoću koga se sopstvena svojstva i impusli koji izazivaju anksioznost pripisuju drugima. Šta je čovek iznutra, to vidi u drugima. Obično projekcije nisu sasvim neosnovane. Često onaj koji projektuje pokazuje da je dovoljno senzibilan da oseti nesvesno drugog. Pomeranje Predstavlja mehanizam pomoću koga se stavovi i osećanja prema...

---

### Depresija: Biologija i psihologija depresije

> U daljem tekstu govorimo o depresiji i da li je depresija psihološki ili biološki problem, ili jednostavno kombinacija i jednog i drugog.

- Published: 2015-12-07
- Modified: 2024-04-26
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/10-pitanja-o-biologiji-i-psihologiji-depresije/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj, Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, Depresija, saveti

Da li je depresija biološki problem? Nekoliko bioloških teorija je pokušalo da objasni depresiju, ali nijedna nije to uradila do kraja, zbog toga što depresija sadrži biološku komponentu, ali je i rezultat lošeg odgovora na stres, kao i specifične strukture mozga. Da li antidepresivi deluju na biološki nivo depresije Antidepresivi svakako menjaju funkciju neurotransmitera, ali još uvek ne postoji važeća teorija koja može da potvrdi da depresija nastaje zbog suficita ili deficita određenih neurotransmitera. Antidepresivi ne deluju na svakog jednako, a moguće je da nema nikakvog efekta na depresiju blagog do umerenog stepena. Šta je sa lošim odgovorom na stres, koji je ranije pomenut? Hormon kortizol, koji reguliše nivo stresa, je često povišen kod depresije, što ukazuje na biološku povezanost depresije sa načinom reagovanja na stres. Neki stručnjaci kažu da su žene češće depresivne. To zvuči biološki. To jeste istina, i najočiglednija razlika između muškaraca i žena, na biološkom nivou, jesu hormoni. Ženski hormoni, a posebno hormonalne promene, utiču na osetljivost za depresiju. U kojoj meri je depresija psihološki problem? Postoje jaki dokazi koji povezuju depresiju sa načinom razmišljanja. Smatra se da je negativno mišljenje važan faktor koji izaziva i održava depresiju. Ali ovi negativni stilovi razmišljanja moraju od nečega početi. Naravno. Većina ljudi stvori neku vrstu negativnog mišljenja nakon proživljenog stresnog ili traumatskog životnog događaja. Međutim, negativno mišljenje se može razviti tokom vremena i neki ljudi formiraju mentalni sklop koji objašnjava njihova iskustva i poglede na svet koji su izraženi u negativnoj formi. Između ostalog, oni često veruju da...

---

### Da li ste znali koliko je plesanje zdravo?

> Svi oblici vežbanja imaju značajne efekte na poboljšanje mentalnog zdravlja, ali onaj koji se pokazao kao najefikasniji jeste ples. Zašto?

- Published: 2015-12-06
- Modified: 2024-04-26
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/da-li-ste-znali-koliko-je-plesanje-zdravo/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, ples, zdravlje

Poznata nam je činjenica da je fizička aktivnost odlična za našu kondiciju, mišićni tonus i uopšte fizičko zdravlje. Ali, da li ste primetili da ste nakon treninga zadovoljniji, ispunjeniji, srećniji? To može biti i zbog same činjenice što ste uspeli da izdržite ceo naporan trening, ali postoji i nešto više od toga. Uticaj koju fizička aktivnost ima na mentalno zdravlje je veliki, ali na žalost ne dovoljno cenjen od strane pacijenata kao i od strane zdravstvenih radnika. Podaci pokazuju da je vežbanje često zapostavljena intervenicija u oblasti brige o mentalnom zdravlju (Callaghan, 2004 prema: Sharma, Madaan & Petty, 2006), iako su istraživanja pokazala da su aerobne vežbe, kao što su trčanje, plivanje, biciklizam, šetanje i ples uspešne u smanjenju anksioznosti i depresije (Guszkowska, 2004). Fiziološki činioci E, sada, malo medicinske terminologije ne bismo li objasnili fiziološku pozadinu povezanosti fizičke aktivnosti i poboljšanja raspoloženja. Do poboljšanja raspoloženju dolazi zbog poboljšane cirkulacije i povećanog dotoka krvi u mozak, lučenja endorfina i uticaja na hipotalamičko-pituitarno-adrenalnu osu (HPA). HPA dalje komunicira sa različitim delovima mozga kao što je limbički sistem koji kontroliše našu motivaciju i raspoloženje, amigdalom koja dovodi do osećanja straha kao reakcije na stres i hipokampusom koji igra značajnu ulogu u pamćenju, kao i motivaciji i raspoloženju. Psihološki činioci Psihološki mehanizmi koji utiču na poboljšanje raspoloženja prilikom vežbanja jesu distrakcija i procena samoefikasnosti. Vežbanje deluje kao vid distrakcije od svakodnevnih briga i misli koje nas preokupiraju. Takođe, vežbanje dovodi do unapređenja procene naših sposobnosti, tj. samoefikasnosti. Samoefikasnost podrazumeva verovanje u sopstvene sposobnosti...

---

### Suportivna psihoterapija

> Suportivna psihoterapija pruža pomoć kroz podršku u dužem vremenskom intervalu, kako bi osoba vodila svoj život na zadovoljavajući način.

- Published: 2015-12-04
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/suportivna-psihoterapija/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: art terapija, Autogeni trening, Autorski clanak, Hipnoza, Muzikoterapija, Persuazija, Sugestija, suportivna terapija, terapija podrškom, Ventilacija

Suportivna psihoterapija je teška za definisanje, jer svi oblici psihoterapija imaju elemente podrške. Prihvatljiva definicija bi bila: pomoć kroz podršku u dužem vremenskom intervalu, kako bi osoba vodila svoj život na zadovoljavajući način, bez osiromašenja. Suportivna psihoterapija, pre svega, a često i isključivo, nastoji da otkloni nepovoljno dejstvo simptoma i spoljašnjih činilaca, da ojača postojeće mehanizme odbrane, mehanizam kontrole i da uspostavi ravnotežu u zahtevima prilagođavanja. Nema za cilj da menja ličnost i karakter osobe, ali nekad se takve pozitivne promene dogode. Najbitniji činioci ove psihoterapije su emocionalna bliskost, doživljaj osobe da je shvaćena i prihvaćena. Prepoznati, svesni aspekti odnosa osobe prema terapeutu mogu da budu model za razumevanje odnosa sa drugima. Koristi se transfer, ali se ne interpretira. Po nekima umeren intenzitet pozitivnog transfera može biti od koristi, kad se pojavi idealizovan transfer treba biti oprezan, dok negativni ispoljen transfer treba analizirati i redukovati. Većina oblika suportivne psihoterapije se prepliću i nije ih preporučljivo razdvajati, posebno kad su u pitanju ventilacija, sugestija i persuazija. Ventilacija (pričanje o onome što osobu muči) Oslobađanje od svih neprijatnih sadžaja u svesti. Pošto je to oblik ekspresivne psihoterapije mogu nastupiti abreagovanja (pražnjenja onog što osobu muči na vrlo ekspresivan način), ili periodi katarze, što dovodi do unutrašnjeg rasterećenja. Osim toga, na ove svesne sadržaje, mogu se nadovezati i elementi podsvesnih koji se takođe mogu koristiti. Sugestija (davanje predloga) Svesno i odabrano korišćenje subjektivnog uticaja u cilju otklanjanja tegoba. Daje odlične efekte kad je uspostavljen pozitivan transfer, jer se radi prvenstveno o emocionalnom prenosu....

---

### Šta je privlačnost i zašto nas neke osobe privlače?

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je privlačnost i koji su to faktori koji utiču na to da nas neki ljudi privlače više nego drugi.

- Published: 2015-12-02
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/zasto-nas-neke-osobe-privlace/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emotivne veze, emotivni odnosi, privlačnost, seksualnost

Često sebi postavimo pitanje: „Šta on/ona vidi u njoj/njemu? “, „Zašto mi se on/ona sviđa? “ ... To pitanje su postavljali i mnogi psiholozi, i kao rezultat njihovih istraživanja imamo nekoliko odgovora na pitanje: „Šta je privlačnost i zašto nas neke osobe privlače? “. Efekat blizine Efekat blizine je pojava da će nam ljudi koje često srećemo ili sa njima komuniciramo, verovatno postati prijatelji ili ljubavni partneri. Efekat blizine funkcioniše na taj način, da što smo više u kontaktu sa nekim osobama, veća je verovatnoća da će nam se te osobe svideti, jer što neke ljude bolje poznajemo to nam postaju bliži. Naravno sa izuzetkom osoba koje nam ne prijaju ili su negativne. Sličnost Iako blizina igra veliku ulogu u odabiru prijatelja ili partnera, ne postajemo dobri sa svim ljudima koje često srećemo. Sa nekim ljudima smo primorani da komuniciramo (npr. cimer sa kojim delimo sobu) dok sa nekim ljudima biramo da li ćemo ostvariti interakciju. Iako smo često prisiljeni da sa nekim ljudima stupamo u interakciju, da bi se razvilo prijateljstvo ili veza potrebno je da postoji određena sličnost između nas i te osobe. Potrebno je da imamo slične stavove, interesovanja, sistem vrednosti, ličnost, komunikacioni stil itd. Takođe, jak uticaj na to da li će nam se neko svideti ili ne ima i saznanje da li se i mi toj osobi sviđamo. Istraživači su došli do zaključka da ljudi koji imaju pozitivnu sliku o sebi, reaguju na sviđanje drugih tako što uzvraćaju sviđanje. Dok ljudi koji imaju negativnu sliku...

---

### Veza mozga i stomaka - 5 trikova za bolje varenje

> Govorimo o povezanosti mozga i stomaka, i nudimo vam 5 saveta za bolje varenje koji će značajo uticati i na mentalno funkcionisanje.

- Published: 2015-11-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/da-li-ste-znali-za-vezu-mozga-i-stomaka/
- Categories: Životne teme
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, ishrana, varenje, zdravlje

Da li ste ikada osetili "leptiriće" u stomaku? Ili vam se "okrenuo" želudac? Mi koristimo ove termine sa razlogom, jer je naš sistem za varenje osetljiv na emocije. Bes, anksioznost, tuga, sva ova osećanja mogu pokrenuti simptome u stomaku. Šta više, ova povezanost je obostrana ( The gut-brain connection, 2015). Skorašnja istraživanja su pokazala da zdravlje našeg sistema za varenje može uticati na naše raspoloženje (Stahl & sar, 2014; Rahe, Unrath & Berger, 2014). Jedna studija sa Stanford Univerziteta je pokazala da samo iritiranje creva novorođenih pacova može dovesti do ponašanja sličnom depresivnom i anksioznom, kao i do veće produkcije hormona stresa u odnosu na kontrolnu grupu ( Mind/digestive tract connection, 2013). Da bi vaš stomak bio srećan i da biste samim tim i vi bili srećni, predlažemo vam 5 trikova za bolje varenje. 1. Veličina porcije Najbolja mera za to kolika treba da bude jedna porcija jesu vaše šake. Ne bi trebalo da jedete za jedan obrok više nego što može da stane u vaše dve, spojene šake. Želudac će se raširiti da bi stala cela kutija sladoleda, ali to ne znači da treba. :) Manji, ali češći obroci će poboljšati vaše varenje. 2. Enzimi Ovi biološki aktivni proteini igraju značajnu ulogu u varenju. Sva hrana sadrži hranljive materije i ima određene nutritivne vrednosti, međutim, dok enzimi ne počnu proces varenja, hranljive materije su „zaključane“ i nisu dostupne da ih telo apsorbuje (Barrett, Rawlings & Woessner, 2003). Najveću količinu enzima možemo pronaći u svežem voću i povrću. Termički obrađena...

---

### Zašto daroviti mogu biti neuspešni?

> Daroviti učenici se ističu svojom visokom inteligencijom ili izrazitim razvojem određenim sposobnostima. Ali često nisu uspešni koliko bi mogli da budu.

- Published: 2015-11-23
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/zasto-daroviti-mogu-biti-neuspesni/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, daroviti, roditeljstvo, škola

Daroviti učenici se ističu svojom visokom inteligencijom ili izrazitim razvojem određenim sposobnostima. Oni, kada su zainteresovani, brzo i lako uče, uspešno rešavaju probleme, skloni su istraživanju informacija koje ih interesuju, imaju dosta interesovanja itd. Ali daroviti učenici često nisu uspešni koliko bi mogli da budu. Razlozi mogu biti različiti porodični odnosi (razvod roditelja, svađe u porodici), loš socio-ekonomski status, različita očekivanja roditelja, loši vršnjački odnosi itd. Potom to mogu biti i način rada nastavnika, nastavni sadržaji (previše laki pa je učeniku dosadno), odnos između nastavnika i učenika... Takođe, neki od razloga mogu biti i iz oblasti kognitivnih sposobnosti, afektivno-socijalnog ili konativno-voljnog funkcionisanja učenika. Kognitivni razlozi: nedostatak koncentracije, prevelik fokus na jednoj stvari ili defokusiranje na veliki broj oblasti, učenje nečega do sitnih detalja što može dovesti do toga da ne uočavaju važne stvari ili celina, disbalanas između kritičkog, analitičkog i kreativnog mišljenja, korišćenje pogrešnih sposobnosti, a ne onih gde su najbolji. Afektivno-socijalno funkcionisanje: strah od neuspeha, premalo ili previše samopouzdanja, socijalna anksioznost, preokupiranost ličnim problemima. Kognitivno-voljni razlozi: nedostatak inicijative, motivacije i istrajnosti, loša kontrola impulsa, nemogućnost da misao prevedu u akciju, odugovlačenje i neorijentisanost na rezultat. Kako im pomoći? Podržite ga i pokažite mu razumevanje. Razgovarajte sa njim i pronađite razlog njegovog neuspeha. Neke teškoće možete rešiti razgovorom sa detetom, a za neke je potrebno uključiti nastavnike, vršnjake i stručnjake.

---

### Da li je vaša ljubav strastvena?

> Pred Vama je Skala strastvene ljubavi. Izjave koje slede služe da pomoću njih opišete kako se osećate kada ste strastveno zaljubljenji.

- Published: 2015-11-17
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/da-li-je-vasa-ljubav-strastvena/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emotivni odnosi, ljubav, skala strastvene ljubavi

Pred Vama je Skala strastvene ljubavi. Izjave koje slede služe da pomoću njih opišete kako se osećate kada ste strastveno zaljubljenji. Dok budete popunjavali skalu, možete da mislite na trenutnog emotivnog partnera ili na neku drugu osobu koju ste strasno voleli ili volite. Odaberite odgovor prisećajući se kako ste se osećali u vreme kada su Vaša osećanja bila najintenzivnija. Na praznoj liniji upišite ime te osobe. Za svaku od 15 izjava odaberite broj od 1-9 koji najtačnije opisuje Vaša osećanja. Skala za odgovore kreće se u rasponu od 1 - uopšte nije tačno, do 9 - u potpunosti tačno. Pored svake izjave zapišite broj koji ste odabrali. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 ↑ ↑ ↑ Uopšte nije tačno Umereno tačno U potpunosti tačno Izjave: Osećao/la bih se očajno kada bi me _________ ostavio/la. Ponekad mi se čini da ne mogu kontrolisati sopstvene misli; one su opsednute ________. Srećan/na sam kada radim nešto što će usrećiti _________. Radije bih bio/la sa ________ nego sa nekim drugim. Bio/la bih ljubomoran/na kada bih mislio/la da je _________ zaljubljen/na u nekog drugog. Žudim da saznam sve o ________. Želim _________ fizički, emocionalno, mentalno. Imam nezasitu glad za _________ naklonošću. Za mene je __________ savršen romantičan partner. Osećam kako moje telo reaguje kada me _________ dodirne. Čini mi se da mi je _________ stalno u mislima. Želim da me _________ upozna – moje misli, strahove i želje. Željno tražim znakove koji ukazuju na to da me _________ želi. Osećam snažnu privlačnost...

---

### Raskid emotivne veze

> Raskid emotivne veze je nešto kroz šta svi prolazimo tokom života. U tekstu koji sledi govorimo o nekim zanimljivim a manje poznatim elementima raskida.

- Published: 2015-11-12
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/emotivni-odnosi-i-seksualnost/raskid-emotivne-veze/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost
- Tags: Autorski clanak, emotivne veze, ljubavni odnosi, raskid

Mnogi socijalni psiholozi se u poslednje vreme bave razlozima i strategijama za prekid veze. Jedan od pristupa proučavanju raskida identifikuje četiri tipa ponašanja koja se pojavljuju u problematičnim vezama i koja mogu dovesti do raskida. To su: aktivno oštećenje veze (zlostavljanje partnera, pretnje raskidom... ) pasivno dopuštanje da veza propadne (ignorisanje i zapostavljanje partnera, ne ulaganje u vezu... ) aktivni pokušaji da se veza unapredi (razgovor o problemima, odlazak na terapiju... ) pasivno ostajanje u stanju lojalnosti vezi (optimizam, čekanje da se stvari same reše... ). Prva dva ponašanja su destruktivna, a druga dva su pozitivna. Kada se jedan partner ponaša destruktivno obično se drugi ponaša konstruktivno i postoji mogućnost da se veza spasi, dok kada se oboje ponašaju destruktivno veza obično vodi u raskid. Drugi pristup proučavanju raskida se oslanja na to šta ljude privlači nekome. Naime, osobine koje su u početku bile privlačne posle postaju glavni razlog raskida. Na primer, partner koji je na početku veze bio „zreo i mudar“, kasnije se može videti kao „suviše star i dosadan“ ili partner koji je bio „neobičan“ kasnije se može videti kao „čudan i neuravnotežen“. Faze raskida Istraživač socijalnih odnosa, Siv Dak, navodi korake kroz koje ljudi prolaze u toku prekidanja veze. On navodi četiri faze raskida. Intrapersonalna faza (osoba je nezadovoljna vezom, razmišlja o partneru, procenjuje partnerovo ponašanje, procenjuje pozitivne i negativne strane veze... ). Dijadna faza (osoba se suočava sa partnerom, razgovaraju o vezi, pokušaj popravljanja i pomirenja, procena gubitka... ) Socijalna faza (razgovor o raskidu sa drugima,...

---

### Mladi i alkohol

> Alkohol je najčešće prva zavisnost sa kojom se mladi susreću, te govorimo o njegovoj zloupotrebi, kao i o zdravstvenim posledicama.

- Published: 2015-11-05
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/mladi-i-alkohol/
- Categories: Bolesti zavisnosti, Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: adolescencija, alkohol, Alkoholizam, Autorski clanak, Bolesti zavisnosti, mladi

Alkohol je najčešće prva zavisnost sa kojom se mladi susreću, neretko se ne zaustavljajući samo na njemu. Srbija se nalazi na četvrtom mestu po potrošnji alkohola u poređenju sa drugim zemljama Evrope. Od ukupnog broja lečenih alkoholičara, polovinu čine mladi od 25 do 30 godina, a više od 80 odsto njih do svoje 17. godine proba alkohol. Trend konzumacije alkohola u populaciji mladih stalno je u porastu, što zabrinjava i traži pažnju cele društvene zajednice, pre svega u prevenciji ovog nemilog fenomena. Alkohol i društvo Problem alkoholizma nije problem samo osobe koja pije, već i njene porodice i zajednice u celini. Iako se pijenje (još uvek) smatra dominantno muškom aktivnošću, današnja nam statistika ukazuje i na sve veći broj žena konzumenata. Tako devojčice danas piju čak deset puta češće nego u prošloj deceniji, a dečaci dvaput više nego pre deset godina. Obrazac pijenja kod mladih razvija se prvenstveno u vršnjačkim grupama, najviše u dobi između 13. i 17. godine. Mladi nam često pijenjem pokušavaju poručiti da su odrasli; ponekad je to način da se uklope u društvo, da budu "veliki" i "važni" ili pak prihvaćeni od strane vršnjačke grupe. Specifičnosti pijenja kod mladih su i to da se oni najčešće ne obaziru na posledice, piju u "rundama", često se međusobno takmiče u količini ispijenih pića i kombinuju alkohol i druga sredstva zavisnosti. Adolescencija je vreme burnih psihičkih i fizičkih promena praćeno jakom nesigurnošću i nestabilnošću i stalnim preispitivanjem vlastitog identiteta. Takvo stanje je plodno tlo za sklonost raznoraznom eksperimentiranju u...

---

### "Lake" droge

> Govorimo o tome koje droge se smatraju ,,lakim" i zašto, o njihovoj zloupotrebi, upotrebi zajedno sa alkoholom, i efektom koji izazivaju.

- Published: 2015-10-30
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/lake-droge/
- Categories: Bolesti zavisnosti, Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, lake droge, lepak, marihuana, rastvarači, zavisnost

Marihuana i hašiš Postoje dokazi da akutna intoksikacija marihuanom osetljivih osoba može dovesti do psihotične reakcije i da ima potencijalno blokirajuće delovanje na kratkotrajno pamćenje. Marihuana je među mladima najlakše dostupna i najrasprostranjenija ilegalna "laka" droga. Dobija se sušenjem cvetova indijske konoplje, neretko ilegalno uzgojene na skrivenim prostorima i kod nas. Kao sredstvo zavisnosti najčešće se uživa pušenjem, mešanjem suvog lišća sa duvanom i motajući cigarete u posebne papiriće (rizle) koje se u žargonu nazivaju džoint. Uzimanje ima različita dejstva, od kojih su najčešći osećaj opuštanja i relaksacije, dobrog raspoloženja, ponekad uz nekontrolisan smeh. Kod osoba koje u sebi nose sklonost za psihičke bolesti (npr. shizofrenija) uživanje marihuane može višestruko povećati opasnost od javljanja bolesti. Kod većih doza mogu nastupiti i halucinacije, karakterističan poremećaj osećaja za vreme za koje se čini da prolazi mnogo sporije i poremećaj ravnoteže, što sve može bitno smanjiti sposobnost koncentracije i sposobnosti koordinacije. Marihuana je opasna pri vožnji automobila ili rukovanja bilo kojim alatom ili mašinom koja zahteva preciznost i koordinaciju pokreta. Uglavnom ne stvara fizičku zavisnost, ali redovna, teška upotreba može dovesti do psihičke zavisnosti sa posledičnom socijalnom i psihološkom disfunkcijom. Postoji delimična međuzavisnost i međutolerancija sa alkoholom. Ogromna popularnost marihuane delom leži u verovanju da je potpuno neškodljiva. No uprkos niskom toksicitetu marihuana predstavlja rizik za hronična oštećenja. Iako upotreba marihuane ne dovodi do ozbiljnog oštećenja memorije, pažnje i kognitivnih funkcija, istraživanja su pokazala da dugotrajna upotreba dovodi do suptilnijih oštećenja memorije, pažnje kao i organizacije i integracije kompleksnih informacija. Postoje dokazi da...

---

### Ljubav i njene teorije

> Govorimo o tome šta je ljubav i šta podrazumeva Sternbergoa Triangularna teorija ljubavi, kao i koje sve vrste ljubavi postoje.

- Published: 2015-10-23
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/teorija-ljubavi/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, ljubav, oblici ljubavi, Sternbergova teorija ljubavi, Triangularna teroija

Šta je to ljubav? Da li će neka veza ili brak dugo trajati? Nije lako odgovoriti na ova pitanja jer ima više teorija i odgovora. Neko misli da je ljubav konstantno stanje strasti, dok drugi misle da je za nju potrebno nešto više od strasti. Jedna od teorija koja razmatra pitanje ljubavi, jeste Sternbergova Triangularna teorija ljubavi. Prema ovoj teoriji, ona je sačinjena od tri komponente: intimnost, strast i posvećenost. Pod intimnosti se podrazumeva osećanje bliskosti, povezanosti i privrženosti. Strast predstavlja fizičku i seksualnu privlačnost, koja vodi romansi i seksualnom odnosu. Privrženost ili odanost je odluka da će se osobe brinuti jedna o drugoj i rešenost da se odnos održi. Kombinacijom ove tri komponente, Sternberg govori o osam oblika ljubavi ili relacija među partnerima. Stanje ne-ljubavi (odsutne su sve tri komponente) - ovo je ono što osećamo prema većini ljudi, prema poznanicima. Dopadanje (intimnost) - Ovaj oblik ljubavi karakteriše osećanje bliskosti i poverenja. Pravi primer ovog oblika ljubavi je drugarstvo između sve osobe. Dakle, osobe uživaju u međusobnom društvu, bliske su i povezane, ali nije prisutna strast i dugoročna privrženost. Zaljubljenost (strast) – Zaljubljenost karakteriše prisustvo samo strasti. Izražena je fizička privlačnost i seksualno uzbuđenje. Ovaj oblik ljubavi obično je prisutan na početku veze i to je ono što ljudi zovu „ljubav na prvi pogled“. Ako ne dođe do razvijanja emocionalne bliskosti i privrženosti, ovaj oblik ljubavi obično kratko traje. Prazna ljubav (privrženost) - Ovaj oblik ljubavi karakteriše se snažnom privrženošću da se odnos održi. Javlja se na početku ugovorenih...

---

### Anksioznost i stres: Vežbe disanja za smirenje

> Ukoliko obratimo pažnju na naše disanje i usporimo ga, mi ćemo time usporiti rad srca, sniziti krvni pritisak i smanjiti stres i anksioznost.

- Published: 2015-10-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/vezbe-disanja-za-smanjenje-stresa-i-anksioznosti/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, disanje, stres, vežbe disanja

Anksioznost i stres su nešto što svi doživljavamo. Anksioznost predstavlja brigu ili strepnju povodom neke potencijalno opasne situacije. Te situacije su individualne, ali opet na neki način univerzalne za sve nas, kao što je neuspeh, gubitak, bol, odbacivanje. Stalna briga i razmišljanje o mogućim posledicama događaja koji se još uvek nisu ni desili znaju biti iscrpljujući. Ove misli se ponavljaju iznova i iznova i imamo osećaj da ne možemo da ih se otresemo. Uz misli dolazi i ubrzan rad srca, ubrzano disanje, znoje nam se dlanovi. . Ove misli i fiziološke senzacije kod nekih mogu biti intenzivne, učestale i trajne čime značajno utiču na svakodnevni život i funkcionisanje osobe. Stresne situacije su nešto sa čime se svakodnevno susrećemo, ali ono po čemu se ljudi razlikuju jeste u načinu na koji se nose sa stresnim situacijama. Stanje stresa se javlja kada procenjujemo da ne možemo da rešimo problem niti da ga trpimo. Jedan od načina na koji možemo smanjiti anksioznost i stres jeste kontrolisanjem našeg disanja. Anksiozne misli, tj razmišljanje o mogućim posledicama događaja, mogu da dovedu do plitkog i brzog disanja što zatim dovodi samo do daljeg povećanja anksioznosti. Ovo predstavlja jedan začarani krug koji je karakteristika napada panike. Jedan od simptoma napada panike jeste nedostatak daha. Prilikom napada panike osoba ima osećaj da ne može da udahne, a ono što se zapravo dešava jeste - da zaboravlja da izdahne. Prilikom napada panike dolazi do plitkog i brzog disanja i ako na to pokušamo duboko da udahnemo, jednostavno nećemo moći....

---

### Kako odgajati darovito dete?

> Darovito dete ima sve potrebe kao i ostala deca samo je potrebno pružiti više pažnje i uložiti više energije u njegovo/njeno odgajanje.

- Published: 2015-10-21
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-odgajati-darovito-dete/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, darovita deca, darovito dete, roditeljstvo, vaspitanje

Darovito dete karakteriše ubrzani razvoj, izuzetan nivo znanja i veština, izuzetna sposobnost učenja, visoka motivisanost, kreativnost, otvorenost, osetljivost itd. Darovito dete ima sve potrebe kao i ostala deca samo su njegove potrebe veće. Što dalje dovodi do toga da je potrebno pružiti više pažnje i uložiti više energije u odgajanje darovitog deteta. Na roditeljima je velika odgovornost, jer moraju da prepoznaju detetovu darovitost a potom i da mu omoguće da svoje sposobnosti razvija. To ne znači da je potrebno da se na prve znake darovitost dete upiše na tri strana jezika, dva sporta, u muzičku školu i na časove crtanja. Potrebno je pratiti dete, uvažavati ga, slediti njegova interesovanja i biti mu podrška. Kontraproduktivno je dete forsirati i terati na nešto ako ono to ne želi i ne uživa u tome. Stoga, razgovarajte sa svojim detetom o njegovim interesovanjima, uključite ga svakodnevne aktivnosti u kući, razgovarajte o različitim temama, pružite mu mogućnost da se oproba u raznim oblastima. Pohvalite radoznalost i detetove pokušaje da nešto istraži ili napravi. Podstičite njegovu prirodnu želju za istraživanjem i saznavanjem. Ako možete, priuštite mu zanimljive enciklopedije, posete raznim muzejima ili pogledajte neku zanimljivu emisiju i o tome razgovarajte. Kada u nečemu ostvari dobre rezultate uvek ga pohvalitet i radujete se, a kada ne uspe ne grdite ga već ga ohrabrite i recite da će biti bolje sledeći put. Ukažite mu na greške ili teškoće koje su dovele do neuspeha. Vašem detetu treba realna slika o sebi, a ne uzdizanje ili pak nipodaštavanje. Verujemo da...

---

### Poremećaji pažnje

> Odgovor na pitanje šta su poremećaji pažnje su hipervigilnost, hipertenacitet, hipovigilnost i hipotenacitet.

- Published: 2015-10-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/poremecaji-paznje/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, hipertenacitet, hipervigilnost, pažnja, poremećaji pažnje, tenacitet, vigilnost

Radi boljeg razumevanja teksta ,,Poremećaji pažnje" pročitajte prvo članak “Pažnja”. Čitaocu: “Tekst ispod je inicijalno namenjen lekarima na specijalizaciji iz psihijatrije i sadrži stručnu terminologiju. To me naravno neće sprečiti da ga toplo preporučim svim radoznalim umovima željnim znanja i razumevanja tajni naše psihe. “ Hipervigilnost Predstavlja povećanu pokretljivost pažnje i povećanu sposobnost uočavanja spoljašnjih i unutrašnjih nadražaja. Ovakvi pacijenti nisu sposobni da pažnju zadrže na jednoj informaciji ili zadatku. Asocijacije su im vrlo žive, nekada svaka asocijacija postaje ciljna predstava i pažnja "leti" sa informacije na informaciju. Obično je udružena sa opštom motornom hiperaktivnošću i povišenim raspoliženjem. Viđa se kod maničnih i jako anksioznih pacijenata. Predstavlja fiziološku pojavu kod male dece. Hipovigilnost Je smanjena pokretljivost pažnje i smanjena sposobnost uočavanja spoljašnjih i unutrašnjih nadražaja. Pacijent sporo i sa velikim naporom pomera pažnju sa jednog na drugi sadržaj. Obično je udružena sa opštom motornom hipoaktivnošću i sniženim raspoloženjem. Nastaje zbog opšte oslabljene psihičke aktivnosti kod organiciteta (difuzna moždana oštećenja, intoksikacije i cirkulatorni poremećaji CNS-a, hipoksija), ili zbog zaokupljenosti patološkim sadržajima kod depresija. Bolesnici sa moždanim organskim psihosindromom zbog opšte inaktivnosti i redukcije psihičke energije imaju hipovigilnu pažnju, ali se kod njih iz istih razloga javlja i hipotenacitet pažnje (globalno oštećenje pažnje). Hipertenacitet Je veliko, čvrsto i dugotrajno usmeravanje pažnje u jednom pravcu, usredsređenost na jednu ideju ili pojavu. Bolesnici su neprekidno okupirani svojim sumanutim mislima i konstrukcijama, ili su maksimalno koncentrisani na svoju tugu i tužne misli, te veoma sporo prenose psihičku energiju na druge informacije. Viđa se kod depresija...

---

### Pažnja

> Pažnja je sposobnost usmeravanja i održavaja psihičke energije i aktivnosti u određenom pravcu, prema cilju, kao i sposobnost promene tog pravca i cilja.

- Published: 2015-10-20
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/paznja/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, pažnja, tenacitet, vigilnost

Čitaocu: "Tekst ispod je inicijalno namenjen lekarima na specijalizaciji iz psihijatrije i sadrži stručnu terminologiju. To me naravno neće sprečiti da ga toplo preporučim svim radoznalim umovima željnim znanja i razumevanja tajni naše psihe. " Definicije pažnje: Pažnja predstavlja sposobnost usmeravanja i održavaja psihičke energije i aktivnosti u određenom pravcu, prema određenom cilju, kao i sposobnost promene tog pravca i cilja. Pažnja je usmeravanje i usredsređivanje psihičke energije na određeni predmet, koji može biti informacija aktuelne realnosti ili predmet sećanja i razmišljanja. Pažnja je psihička funkcija pomoću koje čovek može da usmeri i održi svoju psihičku energiju na određenoj informaciji koja je u nekom vremenskom intervalu predmet njegovog interesovanja. Pažnja je usmeravanje i usredsredjivanje mentalne aktivnosti na odredjeni predmet, pojavu, misao, situaciju... Pažnja je uslov jasnosti doživljavanja (Karl Jaspers) Osnovni elementi pažnje: TENACITET (postojanost, usredsređenost pažnje) je sposobnost da se pažnja, tj. psihička energija, zadrži onoliko dugo na informaciji koliko to potreba odn. zadatak zahteva. Sadržaji koji su za rešavanje zadatka nevažni bivaju za to vreme eliminisani, apstrahovani. VIGILNOST (pokretljivost, gipkost pažnje) je sposobnost da se psihička energija i opažajni aparat brzo prenosi sa informacije na informaciju, odn. sposobnost brzog prebacivanja pažnje sa predmeta na predmet (efikasno preusmeravanje pažnje sa informacije na informaciju prema potrebi zadatka). Zajednički faktor za obe osobine pažnje je vreme ("... zadrži na predmetu onoliko dugo... " i "... brzo premešta... "). Zdrave osobe poseduju obe osobine pažnje podjednako dobro razvijene, s tim da se prema potrebama zadatka čas aktivira tenacitet, a čas vigilnost. Tenacitet i...

---

### Darovitost: Darovito dete

> Darovito dete je ono koje pokazuje izvanredne sposobnosti (za rezonovanje i učenje) ili kompetencije u jednom ili više domena.

- Published: 2015-10-15
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/darovito-dete/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, darovita deca, darovito dete, nadarena deca

Šta je to darovitost? Postoji mnogo definicija kada je u pitanju darovitost. Jedna od definicija koju je prihvatila Nacionalna asocijacija za darovitu decu – NAGC, je - „Daroviti su oni koji pokazuju izvanredne sposobnosti (izvanredne sposobnosti za rezonovanje i učenje) ili kompetencije (vidljive sposobnosti ili postignuće koje ulazi u najviših 10%) u jednom ili više domena. Domeni uključuju bilo koje strukturisane oblasti koje sadrže sopstveni sistem simbola (npr. matematika, muzika, jezik) i/ili set senzomotornih sposobnosti (npr. slikanje, plesanje, sport). “ Dakle, darovita deca imaju na visokom nivou razvijene intelektualne, kreativne, umetničke i liderske sposobnosti. Darovitost je rezultat nasleđa i sredine. Stoga je veoma važno u kakvoj sredini dete odrasta. Znaci darovitosti Darovitost se može prepoznati od prvih meseci života. Darovita deca brže razvijaju vizuelnu percepciju, krupnu i finu motoriku, brže rešavaju neke probleme... dakle, darovita deca se ubrzano razvijaju. Ona brže usvajaju jezik (ranije progovore), imaju bogatiji rečnik i lako uče nove reči, brže pričaju, koriste duže rečenice i složenije gramatičke oblike, pre škole nauče da čitaju, stalno postavljaju pitanja o onome što vide ili čuju. Ono što je karakteristično za darovitu decu jeste logičko mišljenje – povezivanje onoga što su upravo čuli ili videli sa prethodnim iskustvom. Lako barataju brojevima i relacijama među njima. Darovita deca kao i ostala deca vole da uče i imaju tu prirodnu potrebu da stalno nešto istražuju i saznaju, ali je ta potreba kod darovitih veća. Njihovi mozgovi su kao „sunđeri“, „hvataju informacije u letu“, lako se fokusiraju na nešto i o tome mogu...

---

### Poremećaji ishrane

> Poremećaji ishrane su jako česti ali su nešto o čemu se retko priča i većina njih - do 90% - su adolescenti i mlade žene.

- Published: 2015-10-13
- Modified: 2024-05-09
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/poremecaji-ishrane/
- Categories: Poremećaji ishrane
- Tags: Anoreksija, Autorski clanak, bulimijja, poremećaji ishrane

Izbornik: Poremećaji ishrane karakteriše abnormalan stav prema hrani koji dovodi do promena u načinu ishrane i ponašanjima vezanim za unos hrane. Osoba sa poremećajem ishrane je isuviše fokusirana na svoju težinu i figuru tela, donosi loše odluke u vezi sa unosom hrane što za posledicu ima poguban uticaj po zdravlje. Tipovi poremećaja ishrane Poremećaji ishrane uključuju više patoloških stanja koja mogu uticati na nečije fizičko, psihičko i socijalno funkcionisanje. Najčešći poremećaji ishrane su: Anoreksija nervosa - poremećaj u ishrani koji karakteriše niska telesna težina i poremećaj percepcije tela uz opsesivan strah od dobijanja težine. Osobe telesnu težinu održavaju voljnim gladovanjem ili prekomernim vežbanjem. Bulimija - poremećaj u ishrani kod koga se patološki preteran apetit smenjuje sa epizodama pražnjenja - samoizazvanom mučninom, laksativima, pilulama za mršavljenje i sl. Patološka proždrljivost - patološka potreba za hranom, praćena osećajem nezasite gladi. Neke osobe a pogotovo mlađi ljudi mogu biti dijagnostikovani sa poremećajem ishrane koji je nespecifičan (EDNOS). Ovo u prevodu znači da imate neke, ali ne sve simptome koji su karakteristični za anoreksiju ili bulimiju. Uzroci poremećaja ishrane Za pojavu poremećaja ishrane se najčešće krivi socijalna sredina koja danas intenzivno forsira ideal vitkog i mršavog tela, pogotovo kod mladih ljudi koji žele da izgledaju na određen način. Međutim, uzroci su obično složeniji. Najverovatnije se radi o biološkim (urođeni faktor) i faktorima sredine, kombinovanim sa iskustvom individue, kao i dodatnim faktorima koji doprinose da se poremećaj učvrsti i da traje. Faktori rizika koji povećavaju verovatnoću za ravoj poremećaja ishrane su: da je neko u...

---

### Zašto je meditacija tako dobra?

> Meditacija je tehnika koja podrazumeva učenje da budemo u potpunosti prisutni i svesni sadašnjeg trenutka umesto da razmišljamo o prošlosti ili budućnosti.

- Published: 2015-10-11
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zasto-je-meditacija-tako-dobra/
- Categories: Životne teme
- Tags: ACT, Autorski clanak, fizičko zdravlje, meditacija, mentalno zdravlje

Šta je meditacija? Meditacija je tehnika koja podrazumeva učenje da budemo u potpunosti prisutni i svesni sadašnjeg trenutka umesto da razmišljamo o prošlosti ili budućnosti. Kao i sve drugo, meditacija je veština koja se uči. Ona nije cilj, ona je putovanje. Meditacija predstavlja svesnu nameru da fokusiramo našu pažnju na sadašnjost. Svesnu nameru - što znači da se razlikuje od odmaranja ili spavanja. Savremeni psihoterapijski pravci kao što je ACT (terapija prihvatanjem i posvećenošću) koriste tehnike meditacije u postizanju promene kod klijenata. Nauka i meditacija Istraživanja su pokazala da tokom meditacije postoji povećana aktivnost zona koje su direktno povezane sa smanjenom depresijom i anksioznošću i povećanom tolerancijom na bol. Kada se mozak odmara i nije opterećen spoljašnjim svetom, što se dešava tokom meditacije, dolazi do poboljšanja memorije, sposobnosti postavljanja ciljeva i povećane svesnosti o sebi. Poređenje mozga budističkih monaha i osoba koje su tek počele da praktikuju meditaciju pokazalo je da je deo mozga povezan sa empatijom izraženiji kod budističkih monaha. Što znači, iako samostalna aktivnost, meditacija pomaže u poboljšanju naših odnosa sa drugima. Meditacija dovodi do promene moždanih talasa. Osobe koje praktikuju meditaciju imaju veći nivo alfa talasa koji su pokazali da smanjuju negativno raspoloženje, tenziju i bes. Meditacija fizički menja oblik i veličinu mozga. Jedna studija je pokazala da je nakon 8 nedelja meditacije siva materija bila gušća u oblastima povezanim sa učenjem, regulacijom emocija i pamćenjem, dok je došlo do smanjenja gustine sive mase amigdale koja je zadužena za anksioznost i stres. Dobrobiti meditacije za naše zdravlje:...

---

### Čudesna joga, za telo i  um

> Joga je vežba uma, tela i duha. Ona služi vašim potrebama, bilo da je to refleksivna meditacija ili samo dobra vežba.

- Published: 2015-10-11
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zasto-je-joga-dobra-za-vase-celokupno-zdravlje/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, fizičko zdravlje, joga, psihičko zdravlje, sport, vežba

Šta je joga? Reč joga potiče iz Sanskrita i označava jedinstvo tela i duha, individualnog i kolektivnog. Joga, poreklom iz Indije, je disciplina stara nekoliko hiljada godina, a poslednjih godina postaje sve popularnija i u zapadnom svetu. Joga kao sistem prepoznaje multidimenzionalnu prirodu čoveka i njena praksa obuhvata osam aspekata od kojih su vežbe fizičkih položaja tela, vežbe disanja i meditacija danas najzastupljeniji. Tokom godina joga je evoluirala u različite oblike (pravce) čime nam pruža mogućnost da odaberemo onaj koji svakome od nas najviše odgovara. Joga je popularna aktivnost za sportiste, decu i odrasle i može se modifikovati tako da odgovara svim nivoima fizičke spremnosti. Joga nije religija. Joga je vežba uma, tela i duha i ona je sve ono što vi želite da bude. Ona služi vašim potrebama, bilo da je to refleksivna meditacija ili samo dobra vežba. Joga i fizičko zdravlje Tokom izvođenja joga vežbi dolazi do statičkih mišićnih kontrakcija koje dovode do jačanja i oblikovanja mišića. Prilikom statičkih kontrakcija dolazi do eliminacije spoljašnjih i unutrašnjih reakcija koje pomažu mišićnu kontrakciju tako da je celokupna kontrakcija rezultat mišićne aktivacije što dovodi do povećanja u mišićnoj sili. Joga poze dovode do jačanja kako gornjeg tako i donjeg dela tela i jačanja abdominalnih mišića koji su značajni za pravo držanje tela. Pored jačanja mišića određene joga poze izdužuju mišiće i povećavaju fleksibilnost. Kada ste jači i fleksibilniji i vaše držanje je bolje što dovodi do manjeg opterećenja kičme i sprečava i ubažava tegobe kao što su bol u leđima, vratu,...

---

### Fluoksetin (Flunirin, Flunisan, Flusetin)

> Fluoksetin spada u grupu SSRI antidepresiva. Koristi se u terapiji simptoma depresivnog poremećaja sa pridruženom anksioznošću. Flunirin, Flunisan, Flusetin

- Published: 2015-10-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/fluoksetin-antidepresiv/
- Categories: Lekovi
- Tags: anksioznost, antidepresiv, Autorski clanak, fluoksetin, Fobije, lek, lekovi, panični poremećaj

Kada se koristi? Fluoksetin spada u grupu SSRI antidepresiva, ali pokazuje i druga dejstva. Koristi se u terapiji: epizoda velike depresije depresivne faze bipolarnog afektivnog poremećaja (u kombinaciji sa drugim lekovima) predmenstrualnog sindroma (PMS) paničnog poremećaja posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) socijalne fobije opsesivno kompulzivnog poremećaja (OKP) bulimije nervoze generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP). Nije pogodan za pacijente sa anoreksijom. Može biti, kao i sertralin, najbolji izbor za lečenje atipične depresije. Doziranje? Početna doza iznosi od 20 do 60 mg u zavisnosti od oboljenja. Doza može postepeno i da se poveća do maksimalnih 80 mg. Lek se uzima svakodnevno, najčešće ujutru, ali je moguće vreme uzimanja leka prilagoditi pacijentu. Starijim osobama i pacijentima sa bolestima jetre ili epilepsijom, doza mora da se redukuje. Koliko traje terapija? Terapijski efekat nastaje nakon 2 do 4 nedelje od početka primene. Ukoliko ne dodje do poboljšanja simptoma posle 6 do 8 nedelja, neophodno je povećati dozu ili preći na drugi antidepresiv. Ako lek dovodi do željenog efekta, potrebno je koristiti ga dok se simptomi potpuno ne uklone ili smanje u značajnoj meri. Nakon toga se nastavlja sa terapijom još godinu dana, ako je u pitanju prva depresivna epizoda, čime se prevenira vraćanje simptoma. U slučaju da u anamnezi postoji više depresivnih epizoda, može biti potrebno da se lečenje produži na neodređeni period, što važi i za anksiozne poremećaje i bulimiju. Neželjena dejstva i šta sa njima? Česte neželjene reakcije na fluoksetin su različite seksualne disfunkcije (odložena ejakulacija, erektilna disfunkcija, smanjen libido, anorgazmija), gastrointestinalne tegobe (mučnina, dijareja,...

---

### Sertralin (Asentra, Zoloft, Sidata, Tragal, Sonalia)

> Sertralin spada u grupu SSRI antidepresiva . Koristi se u terapiji simptoma depresivnog poremećaja sa pridruženom anksioznošću. Zoloft, Asentra, Sidata..

- Published: 2015-10-08
- Modified: 2024-04-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/sertralin-antidepresiv/
- Categories: Antidepresivi, Lekovi
- Tags: anksioznost, antidepresiv, Autorski clanak, Depresija, fobija, lek, lekovi, panični poremećaj, PMS, psihijatar, sertralin

Kada se koristi? Sertralin (Asentra, Zoloft, Sidata, Sertralin, Sonalia, Tragal) spada u grupu SSRI antidepresiva, ali pokazuje i druga dejstva. Uobičajeno se propisuje za lečenje: epizoda velike depresije predmenstrualnog sindroma (PMS) paničnog poremećaja posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP) socijalne fobije opsesivno kompulzivnog poremećaja (OKP) generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP). Karakteristično za ovaj lek je što može ubrzo nakon početka terapije da dovede do povećanja energije i psihomotorne aktivnosti, što ga čini posebno pogodnim za pacijente sa atipičnom depresijom koju karakterišu hipersomnija i povećan apetit, i za pacijente koji osećaju umor i pad energije. Najbezbedniji je antidepresiv za pacijente sa kardiovaskularnim oboljenjima. Doziranje? Početna doza iznosi od 25 do 50 mg u zavisnosti od oboljenja i uzima se svakodnevno, najbolje ujutru ili podeljeno u dve doze ujutru i u podne. Doze se mogu postupno povećavati do 200 mg dnevno. U terapiji PMS-a moguće je uzimanje leka ograničiti na lutealnu fazu menstrualnog ciklusa. Starijim osobama i pacijentima sa bolestima jetre doza mora da se redukuje. Koliko traje terapija? Sam terapijski, antidepresivni efekat nastaje nakon 2 do 4 nedelje od početka primene. Ukoliko ne dodje do poboljšanja simptoma posle 6 do 8 nedelja, neophodno je povećati dozu ili preći na drugi antidepresiv. Ako lek dovodi do željenog efekta, potrebno je koristiti ga dok se simptomi potpuno ne uklone ili smanje u značajnoj meri. Nakon toga se nastavlja sa terapijom još godinu dana, ako je u pitanju prva depresivna epizoda, čime se prevenira vraćanje simptoma. U slučaju da u anamnezi postoji više depresivnih epizoda, može biti...

---

### Terapija umetnošću u adolescenciji - Art terapija

> Art terapija terapeutu omogućava lakši ulazak u svet adolescenata i nudi oblik komunikacije koji je manje konvencionalan.

- Published: 2015-10-08
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/terapija-umetnoscu-u-adolescenciji-art-terapija/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: adolescenti, art terapija, Autorski clanak, terapija umetnošću

Adolescencija... kao i svaka tranzicija, u ovom slučaju od dečjeg ka odraslom dobu, može da bude praćena raznim turbulencijama... Adolescenti uz sve hormonske i fiziološke promene, moraju da se naviknu na svoja nova tela, ali i nove uloge u životu. A to nekad ume da bude i bolno... Adolescenti su najosetjiviji deo populacije, i često im „ponos“ ne dozvoljava da se obrate za pomoć nego radije pate i izlažu se rizicima. Adolescenti prolaze kroz faze sazrevanja gde su prvo okrenuti sebi, zatim potpadaju pod veliki uticaj vršnjaka, uz potpuno udaljavanje od dotadašnjeg dominantnog uticaja roditelja i izražavanje otpora u odnosu sa njima. Pored toga, očekivanja adolescenata i očekivanja društva i okoline su često u sukobu. Adolescenti se retko sami odlučuju da potraže pomoć psihijatra i često im je teško da se verbalno izraze. Zbog toga ćemo istaći značaj art terapije, posebno u lečenju psihičkih poremećaja u ovom osetljivom životnom periodu. Kroz crtanje, na primer se može iskazati neadekvatno ponašanje i eksternalizacijom tog ponašanja, tj. stavljanjem na papir, ponašanje postaje problem, a ne pojedinac. Art terapija Umetnost kao vid terapije terapeutu omogućava lakši ulazak u svet adolescenata i nudi oblik komunikacije koji je manje konvencionalan i nad kojim adolescent (što mu je veoma bitno) može da ima kontrolu. Adolescenti na taj način imaju slobodu da izaberu način izražavanja kroz slikanje, birajući tehniku, materijal, temu i slobodno izražavajući stavove i emocije. Adolescent, već osećajući patnju zbog previranja u sebi, rado dolazi na art terapiju, gde „dobija“ terapeuta koji nije zainteresovan samo za...

---

### Terapija uz pomoć životinja - PAT (pet assisted therapy)

> Terapija uz pomoć životinja je uveliko u upotrebi u zapadnim zemljama kao pomoćni vid terapije kod dece sa psihijatrijskim poremećajima.

- Published: 2015-10-07
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/terapija-uz-pomoc-zivotinja-pat-pet-assisted-therapy/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Terapija životinjama
- Tags: Autorski clanak, deca, PAT, terapija životinjama

PAT (pet assisted therapy), odnosno terapija uz pomoć životinja, je uveliko u upotrebi u zapadnim zemljama, kao pomoćni vid terapije kod dece sa psihijatrijskim poremećajima. Životinje su deo miljea u kom živimo, mogu da nam budu prijatelji, pogotovo deci, ali i pomoćni terapeuti. Još se u mitologiji starih Indusa govori o jakoj vezi između ljudi i životinja. Najranije uključivanje životinja u terapijski program, je bilo u Belgiji u srednjem veku. Zatim su u Nemačkoj životinje učestvovale kao deo terapijskog ambijenta beskućnika. Kasnije su Boris Levinson i Konrad Lorenc (dobitnik Nobelove nagrade iz polja fiziologije), isticali značaj životinja u terapiji, kao način (re)povezivanja ljudi sa prirodom. U okviru PAT-a, imamo, tzv. pet visitation, zatim terapiju uz pomoć životinja (animal-assisted therapy), terapijsko jahanje konja... Najjednostavniji oblik PAT-a je pet visitation terapija, u kojoj životinja inicira kontakt, a pacijent određuje pravac daljeg kontakta. Ova vrsta terapije je dovela do razvoja AAT (animal-assisted therapy), u kojoj kontakt sa životinjom, određen po posebnim kriterijumima postaje sastavni deo terapijskog procesa. Kako životinje utiču na naše zdravlje i psihu? Pokazano je da u kontaktu sa životinjama dolazi do pojačanog oslobađanja endorfina koji poboljšava raspoloženje, do smanjenja krvnog pritisak i lipida u krvi. Takođe je pokazano da su pacijenti koji imaju kućne ljubimce imali brži oporavak nakon ozbiljnih hirurških intervencija. Životinje blagodetno deluju na našu psihu pružajući nam druženje, utehu, oslobađaju nas od stresa, značajno snižavajući stepen depresivnosti. Pokazano je da su životinje veliki “pomagači” u lečenju bolesti zavisnosti, resocijalizaciji i opštem poboljšanju kvaliteta života. Osim toga, kontakt...

---

### Vaspitni stil roditelja

> Vaspitni stil predstavlja način na koji roditelji vaspitavaju svoju decu. Vaspitni stilovi se razlikuju prema stepenu prisutnosti elemenata roditeljstva.

- Published: 2015-10-07
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/vaspitni-stilovi-roditelja/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, ponašanje roditelja, roditeljstvo, vaspitanje, vaspitni stilovi

Vaspitni stil predstavlja način (postupke) na koji roditelji vaspitavaju svoju decu. Vaspitni stilovi se razlikuju prema stepenu prisutnosti elemenata roditeljstva. Elementi roditeljstva su prihvatanje i kontrola. Pod prihvatanjem se podrazumeva toplina i bliskost roditelja prema detetu, trud roditelja da se dete razvija u zrelu i zdravu ličnost, dok se pod kontrolom podrazumeva „postavljanja granica detetu“ i karakterisitke tih granica (slabe ili rigidne). U zavisnosti koliko su kod roditelja izraženi ovi elemneti roditeljstva, razlikujemo četiri vaspitna stila roditelja. Autoritarni (visoka kontrola, nisko prihvatanje) Autoritarni roditelji su emocionalno distancirani i postavljaju jasne i dosledne granice. Oni očekuju da deca bez pogovora poštuju njihova čvrsta pravila, jer ako ih ne poštuju tada sledi kazna. Imaju velike zahteve i očekuju da ih dete ispuni. Emocionalno su udaljeni od deteta, retko hvale i iskazuju ljubav i toplinu. Čak i oni koji veoma vole svoje dete, retko ga grle i ljube jer smatraju da ga tako mogu razmaziti. Dete je poslušno i efikasno, ali ima manjak samopouzdanja i nije srećno. Autoritativni (visoka kontorla, visoko prihvatanje) Autoritativni roditelj postavlja jasne granice, dosledan je u njihovom sprovođenju, očekuje da ih dete poštuje ali ujedno ima puno razumevanja za svoje dete i uvek je spreman da ga sasluša i da se dogovore. On mnogo objašnjava detetu zašto nešto čini i zašto nešto ne može/može, jer želi da dete usvoji socijalna pravila i osamostali se. Odnos roditelj-dete je topao i pun ljubavi, podrške i uvažavanja. Ovaj vaspitni stil karakteriše podsticanje dobrih oblika ponašanja kod deteta. Dete je srećno, uspešno i...

---

### Poremećaji opažanja

> Poremećaji opažanja odnosno perceptivne obmane su agnozije, iluzije i halucinacije. U daljem tekstu pročitajte više o tome.

- Published: 2015-10-07
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/poremecaji-opazanja/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: agnozije, Autorski clanak, halucinacije, iluzije, Poremećaji ponašanja

Radi boljeg razumevanja teksta koji sledi pročitajte članak "opažanje (percepcija)". Uslovi za normalno opažanje su: Postojanje informacija - izvor duševnog života je materijalni svet oko nas. Osoba koja bi odrastala u prostoriji golih zidova, bez pristupa ljudi i komunikacije bi se razvila u biće bez sposobnosti saznanja sveta oko sebe, bez duševnog života. Iz ovoga se može zaključiti da je količina informacija prvi preduslov čulnog saznanja. I najsavršeniji kompjuter neće ništa vredeti ako se ne "nahrani" dovoljnom količinom informacija. Anatomska i fiziološka ispravnost čulnog organa - poremećaj bi bilo oštećenje na nivou čulnog organa, nerva ili centara u mozgu (slepilo, gluvoća, oštećenje čula dodira). Očuvano iskustvo (engrami) - poremećaj nastaje usled atrofije mozga kod traume, senilne demencije i dr. Tada nestaju tragovi sećanja (engrami). Osobe ne prepoznaju okolinu, nekada ni sopstvenu decu, a u najtežim slučajevima i samog sebe u ogledalu. Normalno funkcionisanje psihočulnog centra (koji povezuje osećaj sa iskustvom) - poremećaj nastaje usled oštećenja moždane kore, vaskularnih, tumorskih kada nastaju agnozije (više o ovom pojmu u nastavku članka). Normalno funkcionisanje mozga u celini (odsustvo mentalnog oboljenja) Poremećaji opažanja se dele na Agnozije Agnozija predstavlja nesposobnost prepoznavanja predmeta uz očuvano čulo i očuvana sećanja (engrame/iskustvo). Uzrok agnozije je oštećenje psihočulnog centra koji služi za povezivanje osećaja i iskustva U slučaju agnozije, proces opažanja se zaustavio na nivou doživljaja osećaja. Osoba je sposobna da odrazi odobine, kvalitete predmeta ali nije sposobna da prepozna ceo predmet. Npr. osoba posmatra fudbalsku loptu i na pitanje o kom predmetu je reč odgovara "nešto crno...

---

### Opažanje (percepcija)

> Opažanje je psihički proces koji sjedinjuje osećaje (percepcija, tj. subjektivni odraz objektivne realnosti) i iskustvo u CNS-u.

- Published: 2015-10-04
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/opazanje-percepcija/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, opažanje, osećaj, percepcija

Kako definišemo opažanje: Opažanje je psihička funkcija kojom se postiže prepoznavanje informacije, prepoznavanje predmeta kao celine, te prepoznavanje upotrebne vrednosti predmeta. Opažanje je psihička funkcija kojom se svesno doživljava okolina i sopstveno telo Opažanje je psihički proces koji sjedinjuje osećaje (percepcija, tj. subjektivni odraz objektivne realnosti) i iskustvo u CNS-u. Neprekidno upoznavanje sa zbivanjem oko nas i u nama, subjektivni efeka objektivnog materijalnog dejstva na čula kojima se prepoznaju informacije, njihova celina i upotrebna vrednost Funkcija se sastoji iz dve faze I stvaranje osećaja - Prvi psihički fenomen je osećaj. Predstavlja elementarnu psihičku transformaciju energije draži (stimulusa) II stvaranje opažaja - Drugi, razvijeniji psihički fenomen u procesu opažanja je opažaj i on predstavlja spoj osećaja sa iskustvom Konačni smisao procesa je neposredno saznanje spoljnjeg sveta i svog sopstvenog bića. Saznanje objektivne realnosti odvija se putem čulnog i logičnog saznanja. Čulno saznanje je zapravo opažanje, a logično saznanje mišljenje. Razlika između opažaja i osećaja Osećaji su subjektivni odraz realnosti oko nas i u nama (subjektivno odražavanje osobina informacije, tj. odslikavanje i registrovanje kvaliteta okoline koja okružuje subjekta, shodno osobinama nervnog sistema svakog pojedinca), a intrapsihički proces koji sjedinjuje osećaje i iskustvo u CNS-u je opažanje. Primer: ako bi ispitaniku pokazali određeni predmet, on bi rekao da vidi beli predmet sa crnim poljima, što je subjektivno odražavanje osobina predmeta, odnosno osećaj. Ali ako i kada dođe do prepoznavanja upotrebne vrednosti ovog predmeta, tj. opažanja, osoba će reći da taj predmet predstavlja loptu. Osećaj je, dakle, elementarna psihička funkcija, etapa u procesu opažanja....

---

### Naša jedinstvena ličnost

> Svaka osoba je posebni eksperiment prirode u kojem se ni jedna kombinacija unutrašnjih i spoljnih faktora nije prethodno desila niti se može ponovo dogoditi

- Published: 2015-10-04
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/psihijatrija-i-psihologija/jedinstvena-licnost-i-psihicke-funkcije/
- Categories: Psihijatrija i psihologija
- Tags: Autorski clanak, karakter, ličnost, psihičke funkcije, temperament

Čovek je jedinstvena ličnost u dvojakom smislu. U individualnom smislu svaka osoba je jedinstvena za sebe u odnosu na ostali svet, ali se takođe može reći da je svaka osoba posebni eksperiment prirode u kojem se ni jedna kombinacija unutrašnjih i spoljnih faktora nije prethodno desila niti se može ponovo dogoditi. Sa aspekta filozofskog monizma čovekova ličnost je jedinstveno biće sa svojim telesnim, psihičkim i socijalnim aspektom ponašanja. Telesni aspekt podrazumeva funkcionisanje unutrašnjih organa i kretanje. Psihički aspekt ponašanja podrazumeva odvijanje psihičkih funkcija. Socijalni aspekt ponašanja podrazumeva interakcije ličnosti sa članovima njegove uže i šire socijalne sredine. Svi aspekti ljudskog ponašanja su pod kontrolom mozga. Mozak upravlja pokretima mišića. Putem vegetativnog nervnog sistema, mozak upravlja radom unutrašnjih organa, žlezda i krvnih sudova. Najviša moždana funkcija je psihički život. Sve ove moždane funkcije su koordinisane u akciji. Psihički život čoveka, na isti način, predstavlja celinu u kojoj ni jedan deo ne funkcioniše nezavisno. Tako, na primer, kada čovek opaža, bez obzira na to da li želi ili ne, on pamti opaženi predmet, misli o njemu, doživljava određenu emociju u vezi tog predmeta i sve to verifikuje svešću. Psihičke funkcije Kako bi se proučavao psihički život psiha se misaono raščlanjuje na svoje sastavne delove tj. psihičke funcije. Svaka psihička funkcija je celina za sebe ali se sve vreme mora imati u vidu činjenica o jedinstvenom funkcionisnju psihe. Neki autori dele ličnost na: saznajni (kognitivni) deo: osećaj, opažanje, pažnja, pamćenje, mišljenje, inteligencija i svest timički (emocionalni) deo: raspoloženje i afekti hormički (vitalni dinamizmi...

---

### Dečiji crteži: Kako ih tumačiti

> Dečiji crteži su neposredan način na koji dete komunicira sa odraslima. Ono može da izrazi svoje misli i osećanja, kao i da „zatraži pomoć”.

- Published: 2015-10-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-tumaciti-decije-crteze/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, dečiji crteži, tumačenje dečijih crteža

Dečiji crteži su neposredan način na koji dete komunicira sa odraslima. Pomoću crteža dete može da izrazi svoje misli i osećanja, kao i da „zatraži pomoć”. Dečiji crteži takođe predstavljaju sjajan dijagnostički postupak kojim se za kratko vreme dolazi do mnogih informacija o detetovom kognitivnom (saznajnom), grafomotornom i emocionalnom razvoju. Kada posmatramo dečiji crtež, važno je da imamo na umu sledeće: pod kojim okolnostima je crtež nastao, koji je uzrast deteta i koja je tema tj. šta je dete nacrtalo. Kod crteža analiziramo simbole, oblike, boje, ispunjenost lista papira, raspored nacrtanog na papiru i intenzitet crtanja (intenzitet potiska olovke pri crtanju). Simboli Deca nikada ne crtaju objekte onakvim kakvi oni jesu, već onako kako ih doživljavaju. Psiholozi smatraju da je naročito važno kako dete crta ljudsku figuru, drveće i kuću. Crtež ljudske figure, može služiti za procenu inteligencije deteta i ovaj test je poznat pod nazivov Gudinaf-Haris test crtanja ljudske figure. Ovaj test ne može biti jedini vid procene detetove inteligencije, ali može poslužiti u proceni da li dete odstupa od njegove uzrasne grupe. Crtež porodice nam mnogo može reći o tome kako dete vide sebe i ostale članove u toj porodici, sa kime je najbliže, sa kime ima loš odnos, ko nije prisutan u porodici i slično. Kada crta porodicu, dete prvo nacrta najvažniju osobu sa kojom je najbliže i obično tu osobu crta na levoj strani papira. Crtež kuće uvek predstavlja porodicu i odnose među članovima porodice. Ako kuću crta tako što kuća ima sve delove – krov,...

---

### Noćne more i noćni strahovi kod dece

> Svako dete u periodu od 2. do 8. godine života, doživi bar jednu noćnu moru ili noćni strah. Javljaju se u detinjstvu najprisutnije su u predškolskom uzrastu

- Published: 2015-10-03
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/nocne-more-i-nocni-strahovi-kod-dece/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, nocne more, noćni strahovi, Poremećaji spavanja, roditeljstvo, ružni snovi, spavanje

Svako dete u periodu od 2. do 8. godine života, doživi bar jednu noćnu moru ili noćni strah. Noćne more (ružni snovi) Noćne more (ružni snovi) javljaju se u detinjstvu češće nego noćni strahovi i najprisutnije su u predškolskom uzrastu. Obično se javljaju u drugom periodu sna (pred jutro) i bude dete iz sna. Noće more su veoma realistične pa pored toga što veoma uznemiruju dete, dete se može setiti detalja svog ružnog sna. Dete je obično veoma uplašeno, plače i potrebno ga je umiriti i utešiti. Nakon buđenja iz sna, prisutna je i blaga konfuzija i dezorjentisanost deteta. Neke noće more mogu sprečavati dete da nastavi da spava zato je važno da ga roditelji umire. Povremene noćne more mogu biti reakcija na neke stresove (svađe roditelja, razvod, selidbe, vršnjačko nasilje... ) ili ono što uznemirava dete (događaji u vrtiću ili školi, strašni filmovi i crtaći, zvuk neke mašine... ), ali ako je pojava noćnih mora učestala tada je potrebno potražiti savet stručnjaka. Kako pomoći detetu? Kada se dete probudi iz sna zbog noćne more, treba ga zagrliti, maziti i umiriti. Ne razgovarati o ružnom snu tog trenutka već sutradan. Napustiti sobu, ali ne zatvarati vrata. Dati detetu njegovu igračku ili ćebence koje će ga utešiti i pružiti mu sigurnost. Možete mu dati da popije čašu vode. Ako je dete iz straha došlo u vaš krevet, vratite ga u njegovu sobu i umirite. U toku dana, zaštitite dete od gledanja strašnih filmova ili crtaća, razgovarajte o ružnim snovima, pričajte o...

---

### Polazak u školu: Priprema dece

> Polazak u školu deteta predstavlja jedno novo životno iskustvo i roditelji mogu početi sa nekim pripremama na vreme.

- Published: 2015-09-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/priprema-dece-za-polazak-u-skolu/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, osnovna škola, polazak u školu, priprema dece, roditelji, škola

Polazak u školu predstavlja jedno novo životno iskustvo za dete, a i za čitavu porodicu. Kao i sve nove životne situacije koje prvi put prolazimo i ova sa sobom nosi mnoge pozitivne stvari, ali i neke teškoće koje je potrebno prevazići. Da bi se dete, a i cela porodica što lakše prilagodila na polazak u školu, roditelji mogu početi sa nekim pripremama pre ove detetove nove životne etape. Radne navike Deca nisu početnici u učenju jer se učenje dešava od njihovog rođenja i deca najviše nauče u periodu pre polaska u školu. Takođe se i radne navike razvijaju pre polaska u školu. Da bi roditelji počeli da razvijaju radne navike kod svoje dece, potrebno je da dete ima svoju sobu ili svoj kutak gde će držati svoje stvari. Za početak, svoje stvari će stavljati na svoje mesto i držati ih uredno. Potom, kada krene u predškolsko i krenu pripreme za osnovnu školu, potrebno je da dete stalo crta, uči na istom mestu. Poželjno je da to bude radni sto, koji ima dobru osvetljenost i izolovan je od svega što ometa (ostali ukućani, televizor... ). Na radnom stolu takođe je potrebno da bude red. Treba sklanjati sve igračke sa radnog stola i praviti kutak za rad. Nakon toga, prve domaće zadatke iz predškolskog, trebalo bi raditi stalno u isto vreme i na istom mestu-za radnim stolom. Na ovaj način, dete će se navići da u toku dana postoji vreme za rad i učenje i da je to za radnim stolom. Takođe...

---

### Saveti za dobar san

> U daljem tekstu delimo nekoliko korisnih saveta za dobar san. Isprobajte ih ako već neko vreme imate problema sa spavanjem.

- Published: 2015-09-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/saveti-za-dobar-san/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, san, saveti, spavanje

Obezbeđivanje dobrog sna u toku noći može biti lakše nego što mislite, ukoliko samo imate na umu neke od ovih korisnih saveta. Ne zaboravite da bi san trebalo da deluje opuštajuće na Vas i da pomaže da svake noći obnovite svoje telo. Nemojte se takmičiti ko će duže ostati budan ili škrtartiti predugo (duže od nekoliko dana) na lepom, kvalitetnom snu u trajanju od najmanje osam sati. Svakoga s vremena na vreme zadese problemi sa snom, pa se nemojte brinuti ako Vam u poslednje vreme to ne ide od ruke. Isprobajte ove savete kako biste pomogli sebi da povratite odmoran i prirodan san. Napravite raspored spavanja i pridržavajte ga se Odlazite u krevet svake večeri u određeno vreme i ujutru ustajte u isto vreme. Prekidanje ovakvog rasporeda može dovesti do insomnije. ,,Prespavljivanje“ tokom vikenda takođe otežava rano ustajanje ponedeljkom, jer time prepodešavate svoj ciklus sna na kasnije buđenje. Nemojte dremati osam sati pre predviđenog odlaska u krevet. Vežbajte Pokušajte da vežbate 20 do 30 min dnevno. Vežbanje u toku dana često pomaže ljudima da zaspu, iako vežbanje neposredno pred spavanje može negativno uticati na san. Za najbolji učinak, pokušajte da uradite vežbe 5 ili 6 sati pre odlaska u krevet. Nemojte vežbati dva sata pre predviđenog odlaska u krevet. Izbegavajte kofein, nikotin i alkohol Izbegavajte napitke koji sadrže kofein koji se ponaša kao stimulans i drži ljude budnima. Nikotin se može naći u kafi, čokoladi, bezalkoholnim pićima, voćnim čajevima, lekovima za gubitak kilaže, i u pojedinim lekovima za umanjenje bola....

---

### Vreme za spavanje: Kako do kvalitetnog sna?

> Od ključne je važnosti ne samo obezbediti zdravu količinu sna, već i dobar kvalitetan san. Evo par korisnih saveta i tehnika.

- Published: 2015-09-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/kako-da-se-uspavate-i-ostanete-budni/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, san, saveti, spavanje, tehnike

Dakle vreme je za spavanje, legli ste u krevet i... Scenario 1: Osećate se prijatno i opušteno. Ušuškali ste se u udobnu pidžamu i namestili kako treba. Toplo Vam je i udobno i za tili čas ulećete u dubok san. Budite se i osećate da ste se unekoliko odmorili, bacite pogled na sat i ustanovite da je 2:53. Tada ne možete ponovo da zaspite. Scenario 2: Razmišljali ste o svemu što Vam je palo na pamet. Ležite na krevetu i mislite da ste opušteni. Pokušali ste da meditirate, brojite ovčice, gledate TV, ugasite TV – čas ste se i pretvarali da spavate u nadi da će san doći. Prosto nikako ne možete da zaspite. Scenario 3: Ušuškali ste se, zaspali i ostali da spavate – misija je ispunjena. Vaš jutarnji alarm se oglašava, a Vi se prosto ne osećate odmornim. Iako ste spavali celu noć, i dalje ste pospani. Navedeni scenariji su uobičajeni. No, to kako smo spavali prethodne noći određuje kako ćemo funkcionisati narednog dana. Od ključne je važnosti ne samo obezbediti zdravu količinu sna, već i dobar san. Sa dobrim spavačkim navikama, možemo biti u prilici da predupredimo pojedine mentalne probleme ili potrebu za jutarnjim ,,restartovanjem“, kao i da izbegnemo onu popodnevnu dremku. Prvi korak ka zdravom snu je otkriti šta deluje za Vas. Ovo može zahtevati malo eksperimentisanja. Nema jednog rešenja za sve. Svi smo mi drugačije napravljeni; stoga nam je svima potrebno nešto različito. Podjednako je važno da otkrijete koliko je sna potrebno vašem telu. Većina...

---

### REM faza sna: Zašto je toliko bitna?

> REM faza je skraćenica za eng: Rapid Eye Movement ili fazu brzog pokretanja očnih jabučica kada sanjamo.

- Published: 2015-09-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/vaznost-rem-faze-sna-i-spavanja/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, brzi očni pokreti, faza spavanja, REM

REM faza je skraćenica za eng: Rapid Eye Movement ili fazu brzog pokretanja očnih jabučica kada sanjamo. Najčešće provedemo više od dva sata sanjajući. Naučnici ne znaju mnogo o tome kako i zašto uopšte sanjamo. Sigmund Frojd, koji je snažno uticao na psihološku nauku, verovao je da je sanjanje ,,sigurnosni ventil“ za podsvesne želje. Tek su 1953. naučnici počeli sa pažljivim izučavanjem sna i sanjanja, i to posle opisivanja REM faze sna kod dece koje su izveli istraživači. Uskoro su uvideli da se neobična, nelogična iskustva koja nazivamo snovima skoro uvek događaju tokom ove faze sna. Dok većina sisara i ptica pokazuju znake REM faze sna, kod reptila i ostalih hladnokrvnih životinja toga uopšte nema. REM faza započinje signalima koji dolaze iz dela mozga pod nazivom pons. Ovi signali putuju do dela mozga koji se naziva talamus, koji ih dalje prenosi ka cerebralnom korteksu, spoljnoj ovojnici mozga koja je odgovorna za učenje, razmišljanje i organizovanje informacija. Pons takođe odašilje signale koji gase neurone u kičmenom stubu i time privremeno paralizuju mišiće udova. Ako se desi da nešto omete ovu paralizu, osobe će početi da fizički ,,pokazuju“ ono što sanjaju – što predstavlja redak, opasan problem nazvan poremećaj sna u REM fazi. Osoba koja, npr, sanja fudbalsku utakmicu, može naletei glavom na nameštaj ili da udari onog do njega na slepo dok pokušava da uhvati loptu u snu. Ova faza stimuliše delove mozga koji se koriste za učenje. Ovo je važno za normalan razvoj mozga tokom detinjstva, što bi objasnilo zašto...

---

### Hodanje u snu (somnambulizam)

> Hodanje u snu (somnambulizam) ili mesečarenje predstavlja stanje izmenjene svesti u kome se kombinuju fenomeni spavanja i budnog stanja.

- Published: 2015-09-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/hodanje-u-snu-somnambulizam/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, Hodanje u snu, mesečarenje, somnambulizam

Hodanje u snu (somnambulizam) ili mesečarenje predstavlja stanje izmenjene svesti u kome se kombinuju fenomeni spavanja i budnog stanja. Tokom epizode hodanja u snu osoba ustaje iz kreveta, obično u prvoj trećini noćnog sna i hoda okolo, pokazujući niske nivoe svesnosti, reaktivnosti i motorne veštine. Posle buđenja, obično se ne seća događaja. Osnovne karakterisktike su: jedna ili više epizoda ustajanja iz kreveta tokom spavanja i šetanje, koje se obično javlja tokom prve trećine noćnog sna; tokom napred opisane epizode, pogled i izraz lica takvih osoba deluje prazno; one se mogu probuditi uz velike napore, inače, nije moguće uspostaviti komunikaciju s njima; posle buđenja (neposredno ili sledećeg jutra) posoji amnezija za epizodu mesečarenja; nekoliko minuta posle buđenja iz epizode može da postoji kratak period konfuzije i dezorjentacije; odsutni su znaci organskog mentalnog poremećaja kao što su demencija, epilepsija itd. I somnamulizam i noćni strahovi manifestuju se najčešće u detinjstvu, što ukazuje na ulogu razvojnih faktora u njihovom nastajanju. Ponekad se početak ovih epizoda podudara sa febrilnim epizodama (epizode visoke telesne temperature). Kada se hodanje u snu i noćni strahovi javljaju u odraslom dobu ili kada u tom dobu počinju obično su povezani sa značajnim psihološkim smetnjama. Mogu se takođe, prvi put javiti u starosti ili u početnim fazama demencije.

---

### Poremećaj ritma spavanja

> Poremećaj ritma spavanja iliti poremećaj cirkadijalnog ritma je sindrom odloženog sna, kad je počinak kasniji u odnosu na uobičajen.

- Published: 2015-09-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/poremecaj-ritma-spavanja/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, cirkadijalni ritam, hipersomnija, insomnija, Poremećaj ritma spavanje - budnost

Poremećaj ritma spavanja još se naziva i poremećaj cirkadijalnog ritma. Reč je sindromu odloženog sna, kad je počinak kasniji u odnosu na uobočajen. Manifestuje se tokom adolescencije kad se prvi put javljaju noćni izlasci, posebno u danima vikenda. Šema koja se karakteriše neskladom između rasporeda spavanja i buđenja dovodi do preterane pospanosti ili insomnije. Drugim rečima, čovekov prirodni biološki sat koji reguliše spavanje nije u skladu sa vremenom u kojem oni treba da odu na spavanje i da se probude. Osnovne kliničke karakteristike su: postoji obrazac spavanja koji nije u skladu sa poželjnim obrascem spavanja koji nameće sredina, tj. koji je usvojen od najvećeg broja ljudi u toj sredini; osoba doživljava insomniju u uobičajno vreme spavanja a hipersomniju tokom dana, skoro svakodnevno najmanje jedan mesec ili ponovljeno tokom kraćih perioda vremena; nezadovoljavajući kvantitet (dužina), kvalitet i vreme spavanja uzrokuju izraženu neugodnost ili remete socijalno i profesionalno funkcionisanje osobe. Prisustvo psihičkih poremećaja (anksioznost, depresija, hipomanija itd. ) ne isključuju dijagnozu poremećaja ritma spavanja, ako ovaj poremećaj dominira kliničkom slikom. Ovde se uključuju inverzije ritma spavanje - budnost koje se javljaju kod određenih oboljeja, recimo senilne demencije ili usled uzimanja određenih supstancija (bolesti zavisnosti). Osobe sa dezorganizovanim, varijabilnim vremenom spavanja mogu da ispoljavaju razičite psihičke poremećaje, najčešće poremećaje raspoloženja i poremećaje ličnosti. Kod osoba koje često menjaju smene na poslu ili putuju kroz razne vremenske zone može da dođe do poremećaja regulacije cirkadijalnog ritma. Ova regulacija je u osnovi biološka, ali mogu da je remete snažni emocionalni činioci kao, na primer u...

---

### Deca i škola: Kako odabrati pravu?

> Škola predstavlja jednu od najvećih promena u detetovom životu. Govorimo o svemu što treba da znate pre upisa deteta u prvi razred.

- Published: 2015-09-26
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/upis-u-osnovnu-skolu-koju-skolu-odabrati/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, osnovna škola, roditeljstvo, škola, testiranje, upis u osnovnu školu

Škola predstavlja jednu od najvećih promena u detetovom životu. Stoga roditelji s razlogom žele da donesu što bolje odluke i odaberu što bolju školu za svoje dete. S obzirom da neke infromacije nisu dostupne svim roditeljima, u ovom članku ćete pročitati o proceduri za upis u školu, o preveremenom polasku, odlaganju upisa, o tome kako odabrati osnovnu školu i kako izgleda testiranje u školi. Pripremni predškolski program Prema Zakonu o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja dete je obavezno da pohađa pripremni predškolski program najmanje 9 meseci, po minimum, 4h dnevno. Pripremni predškolski program dete može da pohađa u državnom vrtiću ili privatnom koji ima dozvolu za rad sa predškolcima. U predškolsku ustanovu moraju da se upišu sva deca u godini pred polazak u školu (deca starosti od 5,5 – 6,5 godina) iako do tada možda nisu pohađala vrtić. Kako odabrati osnovnu školu Mnogi roditelji imaju stav da je nabliža škola i najbolja škola. U većini slučajeva taj stav treba podržati jer je dobro da se dete što pre osamostali i da ide samo u školu, ali sa druge strane, potrebno je i uzeti u obzir kvalitet škole. Evo šta je važno uzeti u obzir pri odabiru škole: Bezbednost - veoma je važno da li škola ima ogradu, obezbeđenje i školskog policajca koji obilazi školu. To je ono što možete saznati od svih u školi. Potom veoma je važno kako škola reaguje na slučajeve nasilja, ali se do tih informacija ne može lako doći. Treba napomenuti da svaka škola ima Tim...

---

### Narkolepsija

> Narkolepsija se karakteriše neizdrživim napadima sna koji se događaju skoro svakog dana (najmanje 3 puta nedeljno) tokom najmanje tri meseca.

- Published: 2015-09-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/narkolepsija/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, narkolepsija, Poremećaji spavanja

SIMPTOMI NARKOLEPSIJE Osnovne odlike pospanosti u narkolepsiji su neizdrživi napadi sna koji se događaju skoro svakog dana (najmanje 3 puta nedeljno) tokom najmanje tri meseca. Narkolepsija najčešće dovodi do katapleksije, koja se obično manisfestuje kao kratke epizode (reč je o sekundima ili minutima) iznenadne mišićne slabosti kojoj prethode nagle emocionalne reakcije, najčešće smeh ili zbijanje šala. Mogu biti pogođeni mišići vrata, vilice, ruku, nogu ili čitavog tela koji dovode do pognutosti glave, opuštanja donje čeljusti ili potpunim kolapsom. Tokom katapleksije pojedinci su budni i svesni. Narkolepsija-katalepsija pogađa od 0,02% do 0,04% ukupne populacije u većini zemalja. Narkolepsija pogađa oba pola, sa blagom prednošću u muškaraca. U 90% slučajeva, prvi simptom koji se manifestuje je pospanost ili produženo spavanje, praćeno katalepsijom ( tokom 1 godine u 50% slučajeva, u periodu od 3 godine 85% slučajeva). Najčešće se prvobitno javlja kod dece i adoslescenata/mladih ljudi, dok retko pogađa zrelo doba. Uglavnom se uočavaju dva vrhunca javljanja, u periodu od 15 do 25 godina i od 30-35 godina. Može se javiti iznenada (akutno) ili biti progresivna (tokom godina). Najozbiljnija je kada se iznenada javi kod dece. Radi ilustracije, paraliza u snu se obično razvija tokom puberteta kod dece kojoj se prvi put javila još u predpubertetu. Od 2009 godine, kliničari su uočili veću stopu naglog (akutnog) javljanja kod mlađe dece koja su gojazna i sklona preranom pubertetu. Kod adoslescenata se javljanje teže identifikuje. Javljanje kod odraslih je često nejasno jer mnogi često iznesu kako od rođenja osećaju preteranu pospanost. Jednom kada se pojavi...

---

### Hipersomnolencija: simptomi i dijagnostika

> Hipersomnolencija podrazumeva ponavljane epizode preterane dnevne pospanosti ili prolongiran noćni san. Pročitajte više o tome u tekstu.

- Published: 2015-09-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/hipersomnija-hipersomnolencija/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, hipersolmnolencija, hipersomnija, Poremećaji spavanja, pospanost

SIMPTOMI HIPERSOMNOLENCIJE Hipersomnolencija podrazumeva ponavljane epizode preterane dnevne pospanosti ili prolongiran noćni san. Pre nego da se osećaju umorno zbog nedostatka ili prekida sna prethodne noći, osobe koje pate od hipersomnolencije prisiljene su da iznova i iznova dremaju tokom dana, često u neumesno vreme, u toku posla ili jela ili u sred razgovora. Ove dremke u toku dana ne pružaju nikakvo olakšanje od simptoma. Osobe se često teško bude iz dubokog sna i mogu se osećati dezorijentisano. Ostali simptomi uključuju: Anksioznost Povećanu nadražajnost Smanjenu energiju Nemir Usporeno razmišljanje Usporen govor Gubitak apetita Halucinacije Poteškoće sa pamćenjem Pojedine osobe gube sposobnost funkcionisanja u porodici, društvu, na poslu itd. Poneki mogu biti genetski predodređeni za hipersomnolenciju; za druge razlog nije poznat. Hipersomnolencija obično pogađa adolescente i omladinu. SPECIFIČNI KRITERIJUMI ZA DIJAGNOZU HIPERSOMNOLENCIJE Dominantna odlika je preterana pospanost koja traje najmanje mesec dana (u akutnim slučajevima) ili najmanje tri meseca (u hroničnim slučajevima), o čemu svedoče ili prolongirane epizode sna ili epizode sna tokom dana koje se događaju najmanje triput nedeljno. Preterana pospanost uzrokuje klinički potvrđenu iscrpljenost i pogoršanje na društvenom i poslovnom planu, ali i na drugim važnim poljima delanja. Preteranu pospanost uspešnije ne objašnjava insomnija i ne odvija se tokom ostalih poremećaja sna (npr. tokom narkolepsije, poremećaja sna povezanih sa disanjem, cirkadijalnim poremećajem ritma spavanja, ili parasomnije). Ne može se objasniti nedovoljnom količinom sna. Poremećaj ne nastaje zbog direktnog fiziološkog dejstva supstanci (npr. zloupotreba narkotika ili lekova) ili opšteg zdravstvenog stanja. Hipersomnolencija se može pojaviti zajedno sa drugim psihičkim ili zdravstvenim...

---

### Sindrom nemirnih nogu tokom spavanja

> Sindrom nemirnih nogu predstavlja neurološki poremećaj sna kojeg odlikuje želja za pomeranjem nogu u pokušaju da se ublaže neugodni osećaji.

- Published: 2015-09-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/sindrom-nemirnih-nogu-tokom-spavanja/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, Poremećaji spavanja, sindrom nemirnih nogu

SIMPTOMI SINDROMA NEMIRNIH NOGU (SNN) Sindrom nemirnih nogu predstavlja neurološki poremećaj sna kojeg odlikuje želja za pomeranjem nogu, obično praćena osećajima koji se najčešće opisuju kao neugodni trnci, štipanje, peckanje ili svrab. Simptomi su jače izraženi kada se pojedinac odmara, tada učestalo pokretanje nogu predstavlja pokušaj da se ublaže neugodni osećaji. Kod većine ljudi sa SNN-om simptomi su izraženiji tokom večeri, ali ne nužno; određenim pojedincima simptomi se pojavljuju samo u toku večeri ili noći. Simptomi SNN-a mogu odložiti odlazak na počinak, ali i probuditi osobu koja duboko spava. Sindrom nemirnih nogu takođe može uticati na kvalitet sna. Zbog ovakvih problema sa spavanjem, pojedinac može biti pospan tokom dana. Rasprostranjenost SNN-a varira od 2 do 7% , dok oko 4,5% populacije doživi SNN otprilike jednom nedeljno SPECIFIČNI SIMPTOMI SINDROMA NEMIRNIH NOGU Nagon za pomeranjem nogu, koja nastaje ili kao posledica neudobnog i neugodnog osećaja u nogama, ili kao reakcija na njega, koga karakterišu sledeće stavke: Nagon za pomeranjem nogu počinje ili se pogoršava tokom odmora ili neaktivnosti. Nagon za pomeranjem nogu je delimično ili potpuno olakšan kretnjom. Nagon za pomeranjem nogu je snažniji tokom večeri i noći nego tokom dana, ili se javlja samo u toku večeri ili noći. Gore navedeni simptomi dešavaju se najmanje tri puta nedeljno i traju najmanje tri meseca. Gore navedeni simptomi praćeni su značajnom iscrpljenošću i pogoršanjem na društvenom, poslovnom, obrazovnom, akademskom, bihejvioralnom planu, ali i na ostalim važnim poljima delanja. Gore navedeni simptomi ne mogu se pripisati drugim psihičkim poremećajima ili zdravstvenim stanjima (kao...

---

### Apneja u spavanju

> Apneja se karakteriše smetnjama pri disanju u toku noći koje se opisuju kao ,,zastoj u disanju“ ili posezanje/vapaj za vazduhom tokom noćnog spavanja.

- Published: 2015-09-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/apneja-u-spavanju/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: apnea, Autorski clanak, hipoventilacija, Poremećaji spavanja, slip apnea

Šta je apnea u spavanju? Opstrukcijska apneja u spavanju, hipopneja predstavlja najuobičajeniji poremećaj sna. Karakterišu je smetnje pri disanju u toku noći koje se opisuju kao ,,zastoj u disanju“ ili posezanje/vapaj za vazduhom tokom noćnog spavanja, što je često uzrok prekomerne dnevne pospanosti ili sekundarne depresivnosti. Preciznije, opstrukcijska apneja u spavanju podrazumeva ponovljene epizode (barem 5 u toku sat vremena tokom noći) opstrukcije gornjih disajnih puteva (apneje ili hipopneje) tokom spavanja. Apneja se odnosi na potpuno odsustvo protoka vazduha, dok se hopopneja odnosi na smanjenje protoka vazduha. Poremećaj je takav da se pospanost tokom dana, umor i zamarajući san ne mogu bolje objasniti drugim psihičkim poremećajem i ne mogu pripisati drugom zdravstvenom stanju. Koji su simptomi apneje u spavanju? Neki od simptoma apneje u spavanju su: Loš san; Glasno hrkanje; Neispavanost; Hipersomnija; Jutarnje glavobolje; Insomnija; Dobijanje na težini; Gubitak memorije; Promene u ponašanju; Visok pritisak. Koji su uzroci apneje u spavanju? Suženi disajni putevl ili neki drugi problem u samoj fizičkoj strukturi mogu da izazovu poteškoće u disanju. Opuštaju se jezik, mišići grla i mekanog nepca, i resica i blokiraju disajne otvore. Osoba koja pati od apneje u spavanju ne dobija dovoljno kiseonika već ima previše ugljen-dioksida u krvi. Nivo kiseonika se spušta, a ugljen-dioksida raste i stimuliše mozak da nastavi sa disanjem. Mozak šalje signal da se otvore mišići gornjih disajnih puteva. Ovaj obrazac koji se stalno ponavlja dovodi do problema u spavanju jer osoba ne može da utone u dubok san i zbog toga oseća stalnu dnevnu pospanost....

---

### Insomnija (nesanica)

> Insomnija (nesanica) je poremećaj spavanja definisan kao nezadovoljavajući kvantitet (dužina) i/ili kvalitet spavanja koji traje duže vreme.

- Published: 2015-09-25
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/insomnija-nesanica/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, insomnija, nesanica, Poremećaji spavanja

Šta je insomnija? Insomnija (nesanica) je poremećaj spavanja definisan kao nezadovoljavajući kvantitet (dužina) i/ili kvalitet spavanja koji traje duže vremena - najmanje tri puta nedeljno u poslednjih mesec dana. Osobe sa insomnijom se najčešće žale na nemogućnost da započnu ili održe san, kao i na nemogućnost da se ponovo uspavaju uprkos adekvatnim uslovima za spavanje. Smetnje sa spavanjem (i sa njima povezan dnevni zamor) dovode do psihofizičke iscrpljenosti i pogoršanja na društvenom i poslovnom planu, ali i na ostalim važnim poljima delovanja. Nesanica se ne može pripisati fiziološkim dejstvima supstanci (npr. zloupotreba narkotika, lekova). No, ipak, nesanica se može pojaviti ili tokom ili kao rezultat već postojećeg psihičkog (npr. poremećaj duboke depresije) ili zdravstvenog problema (npr. bol) i dovoljno je ozbiljan poremećaj da zahteva odgovarajuću kliničku pažnju i lečenje. Na primer, insomnija se takođe može manifestovati kao klinički simptom predominantnijeg psihičkog poremećaja. Uporna nesanica može biti faktor rizika za upadanje u depresiju što predstavlja uobičajenu posledicu ukoliko se ne leči. Kada je reč o sekundarnoj insomniji u sklopu drugog psihičkog poremećaja, terapija bi trebalo da pogađa oba stanja. S obzirom da se različito razvijaju, često je nemoguće ustanoviti pravu prirodu odnosa između ovih kliničkih entiteta, a i veza između njih može varirati tokom vremena. Tipovi insomnija: Povremena insomnija javlja se kada simptomi traju najmanje mesec dana, ali manje od tri meseca; Uporna insomnija odnosi se na hroničnu insomniju koja traje tri ili više meseci; Povratna insomnija odnosi se na epizode insomnije od mesec dana ili tri meseca koje se ponavljaju...

---

### Koliko nam je sna zapravo potrebno?

> Količina sna neophodna svakom od nas zavisi od mnogih činilaca. Odojčadima je potrebno 16 sati dnevno, adolescentima oko 9 sati a odraslima 8 sati.

- Published: 2015-09-25
- Modified: 2023-04-07
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/koliko-nam-je-sna-zapravo-potrebno/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, insomnija, neispavanost, Poremećaji spavanja, umor, vreme spavanja

Količina sna neophodna svakom od nas zavisi od mnogih činilaca, uključujući i godine. Odojčadima je najčešće neophodno 16 sati dnevno, dok je adolescentima u proseku potrebno 9 sati. Čini se da je za većinu odraslih najpogodnije 8 ili 9 sati sna, iako je pojedinima potrebno i dodatnih najmanje 5 a najviše 10 sati sna svakog dana. Ženama u prva tri meseca trudnoće često je neophodno još nekoliko sati sna. Mogu da dugujem san? Količina sna koja je nekome potrebna uvećava se i ako je prethodno nekoliko dana bio lišavan sna. Premalo sna dovodi do ,,dugovanja sna“, što vrlo nalikuje onome kada ,,uletite u minus“ na bankovnom računu. Vaše telo će naposletku zahtevati da se dugovanje sna naplati. Koliko god se trudili ne možemo se naviknuti na manjak sna; dok se naš mozak može navići na manjkavost sna, naše procene, refleksi i ostale funkcije će ipak biti umanjene. Kako stare, ljudi naginju da spavaju laganijim snom i u manjim vremenskim intervalima, iako im je i dalje generalno potrebna ista količina sna kao u ranim zrelim godinama. Skoro polovina osoba starijih od 65 godina pokazuje učestale probleme sa spavanjem, recimo sa insomnijom, dok faze dubokog sna kod takvih osoba ili postaju kraće ili potpuno prestaju. Ova promena se može smatrati normalnim tokom starenja, ili može proisteći iz medicinskih razloga koji su zajednički tom starosnom dobu, kao i zbog lekova i terapije. Stručnjaci navode da ukoliko se tokom dana osećamo pospano, pa bilo i tokom dosadnih aktivnosti, nismo dovoljno naspavani. Ukoliko po navici...

---

### Poremećaji spavanja i insomnija

> Poremećaji spavanja pogađaju mnogo više ljudi nego što se misli. Prema nekim podacima oko 20% naših sugrađana boluje od nekog poremećaja sna.

- Published: 2015-09-25
- Modified: 2023-04-07
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-spavanja/poremecaji-spavanja-i-insomnija/
- Categories: Poremećaji spavanja
- Tags: Autorski clanak, insomnija, Poremećaji spavanja, pospanost, spavanje

Poremećaji spavanja pogađaju mnogo više ljudi nego što se misli – prema nekim podacima oko 20% naših sugrađana boluje od nekog poremećaja spavanja. Mnogi ljudi uopšte ne uviđaju da pate od poremećaja sna. Takvi mogu u toku dana osećati slabi umor, dezorijentaciju i nemogućnost da se pokrenu. Ovakvi poremećaji spavanja uzrokovani lišavanjem sna utiču na posao, vožnju i socijalne aktivnosti. Kao najčešći poremećaji sna pominju se nesanica, slip apnea (prekid disanja dokom sna), pospanost tokom dana, sindrom nemirnih nogu i narkolepsija. Zašto nam je potreban san? Iako istraživači još uvek pokušavaju da saznaju zašto je tačno ljudima neophodan san, istraživanja na životinjama pokazuju da je san neophodan za preživljavanje. Npr, dok obični pacov obično živi od dve do tri godine, oni koji su lišeni REM faze u proseku žive svega pet nedelja, dok oni koji su lišeni svih faza spavanja žive otprilike tri nedelje. Pacovi kojima je uskraćen san takođe razvijaju neuobičajeno visoku telesnu temperaturu sa pojavom rana na repu i šapama. Rane se mogu pojaviti jer im se pogoršava stanje imunog sistema. Pojedine studije pokazuju da lišavanje sna štetno utiče na imuni sistem. Ispostavlja se da je san neophodan našem nervnom sistemu kako bi pravilno funkcionisao. Premalo sna čini nas pospanim i onemogućuje koncentraciju tokom dana. Isto tako negativno utiče na pamćenje i fizički učinak i smanjuje mogućnost izvođenja matematičkih operacija. Ukoliko se lišavanje sna produži, mogu uslediti halucinacije i promene raspoloženja. Pojedini stručnjaci smatraju da su neuroni koje koristimo dok smo budni tokom sna u prilici da se...

---

### Stvaranje rutine za lakši povratak u školu

> Vreme za povratak u školu! Pomozite svojoj deci da pređu iz moda za odmor u mod za školu. I budite istrajni. Neka rutine postanu deo vaše porodice i kulture

- Published: 2015-09-24
- Modified: 2023-04-07
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/povratak-u-skolu-povratak-na-rutinu/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, roditeljstvo, rutina, škola, zdrave navike

Za mnoge porodice, leto je vreme za opuštanje i odmor od rutine. Roditelji koji rade tokom raspusta mogu zadržati isti ritam kao i tokom ostatka godine. Ali za mnoge porodice, letnji raspust i odmor od škole podrazumeva da se ukućani bude u različito vreme ujutru, imaju drugačije aktivnosti, nema popodnevnog rada na domaćim zadacima i vreme za spavanje se pomera. Ali eto opet počinje školska godina! I vreme je da se cela porodica ponovo vrati u rutinu. Iako se čini da je to nešto što nam se, hteli, ne hteli nameće, to je zapravo odlična prilika. Rutine su mnogo više od ispraćanja svih okućana ujutru i leganja na vreme uveče u krevet. Uspostavljanje rutine uči decu važnim životnim veštinama i povratak u školu će proći najbezbolnije. Rutine pružaju spoljašnju strukturu koja je deci potrebna dok je njihova unutarnja struktura još uvek u razvoju Našom sposobnošću da upravljamo sa više zahteva u isto vreme upravlja deo mozga koji obavlja nešto se zove "izvršna funkcija. “ Baš kao šef na poslu, "izvršitelj" u mozgu može pronaći problem, smišlja plan za rešavanje problema, sprovodi plan a zatim ga ocenjuje i pravi izmene za sledeći put kada se problem pojavi. Ona nam pomaže da odredimo prioritete i organizujemo naš dan. Nažalost, ljudi nisu rođeni sa visoko razvijenim „šefom“ u mozgu. Potrebne su godine da bi „šef“ sazreo. Šta više, istraživanja sada pokazuju da naš „izvršitelj“ nije skroz u funkciji sve dok ne zađemo u dvadesete godine života. Deo naše roditeljske odgovornosti je da budemo...

---

### Kako ponašanje roditelja utiče na dečiji razvoj?

> Svaki roditelj želi najbolje svom detetu i stoga sve aktivnosti preduzima sa ciljem da njegovo dete bude zdravo i srećno.

- Published: 2015-09-22
- Modified: 2023-04-07
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-ponasanje-roditelja-utice-na-deciji-razvoj/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, ponašanje roditelja, razvoj dece, roditeljstvo, vaspitanje

Svaki roditelj želi najbolje svom detetu i stoga sve aktivnosti preduzima sa ciljem da njegovo dete bude zdravo i srećno. Neki roditelji su u tome više, a neki manje uspešni. Mnoge greške koje roditelji čine, čine iz neznanja ili straha. Ne može jedna greška ili nekoliko načiniti veliku štetu detetu, ali dugotrajne greške, svakodnevno loše ponašanje prema detetu mogu dovesti do pojave poremećaja u razvoju i ponašanju. U knjizi Velika knjiga o roditeljstvu, navedeni su vaspitni aspekti koji, prema mišljenju psihologa G. Degenera unapređuju ili ugrožavaju pravilan razvoj. Vaspitni aspekti koji ugrožavaju pravilan razvoj deteta Prema mišljenju psihologa G. Degenera, vaspitni aspekti koji ugrožavaju pravilan razvoj su emotivna hladnoća ili preterana emotivnost, nepoštovanje, naređivanje, nepoverenje, nedostatak motivacije, preopterećenost ili perfekcionizam. Emotivna hladnoća ogleda se u odbojnosti, distanci, ignorisanju, izbegavanju fizičkog kontakta, a preterana emotivnost u prezaštićivanju, ograničenjima, zavisnošću, posesivnošu, preteranom fizičkom kontaktu i preteranoj brizi. Nepoštovanje predstavlja potcenjivanje deteta, omalovažavanje, nepoverenje, odbacivanje, sprečavanje samostalnosti, pridike i negativni komentari. Naređivanje podrazumeva maksimalno kontrolisanje, zabrane, ograničavanje slobode, naredbe i zahteve, kritike i pretnje. Nepoverenje predstavlja nepoštovanje granica i pravila, dezorganizovanost, lenjost ili preopterećenost, nepažnju. Nedostatak motivacije, preopretećenost ili perfekcionizam su izbegavanje razgovora sa detetom, monotono okruženje, preterana ambicioznost i želja za pobedom, prepreke u učenju, izbegavanje razgovora itd. Vaspitni aspekti koji unapređuju i omogućavaju pravilan razvoj deteta Prema mišljenju psihologa G. Degenera, vaspitni aspekti koji unapređuju i omogućavaju pravilan dečiji razvoj su emotivna toplina, pažnja, dogovaranje sa detetom, poverenje i ostali različiti podsticaji. Emotivna toplina podrazumeva zainteresovanost za dete, nežnost, poverenje, smeh...

---

### Šta je to NTC sistem učenja?

> NTC je nastao sa ciljem da deca razviju svoje potencijale. NTC ističe da je preduslov za ovo rana stimulacija razvoja novih veza u mozgu.

- Published: 2015-09-22
- Modified: 2023-04-07
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/sta-je-to-ntc-sistem-ucenja/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, mensa, ntc, ntc program, učenje

NTC je skraćenica od „Nikola Tesla Centar“ – Odsek MENSE za darovite. Osnivač NTC sistema učenja je dr Rajko Rajović, osnivač Mense Jugoslavije, član Borda direktora svetske MENSE i predsednik Komiteta svetske MENSE za darovitu decu. NTC je nastao sa ciljem da deca razviju svoje potencijale. NTC ističe da je preduslov ostvarenja ovog cilja, rana stimulacija dece tačnije stimulacija razvoja novih veza u mozgu. NTC je naučno zasnovan sistem učenja koji je prihvaćen i primenjen u oko 15 država Evrope. NTC sistem učenja naglašava krucijalnu važnost roditelja u dečijem razvoju i navodi 15 grešaka kojima roditelji sprečavaju razvijanje detetovih potencijala. Neke od tih grešaka su nedozvoljavanje detetu da skače po krevetu, da se vrti oko svoje ose, pasiranje hrane nakon nicanja zuba, kupovina patika sa čičkom... NTC sistem učenja ističe da svako dete i čovek voli da uči, ali to učenje mora da bude zanimljivo. A kod dece će učenje biti najzanimljivije ako je kroz igru. Kada naučimo nešto novo naš mozak luči endorfin, hormon sreće, a dosada je jedna vrsta stresa. Zato treba stalno da aktiviramo naš mozak, a naročito mozak naše dece u periodu od 2-7. godine kada je formiranje veza u mozgu najveće. Ono što najviše razvija mozak jeste fizička aktivnost, kretanje. Ovaj sistem učenja, realizuje se kao program u vrtićima, školama, letnjim školama, centrima za edukaciju (kroz radionice za decu), itd. Program se realizuje kroz tri faze: Prva faza – Dodatna stimulacija – razvoj sinapsi (Razvoj mozga) Druga faza – Stimulacija razvoja asocijativnog razmišljanja (Razvoj sposobnosti...

---

### Opsesivno - kompulzivni poremećaj ličnosti

> Opsesivno - kompulzivni poremećaj ličnosti karakteriše da su to su vredne osobe, radne, maksimalno pedantne, savesne, tvrdice. Vole red, rad i organizaciju.

- Published: 2015-09-21
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/opsesivno-kompulzivni-poremecaj-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, okp, Opsesivno - kompulzivni poremećaj ličnosti, poremećaj ličnosti

Upoznajmo se sa opsesivno-kompulzivnom ličnošću Opsesivno-kompulzivne ličnosti (anankastične) karakteriše da su vredni, maksimalno pedantni, savesni, tvrdice, preterani konformisti tvrdoglavo se pridržavaju socijalnih pravila i moralnih načela. Izuzetno poštuju, red, pravila i organizaciju. Nisu sposobni za velike radosti i uživanje u životu jer su potpuno apsorbovani u svom radu i teže sve većoj produktivnosti. Energiju usmeravaju ka postizanju i obezbeđivanju sigurnosti a ne ka postizanju zadovoljstva. Imaju mogućnost za stabilan bračni odnos ali imaju jako malo prijatelja jer su nesposobni za kompromise i otuđuju ljude od sebe forsiranjem svojih pravila. Žive sistematično, bez smisla za zadovoljstvo i kada se "sruši" sistem na koji su navikli mogu razviti depresiju ili opsesivno-kompulzivni poremećaj. Osobe sa ovim poremećajem ličnosti nisu maštoviti i nemaju smisao za imaginaciju i originalnost, već je naglašena preokupacija detaljima i perfekcionizmom što može da značajno uspori proces rada. Mogu postati uzrujani ili ljuti u situacijama u kojima nisu u mogućnosti da zadrže kontrolu nad sobom ili nad njima značajnim odnosima u okruženju. Na primer, osoba može biti ljuta, kada je usluga u restoranu spora, ali umesto da se žali na uslugu, pojedinac će pre deliti savete konobaru kako da brže obavlja svoj posao. U drugim slučajevima, ljutnja može prerasti u pravednički gnev. Osobe sa ovim poremećajem obično izražavaju ljubav vrlo kontrolisano i dozirano. Njihovi odnosi imaju formalan i ozbiljan kvalitet, i ukočeni su u situacijama u kojima bi drugi bili nasmejani i srećni (npr pozdravljanje momka i devojke na aerodromu). Oni će se suzdržavati sve dok ne postanu sigurni da...

---

### Narcisoidni poremećaj ličnosti

> Narcisoidni poremećaj ličnosti karakteriše uvećano osećanje samouvažavanja i jedinstvenosti uz nedostatak empatije i "zaljubljenosti u samog sebe"

- Published: 2015-09-21
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/narcisoidni-poremecaj-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, narcis, Narcisoidni poremećaj ličnosti, poremećaj ličnosti

Šta je narcisoidni poremećaj ličnosti? Narcisoidni poremećaj ličnosti karakteriše uvećano osećanje samouvažavanja i jedinstvenosti ("zaljubljenost u samog sebe"). Vrednost sopstvene ličnosti se nerealno naglašava uz izraženu egocentričnost. Često fantaziraju o neograničenom uspehu, velikim sposobnostima, superiornosti, lepoti, inteligenciji, velikoj moći ili idealizovanoj ljubavi. Cilj i funkcija ovih fantazija je da popuni i zameni realnost kao i ambicije koje se ne mogu ostvariti. Osobe sa narcisoidnim poremećajem ličnosti stalno traže pohvale, divljenje i pažnju. Preokupirane su utiskom koji ostavljaju na okolinu. Veruju da su jedinstveni i specijalni i da njihovi problemi mogu biti shvaćeni samo od strane drugih specijalnih osoba "visokog statusa". Veću pažnju obraćaju na formu nego na suštinu. Često je prisutna i nesposobnost empatije i na kritiku drugih reaguju hladnoćom, indiferentnošću ali i sržbom. U ljubavnom životu je često prisutna ideja: "onog dana kada sam zavoleo/la sebe, začela se najdivnija ljubavna idila na svetu" (Psihijatrija - J. Marić). Međuljudski odnosi imaju tendenciju da osciliraju između idealizacije do potpunog obezvređivanja. Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Uočljiv je u dve ili više oblasti gde spadaju: spoznaja, afekt, interpersonalno funkcionisanje i kontrola impulsa. Obrazac je nefleksibilan i prisutan je u širokom spektru ličnih i socijalnih situacija. Ovakav vid ponašanja vodi u probleme i slabosti radnog i socijalnog funkcionisanja, kao i probleme u drugim oblastima svakodnevnog življenja. Njegov početak se može videti u ranom odraslom dobu i adolescenciji. Simptomi narcisoidnog poremećaja ličnosti Ovaj...

---

### Histrionični poremećaj ličnosti

> Histrionični poremećaj ličnosti se karakteriše površnim emocijama, neprimerenim uzbuđenjem, samodramatizacijom i skretanjem pažnje na sebe (egocentričnost).

- Published: 2015-09-21
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/histrionicni-poremecaj-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, histerični, Histrionični poremećaj ličnosti, histrionija, poremećaj ličnosti

Šta je histrionični poremećaj ličnosti? Histrionični poremećaj ličnosti se karakteriše brzim promenama u osnovi plitkih, površnih emocija, pri čemu je ekspresija emocija praćena neprimerenim uzbuđenjem, samodramatizacijom i skretanjem pažnje na sebe (egocentričnost). Sadržaj govora je prepun detalja sa naglašenom željom da se impresionira okolina i daju hiperbolični opisi drugih. Ovaj tip ličnosti koristi mehanizam disocijacije ili poništenja kao mehanizam odbrane. Npr. žena koja je prevarila svog muža se ponaša kao da se to nije njoj dogodilo. Često su prisutni kontradiktorni stavovi i karakteristike (npr. promiskuitet i čednost istovremeno). Sklone su flertovanju uz odsustvo uvida u sve implikacije svog ponašanja. Neretko imaju seksualne disfunkcije - anorgazmija i impotencija. Karakteristika histrionične ličnosti je da teško podnosi situacije u kojima nije centar pažnje (egocentričnost) uz kontinuirano traženje uzbuđenja i priznanja drugih. Dalje crte karaktera su: nestalnost, kolebljivost, emocionalna nezrelost (površnost), sklonost fantaziranju, nametljivost i neodgovarajuća zavodljivost u izgledu i ponašanju želja za ličnom dominacijom u svakoj situaciji, radoznalost, pozerstvo, servilnost sugestibilnost (lako podpada pod uticaj drugih ili okolnosti), teatralnost. Tipična je sklonost ka samodramatizaciji ili ti teatralnom i prenaglašenom izražavanju emocija (histrion - glumac). Iako toga nisu svesni, često glume neku ulogu (npr. „žrtve“ ili „princeze“) u odnosima sa drugima i skloni su manipulaciji nad svojim partnerom. Društveni su, ekstrovretovani, površno šarmantni kao i zahtevni, uobraženi, samoživi i sujetni. Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Uočljiv je u dve ili više oblasti gde...

---

### Šizotipni poremećaj ličnosti

> Šizotipni poremećaj ličnosti karakterišu poteškoće u odnosima sa ljudima uz kognitivne ili preceptivne distorzije.

- Published: 2015-09-20
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/sizotipni-poremecaj-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, poremećaj ličnosti, šizotipni poremećaj ličnosti

Šta je šizotipni poremećaj ličnosti? Šizotipni poremećaj ličnosti poseduju osobe koje imaju velikih poteškoća u uspostavljanju i održavanju bliskih odnosa sa drugima. Osoba sa šizotipnim poremećajem ličnosti može biti veoma neprijatna u takvim odnosima i poseduje vrlo malo kapaciteta za njih. Neko sa ovim poremećajem obično ima kognitivne ili perceptivne distorzije kao i svakodnevno ekscentrično ponašanje. Osobe sa šizotipnim poremećajme ličnosti često imaju ideje odnosa (npr. pogrešno tumačenje običnih i spoljašnjih događaja, koji kao da imaju posebno i neobično značenje baš za tu osobu ). Mogu biti sujeverne ili zaokupljene paranormalnim fenomenima koji su izvan normi njihove supkulture. Individue sa šizotipnim poremecajem licnosti često traže lečenje za povezane simptome anksioznosti i depresije pre nego za svoj poremećaj ličnosti koji je izvor tih simptoma. Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Uočljiv je u dve ili više oblasti gde spadaju: spoznaja, afekt, interpersonalno funkcionisanje i kontrola impulsa. Obrazac je nefleksibilan i prisutan je u širokom spektru ličnih i socijalnih situacija. Ovakav vid ponašanja vodi u probleme i slabosti radnog i socijalnog funkcionisanja, kao i probleme u drugim oblastima svakodnevnog življenja. Njegov početak se može videti u ranom odraslom dobu i adolescenciji. Simptomi šizotipnog poremećaja ličnosti Šizotipni poremećaj ličnosti se karakteriše neprijatnošću i poteškoćama u odnosima sa drugim ljudima (i smanjenim kapacitetom za njih), prisustvom kognitivnih ili preceptivnih distorzija kao i svakodnevnog ekscentričnog ponašanja: ideje odnosa (osim sumanutih ideja) čudna verovanja ili magijsko...

---

### Šizoidni poremećaj ličnosti

> Šizoidni poremećaj ličnosti karakterišu nesposobnost sklapanja bliskih intimnih prijateljstava, usamljenički život i poteškoće sa izražavanjem emocija.

- Published: 2015-09-20
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/sizoidni-poremecaj-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, šizoidni poremećaj ličnosti, usamljenik

Šta je šizoidni poremećaj ličnosti? Šizoidni poremećaj ličnosti karakteriše nesposobnost sklapanja bliskih intimnih prijateljstava, što ih opredeljuje aktivnostima koje su tipične za usamljenički način života. Osoba sa šizoidnim poremećajem ličnosti često ima poteškoća sa izražavanjem emocija sa predominacijom emocionalne hladnoće. Takođe postoji izražena sklonost ka introspekciji i maštanju, dok je malo ili nimalo aktivnosti koje pričinjavaju zadovoljstvo. Osoba sa ovim poremećajem ličnosti izgleda kao da nema potrebe za intimnošću i izbegava bliskost sa drugima. Oni više vole da provode vreme sami nego sa drugim ljudima. Osobe sa ovim poremećajem se često okarakterišu kao "usamljenici". Takve osobe imaju posebnih poteškoća s izražavanjem besa čak i kada su direktno isprovocirani, što stvara utisak da nemaju emocije. Njihovi životi se katkad čine „bez cilja“. Često pasivno reaguju u nepovoljnim okolnostima i imaju teškoća da adekvatno odgovore na važne životne događaje. Zbog nedostatka socijalnih veština i želje za seksualnim iskustvima, osobe s tim poremećajem imaju malo prijatelja, retko izlaze i često ne stupaju u brak. Sposobnost za rad i zapošljavanje može biti oštećena, posebno ako se traži međuljudsko angažovanje, ali mogu imati uspeha ako rade u uslovima društvene izolacije. Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Uočljiv je u dve ili više oblasti gde spadaju: spoznaja, afekt, interpersonalno funkcionisanje i kontrola impulsa. Obrazac je nefleksibilan i prisutan je u širokom spektru ličnih i socijalnih situacija. Ovakav vid ponašanja vodi u probleme i slabosti radnog i...

---

### Paranoidni poremećaj ličnosti

> Paranoidni poremećaj ličnosti karakteriše preterana osetljivost na odbacivanje, sumljičavost i tendencija da se pogrešno tumače i iskrivljuju događaji.

- Published: 2015-09-20
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/paranoidni-poremecaj-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, paranoidni poremećaj ličnosti, paranoja, Strah, sumljičavost

Šta je paranoidni poremećaj ličnosti? Paranoidni poremećaj ličnosti karakteriše preterana osetljivost na odbacivanje, nezaboravljanje uvreda, sumljičavost i tendencija da se pogrešno tumače i iskrivljuju događaji. Osobe sa ovim poremećajem imaju dugogodišnji obrazac nepoverenja i sumnjičavosti. Dakle, ove osobe će skoro uvek verovati da su motivi drugih sumnjivi ili zlonamerni. Oni pretpostavljuju da će ih drugi ljudi iskoristiti, učiniti neku štetu, povrediti ih, iako ne postoje dokazi koji bi ovo potkrepili. I pored toga što je donekle normalno da svako od nas ima određen stepen opreznosti kada su u pitanju određene interpersonalne relacije, osobe koje imaju paranoidni poremećaj ličnosti oprezne su i sumnjičave u svim interpersonalnim relacijama, što znači da opreznost i nepoverljivost prožimaju svaki profesionalni ili lični odnos koji imaju. Iz nepoverljivosti javlja se i potreba za kontrolisanjem okoline, kao i ljudi u njoj, te se tako često postavljaju rigidno, kritični su, nisu u stanju da sarađuju, a sami imaju teškoća sa prihvatanjem kritika. Pored toga, ove osobe imaju jak osećaj autonomije, kao i veliku potrebu da budu nezavisne. Simpotomi paranoidnog poremećaja ličnosti Osobe sa paranoidnim poremećajem ličnosti trajno su sumnjičave i nepoverljive prema spoljašnjem svetu. Poremećaj se javlja se u ranom odraslom dobu i prisutan je u različitim kontekstima : Pretpostavljaju da će ih druge osobe iskoristiti, prevariti ili povrediti bez utemeljenih dokaza. Zaokupljeni su neopravdanim sumnjama u lojalnost svojih prijatelja Odbijaju da se povere nekome, zbog straha da će ono što kažu biti zloupotrebljeno protiv njih U dobronamernim primedbama traže ponižavajuća i preteća skrivena značenja Uglavnom su zlopamtila...

---

### Poremećaji ličnosti

> Poremećaji ličnosti čine klasu mentalnih poremećaja koje karakterišu dugotrajani i kruti obrasci razmišljanja i ponašanja.

- Published: 2015-09-19
- Modified: 2024-05-08
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/sta-su-poremecaji-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, pl naslovna, Poremecaji ličnosti

Poremećaji ličnosti čine klasu mentalnih poremećaja koje karakterišu dugotrajani i kruti obrasci razmišljanja i ponašanja. Zbog nefleksibilnosti i postojanosti tih obrazaca, nastaju ozbiljni problemi i otežano funkcionisanje osoba sa ovim poremećajem. Poremećaji ličnosti se od strane stučnjaka za mentalno zdravlje vide kao trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazci ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Začeci se mogu videti već u ranom odraslom dobu. Da bi se dijagnostikovao kao poremećaj ličnosti, obrazac ponašanja mora uzrokovati značajne probleme i nefunkcionalnost u ličnim, društvenim i/ili profesionalnim situacijama. Poremećaji ličnosti se obično ne dijagnostikuju dok pojedinac ne dostigne određenu životnu dob, često ne pre nego što zađe u dvadesete godine svog života. Većina osoba sa poremećajima ličnosti živi prilično normalan život, a često i sami traže psihoterapijsku pomoć u stresnim životnim periodima i kada zahtevi okoline prevazilaze njihove kapacitete. Većina ljudi može prepoznati kod sebe neke ili sve od crta ličnosti koje ćemo navesti; razlika je u tome što to ne utiče na svakodnevno funkcionisanje većine ljudi u istoj meri kao kod osoba dijagnostikovanim sa ovim poremećajem. Oni su integralni (sastavni) deo osobe, te ih je stoga veoma teško lečiti ili "izlečiti".

---

### Vežbe za koordinaciju i finu motoriku kod dece

> Igre pomoću kojih se vežba koordinacija i fina motorika obe ruke kod dece. Ovo je važno kako za telesni tako i za mentalni razvoj svih nas.

- Published: 2015-09-18
- Modified: 2023-03-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/vezbe-za-koordinaciju-i-finu-motoriku-kod-dece/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: Autorski clanak, deca, igre, koordinacija i fina motorika, prsti, šake, vežba

PREDLOZI IGARA - KOJE VEŽBAJU KOORDINACIJU I FINU MOTORIKU OBE RUKE Iz knjige M. S. Ruzine "Zemlja igara prstima", 2000. , S. Peterburg, prevedene su i priređene neke od igara koje pomažu vežbanju sitne motorike i koncentracije Ove igre su samo na prvi pogled jednostavne. One razvijaju najrazličitije oblike pažnje i koncentracije, povećavaju osetljivost naših očiju, čak i kože. Da biste se uverili u to probajte! Motori Igrači tako prepliću prste, da jedino palčevi ostaju slobodni i... . postaju "motori". Ključ koji "navija" mašine ima onaj ko vodi igru. Igra započinje trećim okretanjem ključa. I motori se pokreću proizvodeći zvuk "ž-ž-ž-! " Palčevi se okreću jedan oko drugog sve brže i brže dok ne stane rad "motora" tj. dok ima daha. Dodatna dobit ove igre je i što se tako vežba dugačak izdisaj vazduha. Sunce, šuma, kamen Ruke su podignute uvis sa raširenim prstima - to je sunce. Ruke podignute, dlanovi ispravljeni, prsti sastavljeni - to je šuma. Prsti skupljeni u pesnicu - to je kamen. Vodeći komanduje igračima: "Sunce! Kamen! Šuma! Kamen"... . postepeno ubrzavajući tempo. Igrači izvršavaju naloge. Ko pogreši ispada. Ako igra lako ide onda voditelj uvodi promenu: "Prva promena - kamen je šuma, šuma je kamen! i nastavlja igru, ... . , mogu se uvoditi i sledeće promene sve dok ne ostane samo jedan pažljivi igrač i on započinje sledeći krug igre. Katanac Na vratima katanac, prsti ruke su isprepletani. Ko bi mogao da otključa katanac? Povukli smo ! (prsti ostaju prepleteni, a laktovi se kreću...

---

### Granični poremećaj ličnosti

> Granični poremećaj ličnosti se pored emocionalne nestabilnosti i gubitka kontrole impulsa karakteriše i dodatnim onesposobljavajućim simptomima.

- Published: 2015-09-18
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/granicni-poremecaj-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: adolescenti, Autorski clanak, bordedrline, granični poremećaj ličnosti, odrasli, PL, psihoterapija

Šta je granični poremećaj ličnosti? Granični poremećaj ličnosti se pored emocionalne nestabilnosti i gubitka kontrole impulsa karakteriše i dodatnim simptomima. Tu spadaju nejasne i poremećene predstave o sebi i o sopstvenim ciljevima, kao i nejasne i poremećene unutrašnje sklonosti (uključujući i seksualne). Obično postoji hronično osećanje praznine. Sklonost ka uključivanju u intenzivne i nestabilne odnose može da uzrokuje ponavljanje emocionalnih kriza. Postoje uz to i izraženi napori da se izbegne odbacivanje, nizom pretnji ili pokušaja samoubistva kao i samopovređivanjem. Do pokušaja samoubistva ili samopovređivanja može da doće i bez očiglednih razloga. Osobe sa ovim poremećajem ličnosti su obično i veoma impulsivne, često rade stvari štetne po njih (rizična seksualna ponašanja, sečenje, pokušaj ubistva). Prvi znaci ovog poremećaja se javljaju u ranom odraslom dobu. Nestabilni odnosi sa drugima traju godinama i obično su povezani sa nestabilnom slikom o sebi u ranim socijalnim interakcijama. Obrazac je prisutan i u različitim sredinama (ne samo kod kuće i na poslu), i često je praćen emocionalnom labilnošću. Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. Uočljiv je u dve ili više oblasti gde spadaju: spoznaja, afekt, interpersonalno funkcionisanje i kontrola impulsa. Obrazac je nefleksibilan i prisutan je u širokom spektru ličnih i socijalnih situacija. Ovakav vid ponašanja vodi u probleme i slabosti radnog i socijalnog funkcionisanja, kao i probleme u drugim oblastima svakodnevnog življenja. Njegov početak se može videti u ranom odraslom dobu i adolescenciji. Specifični simptomi...

---

### Kako nam crtež deteta otkriva njegova osećanja i osobine?

> Crtež je nekada samo dečija igra. Dok nekada crteži mogu pomoći da se otkriju detetova osećanja, osobine, strahovi.

- Published: 2015-09-18
- Modified: 2023-03-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/kako-nam-crtez-deteta-otkriva-njegova-osecanja-i-osobine/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: adolescenti, anksioznost, Autorski clanak, bes, deca, dečiji crteži, dečiji strahovi, impulsivnost

Roditelji se često trude da pronađu koje skriveno značenje nosi crtež deteta. Crteži su nekada samo crteži, dečija igra. Dok nekada crteži mogu otkriti detetova osećanja, osobine, strahove... Psiholog E. Koppitz je proučavala crteže ljuske figure i došla do određenih zaključaka: Ako dete crta čoveka koji ima duge ruke, velike šake, sa zubima, razrokim očima, kao i gole figure sa genitalijama i seksualnim sadržajima, to može ukazivati na bes kod deteta. Loša integracija delova tela, velike figure bez vrata i asimetrični udovi mogu ukazivati na impulsivnost kod deteta. Anksiozno dete će previše senčiti crtež – pojedine delove ili većinu, noge će crtati stisnute, izostaviće da nacrta oči i dodaće oblake, kišu ili ptice koje lete. Stidljivo dete će tankim linijama crtati male figure sa kratkim rukama koje su stisnute uz telo i verovatno će zabraviti da nacrta nos ili usta. Ako je dete nesigurno, ono će često brisati i dopunjavati crtež koji je nacrtan tankim linijama, sa malom glavom, odsečenim rukama ili bez ruku i nogu. Može se desiti i da nacrta monstruoznu i grotesknu figuru. Crtež može pomoći detetu da eksternalizuje emocije i događaje o kojima mu je teško da priča, poput bolinih iskustava, potisnutih sećanja, strahova, krivice... Stoga, umesto da roditelji previše tumače dečije crteže, bolje je da ga ohrabre da crta još više. Evo nekih od predloga psihologa kako se dete može ohrabriti da crta više. Naš savet Neka crtanje bude sastavni deo vremena za igru. Pripremite detetu papir, koji može biti lagano zalepljen za sto kako...

---

### Strah od mraka

> Skoro sva deca imaju strah od mraka. Kada deca ne mogu da prevaziđu strah od mraka do odraslog doba, strah se može pretvoriti u fobiju.

- Published: 2015-09-18
- Modified: 2023-03-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/strah-od-mraka/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: adolescenti, Autorski clanak, boji se mraka, deca, dečiji strahovi, noćni strahovi, psihoterapija, REBT, rebt dece, roditeljstvo, strah od mraka

Strah od mraka, pojavljuje se obično oko 3. ili 4. godine i može biti prisutan do oko 11. godine detetovog života. Istraživanja pokazuju da skoro sva deca imaju strah od mraka. Kada deca ne mogu da prevaziđu strah od mraka do odraslog doba, strah se može pretvoriti u fobiju koja narušava kvalitet svakodnevnog funkcionisanja. Fobija od mraka se zove niktofobija. Strah od mraka se kod dece javlja sa razvojem mašte i pošto je mašta kod dece jaka, deca teško prave granicu između izmišljenog i realnosti. Kako odrastaju, uticaj mašte se smanjuje, te deca od 7. godine života mnogo lakše izlaze na kraj sa neprijatnim situacijama i lakše kontrolišu strahove. Istraživanja pokazuju da je strah od mraka dečiji strah koji se poslednji prevaziđe. Deca se nikada ne plaše samog mraka, već „onoga što je u mraku“. Deca misle da su u mraku čudovišta, duhovi, zmije, baba roge... takođe, starija deca se mogu plašiti provalnika, nasilnika jer oni obično „dolaze“ kada je mrak. Iako je strah od mraka razvojni strah, on može biti pojačan različitim iskustvima deteta poput ostavljanja samog u mraku, previše gledanja televizije i filmova u kojima ima strašnih scena (čudovišta, duhova, ubistava, krvi... ), čitanja strašnih priča, gledanja slika čudovišta, nasilja u porodici, seksualnog zlostavljanja dece, saobraćajnih nesreća ili drugih traumatskih iskustava. Deca predškolskog uzrasta mogu sisati palac ili mokriti u krevet, postati razdražljiva i odbijati da spavaju sama. Ako se strah pojača simptomi mogu biti i mnogo izraženiji, poput osipa, bolova, ubrzanog i otežanog disanja, gušenja, pojave mučnine,...

---

### Izbegavajući poremećaj ličnosti

> Izbegavajući poremećaj ličnosti karakteriše osećaj nesigurnosti, inferiornosti i neadekvatnosti. Preosetljivost na kritike i odbacivanje od strane drugih.

- Published: 2015-09-16
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/izbegavajuci-poremecaj-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: Autorski clanak, Izbegavajući poremećaj ličnosti, Poremecaji ličnosti, psihoterapija, REBT psihoterapija

Šta je izbegavajući poremećaj ličnosti? Osobe sa izbegavajućim poremećajem ličnosti imaju konstantni osećaj nesigurnosti, inferiornosti i neadekvatnosti. Preosetljivi su na kritike i odbacivanje od strane drugih. Izbegavajući poremećaj ličnosti želi socijalne interakcije, želi društvo, ali ostaje bez njega zbog svoje plašljivosti. Inhibovani su u novim interpersonalnim situacijama do stepena povlačenja, naglašavaju potencijalne opasnosti i rizike svakodnevnog življenja, ali ne do stepena fobičnog izbegavanja. Restriktivan životni stil je karakterističan zbog potrebe da obezbede sebi izvesnost i sigurnost (izbegavanje radnih ili profesionalnih aktivnosti koje uključuju značajan interpersonalni kontakt zbog straha od odbacivanja, neodobravanja i kritike). Osobe sa ovim poremećajem često oprezno posmatraju kretanja i izraze lica onih sa kojima ulaze u kontakt. Njihova uplašenost i napetost može izazvati podsmeh kod drugih, što daje potvrdu njihovoj nesigurnosti. Vrlo su zabrinuti zbog mogućnosti da će pocrveneti ili zaplakati ukoliko ih neko kritikuje. Možemo ih opisati kao „stidljive“, „plašljive“, „usamljene“. Glavni problem u vezi sa ovim poremećajem javlja se u društvenom i profesionalnom funkcionisanju. Nisko samopoštovanje i preosetljivost na odbacivanje dovode do ograničenog funcionisanja u međuljudskim odnosima. Ove osobe postaju vremenom usamljene i obično nemaju prijatelje koji bi im pomogli za vreme krize. Oni žude za naklonošću i prihvatanjem, pa samim tim maštaju i idealizuju odnose sa drugima. Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. . Uočljiv je u dve ili više oblasti gde spadaju: spoznaja, afekt, interpersonalno funkcionisanje i kontrola impulsa. Obrazac je nefleksibilan i...

---

### Antisocijalni poremećaj ličnosti

> Antisocijalni poremećaj ličnosti se odlikuje zanemarivanjem prava drugih osoba i uključuje stalno sukobljavanje sa socijalnim običajima, moralom i zakonom.

- Published: 2015-09-16
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/antisocijalni-poremecaj-licnosti/
- Categories: Poremecaji ličnosti
- Tags: antisocijalni poremećaj ličnosti, Autorski clanak, poremećaj ličnosti, psihopata, psihopatija, sociopata

Antisocijalni poremećaj ličnosti se odlikuje zanemarivanjem prava drugih osoba, često prevazilazeći mere i kršeći pravila. Uključuje stalno sukobljavanje sa socijalnim običajima, moralom i zakonom. Obično se javlja u detinjstvu ili adolescenciji i nastavlja se u odraslom dobu. Antisocijalni poremećaj ličnosti se popularno naziva psihopatija ili sociopatija. Sam izraz antisocijalna ličnost se odnosi na osobe koje pored neprilagođenog ponašanja čine i radnje protiv sredine u kojoj žive. Osobama sa antisocijalnim poremećajem ličnosti često nedostaje empatija i imaju tendenciju da budu bezosećajne, cinične i da preziru osećanja, prava i patnju drugih. Često su puni sebe i imaju arogantno samo-ocenjivanje (npr. smatraju da neki običan posao nije za njih, i ne osećaju relanu zabrinutost zbog njihovih trenutnih problema ili budućnosti). Osobe su neretko preterano tvrdoglave, samouverene ili drske. Na prvi pogled mogu delovati uglađeno i šarmantno, neprestano pričaju, bez verbalnih poteškoća (npr. Koriste neke nesvakidašnje termine kako bi zadivili slušaoca koji nije upoznat sa temom). Nedostatak empatije, samouverenost, površni šarm su osobine koje se najčešće vezuju za nešto što nazivamo psihopatijom i obično se razlikuju od antisocijalnog poremećaja ličnosti u zatvoru ili drugim okolnostima gde su kriminalne, delikventne ili agresivne radnje po svoj prilici nespecifične. Ove osobe mogu takodje da budu neodgovorne i koristoljubive u svojim seksualnim vezama. Poremećaj ličnosti predstavlja trajni, duboko ukorenjeni i nefleksibilni subjektivno-doživljeni obrazac ponašanja. Ovo nefleksibilno, maladaptivno ponašanje značajno odstupa od očekivanog ponašanja u socijalnom i kulturnom miljeu osobe. . Uočljiv je u dve ili više oblasti gde spadaju: spoznaja, afekt, interpersonalno funkcionisanje i kontrola impulsa. Obrazac je...

---

### Strahovi kod dece

> Šta su strahovi, koje su karakteristike dečijih strahova, koje su razlike u zavisnosti od uzrasta i kako roditelji mogu pomoći.

- Published: 2015-09-14
- Modified: 2023-03-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/strahovi-kod-dece/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo
- Tags: adolescenti, Autorski clanak, deca, dečiji strahovi, psihoterapija, razvojni strahovi, REBT, škola, Strahovi kod dece

Strah je jedna od primarnih čovekovih emocija i veoma je važna emocija jer nas upozorava na opasnost i nagoni na beg. Strah je normalan odgovor na stvarno opasne okolnosti, osobe i objekte. Evoluciono gledano, strah je izuzetno važna emocija jer ima svrhu u preživljavanju i samozaštiti. Fobija uključuje preteranu reakciju straha od nekog objekta ili situacije koje ne mora predstavljati objektivnu opasnost. Anksioznost prestavlja preteranu rekaciju straha zbog mogućih posledica, a ne reakciju na sam događaj. Anksioznost se javlja kada osoba precenjuje opasnost a potcenjuje sopstvene sposobnosti da izađe na kraj sa tom opasnosti. Najopštije gledano, postoje dve vrste strahova: urođeni i stečeni. Urođeni strahovi su strah od glasnih, iznenadnih zvukova i strah od iznenadnih pojava – izmicanje podloge. Stečeni strahovi su svi ostali strahovi. Što nam dakle govori da smo naučili da se plašimo različitih stvari. Kada govorimo o dečijim strahovima, važno je napomenuti da su određeni strahovi vezani za određne razvojne periode. Ti strahovi se zovu Razvojni strahovi. RAZVOJI STRAHOVI Predškolski period U prvim mesecima života, jaki zvuci ili zraci svetlosti mogu izazivati strah kod detata. Potom, prisutan je i strah od nepoznatog i strah od odvajanja. U toku druge godine prisutan je strah od životinja, nekih predmeta (fen, usuisivač... ), jakih zvukova, taminih boja, velikih odjekata, vode (more, kupanje) itd. U toku treće i četvrte godine prisutan je strah od mraka, doktora, zubara, lopova, izmišljenih bića (veštice, čudovišta koja žive u mraku)... U petoj godini prisutan je strah od pasa, povreda, strahovi od prirodnih pojava, strah od...

---

### Psihoterapija kod dece

> Govorimo o tome šta je REBT psihoterapija kod deca, kako se primenjuje i koje su njene odlike i specifičnosti.

- Published: 2015-09-04
- Modified: 2023-03-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/psihoterapija-dece-rebt-dece/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, dečiji terapeut, emocionalna inteligencija., emocionalna pismenost, problemi u školi, psihoterapija, psihoterapija dece i adolescenata, psihoterapija za decu, racionalno emotivno bihevioralna terapija, racionalno emotivno bihevioralna terapija dece, REBT, rebt dece

Ono što je specifično za populaciju dece, a što i definiše samu primenu REBT-a, jeste mentalni razvoj dece. Deca su kao i odrasli, sklona iracionalnom mišljenju. Imaju dispoziciju da misle iracionalno i ta osobina je prisutna čitavog života, te isključuje mogućnost savršenog mentalnog zdravlja. Kod njih se sposobnost racionalnog i logičkog mišljenja razvija oko 6. godine, a sposobnost apstraktnog mišljenja do 12. godine. Mnoga deca ne uočavaju da njihova ponašanja i emocije imaju negativni uticaj na njihov život. Niti su svesni da postoje alternativni načini reagovanja. Stoga će deca retko inicirati terapiju jer ne uviđaju da postoji problem, ali ni rešenje. Zato roditelji igraju veliku ulogu u prepoznavanju emocionalnih poremećaja dece. REBT se može primenivati sa decom starijom od šest godina, a naravno uzimajuć u obzir njihov razvojni nivo u određivanju metoda i tehnika. Zato što su deca-deca – nezrela, manje obrazovana, očekivano je da prave više kognitivnih grešaka i da se mnogo lakše uznemire nego odrasli. Deca mogu verovati da je nešto istina jer oni misle da je istina ili zato što tako kažu njihovi roditelji, vršnjaci ili drugi ljudi. Koliko će dečije mišljenje biti iracionalno, zavisi od temperamenta deteta, sredine u kojoj odrasta, vaspitnog stila roditelja i nekih negativnih aktivirajućih događaja u njihovim životima. REBT praktičari veruju da se emocionalni poremećaji i neprihvatljivo ponašanje u detinjstvu može najbolje razumeti kroz interakciju između osobe i sredine. Deca pokazuju krakterističan način razmišljanja o i u vezi sa svojom sredinom koje vrši uticaj na njihovu sredinu. Slično tome, situacije međusobno modifikuju...

---

### Školski sistem i primena REBT-a

> Primena REBT-a u školama omogućava kreiranje zdrave sredine za učenje i odrastanje, kao i za očuvanje mentalnog zdravlja dece.

- Published: 2015-09-04
- Modified: 2023-03-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/primena-rebt-a-u-skoli/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, dečiji terapeut, emocionalna inteligencija., emocionalna pismenost, problemi u školi, psihoterapija, psihoterapija dece i adolescenata, psihoterapija za decu, racionalno emotivno bihevioralna terapija, racionalno emotivno bihevioralna terapija dece, REBT, rebt dece

„Kreirati sredinu koja će biti sigurna, podsticajna i prijatna za sve“, jedan je od ciljeva mnogih projekata koji se implementiraju u škole. Primena REBT-a u školama predstavlja jedan od načina da se obezbedi zdrava sredina za učenje i odrastanje, kao i za očuvanje mentalnog zdravlja dece. Podučavanje dece i adolescenata socijalnom i emocionalnom kompetentnošću je važno ne samo zbog njihovog socijalnog i emocionalnog blagostanja već i zbog uspeha u školi. REBT je veoma brza i efikasna terapija (a učenici vole brze rezultate), napada probleme u korenu i može biti direktno povezana sa uspehom u školi. Značaj njegove primene u osnovnim i srednjim školama je višestruk. Mogućnost i važnost primene REBT-a u školama, isticao je i sam Albert Elis, osnivač REBT-a. Naglašavao je značaj razvijanja preventivnih psiho-edukativnih programa koji podučavaju decu, svih uzrasta, emocionalnom „pismenosti“ u različitim situacijama. Elisovu ideju sledili su mnogi, te danas imamo dosta programa koji su implementirani u školske kurikulume, ili su na osnovu njih osnivane škole. Ovi progami imaju za cilj racionalno-emotivnu-bihevioralnu edukaciju učenika, nastavnika i roditelja. Odrastanje je veliki izazov jer adolescenti moraju da se suoče sa sopstvenim razvojem, a ujedno i sa društvom u kojem su. Oni danas brzo odrastaju. Iako su fizički i mentalno mladi, adolescenti su izloženi, kroz razne medije i internet, problemima koji muče odrasle. Bez obzira na ovu izloženost, neki nisu dorasli da izađu na kraj sa mnogim problemima sa kojima se susreću. Neki od tih problema su disfunkcionalne porodice, nasilje, gubici, siromaštvo itd. Kao rezultat bezuspešnog pokušavanja da se...

---

### Klinička depresija: Dijagnostika i lečenje

> Ovaj članak daje opšte informacije i smernice kada je u pitanju klinička depresija i različite načine lečenja ovog poremećaja.

- Published: 2015-09-04
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/dijagnostika-i-lecenje-depresije/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Depresija, depresivnost, dijagnostika, hospitalizacija, KBT, kognitivno bihejvioralna terapija, psihijatrija, psihologija, psihoterapeut, psihoterapija, psihoterapija dece i adolescenata, psihoterapija odraslih, racionalno emotivna bihejvioralna terapija, REBT, rebt dece, REBT psihoterapeut, REBT psihoterapija

Uvod Ovaj članak daje neke opšte informacije i smernice koje možete uzeti u obzir kada je u pitanju klinička depresija i kada ste u potrazi za njenim načinom lečenja. Postoji širok spektar opcija na raspolaganju za lečenje depresije, i vrlo je verovatno da ćete naći jedan koji vama odgovara. Trebali biste znati unapred da istraživanja koja su rađena nisu uzimala u obzir pojedinačne odgovore ljudi na terapiju depresije. Drugim rečima, samo zato što pomaže nekima (ili pak većini) ne znači da će pomoći i vama. Ovo je važno imati na umu jer postoji mogućnost da, vi ili vaš bližnji koji se po prvi put leči od depresije, neće odgovoriti na tretman. Većina lekara danas veruje da je depresija uzrokovana jednakom kombinacijom bioloških (uključujući genetiku), socijalnih i psiholoških faktora. Pristup tretmanu koji se fokusira isključivo na jedan od tih faktora verovatno neće biti jednako efikasan kao pristup lečenju koji se bavi i psihološkim i biološkim aspektima (promenom, na primer, psihoterapije i lekova). Depresija je komplikovana, kompleksna bolest i naučnici tek počinju u potpunosti da razumeju uticaj mnoštva faktora - ličnih, genetskih, bioloških, društvenih i faktora sredine. Svako objašnjenje ili pristup koji naglašava samo jedan faktor kao uzrok depresije je jednostavno zabluda. Pojedinci trebaju izbegavati prihvatanje jednostavnih objašnjenja za jedan tako razoran i složen poremećaj. Lečenje depresije, kao većine drugih psihičkih poremećaja, se najčešće zasniva na primeni psihoterapije i lekova za najbrži i najbolji efekat. Lečenje obično počinje odmah nakon prvog kliničkog intervjua sa stručnjakom za mentalno zdravlje. Da bi se depresija...

---

### Depresivna osoba: Kako joj pomoći?

> Depresivna osoba treba da se podstakne na razgovor. Pažljivo slušajte, nemojte omalovažavati njega osećanja, i dajte joj nadu.

- Published: 2015-09-03
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/kako-pomoci-nekome-ko-je-depresivan/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: antidepresivi, Autorski clanak, Depresija, depresivnost, pomoc, samoubistvo, saveti

Šta mogu da uradim? U nekom trenutku tokom života, poznavali smo nekoga ko je bio depresivan. Oni se sve vreme čine neutešnim i tužnim, ne žele više da se druže, dopisuju, ili da komuniciraju sa nama na bilo koji način. Prosto se čini kao da nas depresivna osoba gura od sebe. To depresija iz njih progovara, i trudi se da udalji i porodicu i prijatelje od osobe koja pati od depresije. Najvažnija stvar koju neko može učiniti za depresivnu osobu je da mu ili joj pomogne da ode na valjanu dijagnostiku i dobije tretman. To može da podrazumeva i ohrabrivanje pojedinca da ostane na lečenju dok simptomi ne počnu jenjavati (nekoliko nedelja), ili potražiti drugačiji tretman ako ne dođe do poboljšanja. Povremeno, možda ćemo morati sami da zakažemo i odemo u pratnji osobe kod lekara kao i da vršimo nadzor nad uzimanjem lekova. Druga najvažnija stvar koju možete ponuditi nekome ko ima depresiju je svoju emotivnu podršku – za šta služe prijatelji na kraju krajeva. Znajući da druga osoba brine o njima i da ne želi da ih gleda kako pate daje tračak nade koji pomaže depresivnoj osobi da pregura još jedan dan . Nuđenje svoje emocionalne podrške znači pružiti razumevanje, ljubav, ohrabrenje i biti strpljiv. Morate biti stena osobe u njenoj oluji depresije. Podstaknite depresivnu osobu na razgovor i pažljivo slušajte. Nemojte omalovažavati osećanja o kojima govori, ali ukažite na realnu sliku i dajte joj nadu. Pozovite depresivnu osobu u šetnje, na izlete, u bioskop, i druge aktivnosti. Budite...

---

### Kome se obratiti za pomoć kada smo depresivni?

> Kome se obratiti za dijagnostiku, pomoć i lečenje depresije kao i na koji način sebi možete pomoći kada ste depresivni.

- Published: 2015-09-02
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/kome-se-obratiti-za-pomoc/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Depresija, depresivnost, pomoc, psihijatar, psiholog, psihoterapija, samopomoć

Gde mogu da dobijem pomoć? Ako niste sigurni kome se obratiti za pomoć, a bojite se da možda patite od depresije, postoje brojne mogućnosti za dijagnostiku, pomoć i ukoliko je potrebno lečenje. Svi ljudi koji razviju mentalni poremećaj - uključujući depresiju – imaju korist od lečenja. I danas, više nego ikad, tretmani se dobro podnose i vremenski su ograničeni. Prvi korak bi bio provera imenika bilo u elektronskoj (online) ili štampanoj formi za pronalaženje ustanove koja upošljava stručnjake za mentalno zdravlje u vašoj blizini ili gradu. Psihocentrala u svojoj sekciji „Pomoć“ pruža adresar zdravstvenih ustanova koji možete pretraživati besplatno kao i spisak saradnika sajta kojima se možete obratiti sa savet i pomoć. Na ovaj način možete lako pronaći vrstu pomoći koja odgovara vašim potrebama. U krizi, doktor urgetne službe (ili stručnjak za mentalno zdravlje) u bolnici je u mogućnosti da pruži privremenu pomoć za vaš emocionalni problem. Pre otpusta iz bolnice ili klinike lekar će vam reći gde i kako možete dobiti dalju pomoć. U nastavku su navedena mesta i ljudi koji vas mogu uputiti ili koji pružaju, dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju. Setite se, takođe, da je vaš lekar opšte prakse u mogućnosti da vas uputi stručnjaku za mentalno zdravlje. Od svih mogućih opcija stručnjaci za mentalno zdravlje - kao što je psihijatar (za lekove i psihoterapiju) ili psihologa (za psihoterapiju) - su najbolji izbor. Stručnjaci za mentalno zdravlje imaju opsežnu obuku o najnovijim i najefikasnijim metodama lečenja depresije. Stručnjaci za mentalno zdravlje kao što su psihijatri, psiholozi...

---

### Depresija i tipovi depresije

> U daljem tekstu govorimo o tome šta je depresija, koji su tipovi depresije kao i njima svojstvenim simptomima i tretmanima.

- Published: 2015-09-02
- Modified: 2024-04-21
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/tipovi-depresije/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Bipolarni poremećaj, Depresija, Manija, vrste

Šta je depresija? Depresija nije samo povremeni osećaj tuge. Umesto toga, depresiju karakteriše dugotrajni, svakodnevni osećaj tuge, beznađa, bezvrednosti i prazne. Osoba koja doživljava depresiju često ne vidi budućnost za sebe i oseća kako se svet zatvara u oko nje. Znakovi upozorenja i simptomi depresije su obično prilično jasni ljudima oko osobe koja pati – osoba uopšte više ne liči na sebe. Promene u raspoloženju osobe su najočiglednije prijateljima i porodici. Depresija se takođe doživljava kao gubitak interesovanja i energije u aktivnostima koje osoba obično uživa radi. Aktivnosti kao što su rad, izlazak ili provođejnje vremena sa porodicom i prijateljima. Većina ljudi sa depresijom ima problema sa ishranom i spavanjem - bilo previše ili premalo. Depresivne osobe imaju smanjenu sposobnost upamćivanja i koncentracije. Često će se osećati razdražljivo i biti u nemiru. Znakovi upozorenja i simptomi depresije Neće depresivna osoba doživeti svaki simptom depresije. Neki ljudi imaju par simptoma, dok neki imaju mnoge. Jačina simptoma varira od pojedincima i takođe varira tokom vremena. Depresija Uporno tužno, teskobno ili prazno raspoloženje Osećaj beznađa, pesimizma Osećanje krivice, bezvrednosti, bespomoćnosti Gubitak interesovanja ili zadovoljstva u hobijima i aktivnostima u kojima su nekada uživali, uključujući i seks Smanjena energija, umor, osećaj “usporenosti” Poteškoće u koncentraciji, prisećanju ili donošenju odluka Nesanica, rano-jutarnje buđenje, ili prespavljivanje Smanjen apetit i/ili mršavljenja ili prejedanje i gojenje Misli o smrti ili samoubistvu; pokušaja samoubistva Nemir, razdražljivost Uporni fizički simptomi koji ne reaguju na lečenje, kao što su glavobolje, smetnje pri varenju hrane i hronična bol Da bi se dijagnostikovala...

---

### Depresija

> Govorimo o tome šta je depresija, koji su simptomi i uzroci, kako se dijagnostikuje i leči i kako možete pomoći sebi i drugima.

- Published: 2015-09-02
- Modified: 2024-05-08
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/depresija/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: Autorski clanak, Depresija, depresivnost

Upoznavanje sa depresijom Šta je prehlada kada je reč o infekcijama to je depresija kada je reč o mentalnim poremećajima. Većina ljudi će biti pogođena depresijom bar jednom u svom životu, bilo direktno ili indirektno, preko prijatelja ili člana porodice. Nejasnoće o depresiji su uobičajne, na primer, o tome šta je tačno depresija i šta je razlikuje od tuge i neraspoloženja. Nejasnoće se takođe mogu pojaviti kada se govori o različitim vrstama depresije (npr unipolarne depresije, biološke depresije, manične depresija, sezonske depreije, distimije, itd). Imamo toliko različitih termina i načina da opišemo svoju tugu koju smo osećali u ovom ili onom periodu, u ovom ili onom stepenu i u ovoj ili onoj situaciji da je došlo vreme da rasčistimo stvar. Depresiju karakterišu nekoliko uobičajnih simptoma. To su uporna tuga, teskoba ili "osećaj praznine" i osećaje beznađa i pesimizma. Osoba koja je potištena često ima osećaj krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti. Osobe gube interesovanje i ne osećaju zadovoljstvo u hobijima i aktivnostima u kojima su nekada uživali; na primer izlazak sa prijateljima ili čak seks. Nesanica, rano-jutarnja buđenja ili prespavljivanja su uobičajna. Smanjen apetit i/ili mršavljenje, prejedanje i debljanje mogu biti simptomi depresije kod nekih ljudi. Mnogi imaju osećaj smanjene energije, umora i „usporenosti“. Kod onih koji pate od teške depresije, misli o smrti ili samoubistvu nisu retkost. Nemir i razdražljivost su uobičajni. Osoba koja je depresivna takođe ima poteškoća da se koncentriše, da se priseća informacija kao i da donosi odluke. A ponekad, uporni fizički simptomi koji ne reaguju na tradicionalne...

---

### Šizofrenija kao posledica infekcije

> Nova naučna teorija sugeriše da šizofrenija, osim što je češća kod ljudi koji je imaju u porodičnoj istoriji, može biti i posledica infekcije.

- Published: 2015-09-01
- Modified: 2023-03-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/sizofrenija-moze-biti-i-posledica-infekcije/
- Categories: Novosti i istraživanja, Shizofrenija i psihoze
- Tags: infekcija, info, shizofrenija

Opšte je poznato da su osobe kojima je šizofrenija prisutna u porodičnoj istoriji sklonije ovoj opakoj bolesti. Međutim, nova naučna teorija sugeriše da može biti i posledica infekcije. Naime, parazit koji se prenosi kroz kontakt sa zemljom, nedovoljno termički obrađenim mesom i mačjim fekalijama, Toksoplazma gondi, možda je uzrok za jednu petinu slučajeva šizofrenije, ukazuje nova studija. Geri Smit, profesor populacione biologije i epidemiologije na Univerzitetu u Pensilvaniji kaže da je infekcija ovim parazitom vrlo učestala, ali da samo jedan procenat ljudi oseti psihičke probleme zbog toga. Parazit je naročito opasan za određene grupe ljudi. Na primer, ako žena biva inficirana tokom trudnoće, fetus može umreti ili imati niz problema u razvoju. Ljudi sa HIV i drugim stanjima koja slabe imuni sistem mogu imati razne komplikacije. Iako se odavno veruje da ljudi koji su dobrog zdravlja nemaju neželjene posledice od infekcije, nedavne studije pokazale su njena zabrinjavajuća dejstva, u koja spada i šizofrenija, budući da može napasti mozak kao i mišiće. Neki antipsihotici mogu zaustaviti razmnožavanje parazita, ali studije na miševima, pacovima i ljudima pokazale su da T. gondi pokreće promene u ponašanju i ličnosti zaraženih. Profesor Smit smatra da bi zaustavljanjem zaraze moglo da se spreči jedna petina budućih slučajeva šizofrenije. DAILY MAIL

---

### Psiho Test Online

> Ako se pitate da li su kod vas prisutni simptomi nekog psihickog poremecaja uradite nas online psiho test i dobijte rezultat na vasu email adresu.

- Published: 2015-08-30
- Modified: 2024-05-03
- URL: https://www.psihocentrala.com/testovi/psiho-test-online/
- Categories: Testovi
- Tags: Autorski clanak, psihijatrija, psihijtrijski test, psihologija, psihološko testiranje, psihoterapija, psihotest, test, testiranje, testovi

Razumemo Vas i pozdravljamo odluku da budete odgovorni prema svom mentalnom zdravlju! Omogućavamo potpuno anonimnu psihološku dijagnostiku i testiranje sa našim stučnjacima za mentalno zdravlje uz izdavanje detaljnog izveštaja i saveta o daljim koracima. Zakažite testiranje popunjavanjem formulara ispod ili nas nazovite na 065/228-8886 radnim danima od 8 do 16h.

---

### Uputstvo za pripremu za laboratorijske analize

> Radi pouzdanosti laboratorijske analize krvi i urina potrebno je pratiti određene instrukcije. Pročitajte više o tome u ovom članku.

- Published: 2015-08-30
- Modified: 2023-03-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/uputstvo-za-pripremu-za-laboratorijska-ispitivanja/
- Categories: Lekovi
- Tags: Autorski clanak, dijagnostika, laboratorija, saveti

Preporuka pacijentu koji je dobio uput za laboratorijske analize krvi Radi pouzdanosti laboratorijske analize krvi, potrebno je da dan pre dolaska u laboratoriju konzumirate lakšu hranu do 18 sati. Posle 18 sati možete piti tečnost, izuzev alkohola. Ujutro, pre dolaska u laboratoriju, nemojte ništa jesti i piti. U slučaju da uzimate redovnu terapiju, nemojte uzeti jutarnju dozu lekova jer i lekovi utiču na tačnost Vaših rezultata. Jutarnju dozu lekova ponesite sa sobom i uzmite ih nakon vađenja krvi. Kako se vadi krv? U savremenim laboratorijama se za vađenje krvi koriste specijalni zatvoreni vakum sistemi - vakutejneri. U toku vađenja krvi iz vene (venepunkcija) tehnničar uvodi iglu kroz kožu do vene, a kroz iglu krv otiče u vakutejner epruvetu. Najčešće se venepunkcija izvodi na unutrašnjoj strani lakta gde je vena lako dostupna. Iznad mesta gde će se izvaditi krv stavlja se poveska kako bi vena postala vidljivija. Uz stisak pesnice kada se to od vas zatraži, vena će postati još istaknutija. Procedura vađenja krvi obično traje manje od 3 minuta. Nakon toga se pritisne mesto uboda kako bi se ubrzalo zaustavljanje krvarenja i sprečilo stvaranje hematoma. Da li boli? Kada igla prolazi kroz kožu možete osetiti blagi bol. Može se pojaviti dodatna nelagodnost kada počne isticanje krvi u epruvetu. Ako vodite dete ili plašljivu osobu objasnite da će osetiti trenutni blagi bol ili nelagodnost. KORISNI SAVETI Kod dubokih i nevidljivih vena potrebno je u konsultaciji sa Vašim lekarom da popijete 8 do 10 čaša tečnosti dan pre vađenja krvi. To će...

---

### Primena REBT-a kod seksualnih disfunkcija

> U daljem tekstu govorimo o širokoj primeni REBT pristupa u tretmanu seksualnih disfunkcija i objašnjavamo na koji način funkcioniše.

- Published: 2015-08-29
- Modified: 2023-03-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/primena-rebt-a-kod-seksualnih-disfunkcija/
- Categories: Emotivni odnosi i seksualnost, Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, emocionalna inteligencija., emocionalna pismenost, erektilna disfunkcija, psihoterapija, psihoterapija odraslih, psihoterapija za odrasle, racionalno emotivno bihevioralna terapija, REBT, REBT psihoterapeut, REBT psihoterapija, seks, seksualna disfuncija, Seksualne smetnje, seksualnost

REBT pristup ima svoju široku primenu u tretmanu seksualnih disfunkcija. Seksualne disfunkcije su najrasprostranjenija grupa seksualnih poremećaja koju karakterišu smetnje u seksualnom funkcionisanju i teškoće u obavljanju seksualnog odnosa, tokom bilo koje faze uobičajenih seksualnih aktivnosti (uključujući seksualnu želju, uzbuđenje i orgazam). Neke od najčešćih disfunkcija su prerana ejakulacija, erektilna disfunkcija, impotencija, frigidnost, anorgazmija. Seksualno disfunkcionalno ponašanje doživljava se veoma bolno, ugrožava doživljavanje sreće i zadovoljstva i značajno utiče na kvalitet života takvih osoba. Osiromašenja su velika, gubitak samopoštovanja, strah, depresivno raspoloženje, stid, osećaj krivice, pa i suicidalna razmišljanja i suicidalni pokušaji, negativno utiču na sve aspekte življenja i delatnost ovih ljudi. Psihoterapijska praksa je pokazala da dobru prognozu imaju poremećaji prevremene ejakulacije, sekundarne psihogene erektilne disfunkcije, poremećaj orgazma kod žena i vaginizam. Bilo da je u pitanju tretman poremećaja seksualne želje, uzbuđenja ili orgazma, REBT terapeuti polaze od teorijske pretpostavke da poremećaj nije direkto posledica nepovoljnih životnih događaja, već pre klijentovih iracionalnih uverenja o tim događajima povodom kojih osoba ispoljava disfunkcionalne emocije i ponašanja. Rebt terapeuti pružaju klijentima, koji imaju problema u seksualnom funkiconisanju, korektivne informacije koje će ukazati na njihove zablude u pogledu nekih disfunkcionalnih ideja: npr. „da oni moraju uvek da imaju konvencionalni seks kako bi doživeli uzbuđenje i imali uspešan odnos“; „da svi normalni muškarci i žene imaju konstantno seksualnu želju i lako se seksualno uzbuđuju i zadovolje“; „da spontano uzbuđenje oba partnera mora postojati ako imaju dobar seks“; „da se partner automatski i olako uzbuđuje na svog partnera“; „da su želje u vezi preljube neprihvatljive...

---

### Terapija lekovima za vreme trudnoće

> Dajemo odgovor na pitanje kako da li se psihijatrijska terapija u vidu lekova može koristiti za vreme trudnoće.

- Published: 2015-08-28
- Modified: 2023-03-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/lekovi-za-vreme-trudnoce/
- Categories: Lekovi, Saveti lečenja
- Tags: Autorski clanak, beba, lekovi, saveti lečenja, trudnica, trudnoca

Istraživanja vezana za korišćenje psihijatrijskih lekova za vreme trudnoće su ograničena. Rizici su različiti u zavisnosti od vrste leka koji se uzima kao i u kom trenutku za vreme trudnoće ga je žena uzimala. Istraživanja su pokazala da su antidepresivi, pogotovo SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina) kao terapija bezbedni za korišćenje tokom trudnoće. Malformacije i drugi problemi su mogući ali su izuzetno retki. Treba imati u vidu da antidepresivi prolaze kroz placentalnu barijeru i mogu doći do fetusa. Neka istraživanja ukazuju da korišćenje SSRI tokom trudnoće moće dovesti do podbačaja ili malformacija, ali druga istraživanja ne potvrđuju ove tvrdnje. Studije su takođe pokazale da fetusi koji su bili izloženi SSRI-zerima tokom trećeg trimestra mogu biti rođena sa simptomima "apstinencijalne krize" kao što su problemi sa disanjem, razdražljivost, otežano hranjenje i hipoglikemijom (nizak šećer u krvi). Mnoge studije su otkrile da su ovi simptomi kod beba uglavnom blagi i da kratko traju kao i da ni jedna smrt nije do sad zabeležena. Sa druge strane žena koja prekine sa uzimanjem antidepresiva tokom trudnoće može opet razviti depresiju i dovesti i sebe i dete u rizik. FDA je 2004 izdalo upozorenje povodom upotrebe odrađenih antidepresiva u kasnom trećem trimestru. U upozorenju je navedeno da bi lekari trebalo postepeno da smanjuju dozu antidepresiva u trećem trimestru kako ne bi uticali na bebu. Nakon porođaja žena bi trebalo da konsultuje svog lekara povodom terapije i eventualnog vraćanja na punu dozu leka kako bi se smanjila mogućnost od razvoja post-porođajne depresije. Zbog rizika od razvojnih...

---

### Lekovi i deca

> Dajemo odgovor na pitanje kako se lekovi primenjuju kod dece i adolescenata, koje su njihove prednosti a koje posledice.

- Published: 2015-08-28
- Modified: 2023-03-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/lekovi-i-deca/
- Categories: Lekovi, Saveti lečenja
- Tags: adolescenti, Autorski clanak, deca, lekovi, saveti lečenja

Lekovi i njihova primena kod dece i adolescenata 1999 godine, istraživači su objavili pionirsku naučnu studiju nazvanu „MECA studija“ (metodologija za epidemiologiju mentalnih poremećaja kod dece i adolescenata). Ona procenjuje da gotovo 21 posto dece uzrasta 9-17 ima dijagnostikovani mentalni poremećaj ili problem sa zavisnošću koji uzrokuje neki stepen onesposobljavanja. Dakle, koji su to lekovi koji se primenjuju u ovom slučaju i koje su njihove prednosti i mane? Lako je prevideti ozbiljnost mentalnih poremećaja u detinjstvu, ali neki lekari veruju da je kantar možda nagnut previše u drugom smeru - na predijagnostikovanje i lečenje. Kod dece, mentalni poremećaji se mogu predstaviti sa simptomima koji se razlikuju i koji su manje jasni od istih bolesti kod odraslih osoba. Mlađa deca, posebno, a ponekad i starija deca ne mogu govoriti o tome šta ih muči. Iz tog razloga, važno je imati lekara, stručnjaka za mentalno zdravlje, ili psihijatrijski tim koji će ispitati dete. Mnogi tretmani su na raspolaganju za pomoć toj deci. Tretmani uključuju i lekove i psihoterapiju - bihevioralne terapije, lečenje smanjenih i nerazvijenih socijalnih vještina, roditeljske i porodične terapije kao i grupne terapije. Izbor terapije koja će se primeniti se temelji na dijagnozi deteta i individualnim potrebama. Kada se donese odluka da dete treba da uzima lekove, aktivno praćenje svih staratelja (roditelja, nastavnika i drugih koji imaju odgovornost za dete) je jako važno. Decu treba pratiti i pitati za nuspojave, jer mnoga deca, pogotovo ona mlađa, ne izveštavaju samoinicijativno. Takođe treba se nadgledati unos lekova, njihova doza i poštovati propisan...

---

### Lekovi: Stabilizatori raspoloženja

> U daljem tekstu ćemo govoriti o tome koji lekovi su stabilizatori raspoloženja, na koje poremećaje utiču i na koji način.

- Published: 2015-08-28
- Modified: 2023-03-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/stabilizatori-raspolozenja/
- Categories: Lekovi
- Tags: antiepileptici, Autorski clanak, Bipolarni poremećaj, litijum, stabilizatori

U daljem tekstu ćemo govoriti o tome koji lekovi su stabilizatori raspoloženja, na koje poremećaje utiču i na koji način. Lekovi za lečenje bipolarnog poremećaja Ukratko o bipolarnom poremećaju Bipolarni poremećaj karakterišu ciklične promene raspoloženja: veliki usponi (manija) i padovi (depresija). Epizode mogu biti ili uglavnom manične ili uglavnom depresivne, sa periodima normalnog raspoloženja između epizoda. Promene raspoloženja mogu slediti jedna drugu vrlo brzo, za nekoliko dana (brzo ciklirajuća), ili mogu biti u razmacima od nekoliko mjeseci ili godina. Sami "usponi" i "padovi" mogu varirati u intenzitetu i ozbiljnosti i mogu koegzistirati u "mešovitim" epizodama. Kad su ljudi u maničnoj fazi "povišenog raspoloženja", oni mogu biti preaktivni, preterano pričljivi, imaju mnogo energije i mnogo manju potrebu za snom nego obično. Oni se brzo prebacuju sa jedne teme na drugu, kao da ne mogu da izgovore svoje misli dovoljno brzo. Sposobnost održavanja pažnje je smanjena i mogu se lako omesti. Ponekad ljudi koji su "manični" su razdražljivi ili ljuti i imaju lažne ili prenapumpane ideje o svom položaju ili važnosti u svetu. Oni mogu biti vrlo ushićeni, i puni velikih planova koji su vezani za posao kao i svoj emotivni život. Često im je i rasuđivanje oštećeno u tim poduhvatima. Mania se, ukoliko se ne leči, može pogoršati do psihotičnog stanja. U depresivnom ciklusu osoba može imati sniženo raspoloženje sa poteškoćama koncentracije; nedostatakom energije sa usporenim razmišljanjem i kretanjem; promenama u ishrani i ritmu spavanja (obično su oba povećana kod bipolarne depresije); osjećaj beznađa, bespomoćnosti, tuge, bezvrednosti, krivice; i, ponekad, misli...

---

### Sedativi i hipnotici

> Dajemo odgovor na pitanje šta su sedativi (anksiolitici) i hipnotici kao i na to koje poremećaje leče i na koji način deluju.

- Published: 2015-08-28
- Modified: 2024-05-02
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/sedativi-i-hipnotici/
- Categories: Lekovi
- Tags: anksiolitici, Autorski clanak, hipnotici, sedativi

U daljem tekstu govorimo o tome šta su sedativi i hipnotici i koje poremećaje leče. Lekovi za anksioznost i anksiozne poremećaje Svako od nas doživljava anksioznost u nekom trenutku - "leptirići u stomaku" pre javnog govora ili znojenje dlanova tokom intervjua za posao su uobičajeni simptomi. Ostali simptomi uključuju razdražljivost, uznemirenost, osjećaj strepnje, brz ili nepravilan rad srca, bol u trbuhu, mučnina, slabost i problemi sa disanjem. Anksioznost je često pondošljiva i blaga, ali ponekad može predstavljati ozbiljan problem. Prejaka anksioznost ili stanje produžene teskobe može otežati ili potpuno onemogućiti aktivnosti svakodnevnog života. Ljudi mogu razviti generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) ili više specifičnih anksioznih poremećaja, kao što su panika, fobije, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) ili post-traumatski stresni poremećaj (PTSP). Primena zajedno sa antidepresivima I antidepresivi i anksiolitici (sedativi) koriste se za lečenje anksioznih poremećaja. Široki spektar delovanja većine antidepresiva omogućava učinak i kod anksioznih poremećaja, kao i kod depresije. Prvi lek posebno odobren je za upotrebu u lečenju OKP je triciklični antidepresiv (Anafranil). SSRI, fluoksetin (Flunirin), fluvoksamin (Fevarin), paroksetin (Paroxetin Sandoz) i sertralin (Zoloft) su danas odobreni za upotrebu kod OKP-a. Paroksetin je takođe odobren za socijalni anksiozni poremećaj (socijalna fobija), GAP, i panični poremećaj; Sertralin je odobren za panični poremećaj i PTSP. Venlafaksin (Alventa, Velahibin) je odobren za GAP. Benzodijazepini Anksiolitici uključuju benzodiazepine, koji mogu u kratkom vremenu ublažiti simptome. Oni imaju relativno malo nuspojava: pospanost i gubitak koordinacije su najčešći a takođe se mogu javiti umor i mentalna usporenost ili zbunjenost. Ova dejstva čine ga opasnim za ljude koji...

---

### Kognitivna psihoterapija

> Kognitivna terapija ima za cilj da prepozna nezdrave mehanizame u shvatanja i tumačenju sveta, a zatim i da ih zameni zdravim šemama razmišljanja.

- Published: 2015-08-27
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/kognitivna-psihoterapija/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, kognitivna, psihoterapija

Šta je kognitivna psihoterapija? Kognitivna psihoterapija se rukovodi teorijom da je to kako se osećamo posledica našeg načina razmišljanja. Prezicnije rečeno, naše emocije zavise od niza procesa, koji se dešavaju unutar našeg mozga. Ti procesi obuhvataju tumačenje, procenjivanje, obradu podataka i na samom kraju zaključivanje. Teorija kaže i da, ako osoba ima, takozvane, nezdrave misli, kao i uverenja ili nezdrave sisteme vrednosti, stvara se plodno tlo da se razvije neki emotivni poremećaj. Veruje se da su poremećaji, kao što je depresija, rezultat pogrešnog načina razmišljanja i sistema uverenja. Međutim, na sreću, ništa nije nerešivo! Naravno da se emotivno stanje osobe može popraviti, ali, isključivo, korekcijom pogrešnih ubeđenja, uverenja i percepcija. Svemu tome uči nas kognitivna psihoterapija. Takođe nas uči da su ti nezdravi kognitivni procesi podeljeni u kategorije, koje nazivamo: automatske misli, kognitivne distorzije i kognitivne sheme. Automatske misli Kao što i samo ime kaže, automatske misli su one koje se javljaju automatski, odnosno, spontano i retko kad se preispituju. Iako se za ove misli smatra da su površne, osobi deluju vrlo logično, te im ona dozvoljava da utiču na njene emocije i tako upravljaju ponašanjem. Primer - Kod depresivnih ljudi, često se susrećemo sa određenom vrstom automatskih misli, kao što su 'Ja ništa ne vredim', 'Nisam ni za šta' ili 'Za mene nema budućnosti'. takav način razmišljanja osobu dovodi do još većeg osećaja bezvrednosti, a samim tim i utučenosti. Kognitivne distorzije Kognitivne distorzije su, zapravo, greške u mehanizmima, koje koristimo za tumačenje i obradu podataka. One često dovode do...

---

### Bihejvioralna psihoterapija

> Bihejvioralna psihoterapija se bazira na tome da se osobi predoči kako njihovo ponašanje utiče na njihovo dalje delanje i emocije.

- Published: 2015-08-27
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/bihejvioralna-psihoterapija/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, bihejvioralna, psihoterapija

Šta je bihejvioralna psihoterapija? Bihejvioralna psihoterapija pomaže osobama da razumeju kako promena u njihovom ponašaju dovodi do promena u tome kako se osećaju. Cilj bihejvioralne terapije je u motivaciji, aktivaciji i uključivanju osobe u aktivnosti, koje su pozitivne i koje osnažuju socijalnu interakciju. Bihejvioralna terapija koristi strukturisan pristup, prati ponašanje osobe i podstiče na pozitivnu promenu promenu i nova iskustva. Neke od uobičajnih tehnika su: Samo-posmatranje — Ovo je prvi deo tretmana. Terapeut traži od osobe da vodi detaljan dnevnik aktivnosti tokom dana. Preispitivanjem liste na sledećem susretu terapeut stiču uvid u ponašanja osobe. Primer — Marko, koji se leči zbog depresije, donosi svoj dnevnik aktivnosti za prošlu nedelju. Terapeut primećuje da Marko ide na posao ujutru, vraća se kući oko 16:30 i gleda televiziju do 23:00 nakon čega odlazi u krevet. Planiranje nedeljnih aktivnosti — U ovom delu terapeut i klijent rade zajedno na formiranju plana novih aktivnosti koje će povećati šansu da klijent doživi pozitivna iskustva. Primer — Posmatrajući dnevnik aktivnosti terapeut i Marko zaključuju da dugo gledanje televizije ne ostavlja puno prostora za pozitivne društvene odnose. Te odlučuju da Marko jednom nedeljno izađe na večeru sa prijateljima i da se uključi u jednu od grunih sportskih aktivnosti. Igranje uloga — Ova tehnika se koristi da pomogne osobi u sticanju novih veština kao i da predvidi probleme koji se mogu javiti u odnosu sa drugi ljudima. Primer — Jedan od razloga zašto Marko ostaje kod kuće je što je stidljiv u društvu drugih ljudi. Ne zna kako da...

---

### Porodična psihoterapija

> Porodična psihoterapija ima za cilj poboljšanje odnosa unutrar porodice, kako bi se očuvalo mentalno zdravlje svih njenih članova.

- Published: 2015-08-27
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/porodicna-psihoterapija/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, porodična, porodična psihoterapija, psihoterapija

Porodična psihoterapija Porodična terapija posmatra simptome jedne osobe prateći dešavanja unutar porodice. Često se, recimo, dešava da neki odsek u poslovnoj organizaciji može patiti zbog problema iz drugog odseka. Isto važi i za porodicu. Često određeni porodični problemi koji se tiču dva člana porodice mogu biti razlog čudnog ponašanja kod trećeg člana. Na primer, simptomi depresivnog adolescenta mogu biti povezani sa bračnim problemima njegovih roditelja. Zbog toga porodična psihoterapija ima razvijene tehnike, koje za cilj imaju poboljšanje odnosa u široj porodici. Kako bi se očuvalo mentalno zdravlje svih njenih članova, mora se angažovati i analizirati cela porodica. Tip terapije i njene tehnike Porodična terapija predstavlja tip terapije u kojem može biti korišćena kognitivna, bihejvioralna ili interpersonalna terapija. Ipak, najčešće se primenjuje interpersonalna terapija. Neke od specijalnih tehnika koje se dodatno koriste u porodičnoj terapiji su: Genogram - Genogram je grafički prikaz porodičnog stabla, a formulisan je od strane terapeuta. Prikazuje detaljne podatke o odnosima između pojedinaca i pruža uvid u obrasce koji se ponavljaju (nasledne obrasce) i psihološke faktore. Nakon definisanja pomenutih parametara, genogram služi da se analizira i kakav uticaj i jedno i drugo ima na emotivne tehnike i mentalno zdravlje jednog člana porodice, odnosno, onog člana, koji se javlja sa psihičkim tegobama. Sistemsko tumačenje – Posmatra mentalni poremećaj kod jedne osobe kao simptom drugih problema u njenoj široj porodici. Takva vrsta analize podrazumeva da ono što se dešava jednom članu porodice utiče na čitavu porodicu i dalje uzrokuje probleme stvarajući začaran krug problema. Primer: upadanje u nevolje u...

---

### Psihodinamička psihoterapija

> Psihodinamička psihoterapija je uvidom-orijentisana terapija, koja se fokusira na nesvesne procese, koji se manifestuju u ponašanju osobe.

- Published: 2015-08-27
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/psihodinamicka-psihoterapija/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, psihodinamička, psihoterapija

Šta je psihodinamička psihoterapija? Psihodinamička psihoterapija, takođe poznata i kao uvidom-orijentisana terapija, koja se fokusira na nesvesne procese, koji se manifestuju u ponašanju osobe. Cilj psihodinamičke terapije je da se kod osobe poveća nivo samosvesti (samosvesnosti), ali i nivo razumevanja toga kako prošlost utiče na sadašnje ponašanje. U svojoj kratkoj formi, psihodinamički pristup omogućava klijentu da ispita nerešene sukobe i simptome, koji proizilaze iz prošlih disfunkcionalnih odnosa. Kao i da shvati kako se oni manifestuju kroz potrebu i želju da se osoba ponaša i reaguje na određen način (na primer to može biti slučaj kod zloupotrebe psiho-aktivnih supstanci). Nekoliko različitih pristupa kada je u pitanju kratka psihodinamička psihoterapija razvilo se iz psihoanalitičke teorije. Kasnije su isti bili klinički primenjeni na širok spektar psiholoških poremećaja. Postoje i temeljna istraživanja koja uglavnom podržavaju efikasnost ovih pristupa. Psihodinamička terapija je najstarija od savremenih terapija. (Frojdova psihoanaliza je specifičan oblik i podgrupe psihodinamičke terapije. ) Kao takva, psihodinamička terapija je zasnovana na visoko razvijenoj i višestranoj teoriji ljudskog razvoja i interakcije. Ovo poglavlje pokazuje koliko je bogat za adaptaciju i dalji razvoj savremenih terapeuta za posebne svrhe. Materijal predstavljen u ovom poglavlju daje brz pogled na korisnost i složenu prirodu ove vrste terapije. Istorija Psihodinamičke Terapije Teorija koja podržava psihodinamičku terapiju je nastala u i stekla informacije u okviru psihoanalitičke teorije. Postoje četiri glavne škole teorije psihoanalize, od kojih je svaka uticala na psihodinamičku terapiju. Te četiri škole su: Frojdovska, Psihologija Ega, Objektni Odnosi, i Psihologija Selfa. Frojdovska psihologija je zasnovana na teoriji koju...

---

### Interpersonalna psihoterapija

> Interpersonalna psihoterapija nam pomaže da osvestimo gde grešimo u komunikaciji i da tako poboljšamo odnose sa drugima.

- Published: 2015-08-27
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/interpersonalna-psihoterapija/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, interpersonalna, psihoterapija

Šta je interpersonalna psihoterapija? Interpersonalna psihoterapija se fokusira na međuljudske odnose u životu depresivne osobe. Ideja o međuljudskoj (interpersonalnoj) terapiji je da depresija može da se leči poboljšanjem komunikacionih obrazaca i kako se ljudi odnose prema drugima, kao i kako da se poistovećuju sa drugima. Tehnike međuljudske terapije obuhvataju: Identifikaciju emocija – Pomaganje osobi da identifikuje šta je njena emocija i odakle ona dolazi. Primer - Milan je uznemiren i svađa se sa svojom ženom. Pažljiva analiza u terapiji otkriva da je on počeo da se oseća zapostavljenim i nebitnim od kad je njegova supruga počela da radi van kuće. Znajući da je relevantna emocija povređenost, a ne ljutnja, Milan može da počne sa rešavanjem problema. Ispoljavanje emocija - Ovo uključuje pomaganje osobi da izrazi svoje emocije na zdrav način. Primer - Kada se Milan oseća zapostavljeno od strane supruge, on odgovara besom i sarkazmom. Što dododi do toga da njegova žena negativno reaguje. Izražavanjem svoje boli i zabrinutosti da više nije bitan u njenom životu, na miran način, Milan sada može olakšati svojoj ženi da reaguje sa potporom i sigurnošću. Bavljenje (nošenje sa) emocionalnim prtljagom – Ljudi često vuku sa sobom nerešena pitanja iz prethodnih veza iz njihove prošlosti i prenose u svoje svoje sadašnje odnose. Posmatrajući kako te prošle veze utiču na njihovo sadašnje raspoloženje i ponašanje, oni su u boljoj poziciji da budu objektivni u svojim sadašnjim odnosima. Primer – Dok je odrastao, Milanova majka nije bila tip žene koji pruža mnogo nege. Bila je veoma umešana...

---

### Grupna psihoterapija

> Dajemo odgovor na pitanje šta je grupna psihoterapija, kako se odigrava, zašto i u kojim slučajevima može biti od koristi.

- Published: 2015-08-27
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/grupna-psihoterapija/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, grupna, psihoterapija

Grupna psihoterapija Grupna psihoterapija pruža psihoterapijski tretman u formi gde obično postoji jedan terapeut i šest do dvanaest učesnika sa sličnim problemima. Ponekad terapeut može preporučiti grupnu terapiju pre nego individualnu psihoterapiju, iz raznih razloga. Jedan od razloga može biti da je grupni format bolje prilagođen za osobu ili brige sa kojima se ona nosi, ili da specifična vrsta tretmana ima u sebi komponentu grupne terapija (kao što je slučaj sa dijalektičkom bihejvioralnom terapijom). Ljudi u grupnoj terapiji stiču poboljšanje ne samo putem intervencije terapeuta, već i kroz posmatranje drugih u grupi i primanje povratnih informacije od članova grupe. Dok grupni format, ne obezbeđuje pažnju jedan-na-jedan koju imaju pojedini formati, on poseduje nekoliko prednosti. Slično porodičnoj terapiji, grupna terapija je stil koji može iskoristiti bilo koju od psihoterapijskih škola. U prednosti grupne terapije spadaju: Povećanje povratnih informacija Grupna terapija može da obezbedi povratne informacije pacijenta od strane drugih ljudi. Dobijanje različitih perspektiva često pomaže u promovisanju unutrašnjeg rasta i promene. Modeliranje Videvši kako drugi rukuju sa sličnim problemima, pacijent može brzo dodati nove metode preživljavanja njegovom ponašanju. Ovo je korisno u tome što može dati pacijentu različite perspektive i poglede o tome šta i kako izgleda, kako funkcioniše i kada. Primer: Marija sluša Jelenu koja govori o tome kako je to što je rekla svom suprugu, da je povredio njena osećanja, produktivnije nego jednostavno se ljuti na njega i ne govori. Dok ovo sluša, Marija razmišlja o tome kako bi mogla da pokuša tu istu strategiju sa svojim mužem. Ona...

---

### Dijalektička bihejvioralna psihoterapija

> Dijalektička bihejvioralna psihoterapija (DBT) predstavlja kognitivno-bihevioralni pristup sa akcentom na psihosocijalne aspekte lečenja.

- Published: 2015-08-27
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/dijalekticka-bihejvioralna-psihoterapija/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, dialektička, psihoterapija

Opis dijalektičke bihejvioralne psihoterapije Dijalektička bihejvioralna psihoterapija (DBT) je posebna vrsta kognitivno-bihejvioralne psihoterapije, koju je psiholog Marša M. Linehan razvila u kasnim 1980-im, da pospeši lečenje graničnog poremećaja ličnosti. Od svog razvoja, takođe je korišćena za lečenje drugih vrsta mentalnih poremećaja. Dijalektička bihejvioralna psihoterapija (DBT) predstavlja kognitivno-bihevioralni pristup koji stavlja akcenat na psihosocijalne aspekte lečenja. U teoriji ovaj pristup govori da su neki ljudi skloni da reaguju na intenzivniji i neuobičajen način u nekim emotivnim situacijama, naročito u romantičnim, porodičnim i prijateljskim odnosima. DBT teorija sugeriše da se nivoi uzbuđenja kod nekih ljudi u takvim situacijama može povećati daleko brže nego kod prosečne osobe, dostići viši nivo emocionalne stimulacije, što iziskuje značajni vremenski period da se vrate na polazni nivo uzbuđenja. Ljudi koji su nekad dijagnostifikovani sa graničnim poremećajem ličnosti doživljavaju ekstremne promene u njihovim emocijama, vide svet u crno-belim nijansama, i čini se da uvek skaču iz jedne krize u drugu. Zbog toga što mali broj ljudi razume takve reakcije - pre svega njihova porodica i imaju detinjstvo koje naglašava i ističe anulaciju (poništenje) - nemaju nikakve metode za suočavanje sa ovim iznenadnim, intenzivne naletima emocija. DBT predstavlja metod za učenje veština koje će pomoći u ovom zadatku. Karakteristike DBT Dijalektička bihejvioralna psihoterapija je orijentisana na podršku (Orijentisane na međusobno pomaganje): Pomaže osobi da identifikuje svoje prednosti ,snagu i izgrađuje se prema njima, tako da se osoba može osećati bolje o sebi i njihovom životu. Na kognitivnoj bazi: DBT pomaže u otkrivanju misli, uverenja i pretpostavki koje otežavaju život"....

---

### REBT i KBT psihoterapija

> KBT, kao i REBT su vrste terapija koja se usmeravaju na rešavanje trenutnih problema i menjanje disfunkcionalnih načina mišljenja i ponašanja.

- Published: 2015-08-27
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/rebt-i-kbt-psihoterapija/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, KBT, kognitivno bihejvioralna terapija, psihijatrija, psihologija, psihoterapeut, psihoterapija, psihoterapija dece i adolescenata, psihoterapija odraslih, racionalno emotivna bihejvioralna terapija, REBT, rebt dece, REBT psihoterapeut, REBT psihoterapija

Uvod u KBT i REBT psihoterapiju Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je oblik terapije, koji se zasniva na premisi da misao vrši najveći uticaj na to kako se osećamo i ponašamo. Drugim rečima, naša osećanja i ponašanja su posledica naših misli, a ne okolnosti u kojima smo se našli. Smatra se da je KBT učinkovitija vrsta terapije u odnosu na neke druge, jer se promene kod pacijenta vide već u kratkom roku. Postoji nekoliko pravaca koji su se razvili iz kognitivno-bihejvioralne terapije, a jedna od najpoznatijih i najpopularnijih je upravo REBT, odnosno racionalno emotivno bihejvioralna terapija. Nešto više o REBT terapiji Ceo REBT terapijski koncept je zasnovan na tvrdnji, koju je formulisao filozof Epiktet, a koja glasi “ljudi nisu uznemireni događajima samim po sebi, već svojim viđenjem tih događaja”. Dakle, situacije koje nam se svakodnevno događaju ne čine nas srećnim ili nesrećnim, već način na koji razmišljamo o njima. Te od načina kako mislimo zavisi kako ćemo se osećati i ponašati. Samu formu REBT psihoterapije osmisilo je Abert Elis, sredinom pedesetih godina prošlog veka. I to je aktivno-direktivna i na problem orijentisana forma psihoterapije. Osećamo se onako kako mislimo! Naša uverenja u najvećoj meri određuju naše emocije. Kao što je već napomenuto, događaji, sami po sebi, ne čine nas tužnim ili besnim, već nas ono što mi mislimo u tim situacijama dovodi do toga. Iz tog razloga REBT polazi od sledećih principa: Odgovornost za naše emocije i ponašanja se nalazi u nama samima. To znači da sebe uznemiravmo pogrešnim načinom razmišljanja koji...

---

### Šta je psihoterapija?

> Psihoterapija je proces fokusiran na to da vam pomogne u izlečenju, kao i da vam ukaže na načine za suočavanje sa životnim problemima.

- Published: 2015-08-27
- Modified: 2023-05-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/psihoterapija/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, KBT, kognitivno bihejvioralna terapija, psihijatrija, psihologija, psihoterapeut, psihoterapija, psihoterapija dece i adolescenata, psihoterapija odraslih, racionalno emotivna bihejvioralna terapija, REBT, REBT psihoterapeut, REBT psihoterapija, terapija razgovorom, uvod u psihoterapiju

Psihoterapija je proces koji je fokusiran na to da vam pomogne u izlečenju, kao i na to da vam ukaže na konstruktivne načine za suočavanje sa životnim problemima i izazovima. Takođe može biti proces pružanja podrške kada prolazite kroz težak životni period ili ste pod prevelikim stresom - kada započinjete novu karijeru ili ste u procesu razvoda. Preporučuje se u situacijama koje uključuju tešku bolest, poteškoće u privatnim odnosima, na poslu, ili kada postoji neki drugi problem mentalnog funkcionisanja koji kod osobe izaziva veliku patnju i uznemirava je duže od nekoliko dana. Postoje izuzeci od ovog pravila, ali generalno gledano, odlazak na terapiju nije pogrešan čak i ako niste potpuno sigurni da li ćete imati koristi od nje. Većina terapeuta će biti iskrena sa vama, i znaćete ukoliko zaključe da nećete imati koristi od terapije ili da vam psihoterapija više nije potrebna. Milioni ljudi posećuju psihoterapeuta svake godine, a istraživanja pokazuju da osobe koje odlaze na terapiju od nje imaju velike koristi. Terapije se uglavnom održavaju jednom nedeljno u trajanju od 50 minuta. Kontrolni pregledi radi praćenja terapije lekovima kod psihijatra obično traju između 15 i 20 minuta. Kontrole medikamentne terapije se obično zakazuju jednom mesečno ili jednom u šest nedelja. Većina modernih terapija ne traje dugo i završava se u roku od godinu dana. Mnogi mentalni problemi se uspešno leče i rešavaju u ovom vremenskom intervalu, često uz kombinaciju lekova i psihoterapije. Kako izgleda psihoterapija? Većina terapija usmerena je na rešavanje problema i fokusirana na određene ciljeve. To znači...

---

### Antidepresivi

> Dajemo odgovor na pitaje šta su antidepresivi, šta leče, kako deluju, kako se koriste, koja neželjena dejstva mogu dati i kako sebi možete pomoći.

- Published: 2015-08-27
- Modified: 2024-05-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/antidepresivi/
- Categories: Lekovi
- Tags: antidepresivi, Autorski clanak, Depresija, depresivnost, lekovi

Lekovi za depresiju, anksioznost i panični poremećaj Ukratko o depresiji Teška depresija je stanje koje je mnogo ozbiljnije od prostog tugovanja. Takođe se radi o poremećaju kada će osobe imati najviše koristi od tretmana lekovima. To je stanje koje traje duže od 2 nedelje i koje remeti sposobnost osobe da obavlja dnevne poslove kao i da uživa u aktivnostima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo. Depresija je povezana sa poremećenim funkcionisanjem mozga. Kombinacija genetike i načina života utiče na verovatnoću da osoba postane depresivna. Epizode depresije se mogu pojaviti kao reakcija na stres, traumatične događaje, kao neželjeno dejstvo lekova, u toku apstinencijalne krize pa i kao posledica virusnih infekcija koje pogađaju mozak. Depresivne osobe su uglavnom tužne, potištene, bez energije i neretko nisu u stanju da uživaju u dnevnim aktivnostima. Mogu izgubiti apetit i gubiti na težini (doduše u nekim slučajevima se javlja i pojačan apetit i osobe se goje). Mogu imati probleme sa snom. Ili spavaju previše ili pemalo, teško se uspavljuju, imaju nemiran san i bude jako rano. Često imaju osećanje krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti; mogu imati manjak energije ali i biti razdražljivi i agresivni. Ponekad razmišljati o samoubistvu i pokušati da se povrede. U nekim slučaejevima se javljaju sumanute ideje (nelogične, lažne, fiks ideje) o siromaštvu, bolesti ili grešnosti povezane sa njihovom depresijom. Osećaj depresije je obično jači u određenim delovima dana, na primer ujutru ili svake večeri. Većina nema sve od navedenih simptoma, ali svi imaju jedan ili više njih u perodu bolesti. Težina depresije se kreće...

---

### Psihijatrijski lekovi

> Dajemo odgovor na pitaje šta su psihijatrijski lekovi, čemu služe, kako deluju, kako se koriste i koje vrste lekova su nam dostupne.

- Published: 2015-08-27
- Modified: 2022-07-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/uvod-u-psihijatrijske-lekove/
- Categories: Lekovi
- Tags: antidepresivi, antipsihotici, Autorski clanak, hipnotici, lekovi, psihijatrija, sedativi, stabilizatori raspoloženja

Upoznavanje sa psihijatrijskim lekovima Svako može da razvije probleme mentalnog zdravlja- Vi, član porodice, prijatelj ili kolega na poslu. Neki mentalni poremećaji su blagi; drugi su ozbiljni i dugotrajni, ali svi mogu biti dijagnostikovani i efikasno lečeni. Većina ljudi se vraća svom "normalnom" životu nakon lečenja. I psihijatrijski lekovi su često važan deo uspešnog tretmana mentalnih poremećaja. Lekovi za mentalne bolesti su se prvi put pojavili 1950 sa antipsihotikom chlorpromazin-om. Na desetine drugih lekova se od tad pojavilo. I generalno gledano lekovi menjaju živote ljudi sa problemima mentalnog zdravlja na bolje. Uprkos imenu koje nose, psihijatrijske lekove često prepisuju i lekari opšte prakse u primarnim zdravstvenim ustanovama. Međutim, najbolji i najefikasniji tretman može da se dobije od specijalista za ovu vrstu problema - psihijatra, psihologa ili psihoterapeuta. Iako su psihijatri jedini koji mogu da prepisuju psihijatrijske lekove, lekovi su jedna linija efikasnog tretmana. Većina psihičkih problema se ne leči samo lekovima već se istovremeno primenjuje i psihoterapijski tretman. Psihijatrijski lekovi mogu da učine i druge oblike tretmana efikasnijim. Neko ko je previše depresivan da bi pričao, na primer, imaće teškoće u komunikaciji prilikom psihoterapijskog tretmana. Pravi lek može poboljšati simptome depresije tako da osoba može da odgovori i razgovara. Za mnoge je kombinacija psihoterapije i lekova proveren i najefikasniji način tretmana. Lekovi su nam takođe omogućili da bolje razumemo kako mentalni poremećaji utiču na naš mozak i telo. Istraživači su saznali jako puno o tome kako naš mozak funkcioniše prateći kako lekovi deluju na simptome poremećaja kao što su psihoze,...

---

### Antipsihotici

> Dajemo odgovor na pitaje šta su antipsihotici, šta leče, kako deluju, kako se koriste, koja neželjena dejstva mogu dati i kako sebi možete pomoći.

- Published: 2015-08-27
- Modified: 2023-03-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/antipsihotici/
- Categories: Lekovi
- Tags: antipsihotici, Autorski clanak, neuroleptici, psihoza, shizofrenija, šizofrenija

U daljem tekstu govorimo o tome šta su antipsihotici i koje poremećaje leče. LEKOVI ZA SHIZOFRENIJU I PSIHOTIČNE POREMEĆAJE Ukratko o shizofreniji i psihozi Osoba koja je psihotična nema kontakt sa realnošću. Ljudi u psihozi čuju "glasove" ili imaju čudne i nelogične ideje (na primer misle da drugi mogu čuti njihove misli, da pokušavaju da im naude, da rade za BIA ili pak da su oni sami Bog ili neka poznata osoba). Mogu se bez vidljivog razloga uznemiriti ili razbesneti, provoditi puno vremena sami ili u krevetu, da spavaju tokom dana a da su budni noću. Često su zapuštene spoljašnjosti, ne održavaju ličnu higjenu niti menjaju odeću i teško je razgovarati sa njima - jedva progovore ili kažu nešto što ima nekog smisla. I u startu uglavnom nisu sveni da je njihovo stanje bolest (nemaju uvid u svoje stanje). Ovakva ponašanja su simptomi psihotičnog poremećaja kao što je shizofrenija (u narodu popularno - šizofrenija). Antipsihotici deluju na ove simptome. Ovi lekovi ne mogu da "izleče" bolest ali mogu da uklone simptome ili ih učine blažim. U nekim slučajevima mogu i da skrate trajanje psihotične epizode. Antipsihotici Postoji više vrsta antipsihotika (neuroleptika) koji su dostupni. Ovi lekovi utiču na neurotransmitere koji služe za komunikaciju između nervnih ćelija (neurona). Jedan od neurotransmitera, Dopamin, se smatra značajnim za pojavu simptoma shizofrenije. Svi lekovi koji se danas koriste kao antipsihotici su se pokazali efikasnim u lečenju shizofrenije. Najveće razlike među njima su u njihovoj jačini (potentnosti) u smislu doze koja je potrebna da bi...

---

### Sindrom manjka pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD)

> Govorimo o tome šta je sindrom manjka pažnje s hiperaktivnošću, kako se dijagnostikuje, leči i koje aktivnosti pomažu oboleloj deci.

- Published: 2015-08-17
- Modified: 2023-03-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/deca-adolescenti-i-roditeljstvo/hiperaktivnost-adhd-se-leci/
- Categories: Deca, adolescenti i roditeljstvo, Novosti i istraživanja
- Tags: adhd, deca, hiperaktivnost, info, Poremećaj hiperaktivnosti i nedostatka pažnje (ADHD)

Primetili ste da vašeg mezimca ne drži mesto, vrpolji se, nemiran je, stalno nekud juri, svuda se penje, kad s nekim razgovarate, svaki čas vam upada u reč. O čemu se radi? Šta je sindrom manjka pažnje? Prvi put je ovakvo ponašanje opisao nemački lekar Hajnrih Hofman 1845. godine u svojoj knjizi „Nemirni Filip“. Iako nam kod takve dece prvo upada u oči njihov nemirluk i činjenica da su konstanto u pokretu, glavni simptom bolesti ipak nije to, već kratak period pažnje: dete ne može ni na šta da se usredsredi - bilo da je to igra, učenje ili gledanje televizije. Lekari ovu patologiju nazivaju sindromom manjka pažnje s hiperaktivnošću ili sindrom ADHD (eng. Attention Deficit /Hyperactivity Disorder). Takvi mališani nemaju neku povredu mozga, već pate od manjeg funkcionalnog rastrojstva centralnog nervnog sistema. Dečaci češće pate od ADHD Iako još nije objašnjeno zašto, poremećaj se od četiri do devet puta češće sreće kod dečaka nego kod devojčica. Najjače dolazi do izražaja od šeste do dvanaeste godine. Kasnije se problem iz medicinskog i pedagoškog pretvara u socijalni: pošto ne postižu uspeh u školi i s obzirom na to da kod kuće zbog bezobrazluka dobijaju ćuške i grdnje, takva deca se sve gore ponašaju. Koncentracija Kad krene u školu, vidi se da se „nemirni Filip“ znatno razlikuje od vršnjaka. Nije u stanju da se koncentriše duže od pet do 15 minuta. Zatim se tri-sedam minuta njegov mozak odmara, prikupljajući energiju i snagu za naredni radni ciklus. Za to vreme on se bavi...

---

### Kako psihodelične gljive utiču na mozak?

> Naučnici koji su proučavali psihodelične gljive otkrili su da ljudski mozak pokazuje sličnu aktivnost tokom "tripa" kao i kada sanja.

- Published: 2015-08-13
- Modified: 2023-03-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/bolesti-zavisnosti/kako-psihodelicne-gljive-uticu-na-mozak/
- Categories: Bolesti zavisnosti, Novosti i istraživanja, Životne teme
- Tags: gljive, info, mozak, pecurke, psiha

Naučnici koji su proučavali psihodelične gljive i uticaj njihovih aktivnih sastojaka otkrili su da ljudski mozak pokazuje sličnu aktivnost tokom "tripa" kao i kada sanja. Psihodelične droge poput LSD-ja i magičnih pečurki mogu snažno da promene način na koji doživljavamo svet, ali se malo zna o tome šta se fizički događa u mozgu. Istraživači sa nemačkog Gete Univerziteta, čija je studija objavljena u časopisu Human Brain Mapping, proučavali su uticaj na mozak psilocibina, psihodelične komponente u magičnim pečurkama. Oni su grupi volontera intravenozno ubrizgali drogu, a zatim snimili njihov mozak magnetnom rezonancom. "Dobar način da se shvati kako mozak funkcioniše je da se sistem poremeti na potpuno nov način. Psihodelične droge to upravo čine, te predstavljaju moćno sredstvo u pokušaju da se odgonetne šta se dešava u mozgu u stanju duboko izmenjene svesti", izjavio je vođa studije dr Enco Taljacuki, prenosi Rojters. Psihodelične gljive prirodno rastu širom sveta i od pamtiveka su korišćene prilikom verskih rituala, ali i radi zabave. Britanski naučnici su istraživali mogućnost korišćenja psilocibina u borbi protiv pojedinih teških oblika depresije kod ljudi koji ne reaguju na postojeće lekove i dobili su pozitivne rezultate. U Sjedinjenim Američkim Državama, naučnici su dobili pozitivne rezultate koristeći MDMA, drogu ekstazi u čistom obliku, u lečenju post-traumatičnog stresnog poremećaja (PTSD). Ljudi koji su koristili psihodelične droge često opisuju svoje iskustvo kao "širenje svesti", uz pojačanu maštu i stanje nalik snu. Da bi istražili biološki osnov tih iskustava, Taljacuki i njegov tim su detaljno analizirali podatke dobijene skeniranjem mozga 15 volontera kojima...

---

### Meditacija kao lek za stres

> Kratkotrajna meditacija je u novom istraživanju američkih nučnika povezana s redukovanjem stresa kod većine ispitanika.

- Published: 2015-08-13
- Modified: 2023-03-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/meditacijom-protiv-stresa/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Novosti i istraživanja, Životne teme
- Tags: anksioznost, info, meditacije, saveti, stres

Kratkotrajna meditacija je u novom istraživanju američkih nučnika povezana s redukovanjem stresa kod 66 ispitanika. Istraživači s Karnegi Melon univerziteta (Carnegie Mellon University) su pratili rezultate 25-minutne meditacije kod ispitanika starih od 18 do 30 godina, piše portal Pliva. Pozitivan efekat meditacije bio je prisutan već posle tri dana, dodaju stručnjaci. Inače, prisutnost stresa kod ispitanika je praćena pomoću merenja nivoa hormona stresa kortizola. Za oslobađanje od stresa, pojedini takozvanu tehniku osvešćivanje trenutka, terapiju koja ima koren u budističkoj meditaciji. - Pre nego što usmerite um ka anksioznisti kroz koju prolazite, koncentrišite se na disanje - osetite kako vam vazduh lagano struji kroz nozdrve, spušta se niz grlo i u pluća. Osetite otkucaje srca i zamislite kako ono pumpa krv sa kiseonikom kroz vaše telo. Nastavite tako sve dok ne budete spremni za meditaciju. - Preusmerite sada svoju pažnju na uznemirene misli. Koje misli su prisutne u vašem umu u ovom trenutku? Da li ih je mnoštvo i kreću se brzo ili se svaka zadržava? Razmotrite te misli objektivno, nemojte reagovati emotivno na njih. - Postoji mit da, kada meditirate, treba da imate „prazan” um. Ali misli nisu neprijatelj i pokušavanje da h zaustavite samo će dovesti do dalje borbe u vama. Tretirajte misli tokom meditacije kao da vam svira radio u pozadini - možete ga čuti, ali vaša pažnja usmerena je na nešto drugo. U stanju svesnosti vi obraćate pažnju na činjencu da imate misli ali ne slušate šta one imaju da vam kažu. Pokušajte da misao ne karakterišete...

---

### Perfekcionisti brzo "sagore"

> Uprkos tome što su u najvećem broju slučajeva visoko motivisani, inteligentni i ostvareni, perfekcionisti plaćaju visoku cenu za svoj uspeh.

- Published: 2015-08-12
- Modified: 2023-03-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/perfekcionisti-brzo-sagore/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Novosti i istraživanja, Životne teme
- Tags: burn-out, info, perfekcionizam, sagorevanje

Uprkos tome što su u najvećem broju slučajeva visoko motivisani, inteligentni i ostvareni, perfekcionisti često plaćaju visoku cenu za svoj uspeh, piše "Hafington post". Naime, osobe koje teže savršenstvu često su isuviše samokritične, pod hroničnim su stresom i pate od medicinskih problema poput depresije, anksioznosti, kompulzivnog poremećaja i srčanih bolesti. Zato i ne čudi što je novo istraživanje pokazalo da najčešće ‘pregore’ u školi ili na radnom mestu. “Najveći problem za ovu grupu ljudi predstavljaju crno-beli način razmišljanja (‘Postići ću uspeh ako dobijem povišicu, doživeću poraz ako to ne ostvarim’), visok stepen samokritičnosti i veliki strah od poraza”, navodi Endru Hil, psiholog na Univerzitetu “St . Džon” u Jorku u Engleskoj i vodeći autor istraživanja. Naučni tim je detaljno analizirao rezultate 43 studije sprovedene u poslednjih 20 godina koje su za predmet izučavanja imale perfekcionizam. ‘Sagorevanje’ karakteriše osećanje fizičke i mentalne iscrpljenosti, slaba motivacija, cinizam i smanjena lična efikasnost. Istraživači su proučavali dva glavna aspekta perfekcionizma – perfekcionistička stremljenja i brige. Ustanovljeno je da perfekcionistička stremljenja, poput postavljanja visokih ličnih ciljeva i rada na njihovom ostvarenju, nisu vezana za pregorevanje, jer dopronose osećaju lične ispunjenosti. S druge strane, brige poput straha od neuspeha, pravljenja grešaka, izneveravanja sebe i osoba u okruženju, kao i potreba za neprestanim samopotvrđivanjem - znatno utiču na sagorevanje. Lako je videti kako ovah mehanizam funkcioniše – konstantna sumnja u sebe uzrok je akutnog i hroničnog stresa koji s vremenom dovodi do sagorevanja. Ovo naročito dolazi do izražaja na radnom mestu, gde ima manje društvene podrške i...

---

### Otvorena senzorna soba za decu i omladinu sa autizmom

> Senzorna soba je dragoceno sredstvo koje se koristi u radu sa decom i odraslima sa autizmom, poremećajem koncentracije, osobama sa senzornim oštećenjima, mentalnom i nedovoljnom razvijenošću, govornim poteškoćama, smetnjama u učenju, kao i onima sa problemima u ponašanju.

- Published: 2015-08-12
- Modified: 2023-03-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/otvorena-senzorna-soba-za-decu-i-omladinu-sa-autizmom/
- Categories: Novosti i istraživanja, Pomoc i podrska, Poremecaji psihičkog razvoja
- Tags: autizam, deca, info, senzorna soba

Senzorna soba za decu i omladinu sa autizmom Deca i omladina sa autizmom dobila su Senzornu sobu u beogradskom Domu "Dragutin Filipović - Jusa". Radove, vredne milion dinara, finansirao je EPS. Senzorna soba je dragoceno sredstvo koje se koristi u radu sa decom i odraslima sa autizmom, poremećajem koncentracije, osobama sa senzornim oštećenjima, mentalnom i nedovoljnom razvijenošću, govornim poteškoćama, smetnjama u učenju, kao i onima sa problemima u ponašanju. “U ovakvoj jednoj specijalizovanoj sobi možemo slobodno reći da je ona jedno pomoćno sredstvo za rad našim profesionalcima, koje će pomoći i zaposlenima, a u interesu je naše dece da razviju kod sebe svoje senzorne potencijale, kako bi mogli dalje da izvlače iz sebe sve potencijale koje imaju kako bi se lepše i bolje integrisali u spoljnoj sredini, izjavila je Milanka Karavdija iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje. Direktor EPS Aleksandar Obradović kaže da, kao kompanija kod koje je profit na prvom mestu, u EPS-u ne smeju da zaborave da budu socijalno odgovorni. „U našem društvu se vodi polemika da li kompanije poput EPS treba da imaju programe sponzorstva i donacija. Ja odgovorno tvrdim da mislim da treba. Mislim da je najbolje na ovom primeru pokazano koje bi bile druge istitucije koje su na prvom mestu bile da pomognu institucijama kojoj smo sada gosti, ako ne kompanija kao što je EPS. “ U Ministarstvo za rad i socijalna pitanja ističu značaj društveno odgovornih kompanija koje brigu o zajednici pokazuju i uključivanjem u poboljšanje položaja i zaštitu prava osoba sa invaliditetom...

---

### Fizička aktivnost za bolji kvalitet života

> Fizička aktivnost poboljšava mentalno i fizičko zdravlje. Govorimo detaljnije o pozitivnim uticajima fizičke aktivnosti na vaš organizam.

- Published: 2015-07-31
- Modified: 2023-03-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/fizicka-aktivnost-za-bolji-kvalitet-zivota/
- Categories: Životne teme
- Tags: Autorski clanak, kvalitet života, saveti, sport

Da li želite da dodate još godina svom životu? Ili života svojim godinama? Kada se osećate dobro, jača vam želja za životom! Američka asocijacija za zdravlje srca preporučuje najmanje 150 minuta umerene aktivnosti svake nedelje, što je 30 minuta najmanje 5 dana u nedelji, ali i tri 10-minutne sesije aktivnosti su jednako korisne za vašu ukupnu formu kao i jedna 30-minutna sesija. Ovo je moguće ostvariti! Fizička aktivnost takođe može da vas podstakne da više vremena provodite napolju. Evo nekih razloga zašto je dokazano da fizička aktivnost poboljšava i mentalno i fizičko zdravlje. Fizička aktivnost podstiče mentalno zdravlje. Redovna fizička aktivnost može da umanji napetost, anksioznost, depresiju i bes. Možda nećete primetiti da se osećate dobro odmah nakon fizičke aktivnosti, ali većina ljudi takođe primećuje poboljšanje opšteg stanja tokom nedelja i meseci kada fizička aktivnost postane deo njihove rutine. Fizička aktivnost poboljšava fizičko zdravlje. Umanjeni faktori rizika Previše sedenja i sedentarnih aktivnosti može da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti. Jedna studija je pokazala da odrasle osobe koje gledaju televiziju više od 4 sata dnevno imaju 46 odsto veći rizik od smrtnosti usled kardiovaskularnih bolesti. Veća aktivnost može da pomogne da smanjite krvni pritisak i povećate nivo dobrog holesterola. Fizička aktivnost takođe produžava vaše optimalno zdravlje. Bez redovne fizičke aktivnosti, organizam polako gubi snagu, izdržljivost i sposobnost da dobro funkcioniše. Osobe koje su fizički aktivne i imaju zdravu telesnu težinu žive oko 7 godina duže od onih koje su neaktivni i gojazni. Pored navedenih prednosti po zdravlje, umerena aktivnost, kao što...

---

### Namirnice koje treba isključiti: Hrana i lekovi

> Pojedine namirnice ne idu uz određene lekove. Govorimo o tome koje medikamente ne treba da kombinujete sa određenom hranom.

- Published: 2015-07-31
- Modified: 2023-03-30
- URL: https://www.psihocentrala.com/lekovi/kako-hrana-deluje-na-lekove/
- Categories: Lekovi, Novosti i istraživanja, Životne teme
- Tags: info, ishrana, lekovi, nezeljena dejstva lekova

Pojedine namirnice ne idu uz određene lekove, zato obratite pažnju na to šta bi trebalo da isključite i kada. U daljem tekstu vam govorimo o tome koje medikamente nikako ne bi trebalo kombinovati sa određenom vrstom hrane. * Alkohol i medikamenti nisu dobar "spoj". Ovo naročito važi za antidepresive, jer izazivaju pospanost. Čak i tableta valerijane mora da predstavlja prepreku čašici alkohola. * Žitarice i povrće usporavaju delovanje antidepresiva. Hrana bogata vlaknima može da izmeni delovanje tricikličnih antidepresiva, kao i molekule nekih lekova za epilepsiju i kardiotonika za srčane probleme. Vlakna usporavaju apsorpciju leka u crevima, poništavajući njegovo delovanje. * Vitamin C i digestive ne bi trebalo da kombinujete sa antianemicima, jer to može da dovede do poremećaja nivoa gvožđa, a postoji i opasnost od trovanja. Osim toga, vitamin C ograničava izlučivanje aspirina. * Mleko i mlečni proizvodi poništavaju dejstvo antibiotika i slabe delovanje lekova protiv upale. * Oprezno sa voćem, posebno sa sokom od grejpfruta, jer materije koje sadrži povećavaju koncentraciju antihistaminika u krvi i sedativa, koji se koriste pri problemima sa pritiskom. * Upotreba soli u kombinaciji sa tabletama za srce povisiće pritisak. Veća količina kalijuma, kojeg ima prilično u morskoj soli, može da izazove srčanu aritmiju. * Ako su vam propisani barbiturati (protiv depresije, anksioznosti, poremećaja spavanja) izbegavajte prehrambene namirnice bogate vitaminom B12, kao što su džigerica, bubrezi, morski plodovi, pivski kvasac. Mešanje ovih supstanci može da poništi dejstvo terapije. Novosti. rs

---

### Zašto smo tako besni kada nas uhvati glad?

> Odgovor na pitanje zašto smo agresivni kada nas uhvati glad leži u procesima koji se odvijaju u našem organizmu kada mu je potrebna hrana.

- Published: 2015-07-30
- Modified: 2023-03-29
- URL: https://www.psihocentrala.com/zivotne-teme/zasto-smo-tako-besni-kad-smo-gladni/
- Categories: Novosti i istraživanja, Životne teme
- Tags: bes, glad, info, ishrana

Da li se i vi umete ljutito brecnuti na nekoga u vašem okruženju kada vas uhvati glad? Ako je tako, onda ste iskusili fenomen koji je za jednički za veliki broj ljudi. Odgovor na pitanje zašto smo agresivni kada smo gladni leži u procesima koji se odvijaju u vašem organizmu kada mu je potrebna hrana. Ugljeni hidrati, proteini i masti, kao i sve što jedete, varenjem se pretvara u proste šećere (poput glukoze), amino kiseline i slobodne masne kiseline. Ovi nutrijenti prolaze kroz naš krvotok i dopremaju se do organa i tkiva koji ih koriste za energiju. Kako vreme od vašeg poslednjeg obroka prolazi, količina nutrijenata koji cirkulišu krvotokom počinje da opada. Ako nivo glukoze mnogo opadne, vaš mozak će to protumačiti kao “situaciju opasnu po život”. Naime, za razliku od većine organa i tkiva u našem telu, mozak zavisi isključivo od glukoze. Verovatno ste već primetili da se teško koncentrišete kad ste gladni ili ste recimo nespretni. U takvim okolnostima čovek teško sledi društveno prihvaćene norme ponašanja i lako “plane” na druge. To se dešava zato što mozak šalje instrukcije nizu organa u vašem organizmu da otpuštaju hormone koji povećavaju nivo glukoze u krvotoku. Četiri glavna hormona za regulaciju glukoze su: hormon rasta koji luči hipofiza, glukagon koji luči pankreas i adrenalin i kortizol koji potiču iz nadbubrežne žlezde. Poslednja dva hormona su hormoni stresa koji se u organizam luče pri svim stresnim situacijama, a ne samo usled gladi. S druge strane, glad može biti povezana s besom i...

---

### Anoreksija nervoza

> Anoreksija nervosa je poremećaj ishrane koji karakteriše samoizgladnjivanje, strah od gojaznosi i prekomeran gubitak telesne mase.

- Published: 2015-07-29
- Modified: 2024-04-24
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-ishrane/anoreksija-nervoza/
- Categories: Poremećaji ishrane
- Tags: Anoreksija, antidepresivi, Autorski clanak, bmi, Bulimija, ishrana, mršavljenje, nervosa

Anoreksija nervoza Anoreksija kao poremećaj čini da su obolele osobe opsednute težinom i izgledom svoga tela. Često imaju iskrivljenu sliku o sopstenom telu i, uprkos svim dokazima da stanje nije takvo, one su čvrsto ubeđene da su debele, makar uistinu bile i vrlo mršave. Osobe sa anoreksijom namerno skidaju kilograme služeći se raznim sredstvima, uključujući dijetu, preterano vežbanje, povraćanje i uzimanje laksativa. Umeju i dobro da se potrude kako bi prikrile ove svoje strategije, a i gubitak težine, od ljudi u svom okruženju. Anoreksija može da uzrokuje promene u nivou hormona koji utiču na rast u periodu adolescencije, kao i na menstruaciju. U težim slučajevima, gubitak telesne mase može da bude opasan po život. Anoreksija se uglavnom javlja u zemljama razvijenog sveta. Njene najčešće žrtve su devojke i mlade žene, ali nisu pošteđene ni osobe u drugim starosnim dobima, pri čemu poslednjih godina među obolelima ima sve više dece, dečaka i muškaraca u zrelim godinama. Od anoreksije može da oboli više članova iste porodice, a može biti povezana i s poremećajem prejedanja, bulimijom. Šta je izaziva? U mnogim slučajevima anoreksija nervoza javlja se kao svojevrstan nastavak obične dijete za mršavljenje. Značaj koji se u zapadnoj kulturi pridaje vitkom telu naveo je mnoge osobe sasvim normalne telesne konstitucije da bespotrebno mršave, čemu su najpodložniji upravo oni kojima nedostaje samopouzdanja. Uzročnici anoreksije ponekad su i stres i depresija. Anoreksiju nervozu često srećemo kod mladih ljudi izloženih velikom pritisku u porodicama koje profesionalni uspeh stavljaju iznad svega. U takvim uslovima tinejdžer može osetiti...

---

### Tardivna Diskinezija (TD)

> Tardivna diskinezija su prisilni, iznenadni grčeviti izrazi lica ili pokreti grčenja tela izazvani prvenstveno uzimanjem antipsihotika.

- Published: 2015-06-10
- Modified: 2023-03-29
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/shizofrenija-i-psihoze/tardivna-diskinezija/
- Categories: Lekovi, Shizofrenija i psihoze
- Tags: antipsihotici, Autorski clanak, nezeljena dejstva lekova

Ovo je za ljude koji imaju TD ili one koji prepoznaju da mogu je razviju zbog uzimanja antipsihotika, takođe je za one čiji prijatelji ili članovi porodice prolaze kroz to. Šta je Tardivna Diskinezija? Naziv tardivna diskinezija se koristi u opisu prisilnih, iznenadnih grčevitih ili sporih izraza (grimasa) lica ili pokreta (grčenja) tela izazvana prvenstveno uzimanjem antipsihotika (neuroleptika), takođe može biti i kao nus pojava lekova koji se koriste za lečenje nervnog sistema ili stomačnih i crevnih poremećaja. Tardivna znači odloženi ili zakasneli a Diskinezija doslovno znači ‘Problem sa kretanjem’, reflektuje činjenicu da je to posledica koja se pojavljuje posle odeređenog perioda konzumiranja lekova. Anitpsihotici (neuroleptici) su lekovi koji se koriste za lečenje simptoma poput psihoze koja se obično javlja u obliku šizofrenije a ponekad i u drugim oblicima poput Bipolarnog poremećaja (manija i depresija) i teške depresije. " Nekoliko nedelja od početka uzimanja mog prvog antipsihotika počeo sam da patim od TD-a, imao sam tremor i drhtavicu nisam znao šta mi se događa, dok mi lekar nije objasnio" Kako izgleda Tardivna Diskinezija? Ako imamo TD onda ćemo najverovatnije da osetimo ponavljanja ili nehotične kontrakcije mišića koja su povezana sa delovima lica ili tela. Ponekad te kontrakcije mogu da budu i bolne. Počinje sa malim pokretima na licu a može da se manifestuje opuštenom usnom ili uvrtanjem jezika, može da zahvati bilo koji deo tela pa čak i glasne žice što će nam otešati govor. Ove kontrakcije mogu da izazovu pokrete na primer da napravimo grimasu na licu ili da...

---

### Strah od ružnoće: šta je i kako se manifestuje

> Strah od ružnoće je anksiozni poremećaj koji podrazumeva da osoba opsesivno razmišlja o delovima tela koji je čine nezadovoljnom.

- Published: 2015-06-10
- Modified: 2025-05-18
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/razumevanje-straha-od-ruznoce/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Shizofrenija i psihoze
- Tags: Autorski clanak, dismorfofobija, ruznoca

Strah od ružnoće (liiti: body dysmorphic disorder)-BDD Sadržaj: Šta je BDD? ; Koji su uobičajeni znaci BDD-a? Šta prouzrokuje ovaj sindrom? Koji su tretmani na raspolaganju? Kako prijatelji i porodica mogu da pomognu? Šta je BDD? To je anksiozni poremećaj razvijen oko našeg izgleda. Ako imamo ovaj sindrom onda smo veoma okupirani našim izgledom i imamo anksioznost koja nas ometa u životu. Možemo razviti navike kao što su: da smo stalno ispred ogledala, da neprestano čačkamo kožu kao i da razvijemo pogrešnu sliku o svom izgledu. "Ja se vidim kao rugobu i stalno ubeđujem ljude oko sebe koliko sam ružna" Ovo sve nas može odvesti i u druge probleme kao što su: Izbegavanje situacija koja nam izaziavju anksioznost ili nelagodnost; Depresiju; Upuštanje u konzumiranje droga ili alkohola; Samopovređivanje; Samoubilačke misli. Mnogi ljudi sa BDD-om ne traže pomoć zato što misle da će ih osuđivati ili misliti da su uzaludni. Što znači da ljudi često dugo boluju dok ne odluče da potraže pomoć. Ovo je veoma ozbiljna bolest. Koji su uobičajeni znaci BDD-a? Ako imamo BDD onda imamo opsesiju koja izaziva ozbiljna anksioznost. Možemo da razvijemo i kompulsivno ponašanje ili rutine da bi se izborili sa njom. Ovo je blisko sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem. Iako je svako na svoj način razvio BDD ipak postoje neki zajednički znaci: Opsesivno brinemo o svom telu, provešćemo i do nekoliko sati dnevo razmišljajući šta bi promenili na svom telu ili licu, može da nam smeta jedan ili više delova tela. Zajednička područja tela koju ovaj sindrom...

---

### Šta je post-traumatski stresni poremećaj?

> Govorimo o tome šta je post-traumatski stresni poremećaj, kako i zašto se javlja, i koji su najbolji načini da se pomogne nekome ko ima PTSP.

- Published: 2015-06-10
- Modified: 2023-03-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/razumevanje-post-traumatskog-stresa/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: anksioznost, Autorski clanak, Napad panike, stres, trauma, zlostavljanje

Razumevanje post-traumatskog stresa Mogu da prođu meseci i godine od nekog traumatskog iskustva pa do pojave (PTSP). Post-traumatski stresni poremećaj može itekako da utiče na naš život. Ovaj tekst opisuje uzroke i simptome i govori nam kakvu pomoć da potražimo. Sadržaj: Šta je post-traumatski stresni poremećaj (PTSP)? Koji su simptomi? Šta uzrokuje (PTSP)? Zašto se kod nekih javlja a kod nekih ne javlja? Kako da se izborim sa (PTSP)? Koje pomoći su mi na raspolaganju? Kako prijatelji i porodica mogu da pomognu? Šta je post-traumatski stresni poremećaj? Termin post-traumatski stresni poremećaj (PTSP) ili post-traumatski stresni sindrom (PTSS) koristi se da imenuje niz simptoma koji mogu da se razviju kao odgovor na naše traumatsko iskustvo, to je često odloženi odgovor (reakcija). Samo slušanje vesti o događajima kao što je bombaški napad ili samoubistvo može imati trajni uticaj na nas. Ako prisustvujemo nekom takvom događaju to će nas vrlo uznemiriti. Isto tako ako smo svedok nečega traumatskog po nas, učesnik saobraćajne nezgode ili seksualnih i fizičkih napada ova iskustva mogu da izazovu duboka emotivna oštećenja. Neki koji su prošli kroz (PTSP) su imali prigovor na upotrebu termina ’poremećaj’ zato što vide takve reakcije kao potpuno normalne i kao razumljiv odgovor na abnormalne događaje. Ali bez obzira na to da li se koristi termin ’poremećaj’ ili ’sindrom’ dijagnoza priznaje da postoje događaji i iskustva izvan naše kontrole koja mogu da nas preplave strahom i užasom i dovedu do psiholoških problema. Koji su simptomi? Ako smo bili suočeni sa traumatskim iskustvom možemo da u početku osećamo...

---

### Napad panike: šta je i kako ga kontrolisati

> Napad panike je prenaglašen odgovor našeg tela na strah, stres ili uzbuđenje. Osećaj je kao da smo izgubili razum ili dobili infarkt.

- Published: 2015-06-10
- Modified: 2025-05-31
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/razumimo-napade-panike/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: AFP, anksioznost, Autorski clanak, Napad panike, Strah

Sadržaj: Anksioznost ili napad panike? Šta su napadi panike? Zašto su neki ljudi zabrinutiji od drugih? Koji su efekti anksioznosti? Koji tip anksioznosti postoji? Kako da naučim da kontrolišem anksioznost? Kakva tretman da potražim? Kako prijatelji i rodbina da pomognu? Anksioznost ili napad panike? Anksioznost je nešto što svi mogu sa vremena na vreme da iskuse. Većina ljudi mogu da osećaju napetost, neizvesnost, da ima strah od ispita ili od bolnice ili od razgovora za novi posao. Kako će proći i da li će ispasti dovojno stručni ili smešni. Ovakve brige mogu da utiču na vaš san, apetit i koncentraciju a ako sve prođe dobro anksioznost će nestati. Ovako kratkoročne anksioznosti mogu biti i korisne npr:. nervoza pred ispit će učiniti da više učimo i budemo duže budni međutim ako nas strah nadvlada može da nas parališe i da ne uradimo ništa. Kada smo pod nekom presijom anksioznost i strah u kombinaciji dovode do opuštanja hormona koji se zove adrenalin. Adrenalin utiče na naše srce da brže kuca i da vam krv brže struji telom i stigne do mozga, dišemo brže da bi dobili više kiseonika za energiju, znojimo se kako bi sprečili pregrejavanje tela, usta mogu biti suva a naš sistem za varenje usporen da bi više krvi iskoristili mišići. Naša čula postaju osetljiva i mozak postaje aktivniji. Ove pripreme koje naše telo preduzima da nas zaštiti od opasnih situacija poznat je i kao „ fight or flight“ efekat. Kada situacija prođe ostali hormoni biće oslobođeni što može dovesti...

---

### Razumimo fobije

> Strah postaje fobija kada imate prenaglašen ili nerealan osećaj straha u određenoj situaciji do te mere da organizujete život oko njega.

- Published: 2015-06-10
- Modified: 2023-03-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/razumimo-fobije/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: AFP, Autorski clanak, Fobije, Napad panike, Strah

Sadržaj: Šta su fobije? Koji su simptomi? Vrste fobija koje postoje? Šta uzrokuje fobije? Kada treba da potražim pomoć? Kakve su pomoći na raspolaganju? Kako mogu da pristupim pomoći? Šta su fobije? Fobije su strah izazavan situacijom ili objektom. Znamo kako je to biti uplašen u određenim situacijama i kako menjamo svoje ponašanje u skladu sa tim- izbegavanje mračnih ulica, stajanja na ivici litice. Ovo su razumljive reakcije na situacije gde bi mogli biti povređeni. Kada postoji realna pretnja na primer: Ako cete biti napadnuti, strah je prirodan i realan odgovor. Telo će osloboditi adrenalin i pripremiti se za „borbu ili beg“. Strah postaje fobija kada imate prenaglašen ili nerealan osećaj straha u određenoj situaciji npr. Izaći napolje ili za objekat -pauk. I uskoro ćete početi sa organizacijom života oko izbegavanja stvari koje vam izazivaju anksioznost. Koji su simptomi? Ako imate fobiju obično nećete imati nikakve simptome sve dok se ne suočite sa situacijom ili objektom kojeg se plašite, međutim ako je vaša fobija toliko jaka čak i razmišljanje o situaciji ili objektu kojeg se plašite može izazvati anksioznost. Neki od najčešćih znakova i simptoma fobije su u dijagramu suprotno. Ovi simptomi mogu da učine da se osećate više zabrinuti, što oslobađa više adrenalina a ovaj začaran krug može dovesti do potunog napada panike. I ako će ova osećanja proći, možete da se i dalje osećate uplašeno i stresno što moze dovesti da budete van kontrole. Nakon svega možete da se osećate depresivno i neprijatno zbog svega. A ovo sve dovesti da se osećate...

---

### Kako savladati BES?

> Mnogo ljudi ima problema da drže bes pod kontrolom, ovaj tekst je za svakog ko želi da nauči kako da reši ovo na zdrav način.

- Published: 2015-06-10
- Modified: 2023-03-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/bes/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija, Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: agresivnost, Autorski clanak, bes, gnev, impulsivnost, nasilje

Mnogo ljudi ima problema da drže bes pod kontrolom, ovaj tekst je za svakog ko želi da nauči kako da reši ovo na zdrav način. Takođe je za onog ko ima prijatelja ili člana porodice sa ovim problemom i želi na adekvatan način da mu pomogne. Sadržaj: Šta je bes? Kad je bes problem? Zašto dolazi do besa? Kako bes vodi u nasilje? Kako da kontrolišem bes? Koja pomoć mi je na raspolaganju? Kako prijatelji i porodica mogu da pomognu? Šta je bes? Osećati se besno je normalan odgovor na neki napad, frustraciju, uvredu, prevaru, nepravdu itd.  Ponekad preterani bes predstavlja simptom nekih drugih psihičkih problema. Bes može biti koristan ali i zastrašujući. Kada nas nešto čini besnim, adrenalin raste i čini da se naše telo pripremi za „borbu ili beg“ (fight or flight), daje nam energiju i osećamo se napeto. Osloboditi se te energije i napetosti je dobro za nas ali ne i na način koji nije kostruktivan.  U većini slučajeva boriti se ili pak pobeći nije korisno i bes često dovodi do reakcija koje ne poboljšavaju već dodatno pogoršavaju situaciju. Biti besan nije problem sam po sebi već kako ga kanališemo i kontrolišemo. Kad je bes problem? Postaje problem onog trenutka kada počnemo da nanosimo štetu ili zlo sebi ili ljudima u našoj okolini. Ovo zavisi od toga kako ga izražavamo tj. oslobađamo.  Često ako se osećamo besni, to je zbog nečeg što nam se desilo trenutno npr: trubiš ako si zbog vozača ispred sebe morao naglo da...

---

### Anksiozni poremećaji

> Govorimo o tome koji su najčešći anksiozni poremećaji, koji su njihovi simptomi, i šta preduzeti u slučaju da patite od nekog od poremećaja.

- Published: 2015-06-07
- Modified: 2024-05-04
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/anksioznost-fobije-panika-i-somatizacija/anksiozni-poremecaji/
- Categories: Anksioznost, fobije, panika i somatizacija
- Tags: AFP, anksiozni poremećaji, anksioznost, Autorski clanak, Strah, strepnja

Anksiozni poremećaji predstavljaju intenzivan strah koji može i ne mora imati vidljiv uzrok. Češći su kod žena Neke vrste mogu biti i nasledne Faktor rizika je stres Privremena nervoza i zabrinutost u stresnim situacijama prirodne su i prikladne reakcije. S druge strane, međutim, kad anksioznost postane opšta reakcija u raznim potpuno običnim situacijama i počne da izaziva pro­bleme u svakodnevnom životu, ona se sma­tra poremećajem. Anksiozni poremećaji javljaju se u mnogo različitih oblika. Najuobičajeniji je generalizovani anksiozni poremećaj, koji se odlikuje prekomernom, neprestanom anksioznošću koju je teško držati pod kontrolom. Drugi tip anksioznih poremećaja jeste panični poreme­ćaj, kod kojeg dolazi do učestalih napada panike, intenzivnog osećanja teskobe i nagla­šenih telesnih simptoma. Ovi napadi su izne­nadni, obično nastupaju bez vidljivog uzroka i pothranjuju strah od novih napada. Panični napadi javljaju se ponekad i kao sastavni deo generalizovanih anksioznih poremećaja. Kod druge vrste anksioznih poremećaja – fobija strah od neke situacije, aktivnosti, osoba ili predmeta. Oboljenje se najčešće javlja u ranoj mlado­sti, i to češće kod žena nego kod muškaraca. Ponekad anksiozni poremećaji prate neki dru­gi poremećaj mentalnog zdravlja, na primer depresiju ili šizofreniju. Šta ih izaziva? Pojačana sklonost anksioznim poremećajima može da bude nasledna, ili pak stečena na osnovu iskustava u detinjstvu. Tako, na pri­mer, slaba veza između jednog od roditelja i deteta, ili naglo odvajanje deteta od roditelja, dokazano imaju određenu ulogu u nastanku pojedinih anksioznih poremaćaja. Generalizovani anksiozni poremećaj može se razviti posle stresnog životnog događaja, kao što je smrt bliske osobe. Anksioznost se, međutim, često javlja bez prepoznatljivog...

---

### Kako pomoći osobi koja ima suicidalne misli?

> Govorimo o tome šta su suicidalne misli, kako ih prepoznati, zašto se javljaju, kao i koje vrste pomoći su na raspolaganju osobi koja ih ima.

- Published: 2015-05-31
- Modified: 2023-03-28
- URL: https://www.psihocentrala.com/pomoc-i-podrska/kako-da-pomognem-suicidalnoj-osobi/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj, Pomoc i podrska
- Tags: Autorski clanak, Depresija, pomoc, samoubistvo, saveti, suicid

Šta su suicidalne misli? Suicidalne misli mogu da budu zastrašujuće i bolne za onog ko ih oseća, kao i za ljude oko njega: supružnika, roditelja, prijatelja ili kolega. . One mogu da uključuju: Verovanje da je smrt jedina opcija Osećaj bespomoćnosti ili bezvrednosti Osećaj da ne može biti bolje Utisak preopterećenosti i bezizlaza Manjak samopouzdanja Osećaj besa prema sebi Osećaj izolovanosti i odsečenosti od sveta Promišljanja o životu i smrti „Voleo bih da drugi ljudi mogu da razumeju da ja ne želim ova osećanja... želim da odu, ali to nije tako lako. Pokušavam da im objasnim da je to kao da me neko uhvatio, ščepao, opkolio sa crnim oblakom. . i nije važno šta radim, i koliko se nekad dobro osećam, uvek je tu. “ „Imam crne misli i želim da patnja prestane. Osećam da je mužu i deci bolje bez mene. Osećam da sam bezvredna i nedostojna njihove pažnje i ljubavi. “ Koji su uzroci? Iz različitih razloga se osoba može osetiti suicidalno. Može postojati očigledan razlog, kao što je konkretan problem. Ali može biti i kombinacija različitih faktora. Suicidalne misli se mogu iznenada pojaviti, ili da se razviju postepeno tokom vremena. Neki od faktora koji mogu doprineti da osoba postane suicidalna uključuju: Postojanje psihičkih problema, kao što je depresija, anksioznost ili psihoza Hronična fizička bolest Teška životna iskustva, kao što su otkaz, kraj veze, trauma Problemi sa voljenom osobom, porodicom ili prijateljima Trpeti osude, diskriminaciju i socijalnu isključenost od drugih, iz bilo kog razloga, uključujući seksualnost, rasizam, kulturnu...

---

### Video - U ritmu Drajdena

> Windy Dryden je vodeći RECBT Terapeut, Trener i Akademik

- Published: 2015-05-22
- Modified: 2024-04-21
- URL: https://www.psihocentrala.com/psihoterapija/u-ritmu-drajdena/
- Categories: Psihoterapija
- Tags: Autorski clanak, psihoterapija, REBT, windy dreiden
- Formats: Video

Windy Dryden je vodeći RECBT Terapeut, Trener i Akademik Objavio je preko 200 knjiga i trenirao je terapeute širom sveta i na najrazličitijim mestima preko Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država, Južne Afrike, Turske, Izraela i Srbije.

---

### O depresiji u kratkim crtama

> Govorimo o tome šta je depresija, koji su njeni uzroci i simptomi, kao i koje lečenje se pokazalo kao najefikacije u lečenju ove bolesti.

- Published: 2015-05-07
- Modified: 2024-04-23
- URL: https://www.psihocentrala.com/poremecaji/depresija-i-bipolarni-poremecaj/o-depresiji-u-kratkim-crtama/
- Categories: Depresija i bipolarni poremećaj
- Tags: antidepresivi, Autorski clanak, bezvoljnost, Depresija, depresivnost, depression, tuga

Depresija se definiše kao osećanje tuge, često praćeno gubitkom interesovanja za život i padom energije. Češća od poznih tridesetih pa nadalje Češća kod žena Može biti nasledna Faktor rizika je društvena izolacija Tuga je očekivana reakcija na životne neprilike ili ličnu nesreću, i može da potraje dugo. O depresiji međutim govorimo kada se osećanje nesreće intenzivira, i svakodnevni život postane težak. Depresija je jedan od najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja u razvijenom svetu. Od nje bar u jednom periodu u životu pati svaka treća osoba, pri čemu se depresija najčešće javlja u poznim tridesetim godinama pa nadalje. Žene su dvaput podložnije depresiji od muškaraca. U nekim slučajevima ovo stanje prođe samo od sebe, posle nekoliko dana ili nedelja, dok su drugima potrebni profesionalna pomoć i podrška. Teški slučajevi iziskuju lečenje u bolničkim uslovima kako bi se osoba zaštitila od samozanemarivanja, i samopovređivanja. Depresiju često prate simptomi anksioznosti. Tako na primer osobu mogu proganjati zle slutnje i zabrinjavajuće misli koje se ponavljaju. Depresivne osobe sklone su i zloupotrebi alkohola i droga. Uzrok? Depresija može da se javi kada je osoba suočena sa jednim ili više stresnih događaja. Neposredni okidač često je neki gubitak, bilo da je reč o prekidu prijateljstva, romantične veze, ili smrti voljene osobe. Traumatična iskustva iz detinjstva, kao što su zlostavljanje ili gubitak roditelja, mogu pojačati sklonost ka depresiji kasnije u životu. Ova sklonost može da bude i nasledna. Depresiju mogu da izazovu brojne fizičke bolesti: pored ostalih, infekcije - infektivna mononukleoza, neurološki poremećaji - Parkinsonova bolest i hormonalni...

---


---