Šta je školska fobija?
Da li vaše dete odugovlači odlazak u školu? Da li ispoljava ljutnju, bes, plače, otvoreno govori da ne želi da ide u školu i da bi radije ostalo kod kuće? Ako se ovo ponašanje često javlja, moguće je da je Vaše dete razvilo školsku fobiju.
Školska fobija predstavlja ozbiljan emocionali problem koji utiče na detetov socijalni i emocionalni razvoj, kao i na uspeh u školi. Na nastanak utiče detetov temperament, školsko okruženje i situacija u porodici. Deca koja imaju školsku fobiju su nesigurnija i plašljivija od druge dece.
Školska fobija se češće viđa na početku školovanja, ali je prisutna i u adolescenciji. Dakle, javlja se obično u početnim razredima ili na prelasku u više razrede ili u srednju školu.
Školska fobija nije samo strah od novog okruženja i zahteva, već je mnogo ozbiljniji problem koji je veoma stresan i za dete i za roditelje. Za razliku od “bežanja iz škole” kada deca izbegavaju časove kako bi radila neke druge aktivnosti koje su im zanimljivije, a to kriju od roditelja, školska fobija predstavlja dublji problem.
Kako nastaje?
Iako deluje da se školska fobija pojavi “preko noći” jer se obično javi u prvim danima školovanja, mnoga deca se već pre toga bore sa osećanjima anksioznosti i/ili depresivnosti. Može se javiti i nakon duže pauze u
toku koje je dete bilo bolesno ili je bilo na odmoru. Obično je povezana sa separacionom anksioznosti, socijalnom anksioznosti, generalizovanom anksioznosti ili depresijom. Može se pojaviti ako u porodici postoje stresni događaji poput razvoda, bolesti ili povrede jednog ili oba roditelja, smrti bliske osobe ili ako dođe do preseljenja i promene škole.
Deca odbijaju da idu u školi jer odlazak u školu provocira neprijatna osećanja koje dete želi da izbegne. Mlađa deca obično žele da ostanu kod kuće kako bi bila sa roditeljima i izbegla neprijatne situacije u školi, dok je kod starije dece izostajanje iz škole motivisano time da se izbegne neprijatna situacija poput zadirkivanja (a i vršnjačkog nasilja) od strane druge dece, kritikovanja od strane nastavnika, izbegavanja situacija gde može osetiti stid i doživeti neuspeh…
Simptomi školske fobije su obično otvoreno odbijanje deteta da ide u školu u vidu ispoljavanja besa, plakanja, odbijanja ulaska u automobil pri odlasku u školu, odbijanja ulaska u školu, ali simptomi mogu biti suptilniji poput žalbi na bolove u stomaku, bolove glave, bolove u mišićima, mučninu, dijareju, povraćanje, ubrzan rad srca, bolove u grudima, traženje da se vrati kući iz škole, odugovlačenja odlaska, teškoće da ujutro ustane iz kreveta, “razboljevanje” onda kada je kontrolni ili odgovaranje, traženje da uči kod kuće, izbegavanje druženja sa vršnjacima. Simptomi nestaju kada se dete vrati iz škole ili kada roditelj odluči da dete ostane kod kuće i ne ode u školu. Što dete više izostaje iz škole to će mu biti teže da se vrati i prevažiđe ovaj problem. Zato je potrebno da roditelji budu svesni problema koje ima njihovo dete i da preduzmu korake u rešavanju.
Kako pomoći detetu?
Ako se Vaše dete žali na bolove u telu, mučninu, dijareju i slično, potrebno je konsultovati dečijeg pedijatra. Nakon što pedijatar utvrdi da su simptomi psihološke prirode, potrebno je potražiti pomoć psihologa ili psihoterapeuta. Tretman školske fobije obuhvata rad tima koji čini učitelj/nastavnik, porodica, školski psiholog/pedagog i stručnjak izvan ustanove koji radi sa detetom i porodicom. U nekim slučajevima potrebno je konsultovati i dečijeg psihijatra ako su simptomi veoma izraženi i ako dete preti da će povrediti sebe.
Prevazilaženje školske fobije nije lako. Biće perioda kada će se dete bolje osećati i napredovati ali će biti perioda kada će se moža nakon raspusta, izostanka zbog bolesti, “vratiti na staro”. Razgovarajte sa detetom o njegovim osećanjima i brigama. Pružite svom detetu puno podrške i razumevanja.
