Emocije i komunikacija u partnerskim odnosima je veoma kompleksna tema. U ljubavi se često desi da pristupimo partnerskom odnosu sa nekim uverenjima o partneru, načinu iskazivanja ljubavi, načinu podizanja porodice i drugim stvarima relevantnim za pojedinca. Ta naša uverenja su nastala još tokom ranog perioda detinjstva koja su nastavila da se produblju, a kod nekih i menjaju sa našim razvojem. Kako smo već u odraslom dobu razvili sopstvenu definiciju ljubavi, tako imamo ubeđenja šta nam ljubav znači, šta očekujemo od ljubavi, a šta od partnera.
Tako imamo predstavu da moramo biti voljeni na način samo nama svojstven i težimo da uklopimo partnera u našu sliku o ljubavi. Međutim, ako je partner nevoljan da nas voli baš na naš način ili ako ne razume tu potrebu za promenom sopstvenog ponašanja, doći će do konflikta, a osoba će se ili truditi da se prilagodi ili će odustati od veze. Ako bi, s druge strane, osoba jasno izrazila svoje mišljenje povodom ljubavnog odnosa i tražila od partnera isto, moglo bi se doći do rešenja koje bi bilo dobro po obe strane. Do duše, naše predstave o ljubavi su jako rigidne, tako da je drugi ishod koji podrazumeva kompromis, malo verovatan, mada ne i nemoguć. Apsurd ove predstave jeste što se obe osobe vole, ali ne čitaju te emocije kao ljubav, već naprotiv i time bivaju bespotrebno povređeni i ljuti zbog novonastale situacije.
Pored predstave u načinu iskazivanja ljubavi, tu je i predstava o tome kako bi partner trebalo da izgleda, da se ponaša i drugo. Tako postoji mogućnost da nam se osoba po svojim osobinama jako dopada, ali nam se ne sviđa način na koji nam iskazuje ljubav, kao i obrnuta situacija-da nam se ne sviđa osoba i njene osobine, ali nam se sviđa način na koji nas ona voli. Još jedna, treća konfliktna situacija je da je partner onakav kakav želimo da bude i pokazuje ljubav na način na koji želimo, ali shvatimo da nama ne odgovara način na koji se osećamo sa tom osobom i tada smo skloni da krivimo sebe zbog toga i mislimo da sa nama nešto nije u redu.
Prvi korak u razrešavanju konflikta sa partnerom, ali i sa samim sobom, je da uvidimo da imamo pogrešnu predstavu o ljubavi, koja je manje ili više rigidna i da započnemo rad na tome, kako bi imali realniju sliku o ljubavi i partnerskom odnosu, a samim tim bili zadovoljniji našim izborima i relacijama uopšteno.
Svako od nas izražava ljubav na sebi svojstven način – govorom, ponašanjem, ophođenjem itd. Ima brojnih načina iskazivanja ljubavi, međutim, svako pokazuje ljubav na način na koji je doživljava. Samim tim, drugoj osobi, ondosno partneru, se upućuju određeni ,,signali ljubavi’’. Bilo da primamo signale ili ih šaljemo, oni mogu da izazovu određenu konfuziju u njihovom čitanju. Tako, na primer, možemo da ,,pročitamo’’ signale koji uopšte nisu signali ljubavi, već ih mi samo tako tumačimo. Takođe se može desiti i da neke signale čitamo kao odsustvo ljubavi, jer za nas to ne znači ljubav. Na primer, muškarac će svojoj ženi iskazivati ljubav tako što će joj kupiti cveće i slično, dok će žena tumačiti to kao puku naklonost, a ne kao ljubav, jer on to nije verbalno iskazao i sl. Još jedan vid pogrešnog tumačenja ljubavi može biti i manipulacija signalima, odnosno zavođenje, pri čemu osoba s namerom i svesno manipuliše, ali ima neki skriveni cilj koji želi da ostvari.
Konfliktne situacije i ljutnja
S obzirom na to da su naše predstave o ljubavi bazično takve da ljubav doživljavamo kao prijatno osećanje, radost, sreću i dr., logički vođeno vidimo da onog trenutka kad se javi neprijatno osećanje kao što su ljutnja i bes doživljavamo da ljubav više ne postoji. Naime, iako je zdravorazumski da u trenutku kad smo ljuti na nekoga istovremeno ne osećamo ljubav prema njemu/njoj, pojedinci su skloni da doživljavaju ljutnju kao siguran znak prestanka ljubavi.
Isto važi i za konflikte, obzirom da su konflikti i ljutnja jako često nerazdvojivi jedan od drugog. Naravno, moramo da napomenemo da postoje i konflikti koji ne dovode do svađa i ljutnje. Kod kofliktnih situacija neophodno je da obe strane uvide da ako su ušle u konflikt ne znači nužno da ona druga strana odbacuje nju/njega kao osobu, niti dikredituje njegovo/njeno osećanje ljubavi, a naročito da ga/je ne odbacuje kao osobu. U takvim situacijama osobe često doživljavaju da ako partner odbaci njegovu/njenu želju (o kojoj se raspravlja tokom koflikta) to direktno znači da ga/je više ne voli. Naravno, sve ovo proizilazi iz pogrešne predstave o ljubavi, ali u ovom slučaju radi se i o pogrešnoj predstavi o konfliktima. Osoba bi najpre morala da odvoji osećanje ljubavi, odnosno negacije ljubavi, od ljutnje i odbacivanja, da bi odnos bio funkcionalniji.
Telepatija ili čitanje misli
Postoji jedno pogreršno uverenje među pojedincima da ljubav znači stopiti se sa partnerom. U tom uverenju najčešće leži i uverenje da je odlika prave ljubavi ako partneri jedno drugom ,,čitaju misli’’, što nije slučaj. Iako svaki par nakon određenog perioda razvije, uslovno rečeno, svoj jezik, odnosno svoj neki način verbalne i neverbalne komunikacije, to nikada ne znači da oni jedno drugome čitaju misli. Pojedinci se, pak, previše oslanjaju na neverbalnu komunikaciju, što nije pouzdano, jer je verbalna komunikacija daleko preciznija od neverbalne
Dakle, dok nam partner ne iskaže rečima kako se i zašto oseća na određen način, ne možemo sa sigurnošću znati šta je u pitanju i šta doživljava. Postoji i druga situacija, a to je kada osoba želi da partner čita njene misli, jer je to ,,jedini pravi odraz ljubavi’’. Kod osoba koje žele da im partner ,,čita misli’’ uglavnom se javlja uverenje: ,, Ako budem morao/la da rečima iskažem to što mislim, to će značiti da se ponižavam pred tobom koji me ne osećaš’’.
Da rezimiramo, jedino izgovaranjem svojih misli i osećanja možemo staviti drugoj osobi do znanja šta se kod nas u glavi dešava, ili drugačije rečeno, telepatija i čitanje misli ne postoje.
Osvrt na ljubav, emocije i komunikaciju
Imajući u vidu pozitivne i negativne aspekte emocija i komunikacije, ovde je bio osvrt više na ono što je negativno u tim relacijama. Inače, pozitivni partnerski odnosi vode harmoničnom skladu, pa samim tim emocije i komunikacija su izrazito zastupljeni i izražavaju se na odgovarajući način. Samim tim je bilo potrebno da imamo veći osvrt na negativne aspekte ovih dveju pojmova. Negativni aspekti u partnerskim odnosima su uglavnom naše predstave koje su često apsolutističke, nejasno iskazivanje emocija kroz verbalnu i neverbalnu komunikaciju, pretpostavka postojanja ili nepostojanja emocija. U ovom članku sam predstavio suštinski značaj komunikacije u emocijama, ali sam se osvrnuo i na obrnut pravac, značaja emocija u komunikaciji. Dakle, njihova veza je neosporna. Partnerski odnosi i ljubav uopšteno jesu toliko komplikovani upravo zbog ova dva faktora. I za kraj, parafraziran citat: ,,Ljubav nije uvek onakva kakvom nam se čini’’.
