Nema osobe koja se u nekoj životnoj krizi nije preispitivala šta je njena svrha postojanja. Stalna potraga za smislom je naša pokretačka snaga da razumemo za šta smo rođeni i gde pripadamo. Međutim, šta se dešava kada nas ova potreba uvuče u ideologije koje možda nisu u našem najboljem interesu?
Ljudska potreba za smislom
Filozofi vekovima raspravljaju o tome šta je „smisao” i kako ga ljudi pronalaze. Viktor Frankl, austrijski psihijatar, iz svog iskustva preživelog holokaust, tvrdio je da je bazična potreba svakog čoveka — potraga za smislom.
Međutim, moramo li da se nađemo u situaciji „život ili smrt” ne bismo li otkrili šta je misija našeg života? U svakodnevnom životu ljudi se trude da pronađu smisao kroz posao, odnose, religiju, umetnost i mnoge druge oblasti, ali nekad to nije dovoljno. Posebno kada se osećaju zbunjeno ili dezorijentisano, skloni su da se priklone različitim ideologijama. Za neke druge je izbor psihoterapija kad im „nešto nedostaje”, „nisu srećni”, a ne znaju zbog čega. U nastavku teksta je naš predlog rada na osećanju besmisla.
Ideologije kao odgovor ili izgovor?
Kad smo ranjivi u svojoj izgubljenosti, prijemčivi smo za razne ideologije, ne bismo li ponovo postali emotivno stabilni. Ideologija kao sistem verovanja pruža okvir za razumevanje sveta i nudi jednostavne odgovore na složena pitanja.
Na primer, političke ideologije često obećavaju bolju budućnost kroz određeni program ili druge mere. Postoje i ideologije koje su vezane za rasu (superiorne i inferiorne), za tretman tela, seksualnu orijentaciju i slično. Čak i ideologije koje se tiču životnog stila, određenih dijeta i fizičkih vežbi, mogu biti instant zamena za nedostajuće osećanja smisla.
Takođe, dešava se i da ljudi selektivno prihvataju ili odbacuju delove neke ideologije. Iz razgovora sa pacijentima prepoznajemo mehanizam odbrane koji se zove splitting, odnosno cepanje. Na to reagujemo postavljanjem dodatnih pitanja kako bi pacijent objasnio logiku koja stoji iza takvog izbora ili odluke i sebi i nama, kako bi povezao ili odbacio jednu stranu, jer su međusobno isključive. Tom intervencijom im pomažemo da izgrade toleranciju na ambivalenciju, važnu emotivnu sposobnost.
Na primer, pacijentkinja koja priča kako „tera” ljude da koriste prirodnu kozmetiku, a preterano konzumira cigarete i uopšte ne vidi problem u tome. Ili druga koja posti ceo post na vodi i pričešćuje se, a njen način razmišljanja i ponašanja očigledno ne odražavaju hrišćanske vrednosti skromnosti, umerenosti i čovekoljublja. Na pitanje zašto bi to radila odgovor je glasio: zbog zdravlja i linije, što samo po sebi nije loše, ali nije poenta posta. Pacijent se žali što ga svi kritikuju i niko neće da sasluša njegove probleme, a osuđuje i vređa ljude zbog različitog mišljenja o politici, karijeri, kulturi stanovanja i sl. Homoseksualna osoba koja želi da se poštuje njeno opredeljenje, ali ispoljava netrpeljivost prema deci i roditeljima. Ideologije ne treba da budu izgovor da se ne radi na sebi.
Oprez — ideologije mogu biti opasne
Iako mogu pružiti osećaj smisla, ideologije sa sobom nose i rizike, jer su površne, prazne i nisu postojane i dokazane. Kada se previše vezujemo za određenu ideologiju, možemo postati zatvoreni za drugačija mišljenja i poglede na život. Pomenuto vodi u netoleranciju, pa čak i nasilje, što poništava ljudsku potrebu za smislom.
Pored toga, ideolozi često pribegavaju određenim manevrima kako bi okupili gomilu. U tom cilju, mogu se služiti emotivnim ucenama, sistematski bombardovati ljude dezinformaijama ili im ulivati strah i nesigurnost. Kada se ljudi osećaju izgubljeno ili uplašeno, mogu posebno postati podložni.
Tinejdžeri i studenti: najčešće mete ideološkog vrbovanja
Mladalačka energija, entuzijazam i želja za promenom, učenike i studente čine idealnim kandidatima za razne revolucije i pokrete. Međutim, ta otvorenost prema novim idejama može ih skrenuti na pogrešan put, suprotan od potrage za smislom.
Zašto su tinejdžeri i studenti posebno podložni?
- Traženje ličnog identiteta. Okosnica adolescencije je izgradnja identiteta. U ovim formativnim godinama, često se poigravamo različitim idejama, verovanjima i ulogama kako bismo se pronašli. Organizacije koje nude određene ideologije to znaju i nude gotove „identitete” mladima, što blokira njihovu sopstvenu potragu za smislom.
- Želja za pripadanjem. Mladim ljudima je prioritet da pripadaju nekoj grupi. Ideolozi računaju s tom potrebom i namenski prave programe koji nude osećaj zajedništva. Ta ideja može biti veoma privlačna onima koji se osećaju izolovano ili neshvaćeno.
- Borba za pravdu. Mladi ljudi često imaju izražen osećaj pravednosti i strast da svet učine boljim mestom za život. Ideološke organizacije mogu iskoristiti to zanesenjaštvo za ostvarivanje sopstvenih ciljeva.
Kako se vrši vrbovanje?
Pokreti često koriste različite strategije kojima okupljaju mlade ljude oko svojih vrednosti.
- Društvene mreže i mediji. Dominantan alat za vrbovanje, jer može direktno da plasira reklame, mimove, video sadržaje i druge sponzorisane objave do ciljne populacije. Na taj način pokreti mogu lako doći do velikog broja mladih ljudi.
- Fakultetska udruženja. Na mnogim fakultetima postoje udruženja sa određenom svrhom. Dok mnoge od ovih grupa imaju dobre namere, neke su formiranje samo za vrbovanje novih članova za neke ne tako očigledne ciljeve.
- Događaji i protesti. Pokreti često organizuju događaje, radionice ili proteste kako bi privukli mlade. Ovi događaji mogu biti predstavljeni s jednom idejom, a da se odvijaju po posve drugačijoj agendi.
Kako izbeći zamke, a ispuniti potrebu za smislom?
Da bismo ostali imuni na štetne ideologije, potrebno je osnaživati svoje kritičko mišljenje i samopouzdanje. To znači ne dati umu da se ulenji, stalno postavljati pitanja, tražiti više izvora informacija i razgovarati sa različitim ljudima. Ukoliko smo aktivni, bolje ćemo razumeti svet oko sebe i pronaći smisao. Dužnost nas kao roditelja, nastavnika i mentora jeste da mladima prenesemo veštine razlikovanja dobra od zla i bitno od nebitnog.
Takođe je važno prepoznati kada se osećamo ranjivo. U tim trenucima bi valjalo izbegavati donošenje krupnih odluka, jer nismo u stanju da razaznamo šta je u našem najboljem interesu. Umesto toga, mudrije je obratiti se osobi od poverenja ili stručnjaku.
Kako pronaći svoj smisao u životu?
Psihoterapija može da vam pomogne u potrazi za smislom, jer ima razrađene vežbe i tehnike. Ti alati služe za sistematsku samoprocenu kojom se definišu ciljevi i strategije. U nastavku je primer jednog takvog protokola.
Ako želite da stignete negde, morate znati odakle polazite. Definisanje polazne tačke znači to da istražite u čemu ste i koliko uspešni ili neuspešni i zašto ste tu gde jeste. Kada uspete da napravite trenutni presek stanja, biće vam jasno kuda ste krenuli u životu, koje rastojanje treba da pređete, kao i to šta vas sve na tom putu čeka.
Odgovorite sebi iskreno šta ste činili (ili niste činili) što je dovelo do rezultata kakav imate. Pošto život nije jednodimenzionalan, ni uspeh u životu nije. Veliki je broj dimenzija u kojima je važno da čovek bude uspešan da bi bio zadovoljan svojim životom, ali treba krenuti od duhovne kao najvećeg motivatora.
Procenite duhovnu dimenziju svog života života
Duhovna kategorija života odnosi se na definisanje jasne vizije smisla ili misije koju imate u životu. Osećanje da živite ono što jeste, da živite svoje autentično „ja”. Osećaj povezanosti sa nečim većim od vas. Vera u nešto, neku nad-vrednost koja daje širi okvir vašeg života, nešto što je veće od vas samih. Bog, ako ste vernik, ili nešto drugo ako niste — vera u dobro, moralna načela, ljudsku prirodu… Neka „viša sila” ili viši princip u koji verujete.
Svaka procena se vrši u odnosu na nešto. To nešto, u odnosu na šta ćete procenjivati svoje trenutno stanje, biće ono stanje koje želite da ostvarite — idealno stanje. Ako želite da procenite znanje nekog studenta, morate imati jasne kriterijume. Šta je za 5, a šta za 10. Dakle, za vas je ocena 10 idealno stanje. Vaš je zadatak da uporedite svoj uspeh u odabranoj životnoj kategoriji sa onim uspehom — stanjem koje vidite kao idealno, kao čistu desetku.
To znači da treba da zaronite duboko u sebe — kako vam je potrebno da se osećate, kako želite da se ponašate, kako bi to što praktikujete izgledalo drugima, šta je ono negativno što bi nestalo iz vašeg života, a šta je ono pozitivno što bi se pojavilo kada bi vaš duhovni život bio idealan? Kako biste rešavali probleme, kojih loših navika biste se rešili, koji su vam resursi potrebni da biste napravili potrebnu promenu u ovoj oblasti?
Prvo pronađite sebe, pa ćete pronaći i smisao
Potreba za smislom je zajednička svim ljudima, ali nas razlikuje u čemu ga pronalazimo. Tražene odgovore ćete dobiti kada se zapitate do čega vam je u životu stalo. Da se ostvarite kao dobri prijatelji, supružnici, roditelji, profesionalci, da ste zdravi, da se intelektualno i duhovno razvijate, pa i da se zabavite…
Na ovaj način posredno dosežemo smisao koji ne ugrožava ni našu ni dobrobit ljudi oko nas. Sa druge strane, ideologije mogu biti i dobre i loše, ali nude prečice i jednostavna, brza rešenja, sa čime uvek treba biti oprezan. Ono što je zasigurno uvek pravi put jeste da spoznate sopstvene životne vrednosti, osvestite svoje i dobre i loše osobine, osnažite karakter i ovladate korisnim veštinama. To je možda sporiji i teži put, ali jedini vodi smislenom životu. Ako se i desi da zalutate, ne oklevajte da potražite psihološku pomoć.
