Poremećaji obuhvaćeni u ovoj podgrupi imaju sledeće zajedničke karakteristike: (a) početak je uvek u detinjstvu; (b) oštećenje ili zaostajanje u razvoju funkcija koje su čvrsto povezane sa biološkim sazrevanjem centralnog nervnog sistema; i (c) stabilan tok, bez remisija i recidiva. U većini slučajeva oštećene funkcije govora, vizuo spacijalne sposobnosti i motorna koordinacija.Obično, zaostajanje ili oštećenje postoji od ranog uzrasta, što se pouzdano može otkriti i što će usporiti normalan razvoj, te blaži deficiti ostaju i u odraslo doba osobe.
F80.- Disordines evolutionis orationis et linguae, specifici
Specifični poremećaji razvoja govora i jezika Poremećaji sticanja normalnih obrazaca govora postoje od ranih stadijuma razvoja. Ova stanja se ne mogu direktno pripisati neurološkim govornim abnormalnim mehanizmima, čulnim oštećenjima, duševnoj zaostalosti ili faktorima sredine. Zaostajanje u razvoju govora prate, često, i drugi problemi, kao što su teškoće u čitanju i spelovanju, nenormalnosti u interpersonalnim odnosima, emocionalni problemi i problemi ponašanja.
F80.0 Disordo orationis articularis specificus
Specifičan poremećaj izgovora Specifičan poremećaj razvoja u kome dete koristi govorne glasove manje od odgovarajućeg obima za njegov uzrast, iako je nivo govornih sposobnosti normalan. Dyslalia Lallatio Orationis functionalis disordo: • maturationis phoneticus • orationis articularis Isključuje: Disordo orationis articularis: • aphasia NOS (R47.0) • apraxia (R48.2) • disordo orationis: • expressivus (F80.1) • receptivus (F80.2) • retardatio mantalis (F70-F79) • surditas (H90-H91)
F80.1 Disordo orationis expressiva
Poremećaj ekspresivnog govora Specifičan poremećaj razvoja u kome je sposobnost deteta da koristi ekspresivan govor značajno ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast. Razumevanje govora je u granicama normale. Mogu, a ne moraju, da postoje poremećaji artikulacije. Dysphasia sive aphasia, evolutionis expressiva Isključuje: aphasia acquisita cum epilepsia [Landau-Kleffner] (F80.3) disordines evolutionis pervasivi (F84.-) dysphasia sive aphasia: • NOS (R47.0) • evolutionis, receptiva (F80.2) mutismus selectivus (F94.0) retardatio mentalis (F70-F79)
F80.2 Disordo orationis (receptivus)
Poremećaj receptivnog govora Specifičan poremećaj razvoja u kome je dečje razumevanje govora ispod očekivanog nivoa za njegov mentalni uzrast. U većini slučajeva postoji i izraženo oštećenje izgovaranja uz česte abnormalnosti u proizvođenju glasova. Deficientia perceptiae auditivae congenita Evolutionis: • aphasia evolutionalis Wernicke • dysphasia sive aphasia, receptiva Surditas Isključuje: aphasia aquisita cum epilepsia [Landau-Kleffner] (F80.3) autismus (F84.0-F84.1) dysphasia et aphasia: • NOS (R47.0) • evolutionis expressiva (F80.1) mutismus electivus (F94.0) oratio tardiva cum surditate (H90-H91) retardatio mentalis (F70-F79)
F80.3 Aphasia aquisita cum epilepsia [Landau-Kleffner]
Landau Kleffnerov stečeni gubitak govora sa epilepsijom Poremećaj u kome dete, koje je predhodno imalo normalan razvoj govora, gubi sposobnost i receptivne i ekspresivne govorne sposobnosti, ali zadržava normalnu inteligenciju. Početak je praćen paroksizmalnim nenormalnostima EEGa i u većini slučajevanapadima epilepsije. Počinje obično da gubi sposobnost govora između treće i sedme godine i iozgubi je za nekoliko dana ili nedelja. Početak epilepsijskih napada i gubitka govora vremenski variraju, jedno ili drugo predhodi nekoliko meseci do dve godine. Pretpostavlja se da je uzrok bolesti encefalitisni proces. Oko dve trećine dece ostaje više manje sa teškim oštećenjima receptivnog govora. Isključuje: aphasia: • Juvenilis disintegrativa (F84.2-F84.3) • NOS (R47.0) • autismica (F84.0-F84.1)
F80.8 Disordines evolutionis orationis et linguae alii
Drugi poremećaji razvoja govora i jezika
F80.9 Disordo evolutionis orationis et linguae, non specificatus
Poremećaj razvoja govora i jezika, neoznačen
F81.- Disordines evolutionis facultatum scholasticarum specifici
Specifični poremećaji razvoja sposobnosti za školovanje Poremećaji u kojima su normalni putevi sticanja sposobnosti za školovanje oštećeni od ranih stadijuma razvoja. Ovo nije obična posledica nedostatka uslova za učenje, nije samo posledica mentalne zaostalosti i nije posledica bilo kog oblika stečene traume mozga ili bolesti. F81.0 Dyslexia specifica Specifičan poremećaj čitanja Osnovna karakteristika je specifična i znatno oštećenje razvoja sposobnosti čitanja koje se ne može objasniti mentalnim uzrastom, problemima vida i neadekvatnim školovanjem. Mogu biti oštećeni shvatanje pročitanog, prepoznavanje pročitanih reči, veština čitanja na glas i izvršenje zadataka koje čitanje zahteva. Teškoće spelovanja su, često, udružene sa specifičnim poremećajem čitanja i često ostaju tokom adolescencije, čak i posle izvesnog napretka u čitanju. Ovom poremećaju obično predhode, u anamnezi, poremećaji razvoja govora i jezika. U školskom periodu ove dece često su prisutne emocionalne i ponašajne smetnje.T Dyslexia evolutionalis Retardatio dyslexia specifica Retardatio lectus Isključuje: alexia NOS (R48.0) dyslexia NOS (R48.0) dyslexia emotionalis secundaria (F93.-)
F81.1 Disordo separationis litterarum specificatus
Specifičan poremećaj spelovanja Glavna karakteristika je specifično i značajno oštećenje razvoja sposobnosti spelovanja bez podataka o postojanju specifičnog poremećaja čitanja, što se ne može objasnosti samo intelektualnom zaostalošcu, problemima vida ili neadekvatnim školovanjem. Oštećene su i sposobnosti oralnog spelovanja i korektnog pisanja reči. Retardatio separationis litterarum specifica Isključuje: agraphia NOS (R48.8) disordo: • propter doctrinam inadaequatum (Z55.8) • separationis litterarum cum dyslexia (F81.0)
F81.2 Disordo arithmeticalis specificus
Specifičan poremećaj računanja Poremećaj karakteriše specifično oštećenje sposobnosti račinanja, koje se ne može objasniti jedino mentalnom retardacijom ili neadekvatnim školovanjem. Deficit je uglavnom u oblasti računskih radnji sabiranja, oduzimanja, množenja i deljenja, a manje u oblasti apstraktnih matematičkih sposobnosti, koje se primenjuju u algebri, trigonometriji i geometriji.I Syndroma evolutionis Gerstmann acalculia dysacalculia Isključuje: Dysacalculi cum dyslexia: • propter doctrinam inadequatam (Z55.8) • sive perturbatione separationis litterarum (F81.3) acalculia NOS (R48.8)
F81.3 Disordo facultatum scholasticarum mixtus
Mešovit poremećaj sposobnosti za školovanje Ovo je loše definisana rezidualna kategorija poremećaja u okviru koga su znatno oštećeni i računanje i čitanje ili spelovanje, a poremećaj se ne može objasniti samo mentalnom retardacijom ili neadekvatnim školovanjem. Treba je upotrebljavati za poremećaje koji imaju kriterijume za F81.2 i /ili F81.0 ili F81.1. Isključuje: specificus: • disordo arithmeticalis (F81.2) • disordo separationis litterarum (F81.1) • dyslexia specifica (F81.0)
F81.8 Disordines evolutionis facultatum scholasticarum alii
Drugi poremećaji razvoja sposobnosti za školovanje
F81.9 Disordo evolutionis facultatum scholasticarum, non specificatus
Poremećaj razvoja sposobnosti za školovanje, neoznačen Incapacitas scientiae aquisita NOS disordo scientiae NOS
F82 Disordo evolutionis functionis motoricae specificus
Specifičan poremećaj razvoja pokretljivosti Poremećaj karakteriše ozbiljno oštećenje razvoja koordinacije pokreta koji se ne može objasniti samo opštom intelektualnom zaostalošću ili bilo kojim urođenim ili stečenim neurološkim poremećajem. Ipak, u većini slučajeva pažljiv neurološki pregled pokazuje neuroloških nezrelosti, kao što su horeiformni pokreti trenutno neaktivnih udova, diskinezije, druge postojeće smetnje i oštećenja fine i grube koordinacije pokreta. Uključuje: Evolutionalis: • coordinationis disordo • dyspraxia completa Syndroma dyspraxiae puerilis Isključuje: deficientia coordinationis (R27.-) gressus et mobilitas abnormalis (R26.-) propter retardationem mentalem secundaria (F70-F79)
F83 Disordines evolutionis specifici mixti
Mešoviti specifični poremećaji razvoja Rezidualne kategorije poremećaja pri kojima postoje mešavine specifičnih razvojnih poremećaja govora i jezika, sposobnost za školovanje i pokretljivost, ali ovi nemaju dovoljno specifičnosti da se ustanovi osnovna dijagnoza. Oviu poremećajnu kategoriju treba koristiti samo kada ima značajnog preklapanja ovih specifičnih poremećaja razvoja. Ovi poremećaji su obično udruženi, ne uvek, sa izvesnim oštećenjem kognitivnih funkcija. Stoga ovu kategoriju treba koristiti kada nema dva ili više kriterijuma za F80.-, F81.- and F82.
F84.- Disordines evolutionis pervasivi
Prožimajući poremećaji razvoja Grupa poremećaja koju karakterišu kvalitativna oštećenja recipročnih socijalnih interakcija i oblika komunikacije i oskudni, stereotipni, repetitivni repertoari interesovanja i aktivnosti. Ove kvalitativne nenormalnosti su pretežna karakteristika funkcionisanja ličnosti u svim situacijama. Koristiti dodatnu šifru, ako je potrebno, za označavanje postojanja nekog medicinskog stanja i duševne zaostalosti.
F84.0 Autismus puerilis
Dečiji autizam Prožimajući razvojni poremečaj koji karakterišu: (a)postojanje nenormalnog ili oštećenog razvoja (b) ispoljavanje pre treće godine © karakteristično nenormalno funkcionisanje (ograničeno, stereotipno i repetitivno) u sva tri psihopatološka područja, u oblasti socijalnih interakcija, komunikacija i ponašanja. Pored ovih specifičnih dijagnističkih karakteristika, autistična deca imaju i čitav niz nespecifičnih problema kao što su: fobije, smetnje spavanja i shrane, napadi besa, agresivnosti i samopovređivanja. Autistic disorder Infantilis: • autismus • psychosis Syndroma Kanner Isključuje: autistic psychopathy (F84.5)
F84.1 Autismus atypicus
Atipičan autizam Prožimajući razvojni poremećaj koji se razlikuje od dečijeg autizma ili po uzrastu osobe u kome počinje ili ne ispunjava sva tri dijagnostička kriterijuma. Ovu potkategoriju treba koristiti kada se nenormalan i oštećen razvoj pojavi prvi put tek posle treće godine života, i kada ne postoji dovoljno očiglednih nenormalnosti u jednoj, dve ili tri oblasti psihopatološkog ispoljavanja, neophodnih za postavljanje dijagnoze autizma (a to su recipročne socijalne interakcije, komunikacija, i oskudno, stereotipno i ponavljano ponašanje), uprkos postojanja karakterističnih nenormalnosti u drugim oblastima. Atipičan autizam se javlja najčešće kod teško retardirane dece i kod osoba sa teškim specifičnim poremećajem razvoja perceptivnog govora. Psychosis puerilis atipica Retardatio mentalis cum autismo Koristititi dodatnu šifru, ako je potrebno, za označavanje duševne zaostalosti (F70-F79)
F84.2 Syndroma Rett
Rettov sindrom Stanje se javlja samo kod devojčica a sindrom ima sledeće karakteristike tipično normalan rani razvoj prati delimičan ili potpun gubitak govora pokretljivosti, korišćenja ruku, i usporen rast glave. Počinje obično, između 7 i 24 meseca života. Naročito su karakteristični gubitak svrsishodnog pokreta šaka, stereotipije u vidu kršenja šake i hiperventilacija. Socijalni razvoj i razvoj igre usporeni, ali socijalni interes postoji i održava se. Ataksija trupa i apraksija počinju da se razvijaju do četvrte godine i praćeni su, često, hoeoatetoznim pokretima. Teška zaostalost u psihičkom razvoju nastaje uvek.
F84.3 Disordo pueritiae desintegrativus alius
Drugi dezintegrativni poremećaj detinjstva Prožimajući razvojni poremećaj koji karakterišu period potpuno normalnog razvoja pre početka bolesti i konačni gubitak ranije stečenih sposobnosti, u nekoliko oblasti, u toku nekoliko meseci. Tipični su za ovaj poremećaj i osdustvo interesovanja za sredinu, stereotipno, ponavljano motorno miniriranje iporemećaji interakcija i komunikacija slični onima kod autizma. U nekim slučajevima može se pokazati da poremećaj pripada nekoj postojećoj encefalopatiji, ali dijagnozu treba postaviti na osnovu karakteristika ponašanja. Dementia infantilis Psychosis desintegrativa Psychosis symbiotica Syndroma Heller Koristiti dodatnu šifru, ako je potrebno, za označavanje bilo kog pratećeg neurološkog stanja. Isključuje: Syndroma Rett (F84.2)
F84.4 Hyperkinesia cum retardatione mentali et motibus stereotypicis
Hiperkinetički poremećaj sa duševnom zaostalošću i stereotipnim pokretima Ovo je loše definisan poremećaj nesigurne nozološke vrednosti. Kategorija je formiranada uključi grupu dece sa teškom duševnom zaostalošću (IQ ispod 34), koja ima ju velike probleme u hiperaktivnosti, pažnji i stereotipnom ponašanju. Takva deca nemaju koristi od upotrebe stimulativnih lekova (za razliku od dece sa normalnim IQ) i mogu da ispolje ozbiljne disforijske reakcije (nekada, sa psihomotornom retardacijom), kada im se daju stimulansi. U adolescenciji, hiperaktivnost ima tendenciju da bude zamenjena smanjenom aktivnošću (oblik koji nije karakterističan za hiperkinetsku decu, normalne inteligencije). Ovaj sindrom je često udružen sa brojnim razvojnim zastojima, bilo specifičnim ili globalnim. Nije poznato do kog stepena je oblik ponašanja funkcija niskog IQ ili funkcija organskog oštećenja mozga.
F84.5 Syndroma Asperger
Aspergerov sindrom Poremećaj nesigurne nozološke vrednosti koji karakteriše isti je odsustvo opšteg razvoja, usporenog razvoja govora ili kognitivnog razvoja. Ovaj poremećaj često prati izrazita nespretnost. Postoji izrazita tendencija perzistiranja nenormalnosti tokom adolescencije i odraslog životnog doba. U rano odraslo doba javljaju se, povremeno epizode psihoze. Disordo juvenilis schizoides Psychopathia autistica
F84.8 Disordines evolutionis pervasivi alii
Drugi pervazivni poremećaji razvoja
F84.9 Disordo evolutionis pervasivus, non specificatus
Pervazivni poremećaj razvoja, neoznačen
F88 Disordines evolutionis psychici alii
Drugi psihički poremećaji razvoja Uključuje: Agnosia evolutionis
F89 Disordo evolutionis psychicae, non specificatus
Poremećaj psihičkog razvoja, neoznačen Uključuje: Disordo evolutionis NOS