Porodična psihoterapija

Porodična psihoterapija ima za cilj poboljšanje odnosa unutrar porodice, kako bi se očuvalo mentalno zdravlje svih njenih članova.

Zakaži sada

Porodična psihoterapija

Porodična terapija posmatra simptome jedne osobe prateći dešavanja unutar porodice. Često se, recimo, dešava da neki odsek u poslovnoj organizaciji može patiti zbog problema iz drugog odseka. Isto važi i za porodicu. Često određeni porodični problemi koji se tiču dva člana porodice mogu biti razlog čudnog ponašanja kod trećeg člana. Na primer, simptomi depresivnog adolescenta mogu biti povezani sa bračnim problemima njegovih roditelja. Zbog toga porodična psihoterapija ima razvijene tehnike, koje za cilj imaju poboljšanje odnosa u široj porodici. Kako bi se očuvalo mentalno zdravlje svih njenih članova, mora se angažovati i analizirati cela porodica.

Tip terapije i njene tehnike

Porodična terapija predstavlja tip terapije u kojem može biti korišćena kognitivna, bihejvioralna ili interpersonalna terapija. Ipak, najčešće se primenjuje interpersonalna terapija. Neke od specijalnih tehnika koje se dodatno koriste u porodičnoj terapiji su:

  • Genogram – Genogram je grafički prikaz porodičnog stabla, a formulisan je od strane terapeuta. Prikazuje detaljne podatke o odnosima između pojedinaca i pruža uvid u obrasce koji se ponavljaju (nasledne obrasce) i psihološke faktore. Nakon definisanja pomenutih parametara, genogram služi da se analizira i kakav uticaj i jedno i drugo ima na emotivne tehnike i mentalno zdravlje jednog člana porodice, odnosno, onog člana, koji se javlja sa psihičkim tegobama.
  • Sistemsko tumačenje – Posmatra mentalni poremećaj kod jedne osobe kao simptom drugih problema u njenoj široj porodici. Takva vrsta analize podrazumeva da ono što se dešava jednom članu porodice utiče na čitavu porodicu i dalje uzrokuje probleme stvarajući začaran krug problema.

Primer: upadanje u nevolje u školi i ostajanje u toku noći van kuće, kod 16-godišnjeg Jovana, se posmatra kao nesvesni pokušaj da se podupre brak njegovih roditelja, koji je u rasulu. Zabeleženo je na seansama da se njegovi roditelji jedino slažu i sarađuju zajedno kao tim onda kada se bave Jovanovim problemima.

  • Obuka Komunikacije – Ima za cilj da pronađe obrasce koji negativno utiču na komunikaciju unuar porodice i da ih ispravi. Ova tehnika podrazumeva rad sa porodicom tako da se implementiraju novi načini komunikacije, koji podrazumevaju slušanje sagovornika, postavljanje pitanja, kao i adaptibilno odgovaranje.

Mora da sam ja kriv/kriva?

Niko nije kriv! Šta god da se desi i na koji god problem naiđete u porodici, bitno je da oko istog ozbiljno angažujete. Niko nas nije učio kako ispravno da budemo majka, otac, dete, sestra ili brat. Ali uvek možemo da učimo i da se nadograđujemo. Važno je da smo toga svesni. Porodični problemi i neslaganja nisu nigde retka pojava. Takođe, često je i da se neispravni obrasci ponašanja i komunikacije prenose duže vreme kroz generacije. Te se zbog toga smatra da su takvi obrasci jedini adekvatni. Ne moraju biti. Probajte više da slušate jedni druge i da se malo više kritički odnosite prema dosadašnjim obrascima ponašanja. Svemu ovome uči nas porodična psihoterapija. Bavi se analizom porodičnih problema, identifikacijom tačaka koje su loše i dalje implementacijom ispravnih načina ponašanja i komunikacije.