Naslovna Psihoterapija Kognitivna psihoterapija
Kognitivna terapija može biti rešenje za pemotivni poremećaj
Kognitivna psihoterapija je vrsta terapije koja ima za cilj da promeni šeme kod pacijenata

Kognitivna psihoterapija

Šta je kognitivna psihoterapija i kako načini razmišljanja utiču na naše ponašanje i osećanja?

Zakaži sada

Šta je kognitivna psihoterapija?

Kognitivna psihoterapija se rukovodi teorijom da je to kako se osećamo posledica našeg načina razmišljanja. Prezicnije rečeno, naše emocije zavise od niza procesa, koji se dešavaju unutar našeg mozga. Ti procesi obuhvataju tumačenje, procenjivanje, obradu podataka i na samom kraju zaključivanje.

Teorija kaže i da, ako osoba ima, takozvane, nezdrave misli, kao i uverenja ili nezdrave sisteme vrednosti, stvara se plodno tlo da se razvije neki emotivni poremećaj. Veruje se da su poremećaji, kao što je depresija, rezultat pogrešnog načina razmišljanja i sistema uverenja. Međutim, na sreću, ništa nije nerešivo! Naravno da se emotivno stanje osobe može popraviti, ali, isključivo, korekcijom pogrešnih ubeđenja, uverenja i percepcija. Svemu tome uči nas kognitivna psihoterapija.

Takođe nas uči da su ti nezdravi kognitivni procesi podeljeni u kategorije, koje nazivamo: automatske mislikognitivne distorzije i kognitivne sheme.

Automatske misli

Kao što i samo ime kaže, automatske misli su one koje se javljaju automatski, odnosno, spontano i retko kad se preispituju. Iako se za ove misli smatra da su površne, osobi deluju vrlo logično, te im ona dozvoljava da utiču na njene emocije i tako upravljaju ponašanjem.

Primer – Kod depresivnih ljudi, često se susrećemo sa određenom vrstom automatskih misli, kao što su ‘Ja ništa ne vredim’, ‘Nisam ni za šta’ ili ‘Za mene nema budućnosti’. takav način razmišljanja osobu dovodi do još većeg osećaja bezvrednosti, a samim tim i utučenosti.

Kognitivne distorzije

Kognitivne distorzije su, zapravo, greške u mehanizmima, koje koristimo za tumačenje i obradu podataka. One često dovode do nezdravih zaključaka ili ih potkrepljuju. Postoji nekoliko vrsta kognitivne distorzije.

  • Personalizacija — povezivanje negativnih događaja sa sobom onda, kada za to nema osnova.

Primer — Prolezeći hodnikom na radnom mestu Ivana pozdravlja svog šefa sa “Dobar dan”. Šef ne odgovara i nastavlja u pravcu kancelarije. Ivana tumači ponašanje šefa kao manjak poštovanja prema njoj.  Oseća se demoralisano i odbačeno. Mođutim, ponašanje šefa verovatno nema nikakve veze sa njom. Možda je preokupiran predstojećim sastankom, ili se posvađao sa suprugom tog jutra. Kada bi Ivana uzela u obzir mogućnost da ponašanje šefa nije povezano lično sa njom, verovatno bi izbegla loše raspoloženje i osećanja.

  • Dihotomno Razmišljanje — posmatranje stvari kao crne ili bele, sve ili ništa. Ovo je obično zapaženo kada osoba proizvede samo dva izbora u nekoj situaciji.

Primer — Marija ima problem na poslu sa jednim od nadrženih za koga smatra da je loše tretira. Sebe ubeđuej da ima samo dve opcije: da kaže svom šefu ili da otkaz. Ne može da razmotri druge mogućnosti kao na primer da razgovara sa šefom na konstruktivan način, da zatraži uputstva od nekog ko je više nadređen, da stupi u kontakt sa pravnom službom, itd.

  • Selektivna Apstracija — fokusiranje samo na određene aspekte situacije, uglavnom na negativne.

Primer — Tokom sastanka na poslu, Snežana izlaže predlog za rešavanje problema. Njeno izlaganje većina sluša sa velikim interesovanjem i za mnoge od ideja je dobila aplauz. Međutim jedan od nadređenih je istakao da je njeno predviđanje budžeta veoma neadekvatno. Snežana ignoriše pozitivne komentare i svu pažnju usmerava na jedan negativan. Ona njegov komentar tumači kao nedostatak podrške od strane šefa i poniženje pred celom grupom.

  • Preuveličavanje i minimiziranje — izobličavanje važnosti nekog određenog događaja.

Primer — Zoran je srednjoškolac, koji želi da upiše medicinski fakultet. On zna da će prosek njegovih ocena biti korišćen, kao jedan od kriterijuma kriterijum za upis. Tog dana dobija 3 iz kontrolnog iz biologije. U trenutku postaje demoralisan i razmišlja kako je njegov životni san da postane lekar sada postao nemoguć.

Kognitivne sheme

Kognitivne šeme su obrasci mišljenja, koji su duboko usađeni u osobi. Preciznije rečeno, sebe, druge i svet posmatramo i tumačimo upravo kroz pomenute obrazce. Smatra se da se ovi obrasci stiču još u ranom detinjstvu i da roditelji igraju veliku ulogu u njihovom kreiranju. Naučnici takođe tvrde da određene šeme stvaraju predispoziciju za određene poremećaje.

Primer – Često se kod ljudi koji boluju od depresivnog poremećaja može javiti misao kao što je: ‘Svi moraju da me vole, jer ako me ne vole baš svi, to znači da nešto nije u redu sa mnom.’

Alternativni načini razmišljanja

Kognitivni terapeuti u radu sa osobom preispituju greške u razmišljanju (zaključivanju), kao par prethodno navedenih.  Ističući alternativne načine posmatranja i sagledavanja situacije. Na taj način pogled na svet osobe se menja i potom se popravlja i raspoloženje. Istraživanja su pokazala da kognitivna terapija može biti efikasna, kao i lekovi u dugoročnom tretmanu depresije.