Shizofrenija i Psihoza

Opšte informacije o shizofreniji i uvod u tretman

„Misterija obavijena u zagonetku“

Poremećaj poznat kao shizofrenija kroz ljudsku istoriju izazivao je zabrinutost, čuđenje i strah. Osobe sa shizofrenijom su nekada smatrane da su opsednutime demonima, pa su bili mučeni, proganjani, zatvarani i izolovani zbog straha drugih ljudi.

Iako je napravljen napredak u razumevanju uzroka, tokova i lečenja shizofrenije, ovaj poremećaj i dalje zbunjuje medicinske radnike i društvo. Ljudi se lakše nose sa idejom da neko boluje od raka nego sa upadljivim ponašanjem, halucinacijama i čudnim idejama osobe sa shizofrenijom.

Uzroci shizofrenije još uvek nisu potpuno objašnjeni, kao ni kod mnogih drugih mentalnih poremećaja. Prijatelji i porodica često su šokirani, uplašeni ili ljuti kada saznaju za dijagnozu. Ljudi često zamišljaju osobu sa shizofrenijom kao nekoga nasilnog i bez kontrole, za razliku od osobe sa drugim mentalnim poremećajem. Ipak, predrasude i netačna shvatanja o shizofreniji mogu se lako ispraviti.

Očekivanja postaju realnija kada se shizofrenija shvati kao poremećaj koji zahteva dugotrajni i često doživotni tretman. Demistifikacija bolesti, zajedno sa najnovijim otkrićima u oblasti neurologije i neuropsihologije, pruža novu nadu za efikasnije tretmane ovog poremećaja koji je ranije imao lošu prognozu.

Shizofrenija se karakteriše širokim spektrom neobičnih i upadljivih ponašanja koja uzrokuju velike poremećaje u životima obolelih i ljudima u njihovoj blizini. Ovaj poremećaj pogađa ljude bez obzira na pol, rasu, društveni status ili kulturu.

Sumanute ideje i halucinacije su česte kod shizofrenije

Najuočljiviji simptom shizofrenije je poremećaj u načinu na koji osoba razmišlja i shvata stvarnost. Osoba može izgubiti sposobnost da racionalno procenjuje svoju okolinu i odnose sa drugim ljudima. Često veruju u stvari koje nisu istinite i teško ih je ubediti u suprotno.

Shizofrenija obično uključuje sumanute ideje i halucinacije, što je odraz iskrivljenog opažanja i tumačenja stvarnosti. Ponašanja koja proizlaze iz ovakvog

iskrivljenog doživljaja stvarnosti često deluju bizarno drugima, čak i ako su u skladu sa abnormalnim opažanjima i uverenjima osobe obolele od shizofrenije.

Na primer: neko sa shizofrenijom može biti ekstremno paranoičan, postavljati više brava na ulazna vrata, stalno proveravati da li se neko nalazi iza njih dok hodaju napolju i odbijati da koriste mobilni telefon. Ako nismo svesni konteksta, takva ponašanja mogu delovati iracionalno i nelogično. Ali za nekoga sa shizofrenijom, zbog iskrivljenog uverenja da ga neko progoni i želi mu nauditi, ta ponašanja su potpuno razumna reakcija.

Skoro trećina osoba dijagnostikovanih sa shizofrenijom pokušaće samoubistvo, dok će oko 10% izvršiti samoubistvo u prvih 20 godina od početka bolesti. Pacijenti sa shizofrenijom retko govore o svojim suicidalnim mislima i namerama, što otežava lekarima da pruže neophodnu pomoć i spasu život. Najveći rizik od suicida je među muškarcima mlađim od 30 godina, sa simptomima depresije i onima koji su nedavno otpušteni iz bolničkog lečenja. Drugi rizici uključuju glasove koji naređuju pacijentu da se povredi (slušne imperativne halucinacije) i intenzivne sumanute ideje (zablude).

Povezanost shizofrenije i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci je značajna. Osobe sa shizofrenijom, zbog oštećenog rasuđivanja, teže odolevaju iskušenjima, što dovodi do problema povezanih sa upotrebom droga i alkohola.

Takođe, nije retko da osobe sa ovim poremećajem pokušavaju samostalno da leče simptome bolesti lekovima i supstancama koje menjaju stanje uma. Zloupotreba tih supstanci, najčešće nikotina, alkohola, kokaina i marihuane, otežava lečenje i oporavak.

Početak shizofrenije

Početak shizofrenije kod većine ljudi je proces koji se karakteriše postepenim pogoršanjem mentalnog funkcionisanja i javlja se u ranoj odrasloj dobi, obično u ranim dvadesetim godinama. Porodica i bližnji mogu primetiti rane znakove upozorenja mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi shizofrenije. Tokom ove predfaze, osoba mo

že delovati kao neko bez jasnog pravca u životu, postajući sve ekscentričniji i demotivisaniji. Mogu se izolovati i izbegavati porodična okupljanja i susrete s prijateljima. Takođe, mogu prestati da se bave aktivnostima koje su im pre donosile zadovoljstvo, kao što su hobiji i sportovi.

Znakovi upozorenja koji mogu ukazati na to da osoba ide ka razvoju šizofrene epizode su:

• Povlačenje iz društva i samoizolacija
• Iracionalne, bizarne i čudne izjave i uverenja
• Paranoja i često preispitivanje motivacije tuđeg ponašanja
• Osoba postaje bezosećajnija – kao da emocije vremenom slabe
• Neprijateljski odnos i sumnjičavost
• Oslanjanje na droge i alkohol (što predstavlja pokušaj samomedikacije)
• Nedostatak motivacije
• Čudan govor koji nije uobičajen za njih
• Neprimeren smeh
• Nesnica ili prekomerno spavanje
• Zapostavljanje fizičkog izgleda i lične higijene

Iako niko ne može sa sigurnošću tvrditi da će jedan ili više ovih simptoma nužno prethoditi razvoju shizofrenije, pojava više njih zajedno bi trebalo da izazove zabrinutost, pogotovo ako se čini da je osoba vremenom u sve gorem stanju. Ovo je najbolje vreme za reagovanje i pružanje pomoći osobi (čak i ako se na kraju ispostavi da se ne radi o shizofreniji).

Vise o siptomima shozofrenije procitajte OVDE