Postoji nekoliko vrsta depresivnog poremećaja i svaka vrsta ima svoje jedinstvene simptome i tretmane.

Major depresija (klinička, teška depresija) je najčešći tip depresivnog poremećaja, karakterišu je kombinacija simptoma (videti spisak simptoma) koji ometaju sposobnost za rad, učenje, spavanje, ishranu i uživanje ​​u ranije ugodnim aktivnostima. Takva onesposobljavajuća epizoda depresije može se dogoditi samo jednom, ali češće se javlja nekoliko puta u životu. Stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja koriste listu specifičnih simptoma kako bi utvrdili postoji li major depresija ili ne. Depresija se takođe rangira od strane vašeg lekara ili drugog stručnjaka za mentalno zdravlje u smislu njene težine – blage, umerene ili teške. Teška depresija je najozbiljniji oblik.

Manje ozbiljni tipovi depresije, distimija, uključuju dugoročne, hronične simptome koji ne onesposobljavaju, ali otežavaju osobi da optimalno funkcioniše i da se dobro oseća. Mnogi ljudi sa distimijom takođe, u nekom trenutku za vreme života, dožive velike (major) depresivne epizode.

Druga vrsta depresije se doživljava u okviru bipolarnog poremećaja. Bipolarni poremećaj nije tako rasprostranjen kao i drugi oblici depresivnih poremećaja, i karakrerišu ga ciklične promene raspoloženja: veliki usponi (manija) i padovi (depresija). Ponekad su promene raspoloženja dramatične i brze, ali najčešće nastupaju postupno.

Kada je u depresivnom ciklusu, pojedinac može imati bilo koji ili sve od simptoma depresivnog poremećaja. Kada je u maničnom ciklusu, pojedinac može biti preaktivan, brbljiv, i imati jako mnogo energije. Mania često utiče na razmišljanje, rasuđivanje i socijalno ponašanje na načine koji uzrokuju ozbiljne probleme i neugodnosti. Na primer, pojedinac u fazi manije se može osetiti ushićeno, pun velikih planova koji se kreću od nerazumnih poslovnih ideja pa do romantičnih veza. Mania ukoliko se ne leči, može se pogoršati do psihotičnog stanja.