Kako fleksibilnost u razmišljanju ublažava depresiju

depresija, anksioznost, fleksibilnost, način razmišljanja, dvosmislenost, tumačenje, međuljudski odnosi, komunikacija, osobe koje pate od depresije
U poređenju sa drugim ljudima, osobe koje pate od depresije često pokazuju nedostatak pozitivnih i prisustvo isključivo negativnih tumačenja tuđih izjava i postupaka

Zamislite da odlazite sa žurke i iznenada primetite da vas neko gleda i mršti se. Pitate se- žašto se osba mršti?

Možda je nezadovoljna što svi odlaze. Možda je nešto boli ili je uznemirena. A ipak, možda se  mršti zbog nečega što ste baš vi rekli ili uradili.

Razjašnjenje i tumačenje nejasnoća važan je deo svakodnevnice. Uostalom, mnogi pojedinci u našim životima — kolege, saradnici, prijatelji, supružnici, deca, roditelji — ponekad govore ili se ponašaju na načine koji su nejasni, dvosmisleni i otvoreni za tumačenje.

Na to kako neko tumači ove dvosmislenosti utiču različiti faktori koji uključuju osobine ličnosti i stanje mentalnog zdravlja. Upravo zato su mnogi ljudi koji pate od anksioznosti i/ili depresije skloni kognitivnim izobličenjima, odnosno greškama u tumačenju nejasnoća i dvosmislenosti.

Uobičajene kognitivne distorzije uključuju:

  • Proizvoljno zaključivanje: prebrzo donošenje zaključaka (npr. pošto vas prijatelj nije pozvao kada je obećao, verovatno je iz nekog razloga ljut na vas, ili vas ne voli).
  • Katastrofiranje: velika verovatnoća da će se dogoditi najgori mogući scenario (npr. raskid znači da ćete umreti sami).
  • „Trebalo bi” izjave: gajenje nerazumnih očekivanja (npr. dobar profesor nikada ne bi trebalo da greši).
  • Personalizacija: osoba krivi sebe za negativan ishod koji nikada ne može u potpunosti biti pod nečijom kontrolom (npr. krivite sebe za razvod roditelja).
  • Crno-belo razmišljanje: osoba posmatra sva iskustva kao dobra ili loša (npr. pošto ste napravili pravopisnu grešku u pisanju važnog dokumenta, dokument je postao bezvredan).
  • Generalizacija: prirpisivanje osobina na osnovu ponašanja (npr. ako u nečemu niste uspeli, vi ste gubitnik ili neuspešna osoba).

Kognitivne distorzije se najlakše menjaju korišćenjem tehnika kao što je kognitivno restrukturiranje, koje predstavlja komponentu kognitivno bihejvioralne terapije (KBT).

Kako osobe koje pate od depresije tumače dvosmislenosti?

U poređenju sa drugima, osobe koji pate od depresije retko se upuštaju u pozitivna tumačenja (npr. ne uspevaju da protumače osmeh kao znak romantičnog interesovanja), ali su često naklonjene negativnim interpretacijama (npr. tumače mrštenje kao siguran znak neodobravanja i odbijanja).

Mehanizmi koji stoje iza pristrasnosti u tumačenju usled depresije najčešće uključuju kognitivne procese višeg reda, koji se prirodno oslanjaju na osnovne kognitivne procese kao što su pažnja, kratkoročna memorija i dugoročna memorija.

Jedna od poznatih teorija sugeriše da osobe koje pate od depresije imaju negativna samoreferencijalna uverenja (npr. „Ja sam neuspešan“) urezana u sopstvena sećanja. Ove negativne šeme određuju na koji način osoba tumači dvosmislene informacije i čega se kasnije seća. Što ujedno osnažuje negativne šeme koje već postoje. Na primer, osobe koje pate od depresije najčešće tumače problem kao znak lične slabosti i koriste ga da ujedno i potvrde svoje negativne stavove o sebi.

Međuitm, stalno obraćanje pažnje na potencijalne negativne ishode postupaka ili negativna tumačenja ne znače uvek disfunkcionalnost i neprilagođenost. U nekim situacijama pesimista je dobro prilagođen, dok je preveliki optimista neprilagođen. Što znači da negativno razmišljanje može biti od koristi kada se osoba npr. priprema za nepredviđene situacije.

Ono što je ustvari disfunkcionalno nije toliko negativno tumačenje, koliko nedostatak fleksibilnosti u tumačenju. Veliki problem je i nedostatak revizije negativnog tumačenja kada je to potrebno. Kao npr. kada postoji očigledan dokaz koji može da opovrgne tumačenje.

Kako pristrasnost u tumačenju utiče na depresiju?

Negativne i nefleksibilne interpretacije dvosmislenosti utiču na depresiju kroz efekte koje imaju na regulaciju emocija. Pristrasnosti i negativne interpretacije mogu dovesti do prigušenja pozitivnih emocija, kao i do povišenog nivoa tuge i drugih negativnih emocija poput straha i besa.

Pristrasnost u tumačenju utiče i na međuljudske odnose. Doprinosi problemima u odonosima sa drugim ljudima, neprijateljskom ponašanju, sklonosti ka svađi i smanjenoj društvenoj interakciji. Kognitivne distorzije i pristrasnost u tumačenju dovode do negativnog tumačenja komentara ili ponašanja. Zbog toga dolazi do reagovanja na način koji nije najpogodniji socijalizaciji- osoba postaje veoma kritična prema drugima ili odbija da ostvari bilo kakvu bliskost. Ovakvo ponašanje izaziva negativne reakcije kod drugih, uništava odnose i na taj način dodatno pogoršava depresiju.

Kako se osloboditi pristrasnosti u tumačenju?

Dakle, osobe koje pate od depresije najčešće tumače dvosmislene situacije na negativan, lični i nefleksibilan način. Na primer, kada se depresivnoj osobi koja ima novu frizuru kaže: „Izgledaš drugačije“, ona bi tu izjavu mogla da protumači kao: „Ružan/na sam“ ili „Ništa ne umem da uradim kako treba“.

Ovakva tumačenja imaju smisla za osobu sa negativnom slikom o sebi (kada osoba misli da je nepoželjna, neprivlačna, nekompetentna, bezvredna). Pristrasna i nefleksibilna tumačenja tuđih izjava i postupaka pojačavaju ove negativne stavove o sebi, što pogoršava depresiju.

Na primer, osoba može verovati da to što nije položila ispit znači da je nekompetentna ili glupa, i nastaviće da veruje u to čak i nakon što sazna da je veliki procenat studenata pao taj ispit. Ovo jasno ukazuje na pristrasnost u tumačenju.

Zato bi najefikasnije lečenje depresije trebalo da uključi iskustva koja će opovrgnuti disfunkcionalna i neprilagođena uverenja, i ohrabriti fleksibilnost u tumačenju i obradi informacija.

Kada je ovaj aspekt uključen u lečenje, on može da pomogne osobama koje pate od depresije da:

  1. Obrate pažnju i na pozitivne i na negativne informacije, odnosno da primete pozitivne informacije koje se vidno ne slažu sa njihovim negativnim uverenjima.
  2. Fleksibilno integrišu pozitivne informacije u negativna uverenja koja imaju, kako bi razvili bogatije i tačnije razumevanje sebe i sveta oko sebe.

Istraživanja pokazuju da smanjenje pristrasnosti u tumačenju može olakšati i umanjiti depresiju. Kod osoba  sa depresijom i generalizovanim anksioznim poremećajem otkriveno je da modifikacija kognitivne pristrasnosti u tumačenju formira pozitivniju pristrasnost i rezultira smanjenjem briga, ruminacije, anksioznosti i depresije. Ruminacija se odnosi na ponavljajuće misli koje su u ovom slučaju fokusirane na loše raspoloženje i osećanja. Zato modifikacija kognitivne pristrasnosti promoviše fleksibilnu i efikasnu obradu informacija, otvarajući vrata novim mogućnostima za održivu sreću i blagostanje.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem

Prethodni tekstPitanja koja mogu da ublaže anksioznost
Sledeći tekst25 razloga da budete ponosni na sebe
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i Doktor nauka. Direktor udruženja za mentalno zdravlje - Psihocentrala