Čitaocu: “Tekst ispod je inicijalno namenjen lekarima na specijalizaciji iz psihijatrije i sadrži stručnu terminologiju. To me naravno neće sprečiti da ga toplo preporučim svim radoznalim umovima željnim znanja i razumevanja tajni naše psihe. “

Definicije pažnje:

  1. Pažnja predstavlja sposobnost usmeravanja i održavaja psihičke energije i aktivnosti u određenom pravcu, prema određenom cilju, kao i sposobnost promene tog pravca i cilja.
  2. Pažnja je usmeravanje i usredsređivanje psihičke energije na određeni predmet, koji može biti informacija aktuelne realnosti ili predmet sećanja i razmišljanja.
  3. Pažnja je psihička funkcija pomoću koje čovek može da usmeri i održi svoju psihičku energiju na određenoj informaciji koja je u nekom vremenskom intervalu predmet njegovog interesovanja.
  4. Pažnja je usmeravanje i usredsredjivanje mentalne aktivnosti na odredjeni predmet, pojavu, misao, situaciju…
  5. Pažnja je uslov jasnosti doživljavanja (Karl Jaspers)

Osnovni elementi pažnje:

  • TENACITET (postojanost, usredsređenost pažnje) je sposobnost da se pažnja, tj. psihička energija, zadrži onoliko dugo na informaciji koliko to potreba odn. zadatak zahteva. Sadržaji koji su za rešavanje zadatka nevažni bivaju za to vreme eliminisani, apstrahovani.
  • VIGILNOST (pokretljivost, gipkost pažnje) je sposobnost da se psihička energija i opažajni aparat brzo prenosi sa informacije na informaciju, odn. sposobnost brzog prebacivanja pažnje sa predmeta na predmet (efikasno preusmeravanje pažnje sa informacije na informaciju prema potrebi zadatka).

Zajednički faktor za obe osobine pažnje je vreme (“…zadrži na predmetu onoliko dugo…” i “…brzo premešta…”). Zdrave osobe poseduju obe osobine pažnje podjednako dobro razvijene, s tim da se prema potrebama zadatka čas aktivira tenacitet, a čas vigilnost. Tenacitet i vigilnost su u obrnutoj srazmeri (kada jedan jača, drugi slabi).

Npr. nastavnik dok predaje, tokom čitavog časa aktivira tenacitet svoje pažnje, i trudi se da pažnju zadrži na temi predavanja. Nakon časa odlazi kolima u grad. Tokom vožnje, umanjuje se tenacitet a aktivira se vigilnost pažnje, jer je u toku gradske vožnje neophodno da se pažnja vrlo brzo premešta sa predmeta na predmet (semafor, pešaci, drugi automobili, retrovizor…).

Postoje velike individualne razlike u tenacitetu i vigilnosti pažnje. Variranja u njihovom intenzitetu su velika i kod jedne iste osobe. Na pažnju utiču i motivacija, zamor, opšte zdravstveno stanje i niz drugih faktora. Kod psihičkih poremećaja faktori poput jakog afekta, stanja izmenjene svesti, čulnih obmana i poremećaja mišljenja utiču na tenacitet i vigilnost pažnje.

Činioci koji izazivaju i određuju pažnju:

  • postoji prirodna, urođena tendencija da izvesne draži ili izvesna svojstva draži privlače našu pažnju (veličina, promena veličine, jačina, promena jačine, prestanak draži, pokret itd.)
  • pažnju mogu izazvati i usmeravati i izvesni unutrašnji činioci, kao što su motivi, interesovanja i očekivanja
  • psihička aktivnost može biti usmerena i namerno, hotimično

Odlike pažnje:

  1. Povećana budnost (pažnja predstavlja stanje povećane budnosti)
  2. Usmerenost i selektivnost (u svakom trenutku na receptore naših čula deluje ogroman broj draži. Većina njih, bez učešća svesti, protiče kroz nervni sistem obezbeđujući tonus moždane kore, dok samo manji broj informacija zapažamo, u skladu sa vlastitim interesom)
  3. Prilagođavanje (čitav organizam se prilagođava za što bolji prijem informacije)
  4. Jasnija svest o opaženoj informaciji (postojanje jasnije svesti o sadržajima ka kojima je pažnja usmerena)

Podela pažnje (na osnovu podsticaja koji je aktiviraju):

  • Aktivna pažnja (direktivna, predstavlja manifestaciju volje)
  • Pasivna pažnja (nevoljna, aktivira se informacijom koja se nametne sferi opažanja i izazove pažnju)
  • Sekundarna voljna pažnja je ona pažnja koja nije maksimalno usredsredjena ali se odvija bez napora zbog motivisanosti (pr. kada hirurg vadi konce).

Pasivna pažnja je filogenetski stariji vid pažnje, koji se odvija automatski a organizuje se na nivou subkortikalnih struktura (amigdaloidni kompleks, nc. caudatus, limbički alokorteks), dok se voljna pažnja organizuje kroz sadejstvo subkortikalnih struktura sa neokorteksom. U životinjskom svetu ovaj vid pažnje je značajan za registrovanje informacija koje su važne za održavanje života jedinke, odn. pokretač je refleksnog orijentacionog odgovora. Ne aktivira pažnju svaka informacija, već samo ona koja poseduje određene kvalitete. Npr. izuzetno intenzivna informacija će svakako izazvati pažnju. To će učiniti i draž manjeg intenziteta, ukoliko je u prostoriji tišina. Prekidajući svetlosni signali (žmigavci) će pre izazvati pažnju nego kontinuirano svetlo. Pažnju može izazvati i nagli prekid draži. Pasivna pažnja može da pređe u aktivnu, a ne mora. Npr. kada u vreme nastave vrata od sale otvori bolesnik sa odeljenja, vidi da je nastava u toku pa zatvori vrata, studenti na par trenutaka prekidaju sa aktivnom pažnjom koju su do tada usmeravali prema rečima profesora i izazvani lupom vrata usmeravaju pasivnu pažnju na bolesnika. Čim je bolesnik napustio slušaonicu, studenti prestaju sa pasivnom pažnjom i ponovo se aktivno, voljno, usmeravaju na nastavu. Nešto kasnije, u slušaonicu ulazi glavni medicinski tehničar i obaveštava profesora da je jedan pacijent kolabirao. U trenutku ulaska u slušaonicu, studenti pod uticajem nametnute draži (lupa vrata) manifestuju pasivnu pažnju, ali je odmah pretvaraju u aktivnu, voljnu pažnju i kreću sa profesorom sa svesnim zadatkom da posmatraju kako se ukazuje pomoć kolabiranom pacijentu.

Odnos tenaciteta i pasivne pažnje

Pasivna pažnja, kao i vigilnost, nalazi se u obrnutoj srazmeri prema tenacitetu: što je tenacitet intenzivniji, to je pasivna pažnja slabija, i obratno. Osobe sa hipertrofiranim tenacitetom, zbog slabe vigilnosti, loše voze u gradskim uslovima. Isti vozači, zbog hipertrofisanog tenaciteta, imaju slabost pasivne pažnje te ne zapažaju saobraćajne signale koji prema svojoj nameni treba da se nametnu kao draž i izazovu pasivnu pažnju.

Komponente pažnje:

  • Selekcija
  • Usmeravanje
  • Usredseđivanje

Osobine pažnje:

  • Tenacitet (postojanost)
  • Vigilnost (preusmeravanje)
  • Obim pažnje
  • Stalnost pažnje

Obim (opseg pažnje):   Podrazumeva sposobnost zapažanja međusobno nepovezanih pojedinosti u kratkom vremenskom intervalu, odn. sposobnost da se pažnja istovremeno usmerava na veći broj informacija. Ispituje se tahistoskopom. Ova sprava projektuje na platno veću grupu predmeta u vrlo kratkom vremenskom intervalu (npr. stoti deo sekunde). Osoba sa prosečnim opsegom pažnje u stanju je da izdvoji 5-6 elemenata, deca nešto manje.

Stalnost pažnje se definiše kao efikasnost koncentracije u vremenu. Pažnja nužno fluktuira i sa proticanjem vremena pada efikasnost koncentracije zbog eksploatacije sinapsi (habituacija). Dugotrajno zadržavanje pažnje na određenom predmetu izaziva zamor moždanih ćelija (nakon oko 45 minuta). Nakon toga je potrebna vremenska pauza da se moždane ćelije oporave od zamora.

Dinamička pažnja je viši oblik voljne pažnje – to je sposobnost da se u okviru jedne delatnosti psihička energija stalno pomera sa jedne informacije na drugu. Potrebni su joj stalno novi impulsi da bi se održala.

Produžena pažnja odnosi se na proces učenja i zavisi od mnogo drugih činilaca (energije, volje, emocija).

Difuzna pažnja postoji uvek kada pažnja nije usmerena na jedan poseban deo perceptivnog polja.

Telesne manifestacije pažnje:

  1. Spoljašnje (telo i oči su usmerene ka objektu posmatranja, poluotvorena usta, nabrano čelo itd.)
  2. Unutrašnje (sužavanje zenica, promene u psihogalvanskom refleksu, promene pulsa, usporeno disanje i varenje, blokada alfa-ritma u EEG-u itd.)

*EEG fenomeni pažnje: Pažnju je moguće elektroencefalografski registrovati, što se manifestuje isčezavanjem alfa-ritma u okcipitalnim odvodima i pojavom bržeg beta-ritma (dolazi do desinhronizacije osnovnog EEG-crteža).

Moždane strukture sa ulogom u medijaciji pažnje

Retikularni aktivirajući sistem ima bitnu ulogu u medijaciji pažnje, zbog čega su neke psihijatrijske škole pažnju uključivale u svest, odnosno senzorijum, što bi bili sinonimi (zajedno čine energijsku grupu psihičkih funkcija).

Sledeća važna raskrsnica za filtriranje informacija je talamus (aktivira određena područja korteksa), a određenu ulogu imaju i hipotalamus, hipokampus, girus cinguli, amigdale, prefrontalni korteks i temporoparijetalni i okcipitalni režanj. Kada postoji složen zadatak vezan za značajno angažovanje pažnje (sadejstvo stimulusa) uočeno je da je pojačan protok krvi kroz girus cinguli.

Tim Psihocentrale