Presuda ptice Dodo: Da li je svaka psihoterapija podjednako efikasna?

psihoterapija, vrste psihoterapije, terapija, psiholog, psihijatar, psihoterapeut, mentalno zdravlje, problemi mentalnog zdravlja, pomoć i podrška, anksioznost, depresija, PTSP, panični poremećaj, KBT, REBT
Da li je ptica Dodo bila u pravu i koja je njena uloga na psihološkoj sceni?

U knjizi „Alisa u zemlji čuda“, Luis Kerol nas je upoznao sa presuđivačkim sposobnostima ptice Dodo. Nakon što se trka, u kojoj su životinje trčale sa različitih startnih pozicija u različitim pravcima završila i nakon što su životinje želele da saznaju ko je pobedio, ptica Dodo je rekla: „Svi su pobedili i svi treba da dobiju nagrade“. 1936. godine Rozencvajg dovodi pticu Dodo na psihološku scenu.

Psihoterapija je počela sa Frojdom, ali već njegovi učenici su proklamovali svoje teorijske razlike i promovisali sopstvene terapijske pristupe. Od tada broj psihoterapijskih pravaca se značajno povećao. Prema određenim autorima, ’90-ih godina postojalo je više od 200 terapijskih modela i preko 400 terapijskih tehnika. Sa sigurnošću možemo reći da je taj broj u poslednjih 20 godina dodatno porastao. Svaka od novih terapija koja se pojavljuje tvrdi da je korigovala greške prethodnika i da je ona najbolji lek za naše probeme.

Glavni rivali

Na psihoterapijskom polju postoje dve rivalske struje: jedna, koja zastupa stav koji je izneo Rozencvajg, o podjednakoj efikasnosti svih psihoterapijskih pristupa i druga struja koja smatra da su određeni psihoterapijski pristupi efikasniji od drugih u lečenju određenih mentalnih poremećaja.

Prvu poziciju najčešće usvajaju istraživači koji su pristalice tradicionalne psihoterapijske perspektive. Oni smatraju da su elementi kao što je terapijski savez, davanje nade klijentu, normalizacija distresnog iskustva i davanje klijentu razumljivog objašnjenja njegovih teškoća ono što doprinosi najvećoj promeni u bilo kom psihoterapijskom procesu.

Druga perspektiva, koju u najvećem broju podržavaju istraživači koji su pristalice KBT pristupa, smatra da postoje specifične intervencije koje su efektivne za određene poremećaje, dok su sve druge intervencije, manje ili više placebo. Znači, tretman koji se u istraživanjima pokazao kao od najveće pomoći za klijente sa specifičnim problemom i specifičnim karakteristikama će biti indikovani tretman za klijente sa istim problemom i karakteristikama koje terapeut sreće u svojoj praksi.Prema ovom stanovištu, nespecifični, zajednički psihoterapijski faktori su neophodni, ali ne dovoljni za uspešan terapijski ishod.

Šta nam govore istraživanja?

Na osnovu istraživanja sprovedenih u poslednjih 50 godina ono što je dokazano jeste da je psihoterapija generalno efektivna za otklanjanje distresa i disfunkcija povezanih sa širokim aspektom psiholoških stanja. Ali, prema određenim autorima, to je kao da kažemo da su antibiotici efektivni. Stoga, pitanje koje se postavlja jeste: šta je tačno to što je efektivno i za koje simptome, dijagnoze, probleme je tačno efektivno? Iako postoje dokazi u literaturi o ekvivalentnosti ishoda, takođe postoje i istraživanja koja su pokazala da je određeni tretman efektniji u odnosu na drugi za specifičan problem. Neki od parova tretman-poremećaj koji su dobijeni na osnovu sprovedenih istraživanja jesu: izlaganje i sprečavanje odgovora za opsesivno-kompulzivni poremećaj, kognitivna terapija za panični poremećaj, terapija izlaganjem za PTSP i kognitivno- bihejvioralna grupna terapija za socijalnu fobiju.

Konačan odgovor

Što se tiče samog pitanja „Da li su svi psihoterapijski pravci jednaki?“, ono oko čega se istraživači, i uopšte psiholozi slažu jeste da je pogrešno postaviti pitanje da li je neki psihoterapijski pravac superiorniji u odnosu na drugi, u proseku ili za sve poremećaje. Postaviti takvo pitanje je kao da pitamo da li je insulin bolji ili antibiotici bez informacije koje stanje lečimo. Prema određenim autorima istraživači bi trebalo da počnu od problema i da postave pitanje kako se tretmani razlikuju u efikasnosti za određeni problem.

Iako postoje meta-analize koje podržavaju hipotezu o ekvivalentnosti psihoterapija, neodgovorno je tvrditi da su sve psihoterapije jednake po svojim efektima. Još uvek se razvijaju novi tretmani za koje se smatra da su efektivniji i efikasniji, ali većina tih tretmana nije empirijski evaluirana. Tokom godina mnogi terapeuti koriste tretmane kao što je neurolingvističko programiranje, bioenergetska terapija i sl. za koje postoje minimalna istraživanja koja govore o njihovoj efikasnosti. Stoga, rezultati mata-analiza ne bi trebalo da budu generalizovani na ove i slične pristupe za koje nisu sprovedena istraživanja efikasnosti tretmana. Tvrdeći da su svi psihoterapijski pristupi podjednako efikasni, ovi ezoterični tretmani se oslanjaju na rezultate istraživanja koja su sprovedena na drugim terapijskim modalitetima.

            Ne bi trebalo da pretpostavljamo da je vrsta terapije koju klijent prima beznačajna već da prihvatimo da su određeni oblici terapije bolji za određena stanja od drugih i da usmerimo svoju pažnju na identifikovanje i usavršavanje istih čime ćemo obezbediti da je najefektivnija psihoterapija dostupna onome kome je potrebna.

Žao mi je Dodo, ali nisu svi pobedili i ne mogu svi dobiti nagrade.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem

Prethodni tekst4 načina na koji joga poboljšava vaš san
Sledeći tekst3 saveta za uspešan rad pod pritiskom
Diplomirani psiholog. REBT psihoterapeut u edukaciji. Autor i trener edukativnog centra Psihocentrala