Istraživanja vezana za korišćenje psihijatrijskih lekova za vreme trudnoće su ograničena. Rizici su različiti u zavisnosti od vrste leka koji se uzima kao i u kom trenutku za vreme trudnoće ga je žena uzimala. Istraživanja su pokazala da su antidepresivi, pogotovo SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina) kao terapija bezbedni za korišćenje tokom trudnoće. Malformacije i drugi problemi su mogući ali su izuzetno retki.
Treba imati u vidu da antidepresivi prolaze kroz placentalnu barijeru i mogu doći do fetusa. Neka istraživanja ukazuju da korišćenje SSRI tokom trudnoće moće dovesti do podbačaja ili malformacija, ali druga istraživanja ne potvrđuju ove tvrdnje. Studije su takođe pokazale da fetusi koji su bili izloženi SSRI-zerima tokom trećeg trimestra mogu biti rođena sa simptomima “apstinencijalne krize” kao što su problemi sa disanjem, razdražljivost, otežano hranjenje i hipoglikemijom (nizak šećer u krvi).
Mnoge studije su otkrile da su ovi simptomi kod beba uglavnom blagi i da kratko traju kao i da ni jedna smrt nije do sad zabeležena. Sa druge strane žena koja prekine sa uzimanjem antidepresiva tokom trudnoće može opet razviti depresiju i dovesti i sebe i dete u rizik.
FDA je 2004 izdalo upozorenje povodom upotrebe odrađenih antidepresiva u kasnom trećem trimestru. U upozorenju je navedeno da bi lekari trebalo postepeno da smanjuju dozu antidepresiva u trećem trimestru kako ne bi uticali na bebu. Nakon porođaja žena bi trebalo da konsultuje svog lekara povodom terapije i eventualnog vraćanja na punu dozu leka kako bi se smanjila mogućnost od razvoja post-porođajne depresije.
Zbog rizika od razvojnih poremećaja i malformacija usled korišćenja nekih psihijatrijskih lekova za vreme trudnoće, žena koja uzima lekove i želi da ostane u drugom stanju treba razgovarati sa svojim lekarom. Obično je najpoželjnije da se smanji ili isključi korišćenje lekova tokom rane trudnoće. Ukoliko žena sazna da je trudna, dok je još na terapiji, morala bi momentalno kontaktirati svog lekara. Ona i lekar onda odlučuju o najboljem načinu korišćenja terapije tokom trudnoće i nakon porođaja. Neke od predrostožnosti koje se trebaju preduzeti su:
- Ukoliko je moguće, terapiju litijumom bi trebalo obustaviti tokom prvog trimestra (prva tri meseca trudnoće) zbog povećanog rizika od razvojnih poremećaja.
- Ukoliko je pacijent uzimao antiepileptike kao što su karbamazepin (Tegretol) ili valproičnu kiselinu (Eftil) – oba leka daju nešto veći rizik od litijuma – alternativni tretman bi trebao biti razmotren ukoliko je ikako moguće. Rizici druga dva antiepileptika lamotrigina (Lamictal) i gabapentina (Neurontin) su za sad neispitana. Kao alternativni tretman za bilo koji od ova 4 antiepileptika može poslužiti antipsihotik prve generacije ili antidepresiv, obično SSRI. Ukoliko je antiepileptik apsolutno neophodan za zdravlje pacijenta on bi trebalo onda biti propisan u najmanjoj mogućoj dozi. Takođe veoma je važno da se uzimaju preporučene doze folne kiseline za vreme korišćenja antiepileptika u toku prvog trimestra.
- Benzodiazepini nisu preporučeni za vreme prvo tromesečja.
Odluka da se koristi psihijatrijska terapija bi trebalo biti doneta nakon iscrpnog razgovora sa ženom, ocem deteta i lekarom o rizicima i dobrobitima za nju i za bebu. Ukoliko se nakon razgovora odluči za nastavak terapije preporučuje se upotreba najmanje moguće doze leka ali njegova zamena. Za žene sa anksioznim poremećajem može doći u obzir promena benzodiazepina za antidepresiv. REBT i KBT terapija može biti korisna i pomoći anksioznim i depresivnim osobama da smanje dozu lekova. Za žene sa teškim poremećajima raspoloženja, elektrokonvulzivna terapija EKT može biti jako korisna za vreme trudnoće kako bi se smanjila izloženonost rizičnijim tretmanima.
Nakon što je beba rođena, postoji još faktora koje treba uzeti u obzir. Žene sa bipolarnim poremećajem su u izrazito povišenom riziku za razvoj post-porođajne depresije. Ukoliko su prestale sa uzimanjem leka za vreme trudnoće, preporuka je da ponovo nastave sa terapijom tik pred porođaj ili neposredno nakon. Takođe moraju voditi računa o svom ritmu spavanje – budnost. Žene koje imaju istoriju depresivnih epizoda bi trebale ići na pregled za rekurentni depresivni poremećaj i postpartalnu depresiju u mesecima po rođenju deteta.
Žene koje planiraju da doje trebaju biti svesne da male doze lekova prolaze i u mleko. U nekim slučajevima mogu se preduzeti određeni koraci da se smanji izloženost novorođenčeta lekovima majke, na primer, tempira se vreme hranjenja uzimanja leka i spavanja. Potencijalna dobrobit i rizici dojenja kod žene koja je na psihijatrijskoj terapiji se trebaju prodiskutovati sa lekarom koji ženu prati.
Žena koja koristi kontraceptivne pilule treba obavestiti svog lekara o tome. Estrogen koji se nalazi u pilulama može uticati na razgradnju drugih lekova u telu – na primer, pojačavaju se neželjena dejstva nekih anksiolitika i u isto vreme smanjuje sposobnost leka da ublaži nemir. Sa druge strane lekovi kao karbmazepin, neki antibiotici i biljni preparati mogu poništiti dejstvo kontraceptivnih pilula.