Autizam je pervazivni razvojni poremećaj koji dovodi do teškoća u socijalnoj interakciji i komunikaciji, senzornih deficita i loše motorne koordinacije, kao i ograničenog interesovanja i upuštanja u repetativne aktivnosti.

Kada govorimo o autizmu, preciznije je govoriti o autističnom spektru iz razloga što ovaj poremećaj utiče na svako dete različito i u različitoj meri. Iako je kliničarima poznato šta je autizam i koji su njegovi simptomi, ono što i dalje predstavlja nepoznanicu jeste uzročnik.

Na razvoj poremećaja autističnog spektra utiču kako genetski tako i sredinski činioci. Istraživači su ukazali na više mogućih faktora uključujući genetske mutacije, metaboličke i neurološke faktore, različite oblike infekcija i komplikacije tokom rođenja deteta.

Nova istraživačka studija velikog opsega, sprovedena u Švedskoj, je ukazala na još jedan značajan faktor rizika za razvoj autizma kod dece – prenatalnu izloženost muškim polnim hormonima.

Nova Švedska studija je pokazala da sindrom policističnih jajnika kod žena – endokrini poremećaj koji zahvata 5 do 10 % žena – povećava rizik od razvoja poremećaja autističnog spektra. Studija je ispitivala zdravstvenu bazu podataka švedske populacije da bi pronašla potencijalnu vezu između autizma i sindroma policističnih jajnika. Uzorak je činilo 23.748 osoba sa poremećajima autističnog spektra i 209.000 osoba bez poremećaja, svi rođeni u Švedskoj u periodu između 1984. i 2007. godine. Rezultati istraživanja su pokazali da je autizam prevalentniji u 59% slučajeva kod dece čije su majke imale sindrom policističnih jajnika. Ovi rezultati se odnose na podatke nezavisno od komplikacija koje mogu nastati usled sindroma policističnih jajnika kao što je carski rez ili povećan neonatalni distres.

Autori ovog istraživanja smatraju da sindrom policističnih jajnika predstavlja veći faktor rizika od prenatalnih infekcija, ali manji nego u slučaju postojanja retkih genetskih sindroma ili mutacija.

Ovi rezultati su u skladu sa hipotezom da je autizam povezan sa muškim polnim hormonima. Mnogi istraživači smatraju da stanja koja dovode do povećanja muških hormona u organizmu majke ili na drugi način remete hormonalni balans tokom trudnoće mogu uticati na mozak fetusa u formativnom periodu na način koji dovodi do socijalnih deficita, odloženog razvoja govora i drugih simptoma povezanih sa autizmom. U prilog ovoj hipotezi govore epidemiološki podaci, podaci genetskog modela kao i mere muških hormona i hormonalnih prekursora u amniotskoj tečnosti kod dece sa autizmom i Aspergerovim sindromom.

Naravno, sve žene proizvode određenu količinu muških polnih hormona, međutim, žene sa sindromom policističnih jajnika su sklone povećanoj proizvodnji ovih hormona, koji doprinose simptomima kao što su akne, preterana maljavost, gojenje i u nekim slučajevima problem sa ostajanjem u drugom stanju.

Prema Sajmonu Baron-Koen, direktoru Istraživačkog centra za autizam na Kembridž Univerzitetu, nivo testosterona kod majke, koji može da prođe kroz placentu, je jedan od uzroka povećanog nivoa prenatalnih steroida kome budu izložena deca kod kojih se posle razvije autizam. Ovaj podatak je u skladu sa aktuelnom Švedskom studijom.

Ovo ne znači da će žena sa sindromom policističnih jajnika definitivno roditi dete sa autizmom, već da je rizik za javljanje autizma kod deteta povećan.

Naravno, dodatni genetski i sredinski činioci su sigurno prisutni jer većina žena sa sindromom policističnih jajnika rađa decu koja ne razvijaju autizam.

Rezultati aktuelne Švedske studije su, takođe, pokazali da je povezanost izraženija kod žena koje su bile gojazne tokom trudnoće, stoga, žene koje imaju sindrom policističnih jajnika mogu imati koristi od održavanja zdrave kilaže pre i tokom trudnoće.

Takođe, rezultati ovog istraživanja mogu pomoći u identifikovanje dece sa povećanim rizikom od razvoja autizma koja će imati koristi od rane intervencije.

Tim Psihocentrale