Emotivne veze, ljubavni „problemi“, „razlozi za i protiv“ ostajanja u nekom odnosu su pitanja sa kojima se svako suočava bar jednom u životu. Kao što je važno izgraditi stabilan emotivni odnos, tako je važno i održavati ga stabilnim, željenim i funkcionalnim.
Funkcionalnost partnerskog odnosa se testira prilagodjavanjem para na niz različitih zadataka. U trajanju emotivne veze, svaki par se suočava sa nizom zadataka koje treba da reši kako bi odnos trajao, a bio funkcionalan i zadovoljavajući za oba partnera. Ti zadaci se nazivaju razvojni zadaci.
Jedan od takvih zadataka je, na primer, odluka para da stupe u bračnu zajednicu i tako definišu svoju partnersku relaciju kao: „zvanično jedinu“, kao mogućnost za ostvarivanje u različitim ulogama (supruga/e, roditelja, zeta/snahe, itd.). U suočavanju sa ovim pitanjem, parovi mogu imati teškoće da reše ovaj razvojni zadatak.
Radi ilustrovanja, predstavljamo vam tri para koja su se suočila sa ovim razvojnim zadatkom.
- Sanja i Jovan su u vezi tri godine. Žive zajedno oko godinu dana. Do te odluke je došlo spontano. Nisu se venčali, niti razmišljaju o tome. Digli su kredit za stan i planiraju bebu. Kupili su zajednički automobil. Na pitanje zašto se nisu venčali, Sanja odgovara: „Ja sam srećna sa Jovanom ovako kako je. Delimo zajednički život, volimo se i imamo zajedničke planove za budućnost. Papir nam ne znači ništa i ne može da garantuje ljubav.“
- Marina i Nenad su u vezi tri godine. Žive zajedno oko godinu dana. Oboje rade. Nisu se venčali. Izlaze i zajedno i odvojeno, svako sa svojim društvom. Vole da putuju. Na pitanje zašto se nisu venčali, Marina odgovara: „Koja je razlika da li ću se udati sada ili za godinu, dve? Toliko toga još treba da probam u životu. Nije mi jedini cilj da se udam. To uvek mogu.“
- Ljiljana i Darko su u vezi tri godine. Žive zajedno oko godinu dana. Smatraju ulazak u brak kao važnu promenu u životu. Odlučili su se na zajednički život jer su želeli da vide kako im to ide, i da malo „probaju“ brak. Zajednički život smatraju kao pripremu za ono što ih čeka ako se odluče na stupanje u brak. Na pitanje zašto se još uvek nisu venčali, Ljiljana odgovara: „Hteli smo da vidimo da li je to to. Jedno je veza, a drugo je brak. Nisam još uvek sigurna kako bismo se mi snašli u braku, i da li se dovoljno dobro poznajemo“.
Prilikom rešavanja razvojnih zadatka, nekada se mogu javiti i nerazvojni zadaci koji primoravaju parove na korišćenje strategija za njihovo rešavanje. Nerazvojni zadaci se ne dešavaju uvek i ne dešavaju se svim parovima.
U našim parovima, jedan od primera nerazvojnog zadatka je da se u životu para pojavi treća osoba koju jedan od partnera „uvodi“ u odnos, i to može izgledati na sledeći način:
- Sanji se dopao drugi momak. Ali, imala je predstavu o tome da se odlučila već na život sa Jovanom. Ona o tome kaže: „Istina je da mi se neko drugi svideo. Živa sam osoba, može se svakom desiti da mu se neko drugi dopadne, ali ako si odlučio da živiš sa nekim onda znaš šta ti je činiti. O svemu sam razgovarala sa Jovanom, i čini mi se da nas je taj razgovor još više zbližio i učvrstio u odluci da ostanemo zajedno“.
- Marini se dopao drugi momak. Ona ne smatra da je to problem za njenu vezu, već da je to stvar koja se tiče nje lično, njenih osećanja, i njenog života. O tome kaže sledeće: „Ne vidim ja tu ništa strašno. Ako Nenad i ja živimo zajedno ne znači da ne mogu nikog drugog da pogledam. Mislim, volim ja njega, ali ima toliko drugih momaka. Nije jedini. Ne znači da ču raskinuti s njim, ali videćemo kako će se odvijati sve. Ne mislim da ja njega povredjujem, ovo nema veze sa njim, ovo je nešto što je deo mene i mojih misli i osećenja“.
- Ljiljani se dopao drugi momak. Ona se toga uplašila i počela da preispituje svoju vezu. O tome kaže: „Ne znam kako se to desilo. Nešto nije u redu. Mislim, ako sam se već odlučila na život sa Darkom, a ovo se desilo, onda između mene i Darka nešto ne valja. On nije pravi. Da je on „taj“, meni se ovo ne bi desilo. I ne znam šta da mislim sada… Možda je i bolje što se nismo venčali, nego da jesmo i da se razvodimo sada…“
Dakle, ova tri para, pored toga što kao razvojni zadatak imaju rešavanje pitanja stupanja u brak, oni pred sobom imaju i rešavanje nerazvojnog zadatka, pojavljivanje treće osobe u njihovom odnosu, što nivo razvojnog stresa povećava i vodi ka “komplikovanju” rešavanja razvojnog zadatka. Međutim, svaki od ovih parova ima kapacitet u svojoj relaciji i vrednosti koje neguje u odnosu, što vodi određenim ishodima, kada su pokušali da rešavaju zadatke. U vezi Sanje i Jovana, kao ključni kapacitet izdvaja se komunikacija među partnerima. Vrednost koju ovaj par neguje je bliskost u paru, što za krajni ishod ima odluku da ostanu zajedno i posvećenost vezi. U relaciji između Marine i Nenada se kao kapacitet sa kojim polaze pojavljuje “mogućost izbora”. Vrednost koju neguju je individualnost (održavanje distance) u paru, što za krajni ishod ima posvećenost ličnom osećaju. Ljiljana i Darko kao kapacitet donose preispitivanje sebe, partnera, veze. Vrednost koju neguju je fuzija (preterana bliskost-slepljenost) u paru, što za krajni ishod ima posvećenost idealizaciji.
Ako se zapitamo zašto se ovo dešava, odgovor je u tome da u svoje emotivne relacije unosimo kapacitet u vidu ličnih karakteristika i iskustava iz prethodnih emotivnih veza. Emotivni odnosi u toku života, počev od onih najranijih, u detinjstvu sa roditeljima, zatim sa prijateljima, ljubavnim partnerima, itd.su nas oblikovali, te smo razvili strategije kojima pribegavamo kada dođe do rešavanja razvojnih i nerazvojnih zadataka. Te strategije deluju tako da održe naše lične karakteristike i iskustva nepromenjenim.
Strategije koje naši parovi koriste, “rade” nešto za njih i za njihov odnos. U našim konkretnim primerima to znači sledeće:
- Sanja i Jovan ne prihvataju instituciju braka, i ne žele da udovolje stereotipima društva, ali ne žele da promene svoje vrednosti, a vrednost je negovanje bliskosti u paru. Zato će ovaj par uraditi sve da ostane zajedno, a da se ne venča i ne učini ovu vezu “zvanično jedinom”, iako razvojni zadaci postaju sve teži.
- Marina i Nenad su razvili strategije koje će im omogućiti da izbegnu nove uloge, da se ne odreknu komfora u aktuelnom životu i da ostave sve kako jeste. Zato će ovaj par uraditi sve da ne prihvati uloge koje će život činiti komplikovanijim, manje komfornim i “odraslijim”, pa makar to značilo i prekid veze.
- Ljiljana i Darko su razvili strategije kojima traže “idealnog partnera”, jer samo takav partner ih neće povrediti i napustiti. To podrazumeva brigu i proveravanje svakog partnera jer će se nečim sigurno pokazati da on nije “pravi”, kao i brigu i proveravanje sebe u svakoj vezi čime će se sigurno pokazati da ona nije “prava”. Zato će ovaj par uraditi sve da partneri pronađu “idealnog partnera” , makar to značilo prekid ove veze i večno traganje za “pravim”.
Dakle, od ova tri para, prvi par ima najveće šanse da “preživi” i reši zadatke koji mu se postavljaju u ovoj razvojnoj fazi, jer je razvio odnos posvećenosti. Ovaj odnos omogućuje: razvoj identiteta para, razvoj komunikacije i rešavanja konflikata, razvoj i istraživanje novih uloga i uklapanje u dinamiku braka. Odnos posvećenosti se razvija kroz razlikovanje zaljubljenosti od ljubavi, a ljubavi od odluke na zajednički život, kroz kreiranje identiteta para (podrazumeva kreiranje emotivno-seksualnog identiteta), kroz prepoznavanje briga i strahova vezanih za samu osobu, za partera i za vezu (odnos), kroz učenje konstruktivnih načina za rešavanje konflikata, kroz poboljšavanje komunikacijskih veština, i kroz podsticanje fleksibilnosti i učenja novih uloga.
Ako ste razvili odnos posvećenosti sa partnerom, to će vam omogućiti da vaša veza traje, i da lakše rešavate zadatke koji se u životu para nameću kao deo razvoja. Razgovarajte sa svojim parnterom, pratite njegovo ponašanje i raspoloženje, pružajte brigu i podršku partneru kada mu to treba, a ne ustručavajte se da isto potražite od svog partnera kada je vama to potrebno. U takvoj relaciji imate mogućnost da se razvijate i kao par i kao individua, i da se ostvarujete u drugim životnim ulogama.