Naša hijerarhija životnih potreba

366
Maslovljeva hijerarhija potreba

O čemu je reč?

Maslovljeva hijerarhija potreba je jedna od najuticajnijih teorija motivacije u psihologiji, a sastoji se od petostepenog modela ljudskih potreba. Ovaj model je predstavio Abraham Maslov još 1943. godine u članku ,,Teorija ljudske motivacije“. Hijerarhija potreba se prikazuje u obliku piramide sa najvećim, najosnovnijim potrebama na dnu, a najvišim potrebama (za samoaktualizacijom) na vrhu.

Koje su to naše potrebe?

Maslov kaže da su ljudi motivisani da postignu određene potrebe i da neke potrebe imaju prednost nad drugima. Generalno, ljudske potrebe se mogu razvrstati u grupe i postoji jasna hijerarhija između tih grupa potreba. Niži nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego što se aktiviraju potrebe viših nivoa. Naša najosnovnija potreba je za fizičkim opstankom i to je prva stvar koja motiviše naše ponašanje. Kada se taj nivo ispuni, sledeći nivo je ono što nas motiviše i tako dalje. Idući od najniže do najviše, te grupe su fiziološke potrebepotrebe za sigurnošćupotrebe za pripadnošćupotreba za uvažavanjempotreba za samoostvarenjem.

Prva četiri nivoa je Maslov nazvao potrebama nedostatka ili ,,D potrebe“, a najviši nivo su potrebe rasta, tj. potrebe bića ili ,,B potrebe“. Ukoliko osnovne potrebe nisu zadovoljene, osoba nema motivaciju da pređe na sledeću potrebu na višem nivou. Potrebe nedostatka nastaju zbog deprivacije istih i one pokreću ljude i čine ih motivisanim kada nisu zadovoljene. Takođe, motivacija za ispunjenjem tih potreba postacje jača što je duži period trajanja njihovog uskraćivanja. Na primer, ukoliko osoba nema zadovoljenu potrebu za sigurnošću, kao što je sklonište od opasnosti, neće biti motivisana da radi na ostarenju prijateljstva ili intimnosti, a svakako da onda neće moći ni da oseti potrebu za drugim, višim nivoima, kao što su samopouzdanje ili samoaktualizacija.

Na koji način napredujemo?

Iako je Maslov u početku tvdio da ukoliko osoba ne zadovolji jednu potrebu, ne može da pređe na sledeću, više rangiranu, kasnije je modifikovao ovaj stav i rekao da ne mora 100% da bude zadovoljena prethodna potreba, kako bi se prešlo na novu. Kada je deficitarna potreba većinski zadovoljena, naš fokus se premešta na sledeću nezadovoljenu potrebu.

Ljudski mozak je složen sistem i ima istovremeno paralelne procese, pa se istovremeno mogu pojaviti i različiti motivi različitih nivoa hijerarhije. Maslov je govorio o ovim nivoima i njihovom zadovoljstvu da su oni relativni i opšti. Umesto da se pojedinac fokusira na određenu potrebu u bilo kom trenutku, određena potreba ,,dominira” ljudskim organizmom. Tako je Maslov priznao verovatnoću da bi se različiti nivoi motivacije mogli pojaviti u svako doba u ljudskom umu, ali se usredsredio na identifikaciju osnovnih vrsta motivacije i redosled u kome bi oni imali tendenciju da budu ispunjeni.

Kako da se ostvarmo u punom potencijalu?

Kada dođemo do najviših potreba, osećamo želju za ličnim rastom i razvojem sopstvene ličnosti i tada smo u mogućnosti da dostignemo najviši nivo – potrebu za samoaktualizacijom. Ovaj nivo se odnosi na pun potencijal koji jedinka može da ostvari. To ostvarenje je individualno: nekome je samoaktualizacija da postane roditelj, nekome advokat, drugome slikar i sl. Modeli su individualni, ali ono što je bitno je da osoba u potpunosti može da ostvari sebe jedino kroz ono što joj je blisko i što je u skladu sa njenom prirodom. Iz ovih razloga je Maslov skovao pojam ,,metamotivacija” kako bi opisao motivaciju ljudi koji prevazilaze obim osnovnih potreba i teže stalnom poboljšanju.

Svaka osoba je sposobna da da se kreće uz hijerarhiju potreba, sve do nivoa samoaktualizacije. Na žalost, različite životne situacije koje su stresne po individuu nas čine da se vratimo nazad u hijerarhiji, jer opet moramo da zadovoljimo osnovne potrebe. Samim tim, ne možemo se stalno kretati uzlazno hijerarhijom potreba, već ćemo se tokom života vraćati napred-nazad. Ali ono što je najvažnije je da otkrijemo svoj potencijal i da težimo ostvarenju svojih potencijala!

Za više detalja pročitajte: Abraham Maslov, O životnim vrednostima