Šta je lek alprazolam i čemu je namenjen
Alprazolam je namenjen za kratkotrajno lečenje umerenih ili teških anksioznih stanja i anksioznosti povezane sa depresijom. Takođe, indikovan je kod napada panike sa ili bez agorafobije. Nije indikovan za kratkotrajno lečenje blage anksioznosti odnosno napetosti usled svakodnevnog stresa.
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek alprazolam
Lek alprazolamne smete koristiti:
- Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na alprazolam, na neki drugi sastojak ovog leka ili na druge benzodiazepine i njihove derivate,
- Ukoliko bolujete od glaukoma zatvorenog ugla (lek možete koristiti i ako imate glaukom otvorenog ugla ukoliko dobijate odgovarajuću terapiju),
- Ukoliko imate ozbiljnih problema sa disanjem (teška respiratorna insuficijencija) ili sindrom apneje u snu (nepravilno disanje ili nedostatak vazduha tokom sna),
- Ukoliko imate teško oboljenje jetre,
- Ukoliko bolujete od miastenije gravis (bolest koja se karakteriše ozbiljnom slabošću mišića).
Lek alprazolam ne treba primenjivati kod dece, za vreme prvog trimestra trudnoće ili u toku dojenja.
Kada uzimate lek alprazolam, posebno vodite računa:
Kada uzimate lek alprazolam, posebno vodite računa:
- Ako ste se ikada osećali toliko depresivno da ste razmišljali o samoubistvu,
- Ako bolujete od mentalnih bolesti koje zahtevaju bolničko lečenje,
- Ako ste mlađi od 18 godina,
- Ako imate problema sa plućima, bubrezima ili jetrom,
- Ako ste u prošlosti imali problema sa zloupotrebom alkohola i lekova. Vaš lekar će vam pružiti neophodnu pomoć kako biste prekinuli da uzimate ove lekove.
Primena drugih lekova
Molimo vas recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko uzimate ili ste nedavno uzimali druge lekove, uključujući one koji se izdaju bez lekarskog recepta. Primena sledećih lekova može dovesti do promene dejstva leka alprazolam kada se uzimaju istovremeno:
- Drugi lekovi koji se koriste u terapiji depresije ili poremećaja sna
- Narkotički analgetici za ublažavanje bolova (morfin, kodein)
- Lekovi za lečenje mentalnih bolesti kao što je šizofrenija
- Lekovi za lečenje epilepsije
- Antihistaminici za ublažavanje simptoma alergija
- Lekovi za lečenje gljivičnih infekcija (ketokonazol)
- Oralni kontraceptivi
- Makrolidni antibiotici (eritromicin)
- Cimetidin (za lečenje čira na želucu)
- Diltiazem (za lečenje angine i povišenog krvnog pritiska)
- Ritonavir (za lečenje hiv infekcije)
Ako treba da idete na operaciju u opštoj anesteziji, recite svom lekaru ili anesteziologu da uzimate lek alprazolam.
Uzimanje leka alprazolam sa hranom ili pićima
Važno je da ne konzumirate alkohol dok ste na terapiji lekom alprazolam, jer se sedativni efekat pojačava pri istovremenom uzimanju leka sa alkoholom.
Primena leka alprazolam u periodu trudnoće i dojenja
- Ne preporučuje se davanje leka trudnicama.
- Lek prolazi u majčino mleko pa ga ne treba koristiti u periodu dojenja.
Uticaj leka alprazolam na upravljanje motornim vozilima i rukovanje mašinama
Lek alprazolam može izazvati pospanost, ošamućenost ili pad koncentracije, pa je veoma važno da ne upravljate motornim vozilima i da ne rukujete mašinama tokom terapije ovim lekom.
Važne informacije o nekim sastojcima leka alprazolam
U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se svome lekaru pre upotrebe ovog leka jer sadrži laktozu.
Kod upotrebe alprazolam tableta 0,5 mg mogu se javiti alergijske reakcije jer sadrži boju sunset yellow lake (e110).
Kako se upotrebljava lek alprazolam
Upotreba kod odraslih
Vaš lekar će odrediti odgovarajuću dozu leka alprazolam za vas. Preporuka je da se uvek prvo primeni najmanja efektivna doza. Ukoliko je potrebno povećati dozu, to treba da bude postepeno da bi se izbegao rizik od neželjenih efekata. Obično se prvo povećava večernja doza pre dnevne doze, da biste bili pribraniji tokom dana. U slučaju pojave neželjenih dejstava, lekar može smanjiti dozu. Trajanje terapije treba da bude što je moguće kraće. Vaš lekar će vas redovno kontrolisati da bi utvrdio potrebu za nastavkom lečenja, posebno ukoliko ste bez simptoma.
Terapija anksioznosti i anksioznosti udružene sa depresijom
Lečenje se započinje sa dozom od 0,25 mg do 0,5 mg, tri puta dnevno.
Doza se može povećati, u zavisnosti od vаših potreba, do maksimalne dnevne doze od 4 mg, koja se uzima podeljena u više doza, tokom najduže 8-12 nedelja, uključujući i period postepenog prekida terapije.
U pojedinim slučajevima može biti neophodno da se period lečenja produži iznad masimalno preporučenog trajanja terapije. U tom slučaju to se ne sme uraditi bez ponovnog pregleda pacijenta.
Agorafobija i panični poremećaji
Lečenje pacijenata sa agorafobijom koja je udružena sa napadima panike sa ili bez fobija treba da se započne dozama od 0,5 mg do 1 mg uzetim pre spavanja, u toku jednog ili dva dana. Dozu zatim treba prilagoditi svakom pacijentu ponaosob. Doza se može povećavati u intervalima od 3 ili 4 dana, za najviše 1 mg. Doza se prvo povećava u podne, zatim ujutro i konačno posle podne/uveče, sve dok se ne postigne dozni režim od 3 do 4 puta dnevno, za maksimalni period od 8 meseci.
Preporučuje se da se pacijent ponovo pregleda nakon 4 nedelje terapije radi eventualnog produženja lečenja.
Obustavljanje terapije
Dozu treba postepeno smanjivati. Savetuje se da dnevnu dozu treba smanjivati za ne više od 0,5 mg svaka tri dana. Kod nekih pacijenata može biti potrebno čak i postepenije smanjivanje doze.
Upotreba kod starijih pacijenata, pacijenata sa poremećajem funkcije bubrega i jetre
Kod starijih pacijenata, pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre i bubrega, ili pacijenata sa teškim oboljenjima, uobičajena doza iznosi 0,25 mg, data 2 do 3 puta dnevno. Ukoliko je neophodno i ukoliko pacijent podnosi, ova doza se može povećati.
Upotreba kod dece
Ne preporučuje se primena kod dece, s obzirom da bezbednost i efikasnost kod mlađih od 18 godina nije utvrđena.
Ako ste uzeli više leka alprazolam nego što je trebalo
Veoma je važno da ne uzimate više tableta nego što je propisano. Ukoliko slučajno uzmete previše alprazolam tableta, odmah kontaktirajte svog lekara ili idite do najbližeg odeljenja hitne pomoći.
Ako ste zaboravili da uzmete lek alprazolam
Ukoliko zaboravite da popijete lek, nemojte uzeti propuštenu dozu. Samo uzmite narednu dozu u odgovarajuće vreme. Nikada ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu!
Ako naglo prestanete da uzimate lek alprazolam
Uvek se konsultujte sa svojim lekarom pre nego što prestanete da uzimate lek alprazolam jer je prilikom prekida terapije neophodno postepeno smanjivati dozu leka. Ako naglo prestanete da uzimate lek alprazolam ili naglo smanjite dozu, može se javiti takozvani „povratni“ efekat koji kod vas može privremeno pojačati anksioznost i uznemirenost i izazvati probleme sa spavanjem. Ovi simptomi će nestati kako se vaš organizam bude postepeno prilagođavao na lek. Ako ste zabrinuti zbog ovoga, pitajte svog lekara koji će vam dati više informacija.
Ako imate bilo kakvih dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Moguća neželjena dejstva
Kao i svi lekovi, lek alprazolam može prouzrokovati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih.
Razlozi da odmah prestanete da uzimate lek alprazolam
- Veoma retko primena leka alprazolam može izazvati ozbiljne poremećaje ponašanja i psihijatrijske reakcije kao što su uznemirenost, nemir, agresivnost, razdražljivost, izražen bes, pogrešna uverenja, noćne more i halucinacije ili druge vrste neprimerenog ponašanja,
- Iznenadni nedostatak daha, otežano gutanje ili disanje, oticanje očnih kapaka, lica ili usana, osip ili svrab (naročito ako zahvata celo telo).
Ako se kod vas javi neki od navedenih simptoma, odmah posetite svog lekara jer može biti neophodno da se terapija prekine. Lekar će vam objasniti kako se lečenje prekida.
Razlozi da odmah posetite lekara
Odmah se obratite svom lekaru ako se kod vas javi neki od sledećih simptoma, jer može biti neophodno da se promeni doza ili terapija:
- Gubitak pamćenja (amnezija)
- Žuta prebojnost kože i beonjača (žutica)
Zavisnost i apstinencijalni simptomi
Pri primeni lekova kao što je alprazolam moguć je razvoj zavisnosti, što povećava verovatnoću pojave apstinencijalnih simptoma prilikom prekida terapije. Apstinencijalni simptomi su češći:
- Ako naglo prekinete terapiju,
- Ako uzimate velike doze,
- Ako uzimate lek tokom dužeg vremenskog perioda,
- Ako ste u prošlosti imali problema sa zloupotrebom alkohola i lekova.
To može izazvati efekte kao što su glavobolja, bol u mišićima, izražena anksioznost, napetost, uznemirenost, zbunjenost, promene raspoloženja, poteškoće sa spavanjem i razdražljivost. U ozbiljnim slučajevima mogu se javiti: mučnina, povraćanje, znojenje, grčevi u stomaku, grčevi u mišićima, otuđenje od realnosti ili stvarnosti, neuobičajena osetljivost na zvuk, svetlost ili fizički kontakt, trnci i žmarci u stopalima i rukama, halucinacije (ako vidite ili čujete stvari koje ne postoje), tremor ili epileptički napadi.
Ostala neželjena dejstva koja se mogu javiti
Recite svom lekaru ili farmaceutu ukoliko se kod vas javi bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:
- nedostatak pažnje ili koncentracije
- Zamor
- Nesanica (nemogućnost da se zaspi ili poremećaj sna)
- Pospanost i nestabilnost, naročito tokom dana
- Omaglice
- Nervoza ili anksioznost
- Zbunjenost
- Duple slike ili zamućen vid
- Povećan pritisak u očima, koji može da utiče na vid
- Tremor ili drhtavica
- Nerazgovetan govor
- Nelagodnost u stomaku
- Gubitak apetita ili promena telesne težine
- Grčevi u mišićima ili slabost mišića
- Trzanje, nekoordinisani pokreti
- Glavobolja
- Otežano mokrenje ili poteškoće u kontrolisanju bešike
- Vrtoglavica
- Kožne rekcije
- Poremećaj funkcije jetre (što se vidi u analizama krvi)
- Neredovni menstrualni ciklusi ili proizvodnja previše prolaktina (hormon koji stimuliše lučenje mleka) kod žena
- Promene u seksualnom nagonu (i kod muškaraca i kod žena)
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili ako primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.
Paralele: Ksalol, Xanax