Naučnici koji su proučavali psihodelične gljive i uticaj njihovih aktivnih sastojaka otkrili su da ljudski mozak pokazuje sličnu aktivnost tokom „tripa“ kao i kada sanja.
Psihodelične droge poput LSD-ja i magičnih pečurki mogu snažno da promene način na koji doživljavamo svet, ali se malo zna o tome šta se fizički događa u mozgu.
Istraživači sa nemačkog Gete Univerziteta, čija je studija objavljena u časopisu Human Brain Mapping, proučavali su uticaj na mozak psilocibina, psihodelične komponente u magičnim pečurkama.
Oni su grupi volontera intravenozno ubrizgali drogu, a zatim snimili njihov mozak magnetnom rezonancom.
„Dobar način da se shvati kako mozak funkcioniše je da se sistem poremeti na potpuno nov način. Psihodelične droge to upravo čine, te predstavljaju moćno sredstvo u pokušaju da se odgonetne šta se dešava u mozgu u stanju duboko izmenjene svesti“, izjavio je vođa studije dr Enco Taljacuki, prenosi Rojters.
Psihodelične gljive prirodno rastu širom sveta i od pamtiveka su korišćene prilikom verskih rituala, ali i radi zabave. Britanski naučnici su istraživali mogućnost korišćenja psilocibina u borbi protiv pojedinih teških oblika depresije kod ljudi koji ne reaguju na postojeće lekove i dobili su pozitivne rezultate.
U Sjedinjenim Američkim Državama, naučnici su dobili pozitivne rezultate koristeći MDMA, drogu ekstazi u čistom obliku, u lečenju post-traumatičnog stresnog poremećaja (PTSD).
Ljudi koji su koristili psihodelične droge često opisuju svoje iskustvo kao „širenje svesti“, uz pojačanu maštu i stanje nalik snu. Da bi istražili biološki osnov tih iskustava, Taljacuki i njegov tim su detaljno analizirali podatke dobijene skeniranjem mozga 15 volontera kojima je psilocibin ubrizgan intravenozno.
Istraživači su pratili fluktuacije u tzv. BOLD signalu (blood oxygenation level dependent) koji odražava promene u mozgu. Oni su otkrili da pod dejstvom psilocibina dolazi do pojačane aktivnosti u primitivnijem delu mozga koji se dovodi u vezu sa emocijama, te da je istovremeno aktivno nekoliko moždanih zona poput hipokampusa i anteriornog cingulatnog korteksa što se dešava i kada sanjamo.
„Bilo je fascinantno otkriti sličnosti između načina na koji mozak funkcioniše u psihodeličnom stanju i tokom sna, posebno što se u oba slučaja aktiviraju primitivniji delovi mozga, oni koji se dovode u vezu sa emocijama i pamćenjem“, naveo je Robin Karhat-Haris sa Londonskog imperijalnog koledža koji je takođe učestvovao u istraživanju.
TANJUG
