U savremenom dobu okruženi smo tehnikom i živimo u, kako se to često kaže, digitalnoj eri, gde jedno od centralnih mesta zauzima mogućnost pristupa Internetu. Po procenama iz ove godine, 56% ukupne svetske populacije ima pristup Internetu, dok taj broj, ukoliko posmatramo samo stanovništvo iz razvijenih regiona, iznosi 81%. Pri svemu tome, širenju delokruga mogućnosti koje Internet pruža ne nazire se kraj, a zahvaljujući konstantnom napretku tehnologije, njime postajemo okruženi gde god da se nalazimo. Uostalom, koliko Internet prožima naš svakodnevni život najbolje možete videti ukoliko na jedan dan isključite svoj modem i Internet na mobilnom uređaju. Pored toga što je velika verovatnoća da biste imali makar sitnih teškoća u učenju ili poslu, svakako biste se osećali kao da Vam nešto nedostaje.

Međutim, ovo nije jedan od apokaliptičnih tekstova koji govori o nastupajućoj katastrofi usled korišćenja Interneta i da smo svi mi zapravo robovi Interneta. Samo zato što redovno pratite sadržaje na YouTube-u, proveravate društvene mreže, pratite vesti ili kupujete on- line, ne znači da ste zavisnik od Interneta. Dodajmo pri tome da sve više akademskih i poslovnih obaveza uključuje, tačnije podrazumeva, korišćenje Interneta. Ipak, stvari počinju da se komplikuju kada upotreba Interneta počinje da negativno utiče na Vaš svakodnevni život i kada počinju da se javljaju psihički, socijalni i/ili somatski problemi. To i dalje ne znači da je u pitanju zavisnost, ali nagoveštava da izvesni problemi postoje. Šta je zavisnost od Interneta, koje su njene karakteristike i koji problemi su sa njom povezani, koja je razlika između preterane upotrebe Interneta i zavisnosti, gde se u ovoj temi nalaze društvene mreže, kao i na koji način je moguće pomoći osobama koje imaju ovaj problem, pitanja su na koja ćemo dati odgovor u nastavku.

Konceptualizacija poremećaja

Generalno gledano, zavisnost od Interneta mogla bi se odrediti kao:

Preokupiranost, odnosno ekstenzivan ili slabo kontrolisan nagon i/ili ponašanje u odnosu na upotrebu Interneta, a što vodi teškoćama, problemima i narušenosti u više životnih sfera.

Sam termin zavisnost od Interneta smatra se najadekvatnijim za određivanje ovog problema, ali se u literaturi često sreću i sledeći termini: problematična upotreba Interneta, patološka upotreba Interneta, kompulsivna upotreba Interneta, virtuealna zavisnost, kompulsivna upotreba računara, e-Poremećaj.

Sada već daleke 2005. godine, Kejt Bird prva je iznela dijagnostičke kriterijume za ovaj poremećaj. Po njenom mišljenju, o zavisnosti od Interneta može se govoriti kada je kod osobe pristuno sledećih pet karakteristika:

  1. preokupacija Internetom u smislu konstantnog razmišljanja o prošloj ili budućoj upotrebi,
  2. potreba da se sve više vremena provodi na Internetu,
  3. neuspešnost pri pokušajima da se boravak na Internetu smanji ili prekine,
  4. pojave iritabilnosti ili depresije kada se pokuša sa ograničavanjem i kontrolisanjem pristupa i
  5. konstantno duži boravak na Internetu nego što je planirano.

Pored toga, neophodno je da pored navedenih simptoma bude prisutno i bar jedno od sledećeg:

  1. ugroženost ili gubitak značajne veze, posla, akademskog postignuća ili prilike za napredovanju u karijeri zbog Interneta,
  2. laganje članova porodice ili bliskih drugih o korišćenju Interneta i
  3. korišćenje Interneta kako bi se izbegli problemi ili oslobodilo od depresije ili anksioznosti.

Američka klasifikacija

Međutim, u svim dosadašnjim klasifikacijama mentalnih poremećaja zavisnost od Interneta ne pominje se kao jedan od poremećaja. U DSM-u 5, poslednje objavljenoj klasifikaciji mentalnih poremećaja, pored sekcije pod nazivom „Sa supstancama povezani i ostali zavisni poremećaji“, pominje se kockanje, dok se u delu u kome se prezentuju noviji modeli koji zahtevaju dalje proučavanje pojavljaje i zavisnost od igranja video- igara.

Izostanak jasnih dijagnostičkih smernica svakako komplikuje nedvosmisleno određivanje šta se može smatrati zavisnošću od Interneta, ali dosadašnja istraživanja jasno ukazuju da je u pitanju posebna vrsta zavisnog poremećaja. Shodno toma, danas se na  zavisnost od Interneta najčešće gleda kao na jedan oblik tehnološke zavisnosti, koja se operacionalizuje kao nehemijska (dakle bihejvioralna) zavisnost koja uključuje ekscesivnu interakciju čoveka i mašine. Takođe, sama zavisnost od Interneta može imati različite oblike, u odnosu na koju aktivnost na Internetu postoji zavisno ponašanje. Tako, Džerald Blok definiše zavisnost od Interneta kao poremećaj iz kompulsivno- impulsivnog spektra, koji se može ispoljavati na tri različita načina:

  1. preterano igranje video- igara,
  2. preokupacija seksualnim sadržajima i
  3. prekomerna komunikacija (koriščenje društvenih mreža i slanje mejlova)

Zajedničko za sve tri vrste poremećaja jeste:

  1. prekomerna upotreba, najčešće povezana sa gubitkom pojma o vremenu ili zanemarivanjem bazičnih potreba,
  2. povlačenje iz sredine, koju prati ljutnja, napetost, ili depresivnost kada je pristup Internetu onemogućen,
  3. tolerancija, u smislu potrebe da se sve više vremena provodi na Internetu i
  4. negativne posledice, što uključuje svađe, laganje, pad u postignuću na poslu ili u školi, zanemarivanje bliskih osoba i pojačan umor.

Na kraju, pomenimo i kognitivno- bihejvioralni model Ričarda Dejvisa, koji je zapravo prvi ukazao na jasnu razliku između specifične i generalizovane patološke upotrebe Interneta, ali se dotakao i pitanja uzroka pojave ove zavisnosti. Specifična patološka upotreba odnosi se na zavisnost od specifične funkcije ili aplikacije, a generalna na multidemnzionalnu preteranu upotrebu Interneta. U svom modelu Dejvis pominje i uzroke zavisnosti, pokušavajući tako da opiše prirodu samog poremećaja. U prvi plan stavlja maladaptivne načine mišljenja i uvodi pojmove distalnih i proksimalnih doprinosa poremećaju. Distalni uključuju moguće već postojeće znake psihopatologije (na prvom mestu to su depresija, socijalna anksioznost ili zloupotreba supstanci) i bihevioralna potkrepljenja koja donosi upotreba Interneta. Proksimalni uključuju maladaptvini načini razmišljanja (opsesivne misli o Internetu, razmišljanje o Internetu dok se ne koristi, zamišljanje kako se koristi u budućnosti i mišljenje da je to jedino mesto gde se osoba može dobro osećati) koji trasiraju put ka pojavi bilo specifične bilo generalizovane zavisnosti.

Neurološki procesi i zavisnost od Interneta

Neurobiološke studije omogućavaju procenu toga kako promene u mozgu usled zavisničkog korišćenja Interneta vode promenama u ponašanju, na sličan način kako se to ispituje u slučaju zavisnosti od supstanci. Dosadašnje studije pokazale su da zavisnost od Interneta deli značajan deo neurobioloških i neurohemijskih sličnosti sa zavisnosnošću od supstanci, dajući na taj način značajan doprinos stanovištu da zavisnost treba posmatrati kao sindrom, koji uključuje u sebe hemijsku i bihejvioralnu zavinost kao njegove dve vrste.

Na prvom mestu, tu je sličnost u moždanoj aktivaciji. Naime, zavisnost se razvija kroz mehanizam habituacije, odnosno tako što određeno zavisničko ponašanje vodi otpuštanju dopamina u dopaminergičkim putevima, što za posledicu ima to da osoba postaje manje osetljiva na prirodne nagrade, kao što su hrana ili seks, tražeći umesto toga samo dotadašnje zavisničko ponašanje. Na taj način menjaju se hemijski procesi u mozgu, što vodi jakoj žudnji i povišenoj toleranciji za takvo ponašanje. Tada dolazi do moždanih disfunkcija, u prefrontalnim regionima i cingulantnom girusu, što su regije povezane sa kognitivnim sposobnostima, kao što su planiranje ili donošenje odluka, ali i motivacijom i društvenim ponašanjem.

Studije koje su koristile funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) ukazale su na postojanje pojačane aktivnosti moždanih regija povezanih sa iskustvom nagrađivanja i zavisnošću, kao i da se kod osoba sa zavisnošću od Interneta uočava drugačija aktivacija u talamasu, bilateralnoj centralnoj regiji i desnom tempoparijetalnom spoju. Takođe, konstatovana je i smanjenost sive mase u mozgu, što negativno utiče na motoričku kontrolu, mišljenje, motivaciju, nagone i donošenje odluka. Takođe, studije u kojima se koristila elektroencefalografija (EEG) ukazale su i na probleme sa pažnjom, koji utiču na lošije procesiranje informacija i dovode do impulsivnog donošenja odluka, čime se zavisničko ponašanje održava.

Problemi povezani sa zavisnošću od Interneta

Ostavimo sada po strani izvesne konceptualne nejasnoće i još uvek neprepoznavanje zavisnosti od Interneta kao dijagnostičke kategorije u klasifikacionim sistemima. Koji su to problemi povezani sa zavisnošću od Interneta? Brojne studije govore o značajnoj povezanosti zavisnosti od Interneta sa usamljenošću, niskim zadovoljstvom životom, nižim akademskim postignućem, odlaganjem ili izbegavanjem obaveza, slabijom sposobnošću organizacije i planiranja vremena, nižom motivacijom za učenjem, osećajem dosade pri svim aktivnostima van Interneta, problemima sa pažnjom i koncentracijom, slabijom samokontrolom i veštinama za snalaženje u problemskim situacijama, slabijim odnosima u porodici.

Takođe, postoji i značajna povezanost sa socijalnom anksioznošću, sniženim raspoloženjem do nivoa depresije, zloupotrebom supstanci, impulsivnošću, čestim promenama raspoloženja i višim nivoom stresa.

Na kraju, tu je i povezanost sa slabijim fizičkim zdravljem, problemima sa spavanjem i ishranom, zanemarivanjem higijene, glavoboljama i bolovima u vratu, problemima sa vidom i upadljvim dodavanjem ili gubitkom kilograma.

Prekomerna upotreba Interneta i zavisnost od Interneta- šta je i gde je granica?

Bez sumnje, sržna karakteristika zavisnosti od Interneta jeste njegova prekomerna upotreba. Ali, sama po sebi, prekomerna upotreba Interneta nije i zavisnost. Odnosno, važan je kontekst, tačnije svrha u koju se Internet koristi. Skot Kaplan ukazuje da prekomerena upotreba Interneta obuhvata stepen aktivnosti na Internetu koja premašuje ono što data osoba smatra uobičajenim i planiranim, dok zavisnost od Interneta predstavlja teškoću sa kontrolom impulsa. Drugim rečima, u pitanju je razlika između funkcionalne i nefunkcionalne upotrebe Interneta. Značajan broj ljudi procenjuje svoju upotrebu Interneta kao prekomernu, ali i vidi pozitivne posledice korišćenja Interneta i koristi ga da postigne pozitivne ishode u profesionalnom smislu. S druge strane, zavisnost je povezana sa negativnim ishodima korišćenja Interneta, na prvom mestu sa problemima na poslu i u socijalnom funkcionisanju.

Kako je pokazano u dosadašnjim studijama, ono što na prvom mestu razdvaja prekomernu upotrebu Interneta od zavisnosti jeste značajno veći problemi sa spavanjem, promenama raspoloženja i preokupacijom Internetom kod potonje. Uz to, prekomerna upotreba Interneta takođe, kako je pokazano, ne dovodi do značajnog oštećenja na više životnih polja. Takođe, za razliku od prekomerene upotrebe, gde uvid u probleme koji nastaju motiviše osobu da pronađe rešenje, kod zavisnosti se nastavlja sa sve većim korišćenjem Interneta i pored jasnih štetnih posledica.

Navedeno da sada govori u prilog opšte prihvaćenog stanovišta po kome fokus treba usmeriti na pitanja da li i kojoj meri osoba ima problema zbog upotrebe Interneta i kako Internet utiče na nje život u smislu biološkog, socijalnog i psihološkog blagostanja, umesto na traganje ka traženju neke kvantitativne granice između preporučljive upotrebe Internera, prekomerne upotrebe Interneta i zavisnosti od Interneta. U skladu sa tim, uočljivo je i da se sve više gubi granica između svrsishodne i nesvrsishodne upotrebe Interneta, budući da sve više poslovnih obaveza uključuje i recimo boravak na društvenim mrežama, te postavljanje jasne granice između korišćenja Interneta za posao i zabavu postaje sve teže.

Ipak, kako je poznata težnja ka nekom kvantitativnom određenju kada se govori o ovakvim fenomenima, makar kao orijentirom, mogli bismo reći da se znakom preterane upotrebe smatra boravak na Internetu koji nije povezan sa učenjem ili poslom više od 25 sati nedeljno, budući da se tada, kako su pokazale neke od studija, uočavaju jasni znaci teškoća u psihosocijalnom funkcionisanju. Takođe, u jednoj od studija ispitanici, koji su procenili da provode vreme na Internetu nevezano za učenje ili posao oko 40 sati nedeljno, prepoznavali su i ozbiljne teškoće i probleme fizičke i psihičke prirode.

Zavisnost od društvenih mreža

Više puta u samom tekstu navedena je razlika između korišćenja Interneta u poslovne ili akademske svrhe i u svrhe koje to nisu (gde je zabava na prvom mestu). U ovoj drugoj grupi najveći deo aktivnosti odnosi se na boravak na društvenim mrežama, koje se u današnje vreme smatraju kamenom temeljcem moderne komunikacije i nečim što značajno utiče i menja načine života. Po podacima iz 2017. godine, 71% korisnika Interneta ima bar jednu društvenu mrežu (po podacima iz aprila ove godine, šest najviše korišćenih su: Facebook, YouTube, Whatsapp, Facebook Messenger, WeChat i Instagram).

Na društvene mreže istraživači počinju da usmeravaju veću pažnju pri kraju prve decenije ovog veka. U jednom od prvih preglednih radova o uticaju društvenih mreža 2011. godine, koji je delo Darie Kus i Marka Grifitsa, zaključak je bio da je učestalo korišćenje društvenih mreža kod jednog broja osoba jasno bilo povezano sa teškoćama u različitim aspektima života, pre svega u domenima društvenih odnosa i akademskog postignuća. Isti autori sistematski su analizirali veći broj studija i 2017. godine, te nedvosmisleno utvrdili da se kod jedne grupe ispitanika, koja je učestalo koristila društvene mreže, bili jasno uočljivi znaci ozbiljnih psiholoških problema koji su uključivali anksioznost, depresiju, usamljenost i zavisnost.

Ono što je dobra stvar u svemu tome (neki bi rekli sreća u nesreći) jeste da u obe studije govorimo o malom broju ljudi. Naime, podaci pokazuju da se mali broj ljudi može smatrati zavisnicima od društvenih mreža. Međutim, nije sve ni tako veselo. Veliki broja ljudi razvio je prosto naviku da koristi društvene mreže konstantno, što je počelo da se preliva na druga životna polja, bivajući ponekad poblematično i opasno (bar ste jednom u životu videli nekoga kako vozi i gleda u svoj telefon). A tu su i ponašanja koja su iritirajuća ili neprimerena, kao što je proveravanje društvenih mreža u toku jela, tokom razgovora sa nekim, ili u pozorištu ili bioskopu. Na kraju, tu je i pojava preferencije kontakta preko društvenih mreža sa nekim umesto viđanja uživo, ili veća želja za dopisivanjem sa nepoznatim osobama umesto viđenja sa prijeteljima.

Ranije pomenuti autori ponudili su i kratak test kojim možete otkriti da li ste u rizičnoj grupi za razvoj zavisnosti od društvenih mreža. Sve što je potrebno jeste da sebi postavite narednih šest pitanja:

    1. da li provodite mnogo vremena misleći o društvenim mrežama ili u planovima kako ćete koristiti društvene mreže,
    2. da li primećujete kod sebe sve veću potrebu za korišćenjem društvenih mreža,
    3. da li koristite društvene mreže kako biste zaboravili na lične probleme,
    4. da li često bezuspešno pokušavate da smanjite korišćenje društvenih mreža,
    5. da li osećate da ste uznemireni ili u problemu ukoliko niste u mogućnosti da imate pristup društvenim mrežama,
    6. da li primećujete da korišćenje društvenih mreža negativno utiče na vaše učenje ili posao.

Ukoliko ste potvrdno odgovorili na svih šest pitanja to ne znači automatski da ste zavisnik od društvenih mreža, ali gotovo je izvesno da provodite na njima više vremena nego što je poželjno. Ukoliko ste odgovorili potvrdno na neka od ovih pitanja verovatno ste navikli da koristite društvene mreže svakodnevno, te možete pokušati da primenite ono što se naziva digitalnom detoksikacijom- strategije koje bi Vam omogućile da redukujete vreme koje provodite na društvenim mrežama.

To su pre svih sledeće strategije:

  1. isključivanje notifikacija o pristizanju poruka na društvenim mrežama
  2. pravljanje jasnih vremenskih razmaka u kojima ćete ih proveravati (recimo na svakih par sati ili dva tri puta u toku dana),
  3. ostavljanje telefona po strani u toku nekih aktivnosti kao što su jedenje ili vežbanje,
  4. ostavlanje telefona van prostorije u kojoj spavate, ukoliko imate navike da pred spavanje boravite na društvenim mrežama, da ih proveravate u toku noći ili da Vam prva stvar koju uradite kad ustanete bude da ih posetite.

Tretman  

Za razliku od drugih zavisnosti, kod zavisnosti od Interneta cilj nije potpuna apstitencija, budući da je u današnje vreme teško funkcionisati bez pristupa različitim informacija na Internetu. Umesto toga, cilj je potpuna apstinencija od problematičnih Internet aktivnosti (npr. kockanje ili pornografija) i korišćenje Interneta u funkcionalne svrhe, akademske ili poslovne.

Kognitino Bihejvioralna terapija

Ova trapija redstavlja najuticajni pristup ovoj vrsti zavinosti. Prva faza tretmana usmerena je na ponašajni aspekt, dok se u narednim fazama fokus polako pomera ka razvoju racionalnih kognitivnih pretpostavki. Osobe koje imaju problema sa zavisnošću od Interneta uče kako da prepoznaju pogrešna uverenja i da ih modifikuju u ona koja su racionalno. Takođe, pažnja se poklanja tome da osoba nauči da prepozna svoje misli, kako bi identifikovala afektvine i situacione okidače povezane sa zavisničkim ponašanjem (najčešće su to depresivno raspoloženje, tuga, ljutnja, dosada, stresne situacije). Često, insistira se i na uvođenju aktivnosti koje ne uključuju Internet (pre svih fizička aktivnost), a pažnje se usmerava i na komorbidna stanja ukoliko ih ima (obično su to socijalna anksioznost i depresija).

Tokom godina razvijeni su i specifični pristupi u okviru ovog psihoterapijskog pristupa, kao što je na primer onaj Kimberli Jang. U okviru ovog pristupa koriste se strategije kao što su vežbanje suprotnih aktivnosti od onih na Internetu, korišćenje spoljašnjih „prepreka“ (uključivanje aktivnosti i događaja koji onemogućavaju osobi da bude na Internetu u vreme kada je to navikla), postavljanje ciljeva koje treba ispuniti tokom boravka na Internetu (kako bi se vreme provodilo funkcionalno), apstinencija od aplikacija na kojima osoba nije u stanju da kontroliše koliko boravi, upotrebe kartica na kojima je napisan podsetnik koja su to štetna dejstva dugog boravka na Internetu i koje su pozitivne strane prekida takvog ponašanja, pravljanje detaljnog plana aktivnosti kojih osoba treba da se pridržava kako bi se vreme boravka na Internetu ograničilo.

Zaključak

Na kraju valja se još jednom podsetiti toga da nije svako ko koristi Internet prekomerno zavisnik od Interneta. Međutim, važno je kada primetite da imate problema usled čestog boravka na Internetu da preduzmete korake kako biste to vreme ograničili na prihvatljiv nivo, koji neće negativno uticati na Vaše psihičko, socijalno i fizičko stanje. U tom smislu, strategije pomenute u odeljku o društvenim mrežama jako su korisne i delotvorne. Moglo bi se reći da se i ovde savršeno uklapa ono naše čuveno – bolje sprečiti, nego lečiti.