Nasuprot popularnom verovanju, poremećaji ishrane pogađaju i dečake i muškarce. Postoji mnogo muškaraca koji se potajno bore sa anoreksijom, bulimijom i poremećajem prejedanja. Neki od muškaraca koji idu na terapiju zbog depresije, zloupotrebe supstanci ili anksioznosti, nikada ne otkriju svom terapeutu da imaju problema sa poremećenom ishranom, iz straha da će zbog toga izgledati manje muževno ili da će im profesionalni život biti ugrožen.
Stvarnost je takva da poremećaji ishrane utiču na ljude svih rasa, uzrasta i pola. Ali čak i u današnje vreme oblak srama se nadvija nad muškarcima koji se bore sa nekim od poremećaja ishrane. Statistički, muškarci čine jednu od četiri osobe koje pate od poremećaja ishrane, ali većina njih se krije u senci, bez dijagnoze, i bez odgovarajućeg tretmana koji im je preko potreban. Neophodno je da osvestimo kulturu, i da zajednički pomognemo muškarcima u uklanjanju stida i stigme u borbi sa nečim za šta se smatra da utiče samo na žene. Dečacima i muškarcima je neophodno da budu viđeni. Neophodno je da se mitovi razbiju i istine razjasne.
Podjednako je nestvarno biti Ken kao što je nestvarno biti Barbi
Oko 43% muškaraca nezadovoljno je svojim telom, a nedavno istraživanje pokazalo je da je 18% dečaka veoma kritično prema svom telu. Iako nije direktan uzrok, nezadovoljstvo svojim izgledom može dovesti do razvoja poremećaja u ishrani.
Psihoanalitička perspektiva poremećaja ishrane posmatra simptome ovog poremećaja kao sredstvo za iskazivanje unutrašnjih sukoba i osećanja osobe. Poremećaj ishrane definišu kao neadekvatni pokušaj izražavanja ili suočavanja sa emocijama i mislima.
Ne žele svi muškarci sa anoreksijom da budu mršavi – žele da budu vitki i mišićavi
Većina dečaka i muškaraca lečenih od anoreksije ili restriktivnog režima ishrane ne polazi iz iste tačke kao žene. Većina anoreksičnih muškaraca zna da su iscrpljeni i često misle da izgledaju užasno nezdravo. Ne teže da budu mršavi, već žele da budu vitki. Problem je u tome što, da bi dobili na mišićnoj masi, moraju uneti veliki broj kalorija. Tada uglavnom strahuju da težina koju će dobiti neće biti mišićna masa, već gojaznost. Ovako počinje izgladnjivanje.
Poremećaj ishrane razdvaja osobu od sopstvenog osećaja postojanja
Što je više neko uvučen u poremećaj ishrane, to se više odvaja od svega zbog čega će se osećati povezanim sa okruženjem i utemeljenim u ostatku sveta. Sve je teže i teže prepoznavanje onoga za šta se vredi boriti, i zbog čega se treba posvetiti oporavku. Statistički, 10-20% osoba sa poremećajem ishrane izgubiće život usled ove bolesti. Od svih smrtnih slučajeva, 20% će biti samoubistva.
Da li je važna seksualna orijentacija?
Suprotno istraživanjima rađenim krajem 1970-ih i 1980-ih godina, koja su poremećaj ishrane kod muškaraca uvek poistovećivala sa homoseksualnošću, većina muškaraca sa ovim problemom je heteroseksualna. Fokusiranje na seksualnu orijentaciju može umanjiti složenost faktora ili drugih poremećaja koji doprinose poremećaju ishrane, uključujući depresiju, traumu, loše samopouzdanje, opsesivno-kompulzivni poremećaj, ADHD.
Ipak, postoje problemi svojstveni homoseksualnoj orijentaciji koje bi trebalo uzeti u obzir.
Muškarci ovakve sekualne orijentacije mogu imati problema sa slikom o svom telu iz jedinstvenih razloga koji ne pogađaju heteroseksualne muškarce. Mogu imati bulimiju, ili kompulzivno ići u teretanu jer mišićavo telo vide kao pomoć u sprečavanju homofobičnih napada. Posebno ukoliko su u ranoj adolescenciji fizički napadnuti zbog homoseksualnosti. Anoreksija može početi u ranoj dobi, sa prvim naznakama homoseksualnosti. U pokušaju poricanja, mnogo je lakše biti opsednut hranom nego razmišljati o svojoj seksualnosti. Poremećaj ishrane može poslužiti kao beg od svog identiteta.
Negativne kulturološke poruke definišu kako dečak/muškarac treba da se ponaša i kako treba da izgleda
Dečaci i muškarci hrane se medijskim sadržajem – slikama mišićavih muškaraca, sa savršenim trbušnjacima, i snažnim vilicama. Treba dodati na to i sliku da ˝pravi˝ muškarac nikad ne plače i nikada nije slab. Otvorite bilo koji časopis i videćete modele u reklami za donji veš, sa čvrstim trbušnjacima i sjajnom kožom. Videćete reklame za supstance namenjene povećanju mišićne mase. Sve to u kombinaciji sa uticajem društvenih mreža daje pouzdan recept za nezadovoljstvo svojim telom.
Nevidljivost u porodici i zdravstvu
Neki od muškaraca sa poremećajem ishrane koji je toliko očigledan, usled težine poremećaja i navika u ponašanju, ipak ne dobiju neophodan tretman. U ranim fazama, porodica ovo može tumačiti kao skretanje pažnje na sebe. Tokom kasnijih godina, osoba se može doživeti kao previše dramatična, ili psihotična. Veoma lako se odbacuje ideja da muškarac, u svakom dobu svog života, mlad ili star, može imati poremećaj ishrane.
Procenjuje se da 10 miliona muškaraca pati od poremećaja ishrane koji može biti klinički dijagnostifikovan. Čak i kada muškarac potraži pomoć, medicinska zajednica možda neće prepoznati ili razmotriti dijagnozu poremećaja ishrane.
Dečaci ne plaču
Naša kultura muškarcima šalje poruku da su emocije poput besa prihvatljive, ali osećanja poput tuge, usamljenosti ili straha nisu. U stvari, samo postojanje ovih emocija često se doživljava kao ženska crta ili slabost.
Veoma je lako dospeti u začaran krug u kome hrana služi kako bi popunila praznine u životu.
Mnogi muškarci negiraju čežnju za toplinom, nežnošću, udobnošću, verujući da bi nekako trebalo da budu iznad takvih čežnji ili da postojanje bilo kakve ranjivosti umanjuje njihovu muževnost.
Ukoliko se neprijatne misli ili osećanja ne identifikuju i ne obrade, poremećaj u ishrani može se razviti kao metod suočavanja. Ponašanje koje spada u okvire poremećaja ishrane pretvara emocije, želje i potrebe u fizičke probleme ili senzacije. Ipak, emocionalni ili psihološki problem ne može se rešiti fizičkim putem.
Znaci upozorenja specifični za muškarce
Simptomi svih poremećaja ishrane su isti za oba pola. Međutim, postoje određeni znaci upozorenja koji su specifični za muškarce:
Zaokupljenost izgradnjom tela, dizanjem tegova ili tonusom mišića
Dizanje tegova uprkos povredi
Smanjen testosteron
Anksioznost/stres zbog propuštenih treninga
Mišićna slabost
Smanjena zainteresovanost za seks ili strahovanja u vezi sa seksom
Korišćenje anaboličkih steroida
Isceljenje
Osobe sa poremećajem ishrane često svesno misle da pokušavaju da smršaju, ili postignu neki fizički ideal. Ipak, šta god da se događa sa hranom, simptom je osnovnog problema.
Umesto da izraze svoj emocionalni bol, neki muškarci jedu dok ih ne pretvore u telesnu bol.
Umesto da obrađuju jake emocije, jedu previše ili govore sebi da su njihova tela prevelika.
Umesto da posvete pažnju osećanju povređenosti, ili razočarenju u druge, oni se razočaraju u sebe i odluče da će im savršeno telo doneti savršen život.
Možda bi trebalo da nauče da iskažu svoje skrivene emocije, da počnu da govore o onome što ih muči. Možda bi trebalo da se pomire sa emocijama koje posmatraju kao ženske i zbog toga zabranjene, i da rečima, umesto hranom, izraze svoje čežnje ili unutrašnju prazninu.
Prepoznavanje i rad na unutrašnjim sukobima i osećanjima koji dovode do ovakvih ponašanja ključ je istinskog i trajnog isceljenja.
Ukoliko kod sebe ili nekog koga poznajete uočavate navedene simptome, ne zaboravite da nema stida u traženju pomoći. Neka vam cilj bude da se na zdrav način osećate dobro u svom telu, emotivno, mentalno, i fizički. Pomoć je dostupna.
