Izbornik:
Poremećaji ishrane karakteriše abnormalan stav prema hrani koji dovodi do promena u načinu ishrane i ponašanjima vezanim za unos hrane.
Osoba sa poremećajem ishrane je isuviše fokusirana na svoju težinu i figuru tela, donosi loše odluke u vezi sa unosom hrane što za posledicu ima poguban uticaj po zdravlje.
Tipovi poremećaja ishrane
Poremećaji ishrane uključuju više patoloških stanja koja mogu uticati na nečije fizičko, psihičko i socijalno funkcionisanje. Najčešći poremećaji ishrane su:
- Anoreksija nervosa – poremećaj u ishrani koji karakteriše niska telesna težina i poremećaj percepcije tela uz opsesivan strah od dobijanja težine. Osobe telesnu težinu održavaju voljnim gladovanjem ili prekomernim vežbanjem.
- Bulimija – poremećaj u ishrani kod koga se patološki preteran apetit smenjuje sa epizodama pražnjenja – samoizazvanom mučninom, laksativima, pilulama za mršavljenje i sl.
- Patološka proždrljivost – patološka potreba za hranom, praćena osećajem nezasite gladi.
Neke osobe a pogotovo mlađi ljudi mogu biti dijagnostikovani sa poremećajem ishrane koji je nespecifičan (EDNOS). Ovo u prevodu znači da imate neke, ali ne sve simptome koji su karakteristični za anoreksiju ili bulimiju.
Uzroci poremećaja ishrane
Za pojavu poremećaja ishrane se najčešće krivi socijalna sredina koja danas intenzivno forsira ideal vitkog i mršavog tela, pogotovo kod mladih ljudi koji žele da izgledaju na određen način. Međutim, uzroci su obično složeniji.
Najverovatnije se radi o biološkim (urođeni faktor) i faktorima sredine, kombinovanim sa iskustvom individue, kao i dodatnim faktorima koji doprinose da se poremećaj učvrsti i da traje.
Faktori rizika koji povećavaju verovatnoću za ravoj poremećaja ishrane su:
- da je neko u porodici bolovao od poremećaja ishrane, depresije ili bolesti zavisnosti
- stalna izloženost kritici vezano za navike u ishrani, oblik tela i težinu
- stalna briga o tome da se bude mršav, naročito ukoliko je kombinovana sa pritiskom društva ili posla kojim se osoba bavi (npr. balerine, modeli, sportisti)
- određene karakteristike, na primer opsesivna ličnost, anksiozni poremećaj, nisko samopouzdanje i samopoštovanje, perfekcionizam..
- određena iskustva, kao što je seksualno ili emocionalno zlostavljanje ili pak smrt drage osobe
- narušeni i teški odnosi sa članovima porodice ili prijateljima
- stresne životne situacije, na primer problemi na poslu, fakultetu ili u školi
Da li ja imam poremećaj ishrane?
Lekari ponekad koriste upitnike SCOFF kako bi lakše i brže dijagnostikovali poremećaj ishrane kod osobe. Odgovorite na sledečih na pet pitanja:
- da li nekada sebi izazivate mučninu i povraćanje jer se osećate da ste se prejeli?
- da li brinete da ste izgubili kontrolu nad količinom hrane koju unosite?
- da li ste izgubili više od 6kg poslednjih 3 meseca
- da li mislite da ste gojazni iako vam okolina govori da ste mršavi?
- da li bi se moglo reći da hrana dominira u vašem životu?
Ukoliko je odgovor DA na dva ili više pitanja, moguće je da imate poremećaj ishrane.
Kako prepoznati poremećaj ishrane kod druge osobe?
Uglavnom nije jednostavno utvrditi da je osoba do koje nam je stalo razvila poremećaj ishrane.
Znaci upozorenja na koje treba obratiti pažnju su:
- Preskaču obroke
- Stalno se žale kako su gojazni iako imaju normalnu kilažu iili su pak mršavi
- Konstantno se mere na vagi i posmatraju u ogledalu
- Govore da su “već” jeli ili da će izaći i jesti napolju
- Kuvaju bogate i komplikovane obroke za druge pri čemu sami pojedu jako malo ili ništa
- Jedu samo određenu nisko kaloričnu hranu; na primer celer i krastavac
- Osećaju se neprijatno i odbijaju da jedu na javnom mestu
- Posećuju web sajtove koji promovišu anoreksiju
Činjenica da osoba boluje od poremećaja ishrane može prolaziti godinama nezapaženo, jer je telesna težina često u granicama normale. Prejedanje i čišćenje se često radi u tajnosti i uz veliki osećaj srama.
Ko razvija poremećaj ishrane?
Statistički podaci predviđaju da će 1 na 250 žena i 1 na 2000 muškaraca razviti anoreksiju u nekom trenutku u životu. Poremećaj se najčešće razvja oko 16-17 godine. Možda će vas iznenaditi podatak da, generalno gledano, poremećaji ishrane pogađaju čak 5% ukupne populacije devojčica u pubertetu.
Zašto su tinejdžerke i mlade žene toliko podlože poremećajima ishrane? Rezultati naučnih istraživanja su pokazali da upravo u tom periodu žene najčešće počinju sa držanjem raznih dijeta – ili eksperimentišu sa ekstremnim dijetama kako bi ostale mršave. Neki sportovi (kao na primer gimnastika) ili poslovi (na primer manekenstvo) su posebno riskantni jer forsiraju potrebu za održavanjem vitke figure.
Bulimija je čak 5 puta češća od anoreksije i 90% su u pitanju osobe ženskog pola.
Patološka proždrljivost jednako pogađa i osobe muškog i osobe ženskog pola. Uglavnom se javlja kasnije u životu između 30-te i 40-te godine. Pošto nije lako dijagnostikovati patološku proždrljivost, ne zna se tačno kolika je rasprostranjenost ovog poremećaja.
Lečenje poremećaja ishrane
Ukoliko se poremećaj ishrane ne leči on će loše uticati na učinak na poslu i u školi. Mogu se poremetiti porodični i prijateljski odnosi. A brojni štetni uticaji po telo osobe mogu dovesti i do smrtnog ishoda.
Različiti su vidovi lečenja na raspolaganju. Jako je važno da osoba koja ima poremećaj ishrane želi da bude bolje kao i da ima punu podršku od strane porodice i prijatelja.
Lečenje podrazumeva paralelno praćenje fizičkog stanja i rešavanje psiholoških uzroka poremećaja :
- Kognitivno bihejvioralna terapija (REBT i KBT) se fokusira na izmenu načina na koji osoba misli o situaciji što dovodi do promena i u njihovom ponašanju.
- Savetovanje od strane nutricioniste – kako bi se održavao zdrav režim ishrane
- Psihodinamska psihoterapija – fokusira se na to kako nečija ličnost i životno iskustvo utiču na njihove trenutne misli, osećanja, odnose i ponašanja
- Porodična terapija – uključuje članove porodice i podrazumeva razgovor o tome kako poremećaj ishrane utiče na njihove međusobne odnose.
- Lekovi – antidepresivi SSRI (selektivni inhibitori preuzimanja serotonina) se koiste za lečenje Bulimije i Patološke proždrljivosti
Naš savet 
Ukoliko mislite da imate poremećaj ishrane ili poznajete nekog ko ima, molimo vas da potražite pomoć. Jednom kada se, od strane stručnjaka za mentalno zdravlje (psihijatar ili psiholog), postavi odgovarajuća dijagnoza, ti poremećaji se mogu uspešno lečiti i tretman se završava u roku od nekoliko meseci.
Osobu koja ima poremećaj ishrane ne treba osuđivati! Poremećaji ishrane nastaju složenim delovanjem socijalnih, bioloških i psiholoških faktora koji dovode do štetnih ponašanja. Ono što je važno je da se zaustavite ako prepoznate ove simptome kod sebe, da potražite pomoć i krenete put oporavka.
