Iako gotovo automatski posežemo za nečim slatkim kad smo potišteni, pojavila su se istraživanja koja nam govore potpuno suprotno. Možda će nam red-dva čokolade popraviti raspoloženje, ali to je samo trenutni efekat.
O tome govori i primer pacijentkinje koja je radila inventar ličnosti koji je pokazao izraženu depresiju. Žalila se i na višak kilograma. Psiholog se posavetovao sa nutricionistom da joj napravi dijetu koja odgovara njenoj ličnosti, tako da joj držanje dijete ne pada teško, a da postigne cilj. Pacijentkinja je dobila plan ishrane, baziran na ugljenim hidratima. U početku je to delovalo kao srećno rešenje i uspela je da skine nekoliko kilograma. Međutim, dugoročno gledano, kilogrami su se ponovo zalepili, a depresija se vratila.
Kao što smo najavili, sve više istraživanja ukazuje na dobrobiti ketogene dijete kao dodatne intervencije za osobe koje imaju neki od mentalnih problema. U nekim slučajevima može zameniti lekove i terapiju, a u nekim se koristi uporedo. Osnovna odlika dijete je visok sadržaj masti, nizak do umeren udeo proteina i veoma mali doprinos ugljenih hidrata. Dakle, potpuno obrnut pristup od onog kom je bila potvrgnuta naša pacijentkinja. Kroz primer u nastavku ilustrovaćemo šta je ona trebalo da jede.
Keto dijeta po danima — primer jelovnika
Ponedeljak
Doručak: slanina, jaja, paradajz, kravlji sir
Ručak: pileća salata sa avokadovim uljem i mocarelom
Večera: losos sa šparglom na puteru
Utorak
Doručak: čija puding od kokosovog mleka sa orasima
Ručak: salata od tunjevine sa celerom i paradajzom sa zelenišem
Večera: mesne ćufte, sir i povrće
Sreda
Doručak: milkšejk od bademovog mleka, kakao praha, i stevije
Ručak: salata od morskih plodova sa maslinovim uljem i avokadom
Večera: pečena piletina sa krem sosom i dinstanim brokolijem
Četvrtak
Doručak: omlet sa avokadom, paprikom, lukom i začinima
Ručak: pljeskavica bez lepinje, sa prelivom od sira, pečuraka i avokada sa zelenim povrćem
Večera: goveđi odrezak sa sirom i brokolijem
Petak
Doručak: paprike punjene sirom i jajima
Ručak: govedina na kokosovom ulju i povrće
Večera: svinjski kotleti i boranija pržena sa kokosovom ulju
Subota
Doručak: dva jajeta pržena na puteru, sa dinstanim zelenim povrćem
Ručak: šunka, sir, orašasto voće
Večera: bela riba, jaja i spanać kuvani u kokosovom ulju
Nedelja
Doručak: pečena jaja sa slaninom i pečurkama
Ručak: burger sa salatom i sirom
Večera: biftek i jaja uz salatu
Iz jelovnika se može zaključiti da ketogena dijeta forsira sve meso osim svinjskog, pri čemu ga mogu zameniti jaja ili pečurke. Akcenat je na povrću, zdravijim vrstama ulja ili puteru, a od voća se konzumira samo orašasto.
Ketogenu dijetu podržala su brojna naučna istraživanja. Videćemo na koji način su došla do pozitivnih zaključaka o njenom uticaju na mentalno zdravlje, počevši od dva najčešća oblika mentalnih bolesti — depresije i anksioznosti, preko nešto složenijeg bipolarnog afektivnog poremećaja, zatim shizofrenije i Alchajmerove bolesti i konačno do onih od kojih najčešće pate deca — autizam i ADHD.
Ketogena dijeta i depresija
Depresija je svetski broj jedan među mentalnim bolestima. Srećom, otkriveno je da hrana ima ogroman uticaj na hemiju mozga. U studiji iz 2018. godine, istraživači (Murphy et al.) su došli do zaključka da keto dijeta ima antidepresivne i anksiolitičke efekte putem povećanja GABA (gama-aminobutirne kiseline), inhibitornog neurotransmitera koji reguliše raspoloženje.
Sa druge strane, vršila su se istraživanja i na životinjama. Konkretno, ketogena dijeta smanjila je depresivno ponašanje kod pacova. Dok je studija na miševima pokazala da ketogena ishrana trudnih životinja smanjuje podložnost potomstva depresivnom i anksioznom ponašanju.
Ketogena dijeta i anksioznost
Anksioznost je odmah iza depresije prema zastupljnenosti u svetskoj populaciji. Studija iz 2019. godine (Ari et al.) ukazala je naučnicima na to da ketogena dijeta može smanjiti simptome anksioznosti kod pacijenata sa poremećajima čak i iz spektra autizma. Zapravo, pronađena je veza između anksiolitičkog efekta dijete, smanjenja upale u mozgu i povećanja GABA neurotransmitera.
Istraživanje iz 2020. godine (Sussman et al.) takođe govori o pozitivnm uticaju ketogene dijete na anksioznost kod pacijenata sa epilepsijom. Ista studija pokazala je i da samo dodavanje ketonskih dodataka uobičajenoj ishrani smanjuje simptome anksioznosti.
Ketogena dijeta i bipolarni poremećaj
Bipolarni poremećaj je mentalni poremećaj poznat po smeni depresije i manije. Ova bolest se obično dugo leči koktelom lekova i redovnim odlascima na terapiju. Međutim, naučnici istražuju i indirektne načine lečenja, kao što je pridržavanje keto režima.
U studiji iz 2013. godine opisan je slučaj dvoje pacijenata koji su bili na ketogenoj dijeti tri godine; dijeta se pokazala uspešnijom od stabilizatora raspoloženja.
Jedna studija iz 2017. godine (Brietzke et al.) pokazala je manju izraženost simptoma depresije kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem. Ovo se delimično objašnjava poboljšanjem mitohondrijalne funkcije, smanjenjem upale i oksidativnog stresa u neuronima.
Ketogena dijeta i shizofrenija
Shizofrenija je komplikovana mentalna bolest koji može biti praćena teškim simptomima, uključujući halucinacije, sumanute ideje i poremećaje mišljenja.
Starija gojazna žena sa hroničnom shizofrenijom praćena je godinu dana tokom 2009. godine. Pored lekova i terapije, propisana joj je i dijeta, koja joj je svela ugljene hidrate na minimum, a bazirala se na goveđem mesu, živini, šunki, ribi, boraniji, paradajzu i vodi. Primećeno je značajno poboljšanje nakon samo osam dana od početka dijete. Na kraju posebnog režima, pacijentkinja je prijavila potpuno odsustvo slušnih i vizuelnih halucinacija, od kojih je patila od detinjstva.
Ketogena dijeta i Alchajmerova bolest
Šestonedeljna studija jednostavne dijete sa niskim sadržajem ugljenih hidrata (bez proteina i masti) kod ljudi sa blagim kognitivnim oštećenjem pokazuje poboljšanje verbalne memorije, sa boljim rezultatima kod onih koji su postigli veću ketozu (Krikorian et al 2012).
Da ketogena dijeta zaista može biti korisna, govori i jednoipogodišnja studija slučaja osobe sa Alchajmerovom bolešću čija su se kognitivne funkcije značajno poboljšale upotrebom suplemenata ketona (Newport et al, 2015).
Ketogena dijeta i autizam
Tridesetoro dece sa autizmom praćeno je u toku 6 meseci, pri čemu su četiri nedelje bila na posebnom režimu, a dve nedelje ishrana nije kontrolisana. Od 18 dece koja su istrajala do kraja programa, osmoro je pokazalo umereno poboljšanje, a dvoje značajan napredak u ponašanju.
Detetu sa autizmom, epilepsijom i gojaznošću preporučena je ketogena dijeta u kombinaciji sa antiepileptičkim lekovima, koja je dala odlične rezultate. Pored toga što su se napadi proredili, došlo je i do gubitka težine, kao i unapređenja kognitivne i jezičke funkcije, te socijalnih veština, veće smirenosti i odsustva stereotipnih radnji (Herbert and Buckley 2013).
Ketogena dijeta i ADHD
Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) je neurobiološki poremećaj, specifičan po problemima sa pažnjom, impulsivnosti i hiperaktivnosti. Od ADHD-a obično oboljevaju deca i adolescenti, ali se može nastaviti i u odraslo doba. Simptomi mogu biti ozbiljni i negativno uticati na akademski uspeh, međuljudske odnose i kvalitet života uopšte.
Studija iz 2018. godine (Lambrechts et al.) pokazuje da ketogena dijeta može imati povoljan uticaj na stanje dece sa ADHD-om. Istraživači su procenjivali ishode ketogene dijete na uzorku od 23 dece sa ADHD-om. Nakon tri meseca pridržavanja, primetili su poboljšanja koja su se odnosila na usmereniju pažnju, smanjenu hiperaktivnost i ređe impulsivnog ponašanja.
Iako su ovi rezultati obećavajući, potrebno je imati na umu da je ketogena dijeta izazovna za realizaciju, posebno kod dece, i da su neophodni kontrolisani uslovi i stručna pomoć.
Budite oprezni kad eksperimentišete sa ishranom
Ako razmatrate ketogenu dijetu kao još jednu intervenciju u borbi sa mentalnim problemima, preporučuje se da prvo potražite savet lekara: psihijatra i nutricioniste. Ovaj plan ishrane može biti spasonosno rešenje za ljude koji ne žele da uzimaju ili nemaju pozitivna iskustva sa lekovima ili ne mogu da ih priušte.
Budući da su istraživanja još uvek u toku, potrebno je preciznije utvrditi uticaj ketogene dijete na mentalne poremećaje, kao što su razni oblici depresije, shizofrenija i ADHD. Uz to, važno je razmotriti uslove, ciljeve i očekivanja pre nego što se odlučite za promenu u ishrani, jer nije ni svaka vrsta dijete zdrava za sve. Naučnici upozoravaju da ketogena dijeta, budući da se zasniva na visokom sadržaju masti, može ubrzati pojavu bolesti povezanih sa masnom jetrom, kao što su upala jetre i fibroza jetre. Stoga, ne treba zaboraviti da kontrolišete LDL holesterol tokom ovog režima. 
Pudite pažljivi prilikom odabira dijete. Ono što je sigurno jeste da hrana ima ogroman uticaj na hemiju mozga. Ketogena dijeta predstavlja samo jedan od mnogih potencijalnih pristupa koji mogu doprineti poboljšanju mentalnog zdravlja i kvaliteta života. Bilo da je vaš izbor ketogena ili neka druga dijeta, svako bi trebalo da jede što više integralne, sveže sezonske hrane, a smanji ugljene hidrate poput šećera i brašna.
