Verovatno ste već negde čuli ili pročitali nešto o vezi između creva i mozga. Ili ste čuli da je stomak drugi mozak. Odakle ovo potiče?
Sproveden je veliki broj studija kako bi se bolje razumelo kako mikrobiom creva utiče na mentalno zdravlje i obrnuto. Iako se može naučiti još mnogo toga, jasno je da postoji dvosmerna veza između crevnog mikrobioma i poremećaja raspoloženja.
Statistika pokazuje da oko 60% anksioznih i depresivnih osoba ima gastrointestinalne probleme, poput sindroma iritabilnog creva (IBS).
U nastavku razmatramo mehanizme kroz koje se ova dvosmerna veza sprovodi i nove mogućnosti lečenja za osobe koje pate od poremećaja raspoloženja ili funkcionalnih problema sa crevima.
Neurobiohemijski, neuroendokrini i neuroimuni sistem
Na određenom nivou, stomak i mozak prilično su jednostavno povezani. Vaš sistem za varenje komunicira sa vašim mozgom kako bi vas obavestio kada ste gladni, kada ste siti i kada vam nešto „pokvari“ stomak i varenje.
Ako ste ikada osetili „leptiriće u stomaku“, kao posledicu zaljubljenosti, ili treme pred važan poslovni sastanak, uhvatili ste svoj drugi mozak na delu. Naučnici ovaj mozak nazivaju enterički nervni sistem (ENS). On se sastoji od dva tanka sloja od preko 100 miliona nervnih ćelija koje oblažu ceo gastrointestinalni trakt. Istraživači su otkrili dokaze da iritacije u gastrointestinalnom sistemu šalju signale centralnom nervnom sistemu (CNS) koji zatim izazivaju promene raspoloženja.
Na tom drugom nivou, ova veza stomak-mozak uključuje mehanizme neurobiohemijskog, neuroendokrinog i neuroimunog sistema. Zato slobodno možemo reći da u svom telu imamo gomilu malih mozgova.
Neurobiohemijski sistem
Digestivni trakt kontrolišu i unutrašnji i spoljašnji biohemijski faktori. Suštinski, nervni sistem creva se sastoji od 200-600 miliona neurona. Ovim sistemom upravljaju nervna vlakna, uključujući vagusna, sakralna i parasimpatička vlakna. Međutim, uticaj je međusoban, i ide u oba smera.
Bakterije i hemikalije koje čine crevni mikrobiom imaju sposobnost da regulišu nervne signale (vagusni nerv je primarna veza između mozga i digestivnog trakta) i menjaju nivo neurotransmitera u mozgu. To znači da molekuli koje luči naš probavni sistem mogu uticati na moždane funkcije, uključujući san, apetit, raspoloženje i kognitivne funkcije.
Na primer, osobama koje iznenada dožive visok nivo stresa, neurobiohemijska veza sugeriše da njihov stres možda nije toliko pokazatelj promena u mozgu, koliko pokazatelj promena u crevnom mikrobiomu. Ovo takođe objašnjava zašto ljudi koji se bore sa sindromom iritabilnog creva (IBS) i drugim funkcionalnim problemima creva, poput dijareje, konstipacije, nadutosti, refluksa želudačne kiseline i uznemirenog želuca, često doživljavaju velike emocionalne promene.
Neuroendokrini sistem
Endokrini sistem je skup žlezda koje proizvode hormone koji regulišu metabolizam, rast i razvoj, funkciju tkiva, seksualnu funkciju, reprodukciju, san i raspoloženje. Istraživanja pokazuju da su mozak i stomak, odnosno creva, takođe povezani putem endokrinog sistema.
Godinama smo znali da stres aktivira hipotalamus, hipofizu i nadbubrežne žlezde (HPA veza), što povećava kortizol, glavni hormon stresa u telu. Dugoročno, ovo dovodi do povećanja anksioznosti, crevne pokretljivosti i do promena u crevnom mikrobiomu. Naučnici trenutno proučavaju kako bi crevni mikrobiom mogao sprečiti povećanje nivoa kortizola preko HPA veze, da bi se ublažile anksioznost i depresija.
Neuroimuni sistem
Hronični ili akutni stres može oštetiti sluznicu creva, dopuštajući određenim toksinima da uđu u krvotok i aktiviraju imuni sistem. Ti toksini mogu izazvati sve, od infekcije i upale do umora i autonomnih nervnih i gastrointestinalnih simptoma. Studije su takođe pokazale da, kada su ovi toksini prisutni u krvotoku, javljaju se i simptomi ozbiljne anksioznosti i depresije, kognitivni deficit i povećanje osetljivosti na bol.
Strategije lečenja
Kada razumemo dublju vezu između enteričkog nervnog sistema i centralnog nervnog sistema, možemo razmotriti kako ova otkrića utiču na mogućnosti lečenja. Jasno je da ako postoji dvosmerna veza, onda možemo očekivati da lečenje gastrointestinalnih problema takođe može poboljšati simptome poremećaja raspoloženja.
Sa druge strane, alati poput meditacije, tehnika disanja i terapije usmerene na creva, mogu pomoći u poboljšanju gastrointestinalnih simptoma. Samim tim doći će i do poboljšanja raspoloženja i smanjenja stresa. Ove metode ublažavaju odgovor tela na stres, inhibiraju lučenje kortizola, smanjuju upale i podržavaju imuni sistem.
Za kliničare koji rade sa pacijentima koji imaju poremećaje raspoloženja zajedno sa gastrointestinalnim problemima, važno je da budu svesni kako lečenje jednog područja može uticati na simptome drugog. Na primer, određeni antidepresivi deluju tako što smiruju nervne ćelije u crevima. Očigledno je da bi, osim prepisivanja antidepresiva, lečenje gastrointestinalnih problema moglo olakšati lečenje depresije i anksioznosti.
Pacijentima, pored smanjenja stresa, promene u ishrani mogu uveliko poboljšati crevni mikrobiom i pomoći im kod poremećaja raspoloženja. Znamo da određene namirnice mogu izazvati upalne reakcije kod osoba sa osetljivim crevima. Celovita biljna ishrana sa manje rafinisanih ugljenih hidrata i sa manje ili bez crvenog mesa može dovesti do zdravijeg mikrobioma.
Dnevnik ishrane ovde može biti posebno korisno sredstvo. Ne samo da će vođenje dnevnika o unetim namirnicama pomoći da primetite obrasce gastrointestinalnih tegoba, već može biti i iznenađujuće korisno za osobe koje pate od poremećaja raspoloženja, stresa i anksioznosti. Možda ćete primetiti da vam određena hrana ne izaziva samo gastrointestinalne probleme, već i probleme sa raspoloženjem.
Studije koje ispituju dvosmernost veze između mozga u našoj glavi i drugog mozga u našim crevima, pružaju nadu milionima ljudi koji pate od poremećaja raspoloženja i gastrointestinalnih problema. Iako je svako jedinstven, u mnogim slučajevima određena kombinacija integrativnih pristupa može dovesti do uspostavljanja ravnoteže i zdravlja celokupnog organizma.
