Prisilne misli su uznemirujućeg sadržaja, izazivaju anksioznost i smatraju se neprihvatljivim egu. To znači da ne odgovaraju ličnim vrednostima osobe. Kada se pojave, sumnja se na opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP) i već pomenutu anksioznost.
Da li imam opsesivne prisilne misli?
I ljudi sa dijagnozom i bez nje suočavaju se nekim nenamernim mislima u toku dana. Među njima se potkradu i one neprijatnog sadržaja. Međutim, kada su uporne, gubimo osećaj kontrole i ne možemo da funkcionišemo normalno. Tada je reč o opsesivnim prisilnim mislima.
Još jedna bitna stavka jeste interpretacija. Prosečna osoba se verovatno neće zadržavati na nekoj bizarnoj misli. Dok ljudi sa OKP-om ovakve misli shvataju ozbiljno i brinu da li će se obistiniti i da li predstavljaju neku nesvesnu želju.
Ljudi sa OKP-om strahuju da će „popustiti” i realizovati svoje misli. Međutim, statistike pokazuju da oni koji zaista počine zločin ne preispituju svoje misli, već prave plan za izvršenje.
Kakav sadržaj opseda ljude sa OKP-om?
Istraživanja su grupisala misli ljudi sa OKP-om u sledeće kategorije:
- Agresivan sadržaj: može se odnositi na poriv da naudite voljenoj osobi ili sumnju da ste slučajno već povredili nekoga
- Seksualni sadržaj: mogu biti seksualne scene u kojima učestvujete, a koje vam se gade ili neka sumnja u vezi sa seksualnnošću
- Higijena/bakterije: možete biti u stalnom strahu od bacila iz okruženja, sumnjati u čistoću predmeta ili sopstvene higijenske navike
- Religiozni sadržaj: mogu vas proganjati sumnje da ste učinili nešto protiv boga i da ćete za to biti kažnjeni
Regulacija prisilnih misli
Postoji više načina na koje ljudi pokušavaju da kontrolišu ovakve misli.
- Možemo izbegavati situacije koje okidaju takve misli, ali to je samo privremeno rešenje.
- Svesno, naglas ili u sebi, kažite sebi Stop! kada osetite da vas preplavljuju takve misli.
- Možemo pokušati da ih zamenimo drugim mislima ili sami sebe kritikovati što nam „probijaju” u svest. Međutim, samokritičnost treba obustaviti, jer dobijamo kontraefekat. Što se više naprežemo da eliminišemo takve misli, sve se dublje usađuju u našu psihu.
- Ljudi sa OKP-om najčešće pribegavaju kompulzivnim radnjama koje služe tome da „ponište” negativne misli i značenje je subjektivno.
Najbolji način za regulisanje takvih misli je odlazak na psihoterapiju. Ove misli su često sporedne misli koje se onda preuveličavaju i izobličuju. Zato je cilj psihoterapijskog procesa da ih ponovo svede na sporedne misli. To se postiže spostepenim suočavanjem sa takvim mislima i pogrešnim uverenjima u vezi sa njima.
Svi mi ponekad imamo nepoželjne misli i dokle god ih tretiramo kao pogrešne, ne treba im pridavati previše značaja. Što više značaja im pripišemo, to postaju snažnije i polako počinju da kontrolišu one nas, a ne obrnuto. Čak i da ste već došli u tu fazu, postoji rešenje i uvek možete zatražiti pomoć.
