Prisilne misli

Prisilne misli su misli neprijatnog sadržaja, koje izazivaju uznemirenost i koje su u suprotnosti su ličnom sistemu vrednosti. Kako ih prepoznati?
Autorski clanak, prisilne misli, opsesivno kompulzivni poremećaj, anksioznost,

Prisilne misli jesu misli neprijatnog sadržaja, koje izazivaju anksioznost i uznemirenost i koje se smatraju kao strane egu i u suprotnosti su ličnom sistemu vrednosti. One su jedan od glavnih simptoma opsesivno kompulzivnog poremećaja (OKP), a mogu biti i simptom anksioznosti (“Šta ako…”).

Da li imam opsesivne prisilne misli?

Svi mi u toku dana imamo nenamerne misli, među kojima se pojave i one neprijatnog, uznemiravajućeg sadržaja. Međutim, kada se one ponavljaju, imamo osećaj da ne možemo da ih kontrolišemo i narušavaju naše svakodnevno funkcionisanje reč je o opsesivnim prisilnim mislima.

Još jedna razlika jeste i tumačenje takvih misli. Prosečna osoba možda neće ni obratiti pažnju na misao bilo kakvog bizarnog sadržaja. Sa druge strane, ljudi sa OKP-om ovakve misli shvataju daleko ozbiljnije. Oni strahuju da će se te misli obistiniti ili da su znak nekih potisnutih želja.

Da li će se obistiniti

Jedan od najvećih strahova ljudi sa OKP-om jesu da će nekad “popustiti” pred svojim mislima i da će se misli sprovesti u delo. Nema razloga za brigu. Statistike pokazuju da, za razliku od ljudi sa opsesivnim prisilnim mislima, oni koji zaista počinjavaju zločine ne smatraju da su njhove misli neprihvatljive, već prave plan za izvršenje istih.

Sadržaj 

Iako je sadržaj ovih misli indiviudalan, prema tematici se mogu svrstati u sledeće kategorije:

  • Nasilan sadržaj: slike kako povređujete nekoga koga volite, nagoni da to učinite, ili sumnje da ste slučajno povredili nekoga
  • Seksualni sadržaj: scene u kojima učestvujete u seksualnom činu koji sami smatrate odbojnim i nepoželjnim, nagoni da tako nešto učinite ili sumnje u vezi sa seksualnnošću
  • Higijena/bakterije: stalno strahovanje od bakterija oko Vas, sumnja u čistoću predmeta ili sopstvene higijenske navike
  • Religiozni sadržaj: sumnje da ste učinili nešto protiv boga, da ćete za to biti kažnjeni, najčešće kao prikaz isuviše krutih i rigidnih religijskih stavova

Regulacija

Postoji više načina na koje ljudi pokušavaju da kontrolišu ovakve misli. Možemo izbegavati situacije koje trigeruju takve misli, što obično nije dugoročno rešenje. Još jedan način jeste da svesno, na glas ili u sebi, kažemo sebi Prestani kada osetimo da nam nadolaze takve misli. Takođe, možemo pokušati da skrenemo sebi pažnju sa opsesivnih misli na nešto drugo, ili ih zameniti drugim mislima. Mnogi pribegavaju i samokritičnosti zbog pojave takvih misli. Što više ulažemo napor da misli kontrolišemo, usmeravamo pažnju na njih i na taj način dobijamo suprotan efekat. Umesto da misli otklonimo, one se dublje ukorenjuju.

Ljudi sa OKP-om najčešće pribegavaju izbegavanju, samokritičnosti ili kompulzivnim radnjama. Ove strategije su kratkoročno uspešne, jer misli “utišavaju” i trenutno otklanjaju simptome anksioznosti. 

Najbolji način za regulisanje takvih misli je odlazak na psihoterapiju. Kako ove misli često počnu kao sporedne misli kojima se onda pridaje daleko veći značaj, cilj psihoterapijskog procesa jeste da ih ponovo svede na sporedne misli. To se postiže sistematskom desenzitizacijom, odnosno suočavanjem sa takvim mislima malim koracima u kontrolisanim uslovima i kognitivnom destrukturalizacijom, odnosno suočavanjem sa pogrešnim uverenjima vezanim za takve misli.psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problemSvi mi ponekad imamo nepoželjne misli i dokle god ih prepoznajemo kao nepoželjne i pogrešne ne treba im pridavati previše značaja. Što više značaja im mi pružimo, to postaju snažnije i polako počinju da kontrolišu one nas, a ne obrnuto. Čak i da ste već došli u tu fazu, postoji rešenje i uvek možete zatražiti pomoć