Ljudi su predodređeni da brinu.
Svi imamo svoju verziju brige – unutrašnjeg kritičara, unutrašnji strah, unutrašnja kajanja. Skloni smo patologiji ovog unutrašnjeg brbljanja, ali ti mučni glasovi nisu sami po sebi loši, jer:
- Kritičko razmišljanje pomaže nam u predviđanju prepreka i ishoda.
- Strah nam pomaže da predvidimo opasnosti.
- Kajanje ukazuje na to da imamo moralni barometar za odluke koje su rezultirale negativnim posledicama.
Ali, ako je dobro upregnuto – ovo unutrašnje ćaskanje može nam pomoći da dođemo do željenih ciljeva i da se lakše snađemo u životnim izazovima.
Ipak, kada budućnost izgleda neizvesno ili se zahtevi svakodnevnog života povećavaju, unutrašnje brbljanje našeg mozga više nije od koristi. Suočeni sa nepoznatim, imamo tendenciju da se povijemo i poguramo jače – da radimo i da brinemo još više. Ali ironično, što napornije radimo, manje smo produktivni i veća je verovatnoća da ćemo ostati bez inspiracije i da će uslediti lenjost.
Šta ako bismo umesto toga mogli da negativnu priču i uznemirenost pretvorimo u sanjarenje? Šta ako bismo mogli da naučimo da usmeravamo tok svojih lutajućih misli kako bismo ojačali svoju otpornost pred neizvesnošću?
Kako istraživanja pokazuju, sanjarenje je mnogo više od besposličarenja. To je vitalno oruđe i ključ za izgradnju otpornosti, podizanje raspoloženja, rađanje inspiracije i punjenje baterija.
Kreativne prednosti sanjarenja
Decenijama su psiholozi proučavali lutanje uma kao nešto što ometa kognitivne procese, ometa obradu i izvršenje zadataka, ili ometa memoriju. Međutim, nedavna istraživanja ukazuju na sasvim suprotno.
U stvari, jedno od istraživanja pokazalo je da predah od rešavanja problema i bavljenje monotonim zadatkom- zadatkom koji podstiče lutanje uma- zapravo podstiče kreativnost i podiže je za čak 40%. Rezultati sugerišu da sanjarenje zapravo može pomoći mozgu da zadrži informacije, ponovo se usredsredi, stekne novu perspektivu i uspostavi nove veze između ideja. Zašto onda ne dopustimo da nam um slobodnije luta?
Postoji razlika između besciljnog lutanja uma i namernog sanjarenja, i iako može izgledati kontraintuitivno, pozitivno, konstruktivno sanjarenje naporan je posao.
Kako da vam misli vođeno lutaju
Istraživanja pokazuju da prosečna odrasla osoba provodi oko 47% svog budnog stanja puštajući um da luta. Problem je u tome što naš mozak gravitira prema negativnom – prema kajanjima iz prošlosti ili prema budućim strepnjama. Čak i kada smo usmereni na maštanje, naš mozak se bori da se koncentriše. Zašto? Zato što je potrebno mnogo više mentalnog napora da se stvori pozitivna fantazija nego da se um pusti da besciljno luta, čak i ako zalazimo na neprijatnu teritoriju.
Kako se ispostavilo, ista regija mozga stimulisana tokom sanjarenja i lutanja mislima, takođe se budi i kada razmišljamo i brinemo. Trik je u tome da istrenirate mozak da vaše sanjarenje usmeri ka idejama koje izazivaju radoznalost i unapređuju vaš rad.
Naravno, lakše je reći nego učiniti.
Iako ne možemo da kontrolišemo lutanje svog uma, možemo naučiti da usmeravamo tok sanjarenja i svojih misli. U nastavku navodimo nekoliko načina na koje možemo odlutati prema prijatnijim, lepšim, ispunjavajućim mislima.
1. Prekinite podrazumevano
Sledeći put kada zateknete sebe kako padate i kako vas odnosi vir žaljenja ili kajanja, zastanite i zatvorite oči. Pokušajte da zamislite znak stop ili ispruženu ruku. Koliko god ovi simboli bili beznačajni, oni bolje evociraju naredbu nego jednostavno obraćanje sebi: „Ne idi tamo.“
Kada budete imali vremena za resetovanje, pokušajte da zamislite sebe u bilo kojoj situaciji koja je pokrenula vaše negativno pripovedanje. Razmislite o konkretnim koracima koje ćete preduzeti da biste „rešili“ situaciju. Pokušajte da zamislite najgori mogući scenario i, što je još važnije, najbolji. Verovatno ćete shvatiti da ste sposobniji da se suočite sa ovom preprekom nego što mislite, ili da situacija nije tako strašna kao što ste prvo zamislili.
Prepuštanje ovim jednostavnim vizualizacijama koje podižu raspoloženje podsetiće vas da postoji svet i izvan briga.
2. Krenite u čudesnu šetnju
Čuđenje je često zanemarena emocija, ali istraživanja pokazuju da dodavanje čuda u naše živote može imati duboke emocionalne i fizičke koristi za zdravlje.
Da bi testirali kako bismo mogli da se više čudimo u svakodnevnom životu, istraživači su zatražili od grupe zdravih starijih osoba (od 60-ih do 80-ih) da dodaju 15-minutnu „čudesnu šetnju“ u svoju rutinu. Savetovano im je da svake nedelje šetaju nekim novim mestom i da pogledaju sve – od lišća ispod oluka do oblaka na nebu – kao da to vide prvi put. U roku od 8 nedelja, grupa „ispunjena čudima“ prijavila je da se oseća srećnije i raspoloženije. Kontrolna grupa, sa druge strane, često je izveštavala da svoje šetnje provodi u razgovorima o poslu, školi ili drugim obavezama.
Da biste podstakli pozitivnije sanjarenje, pokušajte da svojoj nedelji dodate čudesnu šetnju. Pronađite malo zelenog prostora i potrudite se da svesno posmatrate svoju okolinu. Ako se jave uznemirujuće misli, uočite ih, a zatim im dopustite da izblede. Ako možete, prošetajte nekuda odakle se otvara lep pogled na okolinu, da biste imali još širu perspektivu.
3. Opovrgnite apokalipsu sopstvenom fantazijom
Mnogi psiholozi su tokom pandemije primetili da je mašta ključna za izbegavanje naših banalnih rutina, gajenje nade i negovanje otpornosti. Zato uronite u svoju maštu i dozvolite sebi da svoje najstrašnije „šta ako“ opovrgnete kreativnom sanjarskom praksom. To možete učiniti meditacijom, pisanjem dnevnika ili crtanjem. Evo nekoliko ideja za početak:
Prepustite se fantaziji o budućnosti, za sebe, svoju zajednicu, svoju karijeru. Šta zamišljate? Napišite ili skicirajte ono što vam padne na pamet.
Koja je vaša neobična, jedinstvena ili provokativna ideja koju želite da oblikjete, delite i širite? Što neobičnije, to bolje. Čak i ako mislite da nije originalno, verovatno imate svoj ugao gledanja na stvari. Posvetite se svojoj ideji i načinu na koji bi se mogla razvijati.
I u bliskoj budućnosti uvek ima mnogo nepoznanica. Posebno nakon toliko meseci katastrofiziranja, možda je pravo vreme da spustimo teret i iskoristimo priliku da zamislimo svoju najbolju budućnost.