Nastanak pojma kroz istoriju
Posao i porodica predstavljaju dva najvažnija životna domena za najveći broj ljudi u svetu. Prvo interesovanje za ovu oblast, javlja se davno, sa procesom emancipacije žena. Pre jednog veka, u industrijalizovanom društvu, uobičajeno je bilo da se muškarci zapošljavaju, a da su žene te koje ostaju kod kuće da se brinu o deci i domaćinstvu. Takođe, u poljoprivrednim domaćinstvima, gde posao i porodica nisu bili razdvojeni, žene su učestvovale u obavljanju poslova, ali je manipulisanje novcem bilo dozvoljeno samo muškarcima. Masovna regrutacija za Prvi svetski rat je odvela veliki broj muškaraca sa njihovih radnih mesta i dovela do nedostatka radne snage, pa su poslodavci bili primorani da zapošljavaju žene kako ne bi došlo do kolapsa u privredi. Pojačano interesovanje za problematiku odnosa posla i porodice se javlja i nakon Drugog svetskog rata, kada je došlo do masovnog zapošljavanja žena iz srednje klase (Vidanović, Todorović i Hedrih, 2006).
Zapošljavanjem žena, desile su se promene i na mikro, i na makro nivou. Promene su bile uočljive kako u samoj porodici, tako i u društvu. Odnos posla i porodice je postao drugačiji, jer više nije postojao jedan član koji je bio zadužen za obavljanje svih kućnih poslova, brigu o deci, i održavanje domaćinstva, već su se te obaveze morale raspodeliti na oba supružnika. Takođe, pošto su oba partnera sticala prihode, imali su i veću kontrolu nad korišćenjem novca koji donose u kuću, i oba partnera su imala priliku da pored toga što rade iz finansijskih razloga, mogu da grade svoju karijeru i da se usavršavaju u svojim profesijama . Žene, koje su do tada uglavnom bile u kući, sada izlaze iz porodice i: stiču nove kontakte, postaju finansijski nezavisne od partnera, traže ravnopravno učešće u raspodeli vlasti, imaju manje vremena za obavljanje kućnih poslova i brigu o deci, omogućavaju opstanak porodici koja nema muškog roditelja, ili gde je muškarac nezaposlen, što dovodi do pomeranja tradicionalnih uloga (Vidanović, Todorović i Hedrih, 2006)..
Sve ove promene dovode do značajnih turbulencija u tradicionalnom shvatanju porodice. Jedan od možda najvećih zahteva koji se postavlja pred članove porodice, pogotovo pred zaposlene žene i majke je zahtev za usaglašavanjem poslovnih i porodičnih aktivnosti i uloga, čime se, pre perioda masovnog zapošljavanja žena, niko nije morao baviti.
Šta je to konflikt posla i porodice?
U tradicionalno organizovanim porodicama muškarac je radio, donosio novac u kuću, upravljao i raspolagao njim, a žena je bila zadužena za obavljanje kućnih poslova i brigu o deci. Zapošljavanje žena je dovelo do promena u funkcionisanju kako porodica, tako i samih osoba. Oba partnera su se počela baviti i jednim i drugim domenom života. Sada oba supružnika zarađuju, učestvuju u kreiranju budžeta porodice, raspolažu sredstvima, ali i dele kućne poslove i brigu o deci. U nekim periodima života osobama je postajalo teško da postignu sve, i da rade, i da brinu o porodici, što je u samim osobama izazivalo osećaj nelagodnosti i anksioznosti koji danas zovemo konflikt posla i porodice. On se može javiti i kod žena i kod muškaraca, ali je u istraživanjima češće korišćen uzorak žena za ispitivanje, zbog pretpostavki da je na njima i u savremenom društvu i dalje „najveći deo posla“ što se tiče brige o porodici i domaćinstvu, te da im je zbog toga teže da balansiraju aktivnostima.
Konflikt posla i porodice se najčešće objašnjava preko teorije uloga. Osoba u toku života može imati različite uloge, kao što su uloga deteta, brata, sestre, majke, oca, bake, deke, prijatelja, bračnog partnera, profesionalna uloga, itd. Neke uloge dobijamo samim rođenjem kao što je npr. uloga deteta, dok druge stičemo tokom života (npr. poslovna uloga, bračna ili roditeljska uloga).
Mnogi istraživači su se trudili da što bolje objasne ovaj konstrukt. Međutim, jednu od prvih definicija konflikta posla i porodice dali su Grinhaus i Biutel (1985, prema Herst, 2003). Ova definicija spada u najcitiranije definicije konflikta između posla i porodice, i odnosi se na „oblik konflikta među ulogama gde su pritisci koji potiču iz poslovne i porodične uloge nekompatibilni u nekom delu“. Prema ovom modelu, konflikt između posla i porodice je dvosmeran i višedimenzionalan. Dvosmeran je zato što posao može da utiče na porodicu, ali i porodica može da utiče na posao. Oba smera uticaja (posla na porodicu i porodice na posao) sastoje se iz tri dimenzije, u čemu se ogleda njegova višedimenzionalnost. Te tri dimenzije su: vreme, napor i ponašanje. Konflikt može biti zasnovan na svakoj od ovih dimenzija.
Konflikt koji je zasnovan na vremenu podrazumeva da vremenski zahtevi koji potiču iz jedne uloge, fizički otežavaju ispunjavanje vremenskih zahteva iz druge uloge. To praktično znači da će osoba doživeti konflikt uloga ukoliko nije u stanju da se izbori sa vremenskim zahtevima, kao na primer žena koja mora da ostane da radi prekovremeno na poslu, a ne može da stigne na priredbu svog deteta u školi.
Konflikt koji je baziran na naporu, govori o tome da naprezanje u jednoj ulozi interferira sa neispunjavanjem dužnosti u drugoj. Nastaje kada napor koji osoba ulaže u jednu ulogu onemogućava zahteve koji se očekuju drugom ulogom. Konflikt baziran na naporu može da se javi npr. kod žena koje ulažu napor u napredovanju na poslu ili građenju karijere, a pri tom ne mogu da se bave kućnim poslovima, ili nemaju podršku partnera oko podele porodičnih obaveza.
Konflikt koji je baziran na ponašanju se javlja kada su ponašanja vezana za jednu ulogu inkompatibilna sa očekivanjima vezanim za drugu, istovremeno postojeću ulogu osobe. Na primer, žena koja radi na menadžerskoj poziciji i od koje se na poslu očekuje da bude asertivna i samopouzdana, istovremeno kod kuće ima muža koji očekuje submisivnost i pokornost u odnosu sa njim.
Naš savet
Dakle, da ne biste imali utisak da su vam poslovne i porodične uloge u konfliktu, prema mogućnostima organizujete svoje vreme, tako da ispunite i radne i porodične obaveze i u određenim periodima napravite prioritete u životu, te na osnovu njih ulažite više napora u jedan ili drugi životni domen. I zapamtite, kao što se nezadovoljstvo prenosi iz jednog životnog aspekta na drugi, tako se i zadovoljstvo na jednom životnom polju preliva na funkcionisanje u ostalim.