Većina ih voli, zabavni su, ubijaju vreme, zbližavaju nas sa kolegama. Uđeš u kancelariju sa kafom i kažeš: “Daj neki trač!” i radni dan može da počne. Ne postoji osoba koja nije bila direktno ili indirektno uvučena u neko ogovaranje. Smatramo da nema ničeg lošeg u tome, deluje bezazleno, međutim, može da uvede i mobing na mala vrata.
Neki se bolje snalaze u tome i vešto manipulišu drugima, neki su naučili lekciju i drže se podalje, a neki se uopšte ne snalaze, pa traže pomoć izvan organizacije, jer tamo i zidovi „imaju uši”.
Koliko je učestalo ogovaranje?
Istraživanja su ustanovila da se 90% neformalnih razgovora u kancelarijama opisuje kao ogovaranje, a da tračevi čine 15% službene elektronske pošte.
Sjajno je imati kontakt u kancelariji preko kog se sa lakoćom može doći do sočnih informacija. Većina nas voli da bude „u toku“ kada je reč o HR pitanjima, planiranju, proširenju, smanjenju itd. Međutim, ako vaš „insajder“ voli skandale, to može ugroziti njegovu vrednost kako za vas, tako i za grupu. Kada neko postane kancelarijski trač, prešao je u „crvenu zonu“ i morate da ograničite svoju komunikaciju s njim.
Dok neki tračevi mogu da posluže samo za zabavu, drugi mogu, zapravo, da dele istine koje još uvek nisu opšte poznate. Možda ima najnovije vesti o kompaniji, ali takođe može da obelodanjuje nečije tajne o kojima je trebalo da ćuti. Ako ste sa njim podelili nešto svoje, kako ne biste bili autsajder kome grupa niti veruje niti ga prihvata, informacije koje deli sa drugima mogu biti i vaše.
Sa druge strane, ako odbijete da učestvujete u ogovaranju, na kraju će to biti vaš minus, jer vodi društvenoj izolaciji.
Da li da se uključim u ogovaranje ili ne?
Ogovaranje je (na žalost) sastavni deo naših života. Gde je grupa ljudi, biće i ogovaranja. Ali na radnom mestu, gde su normalni neobavezni razgovori među kolegama, ogovaranje je štetno za moral, produktivnost, pa čak i zdravlje.
Tračevi oštećuju odnose, prave lošu atmosferu i sumnjičavost među zaposlenima, što je stresogeno, a stres može prouzrokovati pad efikasnosti, pojavu raznih bolesti i česte izostanke sa posla.
Nemojte biti kolega koji neselektivno “izbrblja” sve što čuje svakome ko želi da sluša. Ovakvo ponašanje narušava reputaciju i čini da vas okolina doživljava kao osobu u koju ne može da se pouzda. Uspešno ogovaranje podrazumeva da budete dobar timski igrač i da delite ključne informacije sa drugima na načine koji neće biti shvaćeni kao sebični i da razumete kada treba da držite jezik za zubima. Jednostavno, pretpostavite da sve što kažete može da se iskoristi i protiv vas.
Ako osetite unutrašnji nalet adrenalina da se odate tračarenju, postavite sebi najpre ova tri pitanja: Da li je to istina? Da li je dobro? Da li je korisno? I imajte na umu da mnogo manje poverenja imate u kolege koji stalno ogovaraju nego u one koji to ne čine. Ako neko govori negativno o svim svojim kolegama, velika je verovatnoća da će raditi istu stvar i iza vaših leđa.
Taj čudno-prijatan osećaj kada tračarimo ili ponižavamo drugog se naziva hranjenje narcisizma. Često smo nesvesni da smo u obrascu „spuštam druge da bih uzdigao sebe”. Scenario u kome npr. osuđujemo drugog, jer druga osoba ima tendenciju da osuđuje je super-licemerna.
Možemo bolje 🙂
Najvažnija stvar koja će vam pomoći da izbegnete zamku tračeva je da se okružite ljudima koji takođe pokušavaju da unaprede sebe i nemaju problem sa ličnom odgovornošću.
Ako se okružite negativnošću, toksičnošću i tračevima, prilagodićete se svom okruženju i to će postati vaša nova normalnost. Ako se okružite kolegama koji sebi ne dozvoljavaju da upadnu u tu zamku ili iskreno priznaju svoje neuspehe i imaju saosećanja i za sebe i za druge, moći ćete da napredujete.
Ogovaranje – šta ako ste vi predmet priče?
Neko se u tom slučaju oseća neprijatno ili uznemireno, a nekom poraste samopouzdanje, jer razume da to znači da mu neko zavidi i da mu se divi.
Ogovarači to postaju zato što:
- Žele da se osećaju superiorno. Mnogi ljudi koji su nesigurni u sebe nalaze privremeno olakšanje u osuđivanju drugih. Posedovanje informacije koju drugi nemaju, može biti osnažujuće za tu osobu, što joj može biti dovoljno.
- Imaju crtu emocionalnog sadizma i uživaju u saznanju da neko drugi doživljava bol ili je nesrećan, oduševljeni što se njima to ne dešava.
- Dosadno im je. Kada ljudi ne mogu da pokrenu uzbudljive razgovore, zasnovane na znanju ili idejama, tračevi mogu biti jeftina zamena.
- Anksiozni su. Takvi ljudi češće šire glasine i učestvuju u ogovaranju. A pošto je neizvesnost velika u anksioznosti, ogovaranje može naterati nekoga da povrati osećaj kontrole.
- Žele da se osećaju kao deo grupe. Pored tog osećaja povezanosti koji želimo, ponekad ljudi ogovaraju da bi se osećali kao da pripadaju grupi ili da budu u centru pažnje. Ipak, ovaj osećaj prihvatanja nije zasnovan na identitetu ili ličnosti osobe, već na isključivosti ili zlonamernosti.
Ako ipak ne možete da osećate sažaljenje prema ogovaraču, sada kada znate zbog čega to radi, i duboko vas pogađa to što širi glasine o vama ili zato što radite u takvom toksičnom kolektivu, započnite psihoterapiju i otkrijte zašto vas to slama, jer ćete teško pronaći drugo mesto gde se to ne dešava.
