Često se roditeljima govori da ignorišu kada dete privlači pažnju, jer se smatra da se u suprotnom, u tim trenucima, podstiču negativna ponašanja kod deteta. Ali nema ničega lošeg u tome što dete traži pažnju. To znači da mu je potrebna i da mu treba posvetiti vreme.
Detetu je neophodno da mu budu zadovoljene bazične potrebe
Bazične potrebe su: vođstvo i usmeravanje; slobodno ispoljavanje i uvažavanje osećanja i potreba; prihvatanje i pohvala; stabilnost i predvidljivost; sigurnost i zaštita; ljubav, nega i pažnja; autonomija i kompetentnost; jasne i realistične granice; spontanost i igra; empatija (saosećanje i razumevanje).
Dete komunicira kroz svoje ponašanje
Naročito mala deca. Kada dete traži pažnju na negativan način, kroz kršenje pravila, to je poziv u pomoć. Ignorišući to ponašanje roditelji ignorišu detetove potrebe. Najmanje što mogu da učine jeste da razumeju dete i da shvate šta mu je potrebno u tom trenutku.
Kada se dete neprimereno ponaša, kada krši pravila, to kod roditelja često provocira ljutnju i zato roditelji često ne empatišu u tim situacijama. Ali kada dete plače i otvoreno traži pomoć onda roditelji obično postaju blagi i približavaju se detetu. Ono što je zanimljivo, dete u obe situacije ističe svoje potrebe koje su u tom trenutku nezadovoljene, samo što bira različite načine.
Stoga je važno da roditelji uvek imaju na umu da vaspitavaju ljudsko biće i da je potrebno da se fokusiraju na osobu, a ne na samo ponašanje.
Komunikacija sa detetom
Na primer, ako roditelj ima plan da izađe na večeru sa partnerom, a dete ne želi da se odvoji od roditelja, želi da roditelj ostane kod kuće. Tada roditelji ne treba da menjaju svoje planove, već da razumeju dete, da uvide detetove potrebe. Umesto da ignorišu detetovo ponašanje i da pobegnu u trenutku kada dete ne gleda. Bolje je da se detetu priđe i kaže mu se “Znam da ne želiš da idem. Vidim da si uznemiren, ali vratiću se brzo, a onda možemo da se grlimo celo veče.” Važno je da se naglasi to da će roditelj posvetiti dodatno vreme detetu, duže nego inače. Tada će dete videti da ga je roditelj razumeo, da mu znači i umiriće se.
Kada dete privlači pažnju tako što krši pravila, roditelji mogu postaviti granicu tako što će u isto vreme i pružati ljubav i pažnju
Kako se to može izvesti?
Pre svega potrebno je da procene šta je potrebno detetu. Šta je to doprinelo da dete odjednom ima potrebu za dodatnom pažnjom. Da li se možda promenilo nešto u njegovom okruženju? Možda je u pitanju samo razvojna faza. Povodi često nisu očigledni, ali upornost i trud da se uoče detetove potrebe će dovesti do rezultata. Razumevanje deteta je dragoceno i za dete i za odnos roditelj-dete. Umesto da se roditelj fokusira odmah na posledice, na negativno ponašanje, pronalaženje izvora dečije brige ili tuge, i traženje načina kako da se detetu pomogne je mnogo važnije.
Roditelji treba da umire sebe i dete. Teško je ostati smiren kada dete krši pravila, ali mirni kutak može biti odlično mesto za umirenje i roditelja i deteta. Mogu ga posećivati zajedno. Mesto za umirenje omogućava mozgu da se umiri kako bi dete onda moglo da uči nove veštine i razvija svoju emocionalnu inteligenciju.
Potom, potrebno je podučiti dete novim veštinama rešavanja problema. Detetu treba pokazati kako može da iskaže svoje potrebe i kako može da se ponaša na primereniji način. Kažnjavanjem i odvođenjem deteta u tajm-aut neće dati dugoročne rezultate jer dete ne dobija informaciju šta se od njega očekuje i kako može da promeni svoje neprimereno ponašanje.
Svi imamo potrebu za pažnjom i povezanošću sa drugima. Iako nekada dete to ne traži na pravi način, detetova potreba je realna i ne treba je ignorisati.
