Kada bi vam neko rekao da ćete se iznenada naći u dežurnoj veterinarskoj ambulanti, ne biste mu verovali. A još manje da će vas sačekati najteža odluka: da je eutanazija najbolje rešenje za vašeg psa. I tako, došli ste sa svojom krznenim prijateljem na rukama i nadom, a kući se vraćate praznih ruku. U kutku su još uvek njegove činije za hranu i vodu, povodac, igračke i sve ostalo. Sada je vreme da se suočite sa tim da prolazite kroz ozbiljan gubitak i svim osećanjima koja idu uz to.
Gubitak ljubimca kao bilo kog člana porodice
Svako od nas ko je makar jednom bio vlasnik kućnog ljubimca zna koliko je teško kada dođe dan da se sa njim zauvek pozdravi. Neki utehu pronalaze u tome da odmah nabave novog ljubimca, dok drugima taj prvi bude i poslednji.
Svakako, taj gubitak je težak gotovo kao gubitak bilo kog člana porodice, nekima i teži. Na primeru pacijentkinje koja ne može da ima decu uverili smo se da joj njenih 6 pasa ispunjavaju upravo tu potrebu. Naziva ih i brine o njima kao o svojoj deci. Kada je jedan od njih uginuo, plakala je neutešno nekoliko seansi.
Iako je proces tugovanja neizbežan kao i sama smrt voljene životinje, pokušaćemo da vam damo nekoliko saveta kako da kroz taj proces što bezbolnije prođete.
Okružite se voljenima i olakšajte sebi
Dopustite drugim ljudima da vam se nađu. Sigurno ste sreli u parku nekog ko je prolazio kroz sličan proces kao vi sada. Oslonite se jedni na druge, razgovarajte, prisećajte se ljubimaca koji više nisu tu. Trebalo bi da vam bude lakše kad se povežete s nekim ko razume taj bol.
Tu su i drugi ljudi koji nas vole. Možda neće u potpunosti razumeti vaš gubitak, ali sigurno će biti spremni da vam pruže podršku ili skrenu pažnju sa prazne korpe na nešto drugo i animirati vas.
Pronađite novu rutinu i ograničite bol
U redu je i da želite da samo budete kod kuće i ne radite ništa neko vreme. Međutim, život neumitno nastavlja svojim tokom. Kad-tad moraćete da izađete napolje i uključite se u svakodnevnicu. To će i pomoći.
Naravno da ne možemo bežati od gubitka i praznine koju je ljubimac za sobom ostavio. Međutim, kako bismo ga preboleli, neophodno je da ponekad skrenemo misli ili stvorimo novu rutinu. Na primer, umesto uobičajenih izlazaka napolje sa psom, uvedite lagane vežbe na spravama u parkovima ili prošetajte sa komšinicom.
Nije samo smrt gubitak
Alternativni način da ispunite slobodno vreme koristan je i u slučaju druge vrste gubitka. Nemali broj ljudi se nađe u situaciji da izgubi kućnog ljubimca kada im se završi duža emotivna veza. Tako bivši partner sa svojim stvarima pokupi i ljubimca iz stana. To svakako nije isto što i njegova smrt, ali ste ipak onemogućeni da viđate svog psa ili mačku i uskraćeni ste za njihovo veselo mahanje repom ili motanje oko nogu kad se pojavite na vratima.
I u slučaju da je nakon raskida ili razvoda ljubimac pripao bivšem partneru, tuga je za neke ljude maltene ista kao da su izgubili starateljstvo nad decom, jer za njih to i jesu. Posebno zato što su priprema hrane za njih, šetnja i nega davali smisao svakom njihovom danu.
Sa okončanjem veze makar znamo da ljubimac nastavlja da živi bez nas, dok je fizička smrt konačna i samim tim bolnija. No, možda vam može biti za utehu to što čak ni rastanak zauvek ne negira vreme koje ste proveli zajedno i to vam niko ne može oduzeti iz sećanja i srca.
Psihoterapija pomaže na više nivoa
Ukoliko vam promena perspektive ili pomoć bliskih ljudi nije dovoljna, uvek se možete obratiti stručnjacima za mentalno zdravlje. Kao što nam ponekad treba usluga vodiča da se snađemo u nepoznatom gradu, tako i pomoć psihoterapeuta da lakše nađemo put kroz tugu.
Nije neobično da posvetite celu seansu ili više njih uspomenama na voljenog psa ili mačku. Opisujete njihove navike, kako ste se igrali, mazili, kako su vas dočekivali kad se vraćate kući…, posebno ako ste živeli samo s njima, a sada ste usamljeni. Psihoterapija vam može pomoći da podnesete takva osećanja.
Možete ih proraditi i doći do novih uvida. Šta vam je značio vaš četvoronožni prijatelj? Da li tugujete i za gubitkom bezuslovne ljubavi i radosti? Za nekim ko se nikada nije loše odnosio prema vama, svađao ili nanosio bol. Ko nije imao očekivanja o tome kako treba da izgledate, ponašate se ili šta treba da kažemo. Ko ćutke oprašta i razume. Neki se, pak, zbog toga mogu osećati krivim što pate više za ljubimcem nego za osobom.
Ne ignorišite gubitak
Vaš ljubimac se neće vratiti. Ne krije se. Nema ga. To je nešto što je teško, ali treba prihvatiti; dajte sebi dovoljno vremena za to. Ujedno morate primiti i emocije koje idu sa tim gubitkom i dozvoliti sebi da ih osećate. Većina nas bi najradije „pobegla” umesto suočavanja sa gubitkom.
Kao što smo već pomenuli, bitno je da se zaokupite nekim aktivnostima ili pronađete novu rutinu, samo nemojte preterivati i bežati od bola. Kao što moramo da prođemo kroz bolovanje i oporavak posle virusa ili operacije, tako isto moramo biti strpljivi i odvojiti vreme za tugovanje, pa i za kućnim ljubimcem.
Gubitak nikada nije lak. Nedostaje nam i omiljena šolja kad se polomi, a kamoli živo biće. Sasvim je prirodno prolaziti kroz bolje i lošije dane, ali se ne možemo ni samo prepustiti tuzi i dozvoliti da nam jedan gubitak definiše život. Ukoliko tuga ne prolazi duže vreme, konsultujte se sa psihologom ili psihijatrom. Moguće je da niste uspeli da odbolujete neki prethodni gubitak.
