Nasilje u porodici: Uzroci i posledice

nasilje, nasilje u porodici, porodično nasilje, zlostavljanje, zlostavljanje partnera, zlostavljač, žrtva, kako sprečiti zlostavljanje, stop zlostavljanju
Kako tenzija raste, fizičko nasilje počinje. Obično je pokrenuto nekim spoljašnjim događajem ili emocionalnim stanjem zlostavljača - a ne žrtvinim ponašanjem.
Zakaži sada

Bilo koja veza u kojoj postoji zlostavljanje ostavlja velike posledice na žrtvu. Iako nasilje u porodici ne spada u zvanično priznata ,,oboljenja” od strane stručnjaka za mentalno zdravlje, osobe koje trpe nasilje u porodici nesumnjivo imaju određene zajedničke simptome. Mnoge žrtve pate od depresije ili post-traumatskog stresnog poremećaja. Što duže nasilje traje, osoba koja ga trpi ima veću šansu da oboli od različitih mentalnih bolesti. Ono što žrtva nasilja u porodici ili bilo koje druge vrste zlostavljanja može da uradi je da ga prepozna i da potraži pomoć što pre.

Simptomi 

Žrtve nasilja u porodici ili bilo koje druge vrste zlostavljanja pokazuju neke od sledećih emocija i ponašanja:

  • Nervozu, anksioznost i hroničnu zabrinutost;
  • Stalno stanje opreza koje im ne dopušta da se opuste ili zaspe;
  • Osećanje beznađa i očaja jer žrtve misle kako nikada neće moći da pobegu iz odnosa u kojem trpe zlostavljanje;
  • Strah da ne mogu da se zaštite ili da zaštite dete. Uprkos tome odbijaju pomoć rođaka, prijatelja i profesionalaca;
  • Žrtva veruje da zaslužuje nasilje;
  • Žrtva veruje da je odgovorna za nasilje;
  • Flešbekovi, misli i sećanje na nasilje i noćne more;
  • I drugo.

Žrtve nasilja u porodici mogu da imaju fizičke simptome i posledice koje nisu direktno izazvane samim činom nasilja, već konstantnim stresom i tenzijom zbog zlostavljanja. Ovi simptomi mogu biti:

  • Glavobolje;
  • Astma;
  • Gastrointestinalni problemi;
  • Hronični bolovi;
  • Insomnija;
  • Bol u karlici;
  • Bol u leđima.

Koje su faze nasilja? 

Studije su pokazale da nasilje u porodici prati određene faze koje mogu da se razviju u toku jedne nedelje ili čak više meseci.

Faza br. 1: Tenzija raste. 

Tenzija raste oko svakodnevnih stvari poput novca, dece ili posla. Počinje verbalno zlostavljanje. Žrtva pokušava da kontroliše situaciju tako što udovoljava zlostavljaču i time izbegava nasilje. Međutim, u jednom trenutku verbalno zlostavljanje dostiže svoj vrhunac i počinje fizičko.

Faza br. 2: Prva epizoda nasilja. 

Kako tenzija raste, fizičko nasilje počinje. Obično je pokrenuto nekim spoljašnjim događajem ili emocionalnim stanjem zlostavljača – a ne žrtvinim ponašanjem. Ovo znači da je prva epizoda nasilja nepredvidiva i van žrtvine kontrole.

Faza br. 3: Faza medenog meseca. 

Isprva se zlostavljač stidi svog ponašanja. Kaje se i pokušava da okrivi partnera za nasilje. Iz osećaja krivice pokazuje čak i više ljubavi i pažnje. Želi da pokaže žrtvi da se nasilje neće više nikada ponoviti. Ovaj romantični momenat zbližava žrtvu i zlostavljača i daje nadu žrtvi da ne mora da napusti ovakvu vezu.

Ove tri faze se iznova ponavljaju. Upravo je faza medenog meseca ta koja drži žrtvu u ovakvom odnosu iako zlostavljanje postaje sve gore i gore.

Ko su najčešće nasilnici?

Bilo ko može da bude zlostavljač, baš kao što se bilo ko može naći u ulozi žrtve. Međutim, istraživanja su pokazala da zlostavljači ipak imaju neke zajedničke karakteristike, kao na primer:

  • Manje su obrazovani od žrtve;
  • Dolaze iz nižeg društveno-ekonomskog statusa nego žrtva;
  • Imaju potrebu za pažnjom;
  • Posesivni su, ljubomorni i kontrolišući;
  • Emocionalno su zavisni od partnera;
  • Imaju nisko samopouzdanje;
  • Nefleksibilni su u vezama;
  • Skloni su besu;
  • Koriste decu da bi imali kontrolu nad žrtvom;
  • Lažu da bi držali žrtvu u potlačenom položaju;
  • Krive žrtvu za zlostavljanje koje se trpi;
  • I ostalo.

Ko su najčešće žrtve? 

Žrtve nasilja najčešće:

  • Imaju lošu sliku o sebi;
  • Ekonomski i emocionalno zavise od zlostavljača;
  • Nisu u kontaktu sa sobom i svojim potrebama;
  • Imaju nisko samopouzdanje;
  • Misle da mogu da promene zlostavljača;
  • Veruju da je ljubomora dokaz ljubavi;
  • I slično.

Šta uzrokuje nasilje u porodici? 

Nasilje u porodici počinje u trenutku kada zlostavljač oseti potrebu da kontroliše svog partnera, odnosu žrtvu. Zlostavljači uglavnom imaju nisko samopouzdanje, veoma su ljubomorni, i teško kontrolišu bes i ostale jake negativne emocije. Neretko se osećaju inferiorno u odnosu na žrtvu kada je u pitanju obrazovanje i/ili društveno-ekonomski status.

Oko 95% porodičnog nasilja vrše muškarci nad ženama. Uglavnom su to oni koji smatraju da žene nisu ravnopravne sa muškarcima. Većina njih je ili odrasla u porodicama gde je takođe postojalo nasilje ili imaju neki nedijagnostikovani poremećaj ličnosti ili mentalnu bolest.

Partner pokušava da dominira tako što emocionalno, fizički i/ili seksualno zlostavlja žrtvu. Najčešće su zlostavljači naučili da se ponašaju na ovakav način jer su se već sa njim susreli u porodici, u krugovima u kojima se kreću ili u kulturi u kojoj su odrasli. Moguće je i da su sami bili žrtve nasilja kao deca. U tom slučaju veruju da je nasilje jedini način da se reše konflikti između ljudi.

Dečaci koji su naučeni da žene ne treba poštovati su često zlostavljači kada odrastu. S druge strane, devojčice koje su iskusile nasilje u porodici imaju više šansi da budu žrtve svojih partnera. Alkohol i droga mogu takođe da doprinesu nasilnom ponašanju. psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problemNe postoji situacija ili emocija koje opravdavaju ponašanje zlostavljača. Žrtva bi trebalo da što pre prepozna situaciju u kojoj se našla i da se obrati za pomoć. Sa druge strane, i zlostavljač je taj koji treba da se obrati stručnom licu jer verovanje da ima pravo da bilo koga zlostavlja fizički, seksualno, psihološki ili emotivno je nezdravo i destruktivno ponašanje koje treba lečiti.