Digitalno doba u određenoj meri utiče na sve sfere društva. Uticaji tehnologije na industriju, obrazovanje, zdravstvo… su nam jasni i opipljivi. Međutim, ni psihoterapija se nije razvijala izolovano od trendova društva, pa se stoga tehnološka dostignuća konkretno odražavaju i na praksu psihoterapeuta. Velika dostupnost kompjutera, interneta, pametnih mobilnih telefona i aplikacija je usmerio razvoj psihoterapije u novom smeru. S jedne strane, to je psihoterapeutima donelo određena olakšanja i doprinelo efikasnosti tretmana. Međutim, većini terapeuta tehnologija zadaje glavobolju, jer predstavlja dodatni izazov u ionako komplikovanoj psihoterapijskoj praksi.

Dok je Frojdova najveća „tehnološka“ muka bila da li se na seansama u pozadini čuje klasična muzika sa njegovog gramofona, terapeuti danas imaju mnogo više dilema. Ukratko ćemo popisati one najzastupljenije koje su proizvod modernih trendova.

Pitanje promocije

U promociji psihoterapijske prakse važi jedno pravilo – Ili ćete pisati nešto što vredi pročitati, ili ćete uraditi nešto o čemu vredi pisati. Dakle, ukoliko psihoterapeut želi da promoviše sebe, on mora da posveti veliki trud u pisanju bloga i korisnih tekstova koji mogu pomoći klijentima. To podrazumeva sate i sate provedene ispred kompjutera u ovladavanju veštinama korišćenja interneta, pokretanju web-site-a i društvenih mreža, učenju termina kao što su hosting, domen, SEO, boosting i drugih modernih izraza koji se ne uče na edukaciji za terapeuta. Kada terapeut ovlada tim veštinama, preostaje iscrpno pretraživanje literature i pisanje samog teksta. Međutim, veliki problem koji se javlja je taj što uspešnost u terapijskoj praksi ne garantuje uspešnost u pisanju tekstova.  Nažalost, pisanje iziskuje i određeni talenat koji ne posedujemo svi. Tada dobri terapeuti postaju hendikepirani u promociji na najvećem medijumu – internetu. U tom slučaju se terapeuti nadaju da će jednog dana dostići taj nivo iskustva da će uraditi nešto o čemu vredi pisati

Procena problema

Pored standardnog kliničkog intervjua, terapeuti u svom radu neretko koriste i mnogobrojne testove za procenu psihopatologije kod klijenata. Međutim, to može da bude tehnički izazovan poduhvat. Naime, neki terapeuti preferiraju kada klijenti popunjavaju upitnike na samoj seansi, dok drugi to smatraju „gubljenjem vremena“ i klijentima šalju testove na mejl ili im daju u štampanoj formi da oni popune između seansi. Međutim, posle nekoliko meseci prakse, vi shvatate da imate pun orman poverljivih testova od strane klijenata koje morate da čuvate. Tehnologija i ovde može biti od pomoći. Naime, ukoliko naučite da koristite neku od online platformi za zadavanje testova, vi možete online konstruisati testove, na koje će klijenti sa nekoliko klikova odgovarati. Odgovori se čuvaju online, zaštićeni su i ne zauzimaju prostor. Uz određene programe, moguće je ubaciti odgovore u bazu i relativno brzo obraditi ogromne količine podataka. Ali naravno, lakše je to reći nego učiniti.psihoterapijaTakođe, jedan od problema koji može nastati tiče se pitanja poverljivosti. Drugim rečima, može se desiti scenario u kome naš klijent koristi zajedničku mejl adresu sa još nekim od članova porodice, te tako testovni podaci mogu biti kompromitovani.

„Digitalni“ tretman

Moderno doba donosi sa sobom mnogo inovacija, ali istovremeno i veoma ubrzan stil života. Zbog toga osobe ne mogu da izdvoje vreme čak ni za sopstveno mentalno zdravlje i traže brza rešenja. Ukoliko to podrazumeva da se održavaju online seanse putem programa Skype, samo zbog toga što će se uštedeti vreme izgubljeno u prevozu – pristaće se. Ukoliko postoji još jednostavnije rešenje, klijent će odabrati da instalira neku od aplikacija za samopomoć. Iako su određene aplikacije pokazale efikasnost, one ne mogu da zamene pravi psihoterapijski tretman. Kod terapeuta se može javiti i dilema da li treba da, pored učenja korišćenja sajtova, društvenih mreža, Skype-a, postane i programer koji će kreirati sopstvenu aplikaciju. Na sreću, to nije neophodno.

 

Aplikacije su se pokazale kao izuzetno sredstvo za smanjivanje stigme mentalnog poremećaja i neprijatnih simptoma, kao i lične promocije terapeuta (što vodi posledičnoj finansijskoj dobiti). Međutim, i ovde se može govoriti o problemu vezanom za pitanje poverljivosti. Zamislimo sad da držimo seansu putem Skype-a i da u pozadini čujemo druge glasove, te tako shvatimo da naš klijent nije sam u prostoriji. Na ovaj način sav materijal sa seanse postaje kompromitovan.

Pitanje profesionalnosti odnosa

Društvene mreže su osmišljene radi olakšavanja komunikacije između ljudi. Međutim, može se desiti sledeća situacija – da vam klijent umesto starog dobrog SMS-a ili mejla pošalje poruku na Viberu/WhatsApp-u: “Kada ćemo imati narednu seansu? 😊 😊 😊” ili pak na Facebook-u: “Lepa Vam je sličica na profilu 😉”. Iako to olakšava komunikaciju sa klijentima, posledično može dovesti do narušavanja profesionalnog odnosa i granica.

Imenik

Zamislite tu muku nošenja blokčeta u kome se nalaze telefonski kontakti klijenata. Na sreću, u svakom telefonu postoji elektronski imenik u kome je moguće uneti ime i prezime klijenta, njegov broj (i imejl). Ali veliki broj klijenata nosi sa sobom i konfuziju, te kontakt liste najčešće izgledaju ovako:

  1. Klijent Ana
  2. Klijent Ana Lazić
  3. Klijent Jovana
  4. Klijent Jovana Jovanović
  5. Klijent Jovana Petrović
  6. Klijent Jovana Petrović 2
  7. Klijent Marija Marković
  8. Klijent Marija Marković 2
  9. Klijent Petar Petrović
  10. Klijent Petar Petrović (i neki simbol koji će pomoći u identifikovanju toga koji je tačno Petar Petrović u pitanju).

Problem koji se u ovoj situaciji može javiti tiče se slučajnih grešaka terapeuta, odnosno poruka sa poverljivim sadržajem koja je bila namenjena jednom klijentu, može da završi na pogrešnoj adresi – broju telefona drugog klijenta sa sličnim ili istim imenom. Dodatni problem je sto u ovakvoj vrsti imenika terapeut nema nikakav uvid ko od klijenata je aktuelno u terapiji, koji su oni sa kojima je zavrsio ili koji kontakti planiraju da započnu terapiju. Sa godinama prakse ovaj problem postaje sve izraženiji.

Kalendar

Jedan od najkonfuznijih aspekata terapijske prakse jeste izlaženje na kraj sa velikim brojem klijenata i zakazivanjem seansi. U toku nedelje se mogu desiti različite nepredvidive okolnosti i kod terapeuta i kod klijenata, te je pomeranje već zakazanih seansi neophodno. Šta uraditi kada klijent pita da se pomeri seansa, a kalendar je u kancelariji? Ili vama treba promena, a ne znate šta da predložite klijentu kao alternativu? Mnogi terapeuti moraju da fotografišu svoj planer pre izlaska iz stana za ovakve situacije ili da zovu nekog od kolega da uslika i pošalje fotografiju planera. Zamislite da ste u kancelariji sa još 5 kolega i treba sa njima da se iskoordinišete oko termina. Može biti prava noćna mora. Međutim, ovde tehnologija može da ima blagotvorno dejstvo, jer postoje aplikacije na telefonu koje služe kao organizator. Ali imati sinhronizovanu bazu kojoj svaki od kolega moze imati uvid i koju jos treba gotovo svakodnevno ažurirati je dobro u zamisli ali mučno u praksi.

Tehnologija funkcioniše kao vatra. Naime, ona je veliki prijatelj ukoliko možemo da je kontrolišemo, ali i neprijatelj ukoliko ne uspemo njome da ovladamo. Terapeut mora da uloži velike količine napora kako bi bio u toku sa modernim dostignućima.  Zbog toga se kod mnogih terapeuta javlja žal što nisu bili Frojdovi savremenici, jer je tada sve delovalo mnogo jednostavnije nego danas.