Terapija rešavanjem problema (Problem- Solving Therapy) dolazi iz porodice kognitivno- bihejvioralnih terapija, a sastoji se od niza tehnika usmerenih na razvijanje veština za efikasno nošenje sa različitim vrstama životnih stresora, bilo da se u pitanju veliki i važni negativni događaji (npr. teška bolest ili smrt člana porodice) ili svakodnevni problemi (npr. problemi na poslu ili porodični i bračni problemi).

Postavka od koje se polazi jeste da različiti psihički poremećaji, značajni emocionalni problemi i teškoće u ponašnju, predstavljaju odraz neefiksanih i neadaptivnih mahanizama prevladavanja, odnosno načina nošenja sa različitim životnim stresorima. Naime, smatra se da psihički problemi i teškoće nastaju kada osoba nije u stanju da se izbori sa visokim nivoom stresa koji se javlja u vezi različitih problema koje ima. Pri tome, od različitih bioloških (genetske predispozicije, neurobiološke promene u reagovanju na određene događaje), psiholoških (osobine ličnosti, način razmišljanja, ranija životna iskustva) i socijalnih faktora (porodične relacije, odnosi sa okolinom, socioekonomski status) zavisi da li će se pojedinac efikasno nositi sa različitim stresorima, a sam način na koji osoba rešava probleme zauzima izuzetno važno mesto kao faktor od koga zavisi da li će se osoba uspešno izboriti sa stresom. Ovakav stav potiče iz više puta potvrđene povezanosti teškoća u rešavanju problema sa različitim psihičkim i somatskim tegobama, a pretpostavlja se da nemogućnost osobe da prevlada životne stresore izaziva nove životne stresore i onemogućava rešavanje problema.

resavanje problema1Smatra se da uspešnost nečijih pokušaja da reši svoje probleme zavisi od načina na koji je osoba orijentisana na probleme koje ima i stila koji pri rešavanju problema koristi. Shodno tome, u toku terapijskog procesa cilj je kod klijenata razviti i učvrstiti pozitivnu orijentaciju na problem, u smislu gledanja na problem kao izazov, koji zahteva određeno vreme i napor kako bi se rešio. Što se tiče stila rešavanja problema, cilj je razviti racionalni, odnosno planski, način rešavanja problema, koja uključuje definisanje cilja, izbor alternativa, donošenje odluka i njihovu implementaciju.

Kao glavni cilj postavlja se usvajanje racionalnih uverenja i primena funkcionalnih i efikasnih ponašanja vezanih za rešavanje problema, budući da je višestruko potvrđena povezanost deficita u rešavanju problema sa niskim samopouzdanjem, osećajem bespomoćnosti, samopovređivanjem, agresivnim ispadima, zloupotrebom alkohola i psihoaktivnih supstanci, depresijom , anksioznošću, kao i telesnim tegobama i simptomima. S druge strane, pokazano je da je uspešno rešavanje problema povezano sa pozitivnim raspoloženjem, optimizmom, boljim odnosima sa drugima, samopozdanjem, odlučnošću pri susretu sa izazovima, većim zadovoljstvom životom i višim nivoom empatije.

Ukoliko su nečiji pokušaji da reši sopstvene probleme neuspešni, najčešće je to usled:
  • prisustva kognitivnog preopterećenja, naročito pod izrazito stresnim okolnostima,
  • narušene sposobnosti regulacije sopstvenih emocija,
  • pojave negativnih misli, ruminacije prethodnih negativnih zbivanja i iracionalnih uverenja koja se tiču zahtevnosti i samoobezvređivanja,
  • slabe motivacije i osećaja bespomoćnosti.

Kako bi osoba prevazišla gorepomenute prepreke ka rešenju svojih problema, u terapiji rešavanjem problema nude se četiri grupe tehnika, pri čemu je važno napomenuti da se u zavisnosti od samog klijenta, njegovih problema, osećanja, osobina i kapaciteta, naglasak stavlja na neku od grupa, kao i specifične tehnike u okviru svake od njih:

  • Istovremeno obavljanje više zadataka (multitasking) pri rešavanju problema, kako bi osoba prevazišla stanje preopterećenosti usled zahteva za baratanjem velikim brojem informacija istovremeno, što naročito postaje otežano ili gotovo nemoguće kada je osoba pod stresom.
  • Tzv. „stani, uspori, razmisli i delaj“ grupa tehnika, ovako nazvana budući da ima za cilj da klijenti osveste svoje emocionalne reakcije, snize nivo pobuđenosti datom negativnim emocijom, porazmisle i naprave detaljan plan za rešavanje problema, koji će nakon toga i pokušati da primene.
  • Zdravo razmišljanje i pozitivna imaginacija, kojima se radi na ojačavanju racionalnih i funkcionalnih načina razmišljanja i sagledavanja problema.
  • Plansko rešavanje problema, koje uključuje razvoj veština kako pravilno  definisati probleme, napraviti strategiju za njihovo rešavanje, postaviti ciljeve, generisati alternative, doneti odluku i primeniti je, kao i proceniti uspeh i eventualno pristupiti ispravkama i ponovnom pokušaju rešavanja problema.

Terapija rešavanjem problema može se uspešno primenjivati u psihoterapijskom radu kako samostalno, tako i u sklopu neke druge psihoterapije iz porodice kognitivno- bihejvioralnih terapija.

Tim Psihocentrale