Da li je vaša ličnost ta koja vas sputava?

ličnost, ponašanje, samosabotaža, uspeh, neuspeh, perfekcionizam, apatija, pažnja, usmerenost, fantaziranje, mašta, test
Test koji sledi pomoći će vam da prepoznate svoje loše obrasce ponašanja, one koji vam mogu stvarati svakodnevne probleme

Da li ponekad sami sebi izazovete loše raspoloženje? Da li težite određenim ciljevima, ali blokirate sopstvenu sposobnost postizanja tih ciljeva? Da li možda u određenim situacijama pomislite da nisu problem drugi ljudi, već neki deo vašeg karaktera ili vaša ličnost? Problem kao što je samosabotirajuće ponašanje samo je jedan od nekoliko vidova ponašanja koji vam mogu stati na put uspehu, kako u privatnom, tako i u poslovnom životu.

Šta dovodi do toga da sami sebi budemo najveći neprijatelji?

Psiholozi sa početka 20. veka primetili su da ljudi nehotice umeju da otežaju sebi život, zahvaljujući sopstvenoj ličnosti. Zapravo, „neurotična ličnost našeg doba“, kako su opisali ovu pojavu, jeste osoba čije je ponašanje posledica uverenja da nije toliko dobra koliko bi želela da ljudi misle da jeste. Kao rezultat ovakvog načina razmišljanja, osoba sabotira sopstveni uspeh samo da bi potvrdila svoj negativan utisak o sebi.

Možda verujete da niste dovoljno dostojni da dobijete pažnju i naklonost romantičnog partnera. Umesto da uživate u ljubavi, neprestano započinjete prepirke, nevažne rasprave ili radite stvari za koje znate da nerviraju vašeg partnera. Učestvujete u ponašanjima koja podižu zid između vas i vašeg partnera. Na ovaj način kreirate samoispunjavajuće proročanstvo, koje dodatno pojačava osećaj da niste dovoljno dobri ili dostojni.

Ova zapažanja su se dobro uklopila u nedavna istraživanja o tome kako ličnost može stvoriti probleme u životu. Prema nedavnoj studiji, problematična ličnost je definisana kao relativno ponavljajuće, samosabotirajuće i unižavajuće ispoljavanje ličnosti koje oslikava neprilagođenost, loše navike, mehanizme suočavanja, uverenja i odnose sa drugim ljudima. Problemi koji proističu iz nečije ličnosti mogu prouzrokovati negativne promene u životu te osobe. Mogu umanjiti njene akademske sposobnosti, profesionalne performanse i naškoditi romantičnim vezama i društvenim odnosima.

Sedmostepena skala

Uz pomoć 1795 učesnika u studiji, istraživački tim je formirao skalu za ocenjivanje problema koji potiču od same ličnosti – IPRS. Formiran je niz izjava na osnovu izjava učesnika, poput: „Stalno brinem da ne ispunjavam svoj potencijal – postavljam visoke ciljeve i osećam se užasno kada ne mogu da ih ostvarim.“ Ili „Imam nerealna očekivanja od sebe“. Centralna zamisao IPRS-a jeste ideja da unutrašnji problemi mogu imati spoljne posledice.

Pitanja koja slede odnose se na probleme koji se tiču vas samih i koji ne uključuju prisustvo druge osobe, već vašu ličnost. U nastavku možete otkriti da li sami sebi stvarate poteškoće.

Svaku od navedenih izjava ocenite od 0 (nemam ovaj problem) do 3 (za mene ovo predstavlja ozbiljan problem).

Izjave

  • Uznemire me i male stvari.
  • Suviše lako zaplačem.
  • Prebrzo se naljutim.
  • Drugi me lako iznerviraju.
  • Osećam se bezvredno ili neadekvatno.
  • Često upoređujem sebe sa drugima.
  • Osećam da su drugi ljudi bolji od mene (npr. pametniji, lepši, sposobniji, itd.).
  • Previše sam kritičan prema sebi.
  • Teško se koncentrišem.
  • Teško mi je da održim pažnju.
  • Ne znam šta da radim sa svojim životom.
  • Veoma često odugovlačim i odlažem svoje obaveze.
  • Varam svog partnera ili supružnika.
  • Veoma često umem da rizikujem.
  • Ne poštujem pravila (npr. nepropisno parkiranje, prebrza vožnja, itd.).
  • Ne umem da budem spontan.
  • Strah me je da rizikujem.
  • Stvari treba raditi savršeno.
  • Bojim se da probam nove stvari.
  • Često zalutam u maštu i fantaziju.
  • Ne osećam uzbuđenje ili entuzijazam.
  • Nemam snažne emocije.

Rezultati

1-4: Poteškoće u regulaciji emocija i stresa, i netolerancija na frustraciju

5-8: Internalizacija- tuga i nesigurnost u sebe

9-12: Volja da se nešto postigne, ali postoji nedostatak usmerenosti i pažnje

13-16: Eksternalizacija- upuštanje u ​​rizična ponašanja

17-22: Skrupuloznost, krutost i perfekcionizam

23-24: Sklonost fantaziranju

25 i više: Apatija

Šta znače vaši rezultati i kako vam ovo saznanje može pomoći?

Ukoliko ste izjave bodovali uglavnom sa 2 i 3, ovo vam daje mogućnost da steknete osećaj gde mogu da budu vaše snage i slabosti. Još važnije, takođe možete uvideti i različite obrasce problematičnih razmišljanja o sebi.

Visoki rezultati ukazuju na opšti skup problema koje biste mogli imati u stvarnom životu, ali s obzirom da su neke od izjava polarne suprotnosti, verovatnije je da vaš profil ukazuje na nešto specifično.

Odugovlačenje je, na primer, klasičan oblik samosabotirajućeg ponašanja u kome toliko odlažete i odlažete svoje zadatke, obaveze i planove da uopšte nemate šanse da uspete. Ili ćete zakasniti da predate zadatak ili nećete biti dovoljno spremni. Na ovaj način osiguravate neuspeh, pružajući sebi „dokaz“ da niste dovoljno dobri.

Nemogućnost da održite pažnju i koncentraciju predstavlja još jedan samosabotirajući obrazac. Ako pažnju ne usmerite na zadatak koji imate, malo je verovatno da ćete uspeti.

Sklonost fantaziranju, slično tome, može vas udaljiti od stvarnosti i tako vas učiniti manje spremnim za suočavanje sa konkretnim potrebama vašeg svakodnevnog postojanja.

Skrupuloznost, za koju se na prvi pogled čini da je odlika dobrog karaktera, takođe ima loše posledice. Ukoliko ste nastrojeni previše perfekcionistički, rezultat će biti isti kao kod odlaganja obaveza i odugovlačenja- nećete svoj posao obaviti na vreme. A kada su u pitanju međuljudski odnosi i romantične veze, perfekcionizam vas i tu možete sprečiti da stignete na vreme, dok sate i sate posvećujete svom izgledu ili odabiru garderobe.

Čak i najuspešnije prilagođena osoba ponekad će se osećati tužno, preispitivati sebe i iskusiti probleme i nedoumice dok se nosi sa stresom i svakodnevnicom. Sticanje uvida u sopstvene tendencije predstavlja prvi korak važan za razbijanje začaranog kruga u kome smo mi sami i zatvorenik i čuvar ključeva. Možda nikada nećemo moći da rešimo sve svoje unutrašnje probleme, ali spoznati na koji način oni utiču na naš život znači povećati sebi šanse za uspeh, blagostanje i dugoročnu ispunjenost.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem