Emocionalno zapostavljeno dete: 6 pogrešnih uverenja

emocionalno zapostavljeno dete, posledice, posledice na odraslu osobu, emocije, izražavanje emocija, potrebe
Ako ste rasli u porodici koja vas je emocionalno zapostavljala to znači da su vaša osećanja bila ignorisana ili odbacivana dovoljno da vas ubede da ona nisu važna.
Zakaži sada

Šta znači biti emocionalno zapostavljeno dete? 

Ako ste rasli u porodici koja vas je emocionalno zapostavljala to znači da su vaša osećanja bila ignorisana ili odbacivana dovoljno da vas ubede da ona nisu važna. Kada ovo ubeđenje prihvatite kao dete, potpuno nesvesni da ste tako nešto usvojili, za vas ono postaje ,,istina” po kojoj živite kao odrasla osoba. Dakle, emocionalno zapostavljeno dete, kada odraste, veruje da su njegova osećanja, koja bi trebalo da ga štite, usmeravaju, povezuju sa drugim ljudima, da mu pomažu u donošenju odluka, potpuno nebitna i beznačajna.

Ovakvo ubeđenje vas sprečava da gradite kvalitetne veze, da rastete kao pojedinac, i da iskoristite na pravi način prilike koje vam se ukazuju u životu. I ne samo to, ono donosi i niz pogrešnih uverenja koja diktiraju gotovo svaku vašu odluku.

Koja su to pogrešna uverenja koja ste usvojili kao emocionalno zapostavljeno dete? 

1. Verujete da ste drugačiji od drugih. 

Činjenica da je vaš život vođen lažnim uverenjima u neku ruku vas čini drugačijim od drugih. Svi ostali stalno proživljavaju čitav spektar emocija dok su vaše potisnute i svedene na minimum. Možete da imate utisak kao da ostali ljudi imaju nešto što vi nemate. Kada pogledate oko sebe, čini se da svi žive život u ,,punom koloru” dok je vaš nekako stalno siv. Ovakav pogled na svet oko vas čini da se osećate kao da ste drugačiji od ostalih, ali niste. Vaša osećanja i dalje postoje, samo što treba da ih osvestite i dovedete na površinu.

2. Preuzimate odgovornost za stvari koje su van vaše kontrole. 

Kada niste u dodiru sa svojim emocijama, postajete preterano osetljivi na tuđa osećanja kao i na neke događaje i okolnosti. Da ste malo više vođeni emocijama, reagovali biste i postupali biste prema onome što su vaša uverenja i istine i osećali biste se mnogo sigurnije. Umesto toga, stalno pokušavate da popravite i sredite okolnosti ili probleme za druge ljude. Ulažete trud u stvari koje su van vaše kontrole i često se osećate odgovornim za nešto što nije vaša krivica.

3. Verujete da opterećujete druge ljude svojim emocijama. 

Kada verujete da su vaše emocije opterećujuće za druge ljude, prirodno je da ne želite da ih delite. Umesto toga, potiskujete svoja osećanja i krijete ih. Ponašate se kao da niste povređeni, uvređeni ili ljuti kada možda imate potpuno validan razlog da to budete. Odbacujete svoja osećanja jer verujete da će vas drugi odbaciti zbog njih. Ovaj stav znatno otežava sklapanja pravih, dugotrajnih, dubokih veza bilo da je u pitanju prijateljstvo ili romantične veze.

4. Trudite se da potisnete svoje potrebe.

Baš kao što pretpostavljate da je ispoljavanje emocija negativna i zabranjena stvar, tako verujete i da su vaše potrebe potpuno nebitne i neprikladne. Smatrate da ste slabi ako izrazite ono što osećate da vam treba i da za sve morate da se pobrinete sami. Pored toga, stavljate tuđe potrebe pre svojih i nikada se ne borite za sopstveni interes.

5. Propuštate značajne prilike.

Ako niste u dodiru sa sopstvenim emocijama onda nikada niste u prednosti. Može biti da nemate samopouzdanja i da ne dozvoljavate sebi da rizikujete kada je u pitanju bilo šta. Kao ljudsko biće ste programirani da osetite ono što je prava stvar za vas i ono gde se osećate bezbedno i da na životne prilike gledate kao na nešto veoma pozitivno. Zbog toga što ste kao dete bili emocionalno zapostavljeni vas tera da kažete ,,ne” nečemu čemu biste inače rekli ,,da”. Propuštate značajne prilike u životu da rastete i da se u potpunosti ostvarite.

6. Ćutite kada bi trebalo da odgovorite na tuđe ponašanje.

Svačiji život je pun neprijatnih momenata – neko vas povredi, viče na vas ili vam postavlja neprimerena pitanja. Ovo može da se desi u braku, na poslu, sa prijateljima, ili čak i u odnosima sa decom. Kada neko očekuje i treba mu od vas da odgovorite, vi to ne uradite. Kada se nađete u neprijatnoj situaciji podignete zid oko sebe misleći možda da na taj način štitite druge od potisnutih burnih emocija. Na ovaj način samo sprečavate rešavanje koflikta i povezivanje sa drugima na dubljem nivou.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problemAko ste se prepoznali u ovom tekstu i smatrate da ste rasli kao emocionalno zapostavljeno dete, ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć. Razgovor sa psihoterapeutom, psihijatrom ili psihologom može značajno da poboljša vaš kvalitet života i da vam pomogne da na pravilan i zdrav način proživljavate, prihvatate i delite svoje emocije.