Šta znači biti kontrolišuća osoba?
Kontrolišuća ponašasanja uglavnom proizilaze iz osećanja straha i anksioznosti. Kada stvari deluju van kontrole prirodno je da želimo da ih kontrolišemo da bismo se osetili sigurno. Naravno, to nije uvek moguće. Stoga nas naš trud češće vodi u negativne nego u pozitivne emocije. I ne samo to – kontrolišuće ponašanje obično stvara probleme u vezama i čini da se osećamo isfrustrirano i pod stresom.
Koji su to znakovi da ste kontrolišuća osoba?
- Želite uvek da znate šta će se desiti, kako će se desiti, i kada će se desiti;
- Previše planirate i uznemirite se kada se stvari ne odvijaju po vašem planu;
- Opsednuti ste detaljima, čak i onim nebitnim;
- Mislite da postoji samo jedan način da se nešto uradi;
- Kritični ste prema drugima;
- Imate previsoke standarde;
- Volite da donosite odluke i pravite planove da biste mogli da sprovedete stvari kako ste vi zamislili;
- Ne volite promene ili iznenađenja;
- Osećate se uplašeno ili anksiozno kada ne znate šta će da se desi, kada se stvari ne odvijaju po (vašem) planu, kada ne možete da završite započeto kako ste vi zamislili i slično;
- Ne verujete drugim ljudima.
Kada biti kontrolišuća osoba prelazi u zlostavljanje?
Kontrolišuće ponašanje prelazi u zlostavljanje onog trenutka kada nekoga terate da uradi nešto što neće. Ono može da uključuje:
- Fizičko zlostavljanje;
- Finansijsko zlostavljanje koje podrazumeva preuzimanje kontrole nad tuđim novcem;
- Seksualno zlostavljanje;
- Emocionalno zlostavljanje koje može da uključi uvrede, plašenje, pretnje i slično.
Koji su znaci da je kontrolišuće ponašanje prešlo u zlostavljanje?
Kontrolišuće ponašanje može da pređe u zlostavljanje sasvim polako i neprimetno ili naglo nakon što je par ostvario jaku povezanost. Ovakva ponašanja mogu da se jave i u prijateljstvu, u porodici ili čak i na radnom mestu.
Kada je u pitanju romantična veza, kontrolišući partner može da:
- Zahteva da zna šta radite u bilo koje doba dana;
- Kontroliše vaš telefon, društvene mreže ili elektronsku poštu;
- Se ponaša ljubomorno bez razloga i da vas optužuje za varanje;
- Vam govori kako da se ponašate, šta da jedete, pijete ili nosite;
- Vam ne dozvoljava da se obratite lekaru za neki problem, a pogotovu ne stručnjaku za mentalno zdravlje;
- Koristi uvrede kako bi poljuljao vaše samopouzdanje;
- Vas namerno ponižava u javnosti;
- Preti da će povrediti sebe ako ne postupite kako on ili ona žele.
Koji su uzroci za kontrolišuće ponašanje?
Kontrolišuće ponašanje može da bude posledica odrastanja u porodici gde je sve bilo nepredvidivo, van kontrole, čak i zastrašujuće. Takođe, ako kontrolisanje pređe u zlostavljanje, nije isključeno da je ta kontrolišuća osoba naučila takvo ponašanje jer ga je sama iskusila ili posmatrala odrastajući.
Potreba za kontrolom takođe proizilazi iz anksioznih poremećaja poput opsesivno-kompulzivnog, ili iz nekih poremećaja ličnosti kao što su narcisoidni poremećaj ličnosti koji podrazumeva jaku potrebu za divljenjem, osećanjem superiornosti i manjkom empatije, ili kao što je granični poremećaj ličnosti gde je osoba preterano osetljiva na kritiku, odbijanje ili napuštanje.
Perfekcionisti takođe ne vole rizike i žele da budu gotovo sigurni da će u nečemu uspeti pre nego što to i probaju. Anksiozni su, zahtevni i samokritični. Perfekcionisti uglavnom imaju veoma visoke standarde i za sebe i za druge i neretko su skloni kritikovanju, zvocanju, ,,popovanju” i slično.
Kako da budete manje kontrolišuća osoba?
1. Izazovite svoj strah.
Pošto su sva kontrolišuća ponašanja izazvana strahom, probajte da razumete šta je to što vas zapravo plaši i da li je realistično. Često ljudi imaju tendenciju da preteraju kada počnu da se pitaju kako će se nešto završiti. Nekada se loše stvari dese i mi ne možemo da uradimo ništa povodom toga. U tom slučaju treba da naučimo da prihvatimo da neke stvari naprosto nisu u našoj kontroli.
2. Vežbajte prihvatanje.
Treba da naučite da prihvatite da jedino možete da kontrolišete sebe i svoje postupke i da nemate nikakvu odgovornost kada je u pitanju ponašanje drugih. Ovo je teško prihvatiti kada želite kontrolu i osećate se anksiozno po tom pitanju. Probajte da vežbate da sve radite sa punom pažnjom fokusirajući se na sadašnji momenat i da ne mislite mnogo na prošlost ili budućnost. Vežbanje meditacije ume da pomogne u ovom slučaju.
3. Vežbajte da budete fleksibilniji.
Obratite pažnju na svet oko sebe i uočite kako postoji mnogo načina da se nešto uradi, i da vaš način možda nije jedini i najbolji. Fokusirajte se na rešavanje svojih problema, a ne i svojih i tuđih, što je često slušaj sa osobama koje žele da su stalno u kontroli. Prihvatanje da ne možete da kontrolišete sve i svakoga oko vas je ključno za vašu sreću. U isto vreme skida odgovornost sa vas da uvek budete ,,u pravu” i prepušta drugim ljudima da sami rešavaju svoje probleme. Ovo nije sebično, naprotiv, pomaže da se izgradi jedan odnos pun poštovanja i poverenja.
Ako ste se prepoznali u ovom teksu i mislite da imate odlike kontrolišuće osobe ili ste možda zlostavljani od strane iste, obratite se stručnom licu poput psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra za pomoć. On ili ona će vam dati korisne savete kako da živite kvalitetniji i ispunjeniji život tako što ćete naučiti da budete manje kontrolišući ili će vam dati savete kako da izgradite samopouzdanje i da se izvučete iz veze u kojoj postoji nezdrava kontrola.
