Šta podrazumeva postavljanje granica?
Kada se spomenu ,,granice” u okviru porodice, obično se misli na kucanje na vrata pre nego što se uđe u sobu ili na to koji su sve razgovori prikladni da se vode između roditelja i dece ili tinejdžera. Međutim, kada je u pitanju tehnologija, na ove granice se iz nekog razloga manje obraća pažnja.
Već godinama roditelji se pitaju i diskutuju o tome koliko bi uvida trebalo da imaju u aktivnosti svog deteta ili tinejdžera na telefonu i u njihove razgovore sa prijateljima, a neretko i sa strancima. Da li roditelj treba da ima aplikaciju koja im dozvoljava da vide sve što njihova deca ili tinejdžeri rade i razmenjuju na telefonu? Da li bi roditelj trebalo povremeno da ,,proviri” u telefon svog deteta? Ili da li bi roditelj trebalo da traži od deteta da mu preda telefon s vremena na vreme radi ,,kontrole”?
Mnogi roditelji koji su čak i pokušali sa ovakvim strategijama ne bi li postavili iole nekakve granice nisu u tome uspeli zato što deca vrlo lako umeju da se snađu na telefonima i da izbrišu bilo koji sadržaj koji ne žele da roditelji vide. Takođe, ako im se oduzme telefon, mogu lako da pristupe svojim profilima sa uređeja prijatelja. Na taj način sve ovo postaje igra ,,mačke i miša”. Nije više samo problem tehnologija, već uopšteno kontrola i postavljanja granica između roditelja i dece.
Drugi problem je taj što roditelji, bez problema, daju deci, neretko i vrlo mladoj – ispod 10 godina, da koriste njihove telefone, kompjutere i ostale elektronske uređaje. Daju im telefone da bi igrali igrice, ali bez nadgledanja šta dete zapravo radi, ono može lako da ode i da pročita portuke, mejlove, da vidi slike, ili da pristupi i nekim zabranjenim sadržajima. Ne samo da može da pretura po svemu što roditelj ima na telefonu, već može da ode online i da gleda koji god sadržaj poželi. Ovo može da utiče i na to kako deca, kada odrastu, shvataju pitanje ličnih granica i tehnologije kada su u pitanju njihova deca, prijatelji i romantični partneri.
Kako postupiti sa decom kada je u pitanju tehnologija?
Danas deca dobijaju telefone sve ranije i ranije i dozvoljeno im je da budu ,,nakačeni” na internet po ceo dan, a nekada i noću. Telefon je postao deo njih. Ovo nije iznenađujuće ako uzmemo u obzir da su ovaj model ponašanja videli od svojih roditelja. Roditelji koji pokušaju da na neki način ograniče svojoj deci pristup telefonu dobiju za uzvrat negativno ponašanje i tantrum. Pošto žele da izbegnu ove neprijatnosti, pogotovu na javnom mestu, roditelji dopuštaju deci da se ponašaju kako ona žele.
Dakle, kako najbolje postupiti u ovoj situaciji?
Kada vaše dete dobije telefon prvi put, tada je najbolje vreme da se odrede granice. Prvo odlučite šta dete sme, a šta ne sme da radi na telefonu. Objasnite im kroz nekoliko primera šta bi moglo da se desi u slučaju da prekrše pravila, na primer, posledice slanja neprikladnih poruka prijateljima ili nekome koga ne znaju.
Odredite vreme dana kada je detetu dozvoljeno da koristi telefon. To bi trebalo da bude vreme kada ste vi sa njim i kada možete povremeno da bacite pogled na to šta radi. Ne dozvolite da dete nosi telefon sa sobom u sobu. Noću bi sva tehnologija trebalo da se ostavi u sobi roditelja. Bez ovih pravila, velika je verovatnoća da će dete biti na telefonu celu noć i da sutradan neće moći da se koncentriše na času, da uradi domaći, ili još gore – gledaće sadržaje koji nisu primereni ili su čak i opasni.
Mnoga deca imaju TV i video igrice u svojim spavaćim sobama. Roditelji se žale kako dete nikada neće da izađe iz sobe i da provodi vreme sa porodicom. Neka deca igraju toliko mnogo igrica, da ne postoji druga aktivnost koja im je podjednako zanimljiva. Kada im se dozvoli pristup, gledaju TV ili igraju igrice do rano ujutru. Ako bi se TV i video igrice držale u dnevnoj sobi, na primer, roditelji bi mogli lakše da iskontrolišu koliko će dete provoditi vremena na ovim uređajima.
Kada postavite jasne granice, istrajte u tome. Ako dete ispoljava negativno ponašanje kada vreme za tehnologiju ,,istekne” znači da je počelo da ima nezdrav odnos prema elektronskim uređajima. Umesto toga, posvetite neko vreme da dete uvedete u neke druge aktivnosti kao što su umetnost, briga o ljubimcu, sport i slično.
Kako postupiti sa tinejdžerima kada je u pitanju tehnologija?
Iako su tinejdžeri u periodu osamostaljivanja, svejedno ne bi trebalo da imaju pristup telefonu 24 časa dnevno. Odredite vreme uveče kada će odložiti telefon van svoje sobe, u dnevnu sobu ili sobu roditelja. Ovo vreme može da varira u zavisnosti od toga da li je radni dan ili vikend. Mnogim tinejdžerima je neophodno postaviti granice kada je u pitanju tehnologija jer drugačije ne uspevaju da se koncentrišu i da odrade svoje školske obaveze na vreme. Dobar primer može da bude i da im tražite da odlože telefon za vreme obroka ili vremena koje provode zajedno sa porodicom.
Kao što je slučaj i sa mlađom decom, mlađi tinejdžeri ne bi trebalo da imaju TV ili video igrice u svojim sobama. Ako odrastu na ovaj način, biće mnogo teže odvojiti ih od ovih elektronskih naprava u starijem dobu. Veliki broj tinejdžera ostane i do 2-3 sata ujutru igrajući igrice ili gledajući TV. 
Mnogi današnji roditelji su odrasli sa telefonima i video igricama. Ali mnogi i nisu. Oni koji nisu se često osećaju zbunjeno i bespomoćno. Imaju problema da postave granice i da izgrade zdrav odnos sa svojom decom kada je u pitanju tehnologija. Ono što vam može pomoći je da posmatrate ovaj aspekt vaspitanja kao deo roditeljstva. Prosto, baš kao što nećete dozvoliti svom detetu da napusti kuću kad god poželi, sa osobama koje ne znate, i da pritom ne znate gde ide, tako se jednostavno postavite i prema tehnologiji. Ako uzmete u obzir ovaj aspekt roditeljstva na vreme, možete da odlučite šta je to što najbolje funkcioniše za vašu porodicu, i da dopustite svom detetu da pristupa internetu i telefonu dok u isto vreme poštujete granice i privatnost jedno drugog.
