Kako do naklonosti u tri brza i jednostavna koraka

medjuljudski odnosi, razgovor, sagovornik, slušanje, dijalog, upoznavanje, naklonost, dopadanje,
Način na koji se u komunikaciji ophodimo prema drugima najčešće se recipročno uzvraća

Potrebno je vreme da ljudi upoznaju i počnu da cene sve naše kvalitete. Temelje na kojima gradimo odnose sa drugima možemo postaviti tako što ćemo prvi pokazati iskreno interesovanje za njih. Jedan od najefikasnijih načina jeste da saslušamo šta imaju da kažu. Čak i najjednostavniji gest, poput klimanja glavom dok neko govori, može doprineti značajnom zbližavanju. Postoje načini na koje naklonost osobe prekoputa možete pokrenuti za samo minut ili dva.

Klimanje rađa dopadanje

U jednoj od studija, japanski istraživači zatražili su od učesnika da ocene dopadljivost kompjuterski generisanih figura koje su prikazane u tri kategorije- figure koje su klimale glavom, odmahivale glavom ili su bile nepomične. U odsustvu ostalih znakova i govora tela, učesnici su ocenili da je klimanje glavom najsimpatičnije. Klimanje glavom šalje signal odobravanja i potvrde.

Kimanje pokazuje da obraćate pažnju i da ste zainteresovani za ono što druga osoba govori. Jednostavno rečeno, klimanjem se izražava dopadanje. Da bismo postigli naklonost osobe, rečima i gestovima treba da pokažemo da razumemo i poštujemo tu osobu. Sa druge strane, kada pokažemo nezainteresovanost, isto možemo očekivati zauzvrat.

Možemo se osloniti na normu reciprociteta kako bismo shvatili na koji način klimanje znači dopadanje i naklonost. Jedan od principa socijalne psihologije jeste da dopadanje rađa dopadanje. Šire gledano, ovo znači da se način na koji se ophodimo prema drugima, posebno u komunikaciji, recipročno uzvraća. Kada pokažemo drugima da nam se dopadaju, neretko se i mi njima svidimo.

Uzajamnost je upravo to- uzajamna. Kada se osoba prema nama ophodi sa poštovanjem, verovatno ćemo i mi u interakciji sa tom osobom uzvratiti poštovanjem. Osmeh rađa osmeh, namrgođenost rađa namrgođenost.

Klimanje glavom ne znači da se slažete sa svime što druga osoba kaže. To samo pokazuje da ste dovoljno zainteresovani da ih saslušate i da se trudite da razumete njihova osećanja i tačku gledišta. Klimanje glavom pokazuje zaintersovanost za ono što drugi imaju da kažu, čak i ako se možda ne slažete sa njima.

Neki ljudi klimanje glavom smatraju neiskrenim. Plutarh, grčki filozof i istoričar iz 1. veka, rekao je: „Nije mi potreban prijatelj koji se menja kada se ja promenim i koji klima glavom kada ja klimam; moja senka to čini mnogo bolje “. Ipak, većina ljudi ceni odobravajuće klimanje glavom (samo bez preterivanja).

Važna su i dela, ne samo reči

Ono što uradite može biti od većeg značaja za nečiju naklonost od onoga što govorite. Možda nećete ništa reći, ali vaš izraz lica može pokazati manjak zainteresovanosti. Skretanje pogleda, kolutanje očima ili podsmehivanje prikazuje čitav spektar vaših osećanja. Recimo da na rođendanskoj proslavi svog prijatelja razgovarate sa određenom osobom. Mogu uslediti dva scenarija. U provm se trudite da slušate, ali govor vašeg tela odaje da biste radije sedeli na zubarskoj stolici, nego da još trenutak stojite tu i slušate ovu osobu. Prepoznajući vaš govor tela, osoba prekoputa vas će se najverovatnije ubrzo okrenuti i otići.

Drugi scenario je onaj u kome ste svojim govorom tela pokazali interesovanje, i upravo onaj koji rađa naklonost. Može vam biti od koristi ukoliko se blago nagnete prema sagovorniku, uz poštovanje ličnog prostora. Kontakt očima takođe može preneti zainteresovanost, ali i ovde ne treba preterivati. Održavanje kontakta očima duže od nekoliko sekundi može dovesti do toga da se osoba prekoputa oseća nelagodno.

Dakle, način na koji nešto kažete, često je važniji od onoga što kažete.

Postavljajte pitanja

Ono što kažete takođe se računa. Zato je važno da sagovorniku postavite pitanja. Ovo takođe pokazuje da ste zainteresovani za osobu sa kojom razgovarate. Verovatno ste primetili da ljudi vole da govore o sebi. I zato, ukoliko želite nečiju naklonost, postavljajte pitanja. I slušajte pažljivo.

U nedavnoj studiji, istraživači sa Harvarda otkrili su da su osobe koje su postavljale više pitanja tokom razgovora sa drugim učesnicima ocenjene kao dopadljivije od onih koji su postavljali manje pitanja. Pokazivanje interesovanja za ono što druga osoba ima da kaže postavljanjem pitanja pokreće normu reciprociteta. Od posebnog značaja su pitanja koja počinju sa „Reci mi nešto više o…“, pitanja koja pokazuju da ste zainteresovani za nečija osećanja, kao i pitanja koja menjaju temu razgovora, jer pokazuju da vas zanima šta još osoba ima da kaže.

Recimo da ste upravo upoznali Mariju na zabavi i ona počinje da priča o svojoj deci. Možda nemate goruću želju da znate koliko dobro ide malom Milošu u školi, ali postavljanje dodatnih pitanja o njegovom umetničkom ili naučnom projektu verovatno će vas u Marijinim mislima staviti u kategoriju osoba koje joj se dopadaju.

Društvene norme poput reciprociteta ne primoravaju ljude da se ponašaju na određeni način. Ništa se neće dogoditi ukoliko se okrenete na drugu stranu kada vam neko govori, i odete. Ali, ova norma u sebi nosi dozu društvene odgovornosti, i pomaže da se lakše uklopimo tamo gde to želimo, olakšavajući nam socijalnu interakciju.

Dakle, ukoliko želite da se nekome dopadnete, i ukoliko ste odlučili da vam naklonost te osobe znači, klimanje glavom, obraćanje pažnje na govor tela, i postavljanje pitanja odvešće vas tamo gde želite.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem

Prethodni tekstLažiranje budućnosti u romantičnim vezama
Sledeći tekstLoše detinjstvo: rane traume i njihove posledice
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i Doktor nauka. Direktor udruženja za mentalno zdravlje - Psihocentrala