Kako oprostiti čak i kada to deluje nemoguće?

Često se dešava da kada nas neko povredi mi kažemo: „Nikada ti neću oprostiti!“. Da kada nas neko emocionalno ili fizički rani pomislimo:”To je neoprostivo.”. Ipak, svuda možemo čuti da treba oprostiti i da je oproštaj od vitalnog značaja za naše mentalno zdravlje.

Bilo da se radi o nevernom supružniku, roditelju koji vas je izneverio u detinjstvu ili prijatelju koji je javno izneo nešto što ste podelili u poverenju, svi se pre ili kasnije suočimo sa pitanjem da li i kako da oprostimo.

Ljudi umeju da misle da su neke stvari neoprostive, da određeni ljudi ne zaslužuju oproštaj, pa čak i da je koncept opraštanja hipi ideja rezervisana za duhovne vođe.

Zato vam u nastavku detaljnije oslikavamo na šta se misli kada koristimo reč „oprostiti“, zašto praštanje ima isceliteljsku moć i kako da oprostimo čak i kada ne osećamo da možemo da oprostimo osobi koja nas je povredila.

Šta je oproštaj?

Opraštanje je otpuštanje pritužbi ili osuda koje gajite protiv nekoga drugog. Kada opraštate, oslobađate se osećaja gorčine, ljutnje i želje za osvetom.

Mnogi ljudi imaju poteškoća sa rečju „oproštaj“. Oni uglavnom zamišljaju da oproštaj uključuje izjavu “Opraštam ti”, izrečenu uz zagrljaj, tapšanje po leđima i blagoslov. Iako oproštaj može izgledati tako, ovakav gest nije uvek prisutan. Opraštanje ne mora uključivati drugu osobu i ono nije u njihovu korist.

Ako vam reč „oproštaj“ smeta, ne morate je koristiti. Možete upotrebiti neki drugi izraz koji vam više leži. Isceljenje emocionalne traume i oslobađanje od starih rana mnogo je više od jedne reči.

Zašto bi trebalo oprostiti?

Mnoge studije su pokazale da je vežbanje opraštanja dobro za naše emocionalno i fizičko zdravlje.

Ljutnja, gorčina, mržnja – ovo su emocije koje imaju veliki uticaj na naše telo i naše misli. Kada ne obradite svoje emocije i ne oslobodite ih se, one ostaju zarobljene u telu i mogu izazvati fizičke tegobe poput bolova u stomaku i visokog krvnog pritiska. Mogu pogoršati depresiju i anksioznost. Kada oprostite i otpustite tugu, oslobađate svoje telo i um. Opraštanje nije jedini način da se oslobodite negativnih emocija, ali je jedan od najboljih.

Moram li da oprostitim?

Oproštaj može biti od koristi mnogima i njegova sposobnost da isceli rane može vas iznenaditi ako mu samo pružite šansu. Ali, prisiljavanjem sebe da oprostite pre nego što ste na to spremni mogli biste zapravo da produbite traumu, kao i osećanja povređenosti i besa. Ne dozvolite nikome da pokuša da vas ubedi da oprostite u trenutku kada na to niste spremni ili kada to ne želite.

Kako da oprostim?

Da biste naučili kako da oprostite, morate prvo naučiti šta oproštaj nije. Većina nas ima barem jednu zabludu o opraštanju:

• Opraštanje ne znači da opravdavate postupke druge osobe.
• Opraštanje ne znači da morate reći osobi da joj je oprošteno.
• Opraštanje ne znači da više ne bi trebalo da imate osećanja u vezi sa datom situacijom.
• Opraštanje ne znači da više nema na čemu da se radi ili da je sada sve u redu.
• Opraštanje ne znači da bi trebalo da zaboravite na incident koji se dogodio.
• Opraštanje ne znači da morate da nastavite da uključujete tu osobu u svoj život.
• Oproštaj nije nešto što činite za drugu osobu.

Opraštanjem prihvatate stvarnost onoga što se dogodilo i pronalazite način da živite sa tim u stanju pomirenosti. Ovo može biti postepen proces – i ne mora nužno uključivati osobu kojoj opraštate. Opraštanje nije nešto što činite za osobu koja vam je nanela zlo; to je nešto što radite za sebe.

Zašto je ponekad tako teško oprostiti?

Dakle, ako je opraštanje nešto što radite za sebe i ako vam može pomoći da se osećate bolje, zašto je ponekad tako teško?

Postoji nekoliko razloga: ispunjeni ste mislima o osveti; uživate u osećaju superiornosti; ne znate kako da rešite situaciju; zavisni ste od adrenalina koji vam pruža bes; identifikujete se kao „žrtva“; ili se plašite da opraštanjem morate da se ponovo povežete-ili izgubite vezu-sa drugom osobom. Ovi razlozi mogu nestati kada se bolje upoznate sa samim sobom, sa svojim mislima i osećanjima, kao i sa svojim granicama i potrebama.

Spremnost

Sada kada znate šta oproštaj nije i zašto je ponekad tako teško oprostiti, zapitajte se: Da li želim da oprostim?

Opraštanje zahteva osećaj spremnosti. Ponekad nismo spremni, posebno kada su rane preduboko, ili kada druga osoba nije izrazila žaljenje. Ne pokušavajte da oprostite nekome pre nego što ste u potpunosti identifikovali, osetili, izrazili i oslobodili svoj bes i bol.

Do oproštaja u 4 koraka

A kada odlučite da ste spremni da oprostite, pronađite mesto i vreme da budete sami sa svojim mislima. Zatim pokušajte da sledite ova četiri koraka. Uz pomoć njih, ukoliko to želite, oprostićete čak i kada vam oproštaj deluje nemoguće:

1. Razmislite o incidentu koji vas je naljutio. Prihvatite da se to dogodilo. Prihvatite kako ste se osećali u vezi sa tim i način na koji ste reagovali. Da biste oprostili, morate priznati stvarnost onoga što se dogodilo i koliko ste bili pogođeni.
2. Dajte kredibiltet promeni koju ste doživeli kao rezultat onoga što se dogodilo. Šta vas je navelo da naučite više o sebi, ili o svojim potrebama i granicama? Ne samo da ste preživeli incident, možda ste iz njega izašli još bolji.
3. Sada razmislite o drugoj osobi. On ili ona su pogrešili – sva ljudska bića imaju mane. Postupaju iz sopstvenih uverenja i drugačijih referentnih okvira. Svi to radimo. U trenutku kada vas je povredila, druga osoba je pokušavala da zadovolji određenu potrebu. Šta mislite da je bila ta potreba i zašto ta osoba ne ume da je ispuni na bolji način?
4. Na kraju, odlučite da li želite da saopštite drugoj osobi da ste joj oprostili. Ako odlučite da to ne želite, iskažite ga sami sa sobom. Izgovorite naglas reči „Opraštam ti“, a zatim dodajte objašnjenje ukoliko smatrate da je potrebno.

Kratka vežba

Jedna od najjednostavnijih vežbi za oproštaj je pisanje pisma. Pronađite miran prostor, obezbedite sebi vreme tokom koga vas niko neće prekidati, i spremite olovku i papir. Napišite pismo osobi koja vas je povredila. Opišite sva svoja osećanja, misli, iskustva i bes koji osećate. Zapamtite, ovo pismo je za vas. Niko drugi ga nikada ne mora pročitati.

Sada pokušajte da drugom rukom napišete novo pismo. Pisanje rukom koja nije dominantna (znači levom rukom ako ste desnoruki, i obrnuto) može vam pomoći da nadjačate analitički,  osuđujući deo mozga. Možda ćete na ovaj način otkriti da je vaše pisanje slobodnije i emocionalno iskrenije.

Potrebno je da se sve emocije koje ste nakupljali u sebi kreću i prolaze kroz olovku. Zamislite da se sav vaš bes, ogorčenost i tuga pokreću iz dubine vašeg tela i izlaze iz vas spuštajući se na papir. Čak i ako mislite da nikada ne možete oprostiti ili da to ne želite, ovakva vežba može vam pomoći da povratite kontrolu nad ometajućim, negativnim mislima.

Kada nas neko povredi, normalno je da osećamo bes i ogorčenost. Normalno je i da poželimo osvetu. Ali, kada se čvrsto držimo svog besa jer nam se čini opravdanim, ne možemo da zacelimo rane. Bez obzira da li osećate da oproštaj može biti deo vašeg procesa, isceljenje je uvek od vitalnog značaja.

Oproštaj stavlja poslednji pečat na događaj koji vas je povredio. I dalje ćete se sećati šta se dogodilo, ali više nećete biti vezani za to. Pošto ste prebrodili osećanja i naučili šta treba da uradite da biste ojačali svoje granice ili zadovoljili svoje potrebe, bolje ćete se brinuti o sebi u budućnosti. Oprostiti drugoj osobi je divan način da sebe poštujete i sami sebi stavite do znanja da zaslužujete da budete srećni.