Pasivna agresija: kako je prepoznati kod muškaraca

pasivno agresivno, pasivna aagresija, muškarac, pasivno agresivni muškarac, znaci pasivne agresije, agresivnost, ogorčenost, žrtva, sarkazam, sabotaža, krivica
Od pasivno-agresivnih muškaraca često se očekuje da ispune zastarele tradicionalne muške uloge, iako to ne mogu ili ne žele

Pasivno-agresivno ponašanje definiše se kao obrazac indirektnog izražavanja negativnih osećanja umesto otvorenog iskazivanja. Postoji razlika između onoga što pasivno-agresivna osoba govori i onoga što radi. Pasivna agresija se takođe može okarakterisati kao bes, neprijateljstvo i/ili prikrivena naučena bespomoćnost. Uglavnom se izražava na podmukao način.

Prema nedavnom istraživanju statistika pokazuje sledeće:

  • 30% muškaraca i 32% posto ispitanih žena potvrdilo je da bi radije zadržao/la svoj bes za sebe nego se suočio/la sa osobom koja je povredila.
  • 21% muškaraca i 15% ispitanih žena potvrdilo je da koristi mnogo sarkazma.

Iako svako istraživanje ima ograničenja, navedena studija lako može da posluži kao polazište za dodatna istraživanja.

Odakle potiče pasivna agresija kod muškaraca?

Pasivno-agresivne muškarce često (ali ne uvek) povezuje činjenica da se od njih očekuje da ispune prirodne uloge muškaraca (da budu moćni, uspešni, nezavisi, snažni, da uspostavljaju kontrolu nad haosom), iako nisu još sposobni ili nisu spremni da to učine. Ova očekivanja mogu imati svi jaki društveni sistemi u životu muškarca (roditelj, partner, posao). Muškarac tada dolazi u situaciju da nema mogućnost da u potpunosti ispolji svoju autentičnu ličnost, i da mu je ujedno potrebna i potvrda da ispunjava prirodna tradicionalna očekivanja muškog pola. Zbog toga neki muškarci pribegavaju pasivnoj agresivnosti, u pokušaju da steknu moć i kontrolu.

Naravno, mogu postojati i drugi razlozi za pasivnu agresivnost. Takođe, i žene svakako su i češće pasivno-agresivne. Ali ono što izdvaja i često karakteriše mušku pasivnu agresiju je prikrivena dimenzija nemogućnosti ispunjavanja muških rodnih uloga. Ironično je što hronična pasivna agresija zapravo ukazuje na osećaj nemoći kada je potrebno da osoba otvoreno govori i efikasno rešava probleme.

U nastavku predstavljamo neke od najčešćih osobina pasivno-agresivnih muškaraca, sa šest ključnih znakova prepoznavanja. Osobe ovog tipa mogu povremeno pokazati navedene karakteristike, dok patološki pasivno-agresivni pojedinci redovno pribegavaju jednoj ili više navedenih mahinacija. Najčešće ne brinu i nemaju svest o negativnom uticaju koji pasivna agresija ima na njihove odnose sa drugim ljudima.

Mučna tišina / tinjajuća ogorčenost

Jedan od najčešćih oblika u kojima se ispoljava muška pasivna agresija je ono što se može nazvati „mučnom tišinom“ i „tinjajućom ogorčenošću“. Pasivno-agresivni pojedinac oseća averziju prema onome što čuje kao pokušaj druge osobe da mu „kaže šta da radi“ ili da „kontroliše njegov život“. Ujedno se oseća nesposobnim da direktno odgovori. Umesto verbalnog nezadovoljstva, pasivno-agresivni muškarac oseća u sebi gnev i ogorčenost. Usled toga pribegava prikrivenim sredstvima za korišćenje agresije, otpora i kontrole. Tišina takođe omogućava lakše izbegavanje sukoba, kao i izbegavanje odgovornosti.

Lažna obećanja / odugovlačenje

Lak način da delujete pasivno-agresivno (iz perspektive pasivnog agresora) je da kažete jedno, ali učinite drugo, ili jednostavno ne ispunite obećano. Lažnim pristajanjem na zadatak, pasivni agresor skida trenutni pritisak sa svojih leđa. Namernim odugovlačenjem i odlaganjem nada se da će se to pitanje prevideti i da će usput biti zaboravljeno. Ovakav tip osobe vreme koristi kao oblik manipulacije i kontrole. Pasivni agresor takođe doživljava prikriveni osećaj moći frustrirajući druge svojim nedostatkom odgovornosti, čineći da se drugi osećaju ogorčeno.

Izgovori

Da bi opravdao nedostatak odgovornosti i ispunjavanja obećanog, pasivni agresor će često smisliti veliki broj izgovora (stvarnih ili izmišljenih) da objasni svoje greške. Time pomera fokus sa sebe. Takođe, uvek ponudi dobro osmišljene izgovore, bez predloga rešenja za problem/novonastalu situaciju.

Prebacivanje krivice / izigravanje žrtve

Povezana sa pronalaženjem izgovora, još jedna pasivno-agresivna taktika jeste kriviti druge za sopstvene nedostatke. Uvek je kriv neko drugi. Krivica se takođe može kombinovati sa ulogom žrtve. Ovo oslikavaju izjave poput „ne mogu ništa da učinim“ ili „ja nemam kontrolu nad tim“. Odgovornost se odbacuje jednostavnim sleganjem ramenima.

Negativan humor / snažni sarkazam

Muškarci se često šale i zadirkuju jedni drugde koristeći to kao sredstvo interakcije. Ovo može biti pozitivno samo u slučaju kada je konstruktivno. Pasivno-agresivni muškarci, međutim, mogu koristiti negativan humor kao sredstvo za ponižavanje drugih radi sticanja psihološke prednosti. Sarkazam se posebno može koristiti kao podmukli način izražavanja prezira, osude ili omalovažavanja. Kada se pozove na odgovornost, pasivni agresor se lako može povući, tvrdeći da je nevin i reći „samo se šalim“ ili „zar ne razumeš šalu?“.

Kada se redovno ponavljaju u vezi, negativan humor i sarkazam predstavljaju oblik maltretiranja i zlostavljanja.

Namerno ometanje / skrivena sabotaža

Jedan od najdestruktivnijih oblika pasivne agresije je pristanak na saradnju, uz prikriveno sabotiranje zajedničkih napora. Mogući razlozi za namernu opstrukciju su mnogi. Među njima su najčešće:

  • osećaj gorčine,
  • želja za osvetom,
  • ljubomora,
  • želja da druga osoba izgleda loše,
  • želja za pojedinačnim ili grupnim neuspehom.

Pored toga, pasivni agresor neretko:

  • ima loše performanse kako bi umanjio očekivanja,
  • započinje zlonamerne igre moći,
  • izbacuje druge iz ravnoteže u želji da osete očajanje.

Bez obzira na razlog, namerna opstrukcija i sabotaža jedno su od najotrovnijih sredstava pasivne agresije. Predstavljaju oblik izdaje.

Kao i kod svih hroničnih činova pasivne agresivnosti, muškarac sa ovakvim ponašanjem često plaća visoku cenu kada je reč o međuljudskim odnosima.

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem

Prethodni tekstKako oprostiti čak i kada to deluje nemoguće?
Sledeći tekstZaboravite na kašnjenje: kako da uvek stignete na vreme
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i doktor medicinskih nauka. Osnivač Specijalističke psihijatrijske ordinacije i udruženja za mentalno zdravlje Psihocentrala, Beograd.