Paradoks izbora: da li je više uvek bolje?

izbor, previše izbora, neodlučnost, paradoks izbora
Paradoks izbora: Pojava da više izbora budi veću neodlučnost i nezadovoljstvo kod ljudi. Kako funkcioniše i kako njime upravljati?

Petak je i rešili ste da nemate snage da izađete uveče, već želite da se opustite uz neku dobru seriju ili film. Pripremili ste grickalice, obukli se udobno i namestili na omiljeno mesto na kauču. Palite televizor i povezujete na Netflix. Pred Vama se sada nalazi hiljade i hiljade naslova. U početku ste presrećni zbog toga. Ali, prolazi 10 minuta, pa 15, pa 20, a Vi još uvek ne možete da se odlučite. Sada već počinjete da se nervirate, šta će Vam hiljade serija kada ni za jednu ne možete da se odlučite. Na kraju se konačno odlučite za film, ali propustite pola jer ne možete više da izdržite budni i samo zaspite.

Ovo je fenomen poznat pod nazivom paradoks izbora koji je postulirao Beri Švarc. U savremenom društvu često čujemo kako imamo više izbora nego ikad. Različite kompanije, poput striming servisa, takmiče se koja će ponuditi više izbora u svom polju i razmeću se brojkama od više stotina ili hiljada proizvoda u svojoj ponudi. Međutim, potrošače to može učiniti samo neodlučnijim i nezadovoljnijim svojim izborom.  

Paradoks izbora i tipovi odlučivanja

Kako bismo bolje razumeli kako i zašto se ovo dešava prvo je potrebno da razumemo kako ljudi donose odluke. Postoje dva tipa ljudi: oni koji pokušavaju da sagledaju što više izbora mogu kako bi doneli onaj najbolji i oni koji će doneti odluku koja je “dovoljno dobra”, onu koja zadovoljava sve njihove kriterijume, a ne nužno najbolju.  

Zamislite da treba da izaberete novi telefon. Odredićete budžet i karakteristike koje želite i upustiti se u potragu. Ako pri donošenju odluke Vaši koraci izgledaju slično sledećem nizu: 1) odete na internet i pretražujete sve moguće modele koje zadovoljavaju Vaše kriterijume, pa potom poredite njihove cene (kao i cene u različitim prodavnicama). 2) Nakon toga čitate ili slušate recenzije uređaja koji su Vam ušli u uži izbor, pa tražite iskustva korsinika. 3) konačno donosite odluku. Onda spadate u prvi tip osobe. 

Ukoliko je, pak, Vaš sledeći korak da odete u najbližu prodavnicu elektronskih uređaja, nekome od prodavaca ispričate šta tražite i odlučite se za jedan od njegovih predloga-čestitamo, pripadate drugom tipu osobe. 

U praksi, paradoks izbora češće pogađa osobe sa prvim tipom. Zbog tendencije da sve izbore dugo proveravaju i promišljaju oni će pre osetiti neodlučnost pri proširenoj ponudi. Takođe, oni će verovatno biti i svesniji svih mogućih alternativa, pa će zbog toga i biti manje zadovoljni svojim finalnim izborom (onda kada ga naprave). Za razliku od njih drugi, praktičniji tip, biće zadovoljniji jer će naprosto imati ono što im je trebalo.

Da li je ipak bolje imati više izbora?

Postoje istraživanja koja ukazuju i na suprotno. Recimo, u istraživanjima “efekta mamca” pokazalo se da su ispitanici bili zadovoljniji svojim izborom onda kada su imali 3, a ne 2 izbora. Na ovaj način smatrali su da su dobijali više za potrošen novac, iako im to više možda i nije trebalo. Takođe, više puta je pokazano da ljudi mnogo više vole kada imaju izbor nego kada uopšte nemaju izbora. Švarc objašnjava da ovo nije suprotno njegovoj teoriji, već da samo ukazuje na to da ljudima treba pružiti izbor. Dodaje i da ovakvi rezultati ukazuju na to da je potrebno pronaći optimalan broj opcija, ni previše ni premalo.

Kako pobediti neodlučnost nastalu zbog paradoksa izbora?

Ukoliko ste primetili kako ste neodlučniji nego što ste nekada bili, to, očigledno, nije slučajno. Evo par saveta kako da prevaziđete taj osećaj i lakše donosite odluke:

  • Smanjite izbore: kako višak izbora stvara paradoks, možete smanjiti broj svojih opcija. Da li tako što ćete eliminisati određene brendove, žanrove isl. ili tako što ćete se odlučiti samo za jedan brend/žanr i tražiti u okviru njega znatno ćete sebi olakšati odlučivanje 
  • Manje istražujte: ovo možda zvuči kontradiktorno, posebno ako ste iz prve grupe donosioca odluka, ali očigledno je da sa današnjim brojem opcija i mišljenja skupljanje informacija sa svih mogućih strana i nije preporučljivo
  • Ne preispitujte se: onda kada donesete odluku prestanite da istražujete na tu temu, ili da je dodatno preispitujete. Da, izlaziće modeli telefona i nakon Vašeg, i da, biće noviji i bolji. Ali da li je Vama Vaš dobar? Da li služi za sve svrhe koje ste želeli? Ukoliko je odgovor “da” ništa dalje ne treba da Vam bude bitno
  • Posavetujte se: velike su šanse da u svojoj okolini imate nekoga ko odluke donosi koristeći drugi sistem, pitajte tu osobu za savet i mišljenje ili čak da bude uz Vas da Vas spreči u preteranom razmišljanju

psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problemDok je nesumnjivo da je više izbora dobra stvar, ipak ih može biti previše. U tim situacijama mnogi od nas osetiće se frustrirano i čak odustati od donošenja odluke ukoliko mogu. Današnji širok opseg izbora često nas dovodi u takve situacije i dodatno pogoršava neodlučnost. Međutim, uz malo samokontrole ili pomoć prijatelja sami možemo ograničiti svoje opcije i time uživati u izborima koje donosimo kao najboljim mogućim.

 

Prethodni tekstČišćenje: kako i zašto je korsino za mentalno zdravlje
Sledeći tekstMelanholija za kraj leta: kako je prevazići
petar vojvodic
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i doktor medicinskih nauka. Osnivač Specijalističke psihijatrijske ordinacije i udruženja za mentalno zdravlje Psihocentrala, Beograd.