Čišćenje: kako i zašto je korsino za mentalno zdravlje

čišćenje, opuštanje, fizička aktivnost, koncentracija, mentalno zdravlje
Čišćenje je za većinu nas samo obaveza koja se mora obaviti. Kako da iz čišćenja izvučemo najviše koristi za mentalno zdravlje? Koja je to korist?

Radite od kuće i nikako ne možete da se fokusirate na zadatak pred sobom. Prešli ste u ostavu kako biste za vreme posla bili izolovani od ostatka ukućana. Na telefonu ste isključili internet kako biste lakše odoleli i tom iskušenju. Ipak, već satima gledate u ekran koji je skoro prazan i nikako ne možete da shvatite šta je iza toga. I tako ste sve kutije koje su oko Vas odavno prestali da primećujete. Ili barem tako mislite.

Za većinu nas čišćenje je zadatak koji ne volimo, ali ga obavljamo jer moramo. Jedva čekamo da počnemo samo kako bismo ga što pre završili. Međutim, da li ste znali da postoje psihološki benefiti u čistom prostoru i samom činu čišćenja?

Čist prostor poboljšava koncentraciju

Naš mozak često obraća pažnju i na stvari na koje mi ne želimo da obraća, na primer, sve što se nalazi u našem vidnom polju. To je vrlo korisna osobina za opstanak, jer je u mogućnosti da nas upozori na opasnost (recimo predatora koji se šunja) čak i kada je ne očekujemo. No, u moderno doba takvih opasnosti je sve manje i ova osobina često može biti više smetnja nego korist. 

Recimo u primeru sa početka teksta: Vaš vizuelni prostor pun je stvari koje nisu vezane za ono što je trenutno prioritet-Vaš posao. Iako Vam se čini da ih ne primećujete, Vaš mozak ih budno posmatra kako ništa ne bi iskočilo na Vas iza kutija ili turšije. Veliki deo Vaših kapaciteta onda se posvećuje tome umesto zadatku kome zapravo trebaju biti posvećeni. 

Isto se dešava sa neurednim radnim prostorom bilo gde, ne mora biti ostava. Naš mozak konstantno mora da procenjuje da opasnosti nema, te da se podseća na zadatak koji je zapravo bitan i na to odlazi veliki deo kapaciteta. 

Čišćenje vraća osećaj kontrole

Sam čin čišćenja je često nešto što mi u potpunosti možemo da kontrolišemo. Sami odlučujemo koliko dugo i/ili u kojim količinama ćemo peglati, usisavati, prati suđe itd. Uz to, rezultati čišćenja jedni su od retkih odmah dostupnih rezultata. Kada izađemo na ispit obično moramo da čekamo par dana kako bi profesori objavili rezultate. Kada se dodatno potrudimo na poslu takođe je uobičajeno da nagrada dođe kasnije, u vidu povišice, bonusa ili makar pohvale. Ali kada peremo prozor možemo da vidimo kako svakim našim pokretom on postaje sve prozirniji.

Zato nije ni čudo što se mnogi okreću ovakvim manjim zadacima u teškim periodima života. Onim periodima kada se osetimo kao da neki splet okolnosti izvan naše moći upravlja našim životom. Jednostavna radnja, poput peglanja, vraća nam osećaj da naša dela ipak imaju uticaja na svet oko nas. 

čišćenje, opuštanje, fizička aktivnost, koncentracija, mentalno zdravlje
Čišćenje je dobro i za opuštanje

Čist prostor i čišćenje opuštaju

Kada nam je prostor pun nereda, nezavršenih projekata raznih vrsta i prašine podseća nas na sve obaveze koje nas tek čekaju. Ili pak na prethodne neuspehe koje sebi nismo želeli da priznamo već smo ih “odložili”. Takva okolina izaziva nezadovoljstvo, koje pak vodi sve većem stresu. Onda se pridodaje nedostatak prostora za nove, završene projekte i ideje. Ukoliko ste ikada uzbuđeni došli kući da postavite lampu koju ste kupili, a onda shvatili da je stočić na kom bi trebala da stoji već prepun raznih sitnica, osećaj frustracije sigurno će Vam ostati urezan.

Uz to, sam čin čišćenja može služiti kao svojevrsna meditacija. Studija izvedena na studentima pokazala je da su oni koji su se fokusirali na pranje suđa (kroz obraćanje pažnje na temperaturu vode, miris sapuna, zvuk suđa i slično) bili manje nervozni i inspirisaniji nego oni za koje je pranje suđa bio samo usputan zadatak. 

Uz ranije pomenuti povratak osećaja kontrole, nije ni čudo da mnogi ljudi izjavljuju kako se okreću čišćenju i pranju kako bi se opustili.

Čišćenje može biti dobar trening

Ukoliko odlučite, uz pravu muziku pranje može biti fizički vrlo intenzivno. Recimo da namestite tajmer na telefonu na pola sata i rešite da ćete za to vreme zaista oprati sva ogledala. Možete i da se takmičite sa još nekim od ukućana ko će pre završiti svoj zadatak. Tako ćete se više uprezati, kako biste bili brži, a posao obavili jednako dobro. Na ovaj način čišćenje postaje i svojevrstan trening.

Kako povišena fizička aktivnost izaziva lučenje endorfina, hormona sreće, čišćenje nas može i usrećiti. Slično kao kada vežbamo, i posle čišćenja osetili bismo nalet endorfina. Osim toga, odmah vidljivi rezultati povećali bi i subjektivni osećaj zadovoljstva i produktivnosti koji bi nas dodatno usrećili.

Kako da Vam čišćenje lakše padne? 

Ukoliko Vam ovi razlozi nisu bili dovoljna motivacija da uzmete usisivač koji Vas već danima čeka u ćošku, evo par saveta kako da sebi olakšate čišćenje:

  • Uključite više ljudi: Bilo da u pomoć pozovete svoje ukućane, prijatelje, druge članove porodice ili kolege, uz dobru atmosferu čišćenje može biti sjajan način zbližavanja i čak izvor zabave.
  • Postavite tajmer: Kako biste smanjili šanse da odlutate mislima, kao i kako bi pomogli sebi da Vam zadatak deluje manje zastrašujuć, možete vreme koje ste predvideli da podelite na jednake vremenske intervale i pauze.
  • Krenite od manjih stvari: Ako je pred Vama nepregledan spisak zadataka koji Vas čekaju i to deluje dovoljno zastrašujuće da ne želite ni da počnete, krenite od manjih zadataka kako biste sebe lakše motivisali.psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem

Verovatno Vam ni nakon ovog teksta čišćenje neće postati omiljena aktivnost u danu. Ali nadamo se da neće biti ni tolika muka. U svakom slučaju, čist prostor je bitan za naše zdravlje i zato nemojte da Vas usisivač još dugo čeka. 

Prethodni tekstDoručak i mentalno zdravlje
Sledeći tekstParadoks izbora: da li je više uvek bolje?
petar vojvodic
Psihijatar, REBT Psihoterapeut i doktor medicinskih nauka. Osnivač Specijalističke psihijatrijske ordinacije i udruženja za mentalno zdravlje Psihocentrala, Beograd.