Ideju da napišem ovaj članak dobila sam zato što me često, kao nekog ko radi u zdrastvenoj instituciji, nazivaju doktorom. Zapravo, ja sam psiholog, ili psihološkinja kako neki preferiraju.
Psiholog ili psihijatar?
Zvanje psihologa znači da sam završila studije psihologije na Filozovskom fakultetu u Beogradu ili nekom drugom privatnom ili državnom fakultetu u zemlji i inostranstvu. Kao što vidimo, za razliku od psihijatara koji su završili studije medicine, psiholozi su od početka bili usmeravani na bavljenje isključico ljudskim umom. Same studije psihologije, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, poseduju četri smera, a jedan od tih smerova jeste i klinička psihologija. Klinički psiholozi uče osnove neurologije, fiziologije i genetike, kao i druge neophodne kliničke predmete koji su potrebni za razumevanje različitih vrsta poremećaja. Ono što je bitno jeste da klinički psihozi nisu u mogućnosti da prepisuju medikamentoznu terapiju pacijentima. Stoga se oni uglavnom bave psihološkom procenom, dijagnostikom i savetodavnim radom.
Psihoterapeut
Ukoliko neko želi da stekne zvanje psihoterapeuta (bilo da se radi o psihologu ili psihijatru) neophodno je da pohađa edukaciju iz psihoterapije. Postoje različite psihoterapijske škole (psihoanaliza, transakciona analiza, geštalt pshoterapija, kognitivno-bihevioralna psihoterapija…). Ove terapijske škole potiču iz različitih filozofskih tumačenja ljudske prirode. Stoga terapeuti različitih terapijskih orjentacija mogu imati drugačije metode i tehnike u psihoterapijskom radu. Takođe, postoje različite psihoedukacije koje nam, nakon navedenih, pomažu u radu sa decom. Danas, mnoge od ovih metoda i tehnika empirijski su validirane i potvrđen je njihov učinak u psihoterapijskom radu. Ono što praksa pokazuje, jeste da većina modernih terapeuta koristi takozvani integrativni pristup, odnosno da korsiste metode i tehnike različitih psihoterapijskih škola kako bi pomogli klijentu.
Ukoliko razmišljate da potražite stručnu pomoć, slobodno se informišite o tome da li je vaš terapeut psihijatar ili psiholog (ako je psiholog, možete ga pitati da li je završio klinički smer), kao i kojom vrstom psihoterapije se bavi. Na taj način moći ćete da dobijete informacije o načinu rada.
Ne zaboravite da, ma o koj terapijskoj školi da se radi, najvažnije je da terapeut bude neko ko vam odgovara, kome verujete, ko ume da vas sluša, ko je sposoban da vas razume i pruži vam podršku. To je ono što je ključno za uspostavljanje dobrog terapijskog odnosa i napretka u terapijskom radu.
Upoznajte naš tim koji je tu za vas
Pozivamo vas da zakazate seansu kod naših stručnjaka i otkrijete kako psihoterapija može pozitivno uticati na vaš život. Svi zaslužujemo šansu da živimo ispunjen i srećan život, a ponekad je sve što nam treba podrška i vođenje stručnjaka koji nam pomaže da razumemo sebe i suočimo se sa izazovima života.
Dr sci. med. Petar Vojvodić, Specijalista psihijatrije, sertifikovani REBT psihoterapeut i doktor nauka.
Seanse se održavaju uživo i online.
KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE:
- 065/228-8886
- ordinacija@psihocentrala.com
Spec dr med. Branko Burmazović, Specijalista psihijatrije. Pored opšte psihopatologije postoji mogućnost rada sa pacijentima obolelih od bolesti zavisnosti kao i rada na terenu.
Seanse se održavaju uživo i online.
KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE:
- 065/228-8886
- ordinacija@psihocentrala.com
Spec. dr med. Tamara Trutnovski Kočović, specijalista psihijatrije za decu i adolescente, u svom radu primenjuje REBT psihoterapiju kao i psihoanalitički pristup.
KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE:
- 065/228-8886
- ordinacija@psihocentrala.com
Milica Anđelković, diplomirani psiholog, TA psihoterapeut ps. Autor, trener i psihodijagnostičar Psihocentrale.
Seanse se održavaju uživo i online.
KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE:
- 065/228-8886
- ordinacija@psihocentrala.com
Marija Manojlović, master kliničke psihologije, sertifikovani REBT psihoterapeut i pshodijagnostičar. Iskustvo u radu sa decom, adolescentima i mladima u Srbiji u Francuskoj.
KONTAKT ZA ZAKAZIVANJE:
- 065/228-8886
- ordinacija@psihocentrala.com
