„Šta znači biti mudar?“ Ukoliko ovo pitanje postavite 8-godišnjaku i 88-godišnjaku iz različitih delova sveta, njihovi odgovori najverovatnije će biti veoma slični: Mudar je onaj ko zna mnogo.
Za mnoge od nas, slika mudre osobe je sedokosi starac koji sa blagim i spokojnim osmehom na licu deli savete. Ali, mudrost je mnogo više od teorijskog znanja i decenija životnog iskustva. Takođe, postoji više od jednog načina da budete mudri. Na primer, neko je vešt u praktičnoj mudrosti, neko ima dobronamernu mudrost, dok neko treći ume da bude filozofski mudar.
Odakle potiču naša uverenja o mudrosti i kakve uvide nam psihologija nudi kao odgovor na pitanje – šta znači biti mudar?
Šta je mudrost?
Vekovima su civilizacije prenosile svoje ideje o mudrosti kroz priče o moralnom životu, ispunjenom pravim vrednostima. Ove priče potiču iz celog sveta – od Sumeraca, iz starog Egipta, drevnih hinduističkih spisa Veda, taoističkih i konfučijanskih spisa iz Kine, od filozofa iz antičke Grčke. Prema ovim tradicijama, mudrost sačinjavaju mnogi elementi – dobronamernost i umeće slušanja drugih (konfučijanizam); samorefleksija (taoizam); sposobnost da dopustimo da se život odvija svojim tokom (Lao-Cu); preispitivanje (Sokrat) i intelektualna skromnost (prepoznavanje sopstvenih ograničenja).
U psihološkim istraživanjima, mudrost se posmatra kao višestruki koncept sa kognitivnim (znanje i iskustvo), reflektivnim (sposobnost da preispitamo sebe) i prosocijalnim komponentama (dobronamernost i saosećanje). Kada je u pitanju korišćenje mudrosti za donošenje boljih odluka, studije ukazuju na važnost perspektive. Konkretnije, na posmatranje situacije sa strane, iz trećeg lica, a ne iz egocentrične tačke gledišta. Posmatranje događaja iz prvog lica može ograničiti našu pažnju ili je usmeriti na ˝žarište˝, čineći nas manje objektivnima. Sa druge strane, distanciranje kroz perspektivu trećeg lica pomaže nam da događaje povežemo sa širom slikom. Možda smo upravo zbog toga mudriji kada razmišljamo o životima drugih ljudi, a manje kada razmišljamo o sopstvenom. I možda baš zato svoju mudrost najmanje koristimo onda kada nam je najpotrebnija. Ovo psihološko otkriće, zajedno sa činjenicom da mudrost može biti promenljiva u zavisnosti od konteksta, spada među najnovije uvide o mudrosti.
U nastavku razmatramo 5 pitanja koja će nam detaljnije pojasniti i približiti pojam mudrosti.
Kako se stiče mudrost?
Ako smatrate da je mudrost veština, onda obično postoje dva puta. Jedan je kroz relevantna iskustva – izloženost stresorima ili izazovima tokom života. Drugi put je kroz obrazovanje. Formiranje sistema vrednosti i kritičko mišljenje se na primer mogu donekle naučiti. A onda ih treba sprovesti. Na ovaj način generalno stičemo veštine u životu, a kada je u pitanju mudrost – nije mnogo drugačije.
I baš kao što nas Konfučije uči, postoje tri načina na koja možemo naučiti veštinu mudrosti: prvi: razmišljanjem, što je najplemenitije; drugi: imitacijom, što je najlakše; i treći: iskustvom, što je najgorče.
Koje karakteristike se najčešće povezuju sa mudrošću?
Istraživanja pokazuju da postoje određene kognitivne strategije povezane sa mudrošću. Jedna od njih je otvorenost. Drugi je oblik intelektualne skromnosti, što znači da prepoznajete granice svojih mogućnosti i svog znanja. Zatim sposobnost da ispoštujemo i uzmemo u obzir različita gledišta, tj. perspektive. Ovo su ključne kognitivne karakteristike mudrosti.
Kako da iskoristimo mudrost da donesemo bolje odluke?
Istraživanja jasno pokazuju da karakteristike kao što su otvorenost, sageldavanje tuđe perspektive i intelektualna skromnost pomažu da sagledamo širu sliku. Pomažu nam da uvidimo kontekstualne karakteristike, koje nam zauzvrat mogu pomoći da identifikujemo uklapanje između onoga što zahteva situacija i znanja koje imamo o tome kako da se nosimo sa različitim situacijama. Takođe nas može usmeriti ka većoj ravnoteži između naših ličnih interesa i interesa drugih ljudi, i na taj način unaprediti međuljudske odnose.
Kakvog uticaja ima kultura?
Ono što se smatra vrlinom može dramatično da varira u različitim kulturama. Postoje različiti obrazovni putevi. Na primer, u Americi, Japanu i Srbiji neguju se različiti sistemi vrednosti, a obrazovanje je različito još u osnovnoj školi. Ljudi imaju različita iskustva u različitim kulturama. I ne samo da iskustva mogu biti različita, već i strategije za obradu tih iskustava mogu biti različite. Razmotrimo način na koji se ljudi nose sa izazovima i društvenim sukobima u Japanu, na primer. Tamo se zapravo ne razgovara o sukobima direktno. Umesto toga, najčešće postoji supervizor ili treća strana zadužena za rešavanje sukoba, što nije nužno slučaj u Srbiji, na primer.
Zašto se mudrost smatra univerzalno negovanom ljudskom vrlinom?
Ukoliko stvari sagledamo iz evolucione perspektive, uočićemo da opstanak ljudske vrste zahteva određene kognitivne sposobnosti, uključujući planiranje, razumevanje perspektive i neke oblike preraspodele obaveza među članovima grupe. Određene karakteristike mudrosti – razmatranje, integracija različitih gledišta, otvorenost – su stoga, na neki način, od suštinskog značaja za opstanak. U tom smislu, pojedinci koji su ove veštine razvili u ranim društvima lovaca-skupljača verovatno su bili uspešniji i živeli duže. Jer u mnogim okolnostima, kada se nosite sa izazovinim vremenima i neizvesnostima, ove veštine vam mogu pomoći da sagledate širu sliku i da efikasno koordinirate sa drugima. Stoga je mudrost verovatno imala ulogu i u uspešnoj evoluciji čovečanstva.
Svaka od karakteristika mudrosti može se vežbati i razvijati. Zamislite svaku od njih kao seme zasađeno u bašti. Ono koje zalivate i negujete, uspevaće. Ono koje ne zalivate, uvenuće. Ali ako odlučite da i toj uveloj biljci posvetite malo više pažnje, zasigurno će vam iznedriti bogatu baštu.
