Antidepresivi i stigma: lekovi koji spašavaju život

lekovi, antidepresivi, depresija, anksioznost, samoubistvo, suicid, lečenje depresije, lečenje anksioznosti, stigma, rušenje stigme,
Posledice nelečene depresije ili anksioznosti mnogo su gore po mentalnu funkciju od bilo kog neželjenog efekta leka
Zakaži sada

Stigma i nedostatak razumevanja kada su u pitanju mentalni poremećaji i tretman lekovima mogu da dovedu do toga da se osoba oseća izolovano i beznadežno. Statistički, samo 25% ljudi koji pate od nekog mentalnog  poremećaja ima podršku bliskih osoba koje saosećaju sa njihovom borbom.

Samoubistvo je postalo značajan problem javnog zdravlja, kako kod nas, tako i širom sveta. Mentalne bolesti su jedan od mnogih faktora rizika u slučajevima suicida, a najčešći faktor je depresija. Nažalost, samo se polovina onih koji žive sa depresijom i drugim mentalnim bolestima leči. Glavni krivac najčešće je stigma. Bilo individualna, u slučajevima internalizovane stigme, ili na društvenom nivou, stigma koja mentalne bolesti tretira kao inferiorne. Centar za kontrolu bolesti (CDC) navodi stigmu povezanu sa mentalnim bolestima i traženjem pomoći kao jedan od primarnih faktora rizika za samoubistvo.

Pored stigme oko same mentalne bolesti, stigma postoji i oko potencijalno spasonosnih tretmana, poput lekova. Iako su u očima mnogih antidepresivi loši i demonizovani, ne smemo zaboraviti broj života koje su ti isti lekovi spasili i kvalitet života koje su poboljšali. Za visoko rizične osobe, u slučajevima rezistentne depresije, lekovi mogu biti od velike pomoći u olakšavanju iscrpljujućih simptoma.

Stigmatizacija tretmana za mentalno zdravlje, uključujući lečenje pomoću lekova, sprečava ljude da potraže pomoć koja im je neophodna. Stigmatizacija lekova doprinosi prevremenom napuštanju lečenja i najčešći je uzrok neuspeha u lečenju. Depresija je ozbiljna, i po život opasna bolest, a izjave koje demonizuju njeno lečenje čine lošu uslugu onima kojima je neophodna i zanemaruju osnovnu složenost same bolesti, kao i njenog lečenja.

Istine o lekovima

Rizik od pojave neželjenih efekata može se svesti na minimum

Ova uobičajena i sasvim razumna zabrinutost pacijenata kada su u pitanju lekovi nešto je čega su i psihijatri veoma svesni i čime se aktivno bave. Neki lekovi na primer mogu izazvati neželjene efekte poput emocionalne ravnodušnosti. Prelazak na drugi lek, ili uvođenje dodatnog leka sa „podižućom” komponentom može rešiti ovakav problem.

Iako lekovi mogu imati neželjene efekte, većina njih je ili rešiva ili zanemarljiva u odnosu na postizanje olakšanja od anksioznosti ili depresije.

Lekovi se ne moraju uzimati neprekidno

Većina pacijenata u nekom trenutku završi sa korišćenjem lekova, posebno kada je i psihoterapija deo procesa lečenja. U tom slučaju lekovi posluže kao neka vrsta odskočne daske, olakšavajući put do isceljenja.

Kod kliničke depresije lekovi su neophodni kako bi se rasteretio biološki sistem, zaglavljen u mestu.  U ovom slučaju, lekovi pomažu da osobu dovedu u zdravije stanje kako bi zatim mogla da se posveti psihoterapiji i bihejvioralnim aktivnostima, i na taj način potpomogla sebe u daljem izlečenju.

Lekovi su efikasni

Antidepresivi su efikasni za polovinu do dve trećine ljudi kojima se dijagnostikuje depresija.

Iako je istina da klinička ispitivanja antidepresiva tokom poslednjih nekoliko decenija pokazuju manju efikasnost od ispitivanja izvedenih pre nekoliko decenija, ovo odražava jednostavnu činjenicu da, za razliku od pre nekoliko decenija, velika većina pojedinaca sa depresijom danas ima pristup lekovima. Takođe, većina osoba koje učestvuju u kliničkim ispitivanjima novih lekova su osobe koje nisu reagovale na postojeće lekove. Zato nije iznenađujuće što rezultati ispitivanja pokazuju manju efikasnost u grupi pacijenata sa rezistentnom depresijom.

Loša strana lekova

Da li se i kod nas lekovi prekomerno prepisuju? Apsolutno. Kada su se lekovi poput Fluoksetina prvi put pojavili na tržištu, na njih se gledalo kao na čudotvornu tabletu. S obzirom da i ovi lekovi, kao i svi drugi, imaju neželjene efekte, nakon što je to uočeno, priča se pokrenula u suprotnom smeru, i tamo je i ostala. Društvo se i dalje nije oporavilo od takvog načina razmišljanja. Problem se javlja kada to isto društvo stigmatizuje mentalno zdravlje i lečenje, bilo da je to putem psihoterapije ili lekovima.

lekovi, antidepresivi, depresija, anksioznost, samoubistvo, suicid, lečenje depresije, lečenje anksioznosti, stigma, rušenje stigme,
Generalizovanjem lekova kao loših odbacuju se svi životi koje su spasili

Iako antidepresivi ne deluju na sve, oni spašavaju bezbroj života. Pružaju osećaj ravnoteže i emocionalne regulacije neophodne za započinjanje procesa isceljenja, i vraćaju pojedinca na mesto odakle je prijemčiviji za lečenje.

Lekovi nisu za svakoga

Lekovi nisu jedini odgovor i nisu za svakoga. Prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH), u nekim situacijama lekovi mogu pomoći, a u drugim ne, što je istina i u lečenju mnogih drugih bolesti. Efikasni su za umerenu, tešku i hroničnu depresiju, ali verovatno ne za blaže slučajeve. Njihov cilj je ublažavanje simptoma i pomoć u obnavljanju emocionalne ravnoteže.

Dostupne su i druge opcije za lečenje depresije, poput tretmana stimulacije mozga, svetlosne terapije i bihejvioralne terapije. U mnogim slučajevima blage do umerene depresije bilo koji od ovih tretmana može biti dovoljan. Transkranijalna magnetna stimulacija (TMS) je alternativni tretman koji koristi magnetne impulse za aktiviranje određenih područja mozga čija slaba aktivnost izaziva depresiju. TMS tretmane treba razmotriti i kada antidepresivi nisu od koristi.

Važno je da se medicinski radnici ne oslanjaju samo na lekove kao na prvi način lečenja za svaki slučaj depresije. Neophodno je da se pacijent uputi na terapeuta, i da se edukuje o važnosti psihoterapije u lečenju mentalnih bolesti. Kao što studije dosledno pokazuju, najefikasniji tretman za depresiju nije samo terapija, niti su to samo lekovi, već kombinacija oba. Lekovi mogu ublažiti simptome brže od same terapije; međutim, oni rešavaju samo biološke komponente. Budući da depresija nije jednodimenzionalno stanje, zanemariti psihološke, emocionalne i socijalne faktore koji su u nju uključeni, značilo bi lečiti je samo polovično.

Sprečavanje suicida

Za osobe koje doživljavaju samoubilačke misli, mentalna stabilnost i poboljšanje kvaliteta života, koji će nadjačati strahove i zablude, mogu biti od životne važnosti. Stalno prisustvo stigme predstavlja veliku prepreku. Posledice nelečene depresije ili anksioznosti mnogo su gore po mentalnu funkciju od bilo kog neželjenog efekta leka.

Provera sopstvenih predrasuda i podržavanja stigme

Kakav god stav zauzeli na temu lekova, i bez obzira na sopstvena uverenja, presudno je ne generalizovati. Svi moramo biti oprezni da ne učestvujemo u održavanju stigme. Reći da su lekovi loši znači odbaciti njihove brojne prednosti. Ne smemo dozvoliti sebi da isključujemo tretman koji se pokazao efikasnim za milione. Neke izjave nisu samo prazne reči, i u sebi nose veliku odgovoronost, posebno kada su od životne važnosti.

Koren problema leži u stigmi. Bez obzira da li je u pitanju bolest koja se nastanila u srcu, glavi, ili bilo kom drugom delu tela, u našim očima ne bi trebalo da postoji razlika. Jedina sramotna stvar u vezi sa mentalnom bolešću je stigma koja je okružuje.