Rodno nasilje može obuhvatati fizičko, psihičko, seksualno i ekonomsko nasilje nad žrtvom. Kako dolazi do različitih vidova i stepena nasilja i zašto nasilje često kulminira u fizičkom okršaju bolje ćemo razumeti ukoliko pogledamo točak moći i kontrole (slika preuzeta sa interneta) koji objašnjava dinamiku rodno zasnovanog nasilja.

Kao što vidimo nasilnik/ca može koristiti različite taktike (upućivanje pretnji, manipulisanje decom, izolacija žrtve..) kako bi u odnosu održao/la kontrolu i uspostavio/la odnos zavisnosti u kome žrtvi simbolički i praktično oduzima moć. Interesantno je da se neke od stvari koje smo pobrojali u nekim konzervativnim „mačo“ ili liberalnim „feministički“ nastrojenim kulturama smatraju u izvesnoj meri poželjnim i/ili opravdanim. Na primer neprestalna želja za kontrolom kretanja kao i manje ili više agresivni ispadi ljubomore tumače se kao znakovi ljubavi ili još opasnije kao znakovi slabosti. Neophodno je znati da su upravo ova ponašanja ona koja prethode psihičkom i fizičkom nasilju nad žrtvom. Naime kada partner/ka iscrpi sve navedene resurse a idalje ne uspeva da održi moć i kontrolu u velikom broju slučajeva pribećiće nasilju.

Kako počinje

Prva epizoda psihičkog i fizičkog nasilja često predstavalja šok za ženu ili muškarca. Žene se najčešće navode kao žrtve fizičkog nasilja ali statistika i naučna istraživanja pokazuju da su žene do 10% češće nasilne i agresivne prema svojim muškim partnerima a razlog zbog čega se akcenat stavlja na muškarce kao počinioce nasilja je veća šteta koju nanose zbog razlike u fizičkoj konstituciji (meta analiza u prilogu). Nakon nasilnog incidenta nasilnik/ca se kaje i moli za oproštaj ali ne preuzima autentično odgovornost za svoje postupke. Na primer kao obrazloženje sopstvenog ponašanja on/ona često navodi da je bio isprovociran/a, pa stoga možemo čuti rečenice tipa „Da ti nisi…ja nikad ne bih…“;  „Mnogo mi je žao ali dovela/doveo si me do izbezumljenja… “. Vidimo da su iz perspektive govornika razlog i uzrok njegovog/njenog ponašanja van njega/nje. Naravno ne smemo iz vida izgubiti kompleksnost i složenost interakcije u partnerskim odnosima, ali ni to da svaki pojedinac snosi odgovornost za svoje postupke.

Nakon prvog fizičkog incidenta nasilja sledi „period medenog meseca“ u kome se  žrtvi posvećuje dodatna pažnja i u kome se odnos rehabilituje i obnavlja. Posle ovoga odnos se neprimetno vraća u normalu, nakon čega dolazi do postepenog građenja napetosti. Građenje napetosti ogleda se u uskraćivanju zahteva ili potreba ženi, mužu i deci, što vremenom u dovodi do psihičkog i fizičkog nasilja. Bitno je napomenuti da se vreme između dva nasilna incidenta progrsivno skraćuje jer nabrojane faze sve kraće traju.  Takođe u literaturi se spominje izostanak faze „medenog meseca“, kod odnosa ovakve dinamike koji dugo traju.

Sama žrtva prolazi kroz tri faze viktimizacije

  • U prvoj fazi u periodu građenja napetosti žrtva pokušava maksimalno da ispravi sve ono što joj/mu partner/ka zamera i time preuzima odgovornost za nasilje. U ovoj fazi žrtva se najčešće neće obraćati za pomoć jer ne doživljava partnera kao nasilnog već uzrok problema traži u svom ponašanju.
  • U drugoj fazi viktimizacije žrtva prepoznaje obrazac nasilja i odlučuje se da traži pomoć. Najčešće će se poveriti bliskim osobama  (prijateljima, porodici), te je neophodno ohrabriti je/ga kako bi preduzela/preuzeo dalje korake.
  • U trećoj fazi viktimizacije žrtva je iscrpljena/iscrpljen nasiljem te joj/mu je teško da na nasilje odgovori bilo čime drugim osim „sindromom prilagođavanja“.  Žrtva ne vidi izlaz iz situacije te je se u ovoj fazi mogu čuti rečenice tipa „Nije momenat“;  „Treba sačekati da se deca izvedu na pravi put“ itd. U nedostatku socijalne i ekonomske podrške žrtva se često vraća nasilniku/nasilnici, nakon čega je nasilje još intenzivnije i brutalnije.

Nasilje poništava sve naše granice i  celokupan integritet ličnosti

Stoga je bitno osvestiti, šta je ono što nas u odnosu privlači i na koji se način dominacija, kontrola i moć raspoređuju i uspostavljaju u odnosu, kako bismo prevenirali nasilje. Ne treba zaboraviti da zajednica, mediji i tradicija u mnogome oblikuju i definišu poželjan partnerski odnos i raspored „snaga“ u njemu.

IZVORSex differences in aggression between heterosexual partners: a meta-analytic review. And A Review of Research on Women’s Use of Violence With Male Intimate Partners Suzanne C. Swan, PhD, Laura J. Gambone, MA, Jennifer E. Caldwell, MA, Tami P. Sullivan, PhD, and David L. Snow, PhD
Prethodni tekstPsihoterapija: Istina i mitovi
Sledeći tekstAlternative klasičnim tehnikama disciplinovanja: deo I
Master kliničke psihologije, REBT psihoterapeut pod supervizijom. Iskustvo u radu sa decom, adolescentima i mladima u Srbiji u Francuskoj.