Asertivnost: šta je i kako je savladati

asertivan, asertivnost, asertivna komunikacija, komunikacija
Biti asertivan znači biti siguran u sebe i u ono što želite.

Šta je asertivnost?

Asertivnost je način komunikacije pomoću kojeg na miran i efikasan način izražavamo sebe, svoje želje i ciljeve, i kojom ostvarujemo jednakost po pitanju poštovanja i fer-pleja.

Asertivnost podrazumeva: 
  • Poštovanje, ali ne i snishodljivost iz ubeđenja da druga osoba ima veću vrednost i prava, zato što je u ulozi moći, iskusnija, učenija, drugog pola, nacionalnosti ili rase;
  • Izražavanje poruke bez dominiranja, ponižavanja ili degradiranja drugoga;
  • Samopoštovanje koje je jednako poštovanju prava i vrednosti druge osobe;
  • Poštovanje mišljenja i stavova drugoga, ali ne i slaganje sa njima po svaku cenu.

Dakle, asertivna osoba istupa sa svojom željom, a ne sa zahtevom. Pored asertivnog, postoje i neasertivna ponašanja.

Neasertiva ponašanja su:

  • Pasivno ponašanje koje podrazumeva da se osoba ne zauzima aktivno za sebe, ne izražava otvoreno svoje želje i potrebe i stavlja tuđe ispred svojih;
  • Agresivno ponašanje koje podrazumeva da se osoba zauzima za sebe ali to radi na bezobziran i arogantan način i tako što ne poštuje tuđa osećanja i stavove;
  • Pasivno – agresivno ponašanje koje podrazumeva da se osoba ne zauzima direktno za sebe već to čini indirektno koristeći se durenjem, ignorisanjem, tračarenjem, manipulacijom, i drugim metodama.

Šta znači biti asertivan? 

Jedna od prvih definicija asertivnosti potiče od Lazarusa (1973) i uključuje specifične kategorije sposobnosti kojima bi se moglo opisati asertivno ponašanje:

  • sposobnost da se kaže ne;
  • sposobnost da se traže usluge i da se postavljaju zahtevi;
  • sposobnost izražavanja emocija (prijatnih i neprijatnih);
  • sposobnost započinjanja, održavanja i završavanja komunikacije.

Šta su i koja su vaša asertivna prava? 

Asertivna prava proizlaze iz postojanja samog čoveka kao humanog bića. To su univerzalna ljudska prava koja su nezavisna od pola, nacionalnosti, boje kože i religijskih uverenja. Kao što su ovo vaša prava, imajte na umu da su ovo asertivna prava i drugih ljudi. A to su: 

  • Pravo na sopstveni izbor.
  • Pravo da iskusite emocije i da ih otvoreno izrazite.
  • Pravo da se predomislite.
  • Pravo da zatražite ono što želite.
  • Pravo da ne znate.
  • Pravo da ne razumete.
  • Pravo da sami sudite o sebi.
  • Pravo da pogrešite.
  • Pravo da kažete ,,ne” i da se ne osećate krivim zbog toga.
  • Pravo da ne opravdavate i ne obrazlažete svoje ponašanje.
  • Pravo da vas ljudi tretiraju sa poštovanjem.

Koji sve tipovi asertivne komunikacije postoje? 

Postoje mnogi tipovi asertivne komunikacije kao na primer empatička asertivnost, eskalirajuća asertivnost, ugovorna asertivnost, konfortativna asertivnost, ali u ovom tekstu ćemo vam predstaviti dve koje možete početi da primenjujete još danas u svom životu, a to su bazična asertivnost i JA-asertivnost.

Bazična asertivnost

Ovaj vid asertivnosti je dat u formi kratke i jasne rečenice i bitan je element svih ostalih tipova asertivne komunikacije. Odnosi se na jednostavno zauzimanje za lična prava, verovanja, osećanja ili mišljenja, i ne uključuje socijalne veštine poput empatije, konfortacije i uveravanja. Na primer: ,,Ne želim da kupim vaš proizvod.” / ,,Ne odgovara mi da se vidimo danas.”

JA-asertivnost

Ja-asertivnost je klasična asertacija, jer svaka asertacija podrazumeva da mi iskazujemo svoje lično, subjektivno mišljenje, osećanje ili želju. Kod Ja-asertacije stavljamo poseban naglasak na taj aspekt asertivnosti tako da, umesto da pristupimo komunikacij na optužujuć način tipa ,,Ti se ne osećaš dobro u mom društvu”, reći ćemo ,,Ja imam doživljaj da se ti ne osećaš dobro u mom društvu.” 

Tri koraka ka asertivnosti:

1. Uzmite u obzir svoja prava i definišite svoje želje. 

Prvenstveno uzmite u obzir svoja prava, definišite želje i preuzmite odgovornost za sopstveno mišljenje, osećanja i ponašanja. Mnogi od nas su na neki način slabi – prijatelju ne možemo da kažemo ne, teško nam je da udelimo kompliment, puštamo supružnika ili decu da kontrolišu ili diktiraju naš život, nikada ne kažemo ako se sa nečim ne slažemo na času ili na sastancima, i tako dalje. Dakle, morate početi sa preispitivanjem svog sistema vrednosti i sa onim što je vama pre svega u redu i sa onim što su vaše lične granice. Znajte da je moguće da će se na početku javiti anksioznost koju nosi promena, ali to je sasvim očekivano.

2. Naučite kako da pravilno iskažete svoja prava i želje. 

Nakon što ste definisali šta želite, a šta ne, kako se osećate, vreme je da te iste želje i emocije iskažete na asertivan način. Imajte na umu da je izražavanje sopstvenih emocija ključno za uspostavljanje kvalitetnih odnosa sa drugima i za sopstvenu emocionalnu dobrobit. Sve ljudske emocije su, samim tim što postoje, normalne i prirodne i predstavljaju sastavni deo ljudskog funkcionisanja. Imamo pravo da budemo tužni, uplašeni, razočarani, ljuti i imamo pravo da izrazimo ova stanja. Stoga, vaš asertivan odgovor može da podrazumeva jedan ili kombinaciju dva tipa asertivnosti koja smo prethodno spomenuli. 

3. Krenite malim koracima. 

Nakon što ste analizirali vaše potrebe i situacije u kojima biste želeli da budete malo više asertivni, kao i koji je pravilan način da to ostvarite, krenite malim koracima. Probajte da vežbate odgovore i iskazivanje emocija prvo u nekim lakšim životnim situacijama, pa idite ka težim.

Takođe, ubrzo ćete shvatiti da biti asertivan nije uvek lako i da će nekada, koliko god vi bili mirni i taktični, druga osoba to možda shvatiti kao atak na svoju ličnosti. Stoga je moguće da će pokušati da vas uvredi ili omalovaži, da vas naljuti, ili da vas veoma agresivno kritikuje. Imajte na umu da, da bi se ostvarila asertivna komunikacija, bitno je da obe strane znaju da definišu i iskažu svoje želje, osećanja i mišljenja na miran i efikasan način. Takođe, uvek saslušate drugu osobu do kraja, ne upadajte jedan drugome u reč i pokušajte da sagledate situaciju iz tačke gledišta sagovornika. Ovo bi bio odličan početak asertivne komunikacije.psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem

Biti asertivan znači biti siguran u sebe i u ono što želite. Ponašajući se asertivno i tako što reagujete i izdražavate svoje želje na pravi način ne samo da ćete vi izgraditi samopouzdanje već ćete polako stvarati i život kakav želite.