Emotivno zlostavljanje: Kako ga prepoznati

zlostavljač, žrtva, emotivno zlostavljanje, emotivna manipulacija
Svaki put kada se desi neslaganje između zlostavljača i žrtve, zlostavljač se emotivno povlači i na taj način ,,kažnjava” žrtvu jer se nije složila sa onim što zlostavljač misli i govori.
Zakaži sada

Šta je emotivno zlostavljanje?

Emotivno zlostavljanje podrazumeva vređanje, ponižavanje i generalno uterivanje straha u cilju kontrole i manipulacije. Osoba koja je žrtva emotivnog zlostavljanja može do te mere da bude izmanipulisana da njena percepcija realnosti postane potpuno iskrivljena i da počne da veruje kako su posledice emotivnog zlostavljanja zapravo njena krivica. 

Istraživanja su pokazala da između 50% i 80% odraslih barem jednom u životu iskuse emotivno zlostavljanje. Ono može da se javi i u detinjstvu, gde se smatra da oko 11% dece doživi emotivno zlostavljanje. 

Da bi se nešto smatralo emotivnim zlostavljanjem, mora da prati određen obrazac ponašanja. On može da se javi u bilo kojoj vrsti međuljudskih odnosa kao što su roditeljski odnosi, romantični odnosi ili profesionalni odnosi. Žrtve emotivnog zlostavljanja neretko iskuse osećanja poput zbunjenosti, straha, nemogućnosti da se koncentrišu, periode niskog samopouzdanja, kao i noćne more, različite bolove i ubrzan rad srca. Dugoročne posledice emotivnog zlostavljanja mogu da izazovu anksioznost, hronične bolove, nesanicu, kao i društveno povlačenje. 

Napuštanje veze u kojoj postoji zlostavljanje nije lako, ali je moguće. Žrtve moraju prvo sebi da priznaju da su emotivno izmanipulisane i zlostavljane i da se zlostavljač nikada neće promeniti. Prvi korak je napuštanje zlostavljača i traženje pomoći kako okoline tako i stručne, ukoliko je to neophodno. 

Koji su to upozoravajući znaci emotivnog zlostavljanja? 

Zlostavljači uglavnom neprestano kritikuju, posramljuju i omalovažavaju sa ciljem da uspostave kontrolu i moć u vezi. Neretko viču na žrtvu, nazivaju je pogrdnim imenima, ili ih optužuju za stvari koje one nisu uradile. Mogu da se ponašaju ljubomorno i posesivno, da pomno prate kuda se žrtve kreću i kuda idu, kao i da proveravaju njihove telefone. 

Zlostavljač može da toliko izmanipuliše svoju žrtvu da ona poveruje kako je sama kriva za to kako se oseća. Često imaju tendenciju da izoluju žrtvu od porodice i prijatelja, kako ona ne bi mogla da primeti razliku uzmeđu toga kako bi svakodnevnica trebalo da izgleda i one koju ona živi. 

Zlostavljači su često vešti manipulatori i žrtvama treba dosta vremena da primete njihove štetne obrasce ponašanja. Oni se ponavljaju često i intenzivno sve dok žrtva ne počne da primećuje manipulativno ponašanje zlostavljača i zapreti da će izaći iz veze. U slučaju da žrtva ne ispuni svoju ,,pretnju”, zlostavljanje će se samo nastaviti posle određenog vremena. 

Ponekad emotivno zlostavljanje podrazumeva i fizičko, ali ne uvek. Međutim, emotivno zlostavljanje se uglavnom dešava pre fizičkog koje počinje u slučaju da zlostavljač primeti kako pokušaj emotivnog zlostavljanja više nema uticaja na žrtvu. 

zlostavljanje, emotivno zlostavljanje, zlostavljač, žrtva, emotivna ucena
Potencijalni zlostavljač više voli da nabija osećaj krivice nego da reši problem sa partnerom, detetom, ili članom porodice na miran i konstruktivan način.

Kako prepoznati emotivno zlostavljanje pre nego što uzme maha?

1. Nabijanje osećaja krivice.

Potencijalni zlostavljač više voli da nabija osećaj krivice nego da reši problem sa partnerom, detetom, ili članom porodice na miran i konstruktivan način. Osećaj moći i samopouzdanja koje time dobija ga ili je tera da sve više pribegava ovoj tehnici  manipulacije. 

2. Govori žrtvi kako je previše osetljiva. 

Umesto da sasluša drugu stranu kada je po sredi konflikt ili nekakva rasprava, zlostavljač govori žrtvi da je previše osetljiva i da ne treba sve da shvata lično. Na ovaj način umanjuje značaj žrtvinih osećanja kao i posledicu svega onoga što radi ili izgovara. 

3. Omalovažava žrtvu. 

Neretko zlostavljač, bez da to direktno kaže, se ponaša kao da žrtva nije dovoljno pametna, kompetentna, ili informisana uopšeno ili na određenu temu. Ovakav stav vodi tome da žrtva počinje da sumnja u sebe i da se oseća inferiorno. 

4. Odgovara sarkazmom na ono što žrtva govori. 

Sarkazam se smatra ,,društveno prihvatljivim” načinom da se ispolji verbalna agresija. Potencijalni zlostavljač se služi time kao odgovor na žrtvin humor ili neku drugu vrstu izražavanja nasamo ili u društvu. 

5. Zlostavljač se emotivno povlači pred svakom nesuglasicom. 

Svaki put kada se desi neslaganje između zlostavljača i žrtve, zlostavljač se emotivno povlači i na taj način ,,kažnjava” žrtvu jer se nije složila sa onim što zlostavljač misli i govori. Na ovaj način komunicira da žrtva nije vredna pažnje i ljubavi ako se na bilo koji način suprotstavi zlostavljaču. 

6. Žrtva počinje da pazi na svaku reč ili postupak. 

Žrtva počinje da pazi na svaku svoju reč ili postupak da ne bi izazvala kod zlostavljača neki uvredljiv komentar. Počinje da preispituje svaku svoju odluku, misao, ili nešto što želi da kaže da bi izbegla neprijatnu situaciju, ili prosto jer počinje polako da sumnja u sebe ili svoju kompetentnost kada je u pitanju određena tema. psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problemAko ste se prepoznali u ulozi žrtve, ili ste se našli u jednoj ili više od gorepomenutih situacija, potražite pomoć okoline i poverite se nekome ko vam je drag. Ako shvatite da ne možete sami da se izborite sa emotivnim zlostavljanjem ili ste prepoznali rane znake emotivnog zlostavljanja i želite da se na vreme izvučete iz odnosa, ne libite se da potražite stručnu pomoć ako smatrate da je to potrebno.