Kada prestaje zdravi, a počinje nezdravi perfekcionizam? 

perfekcionizam, opsesivno-kompulzivni poremećaj, anksioznost, depresija, visoka očekivanja
Nezdravi perfekcionizam je uglavnom vođen unutrašnjim pritiskom da se izbegne neuspeh ili osuda bilo koje vrste.
Zakaži sada

Šta je zdravi, a šta nezdravi perfekcionizam?

Perfekcionizam je crta ličnosti koju karakterišu visoki standardi i očekivanja. Može biti zdravi i nezdravi. Kod zdravog perfekcionizma, osoba je motivisana da uradi bilo koji posao najbolje što ume i da na najefikasniji mogući način prevaziđe prepreke koje je dele od uspeha. Dakle, ovaj tip perfekcionizma je pozitivno orijentisan. Nezdravi perfekcionizam, sa druge strane, je negativno orijentisan, tj. osoba sve svoje snage usmerava ka tome da izbegne neuspeh. Kod osoba koje pate od nezdravog perfekcionizma takođe postoji iracionalno uverenje da naklonost i pozitivno mišljenje njima bliskih ljudi kao što su porodica ili kolege stalno zavisi od njihovog besprekornog izvršavanja svih zadataka, kako poslovnih tako i životnih.

Šta uzrokuje nezdravi perfekcionizam? 

Nezdravi perfekcionizam je uglavnom vođen unutrašnjim pritiskom da se izbegne neuspeh ili osuda bilo koje vrste. Postoji jaka društvena komponenta kada je u pitanju nezdravi perfekcionizam jer su se ove tendencije znatno povećale kod mladih u zadnjih 30 godina nevezano za njihov pol ili kulturološke razlike. Veruje se da sve veća konkurencija na studijama i na radnom mestu igraju bitnu ulogu, kao i sveopšta prisutnost društvenih mreža i stalno upoređivanje sebe, svog fizičkog izgleda, karijere, života uopšte, sa drugim ljudima.

Da li si nezdravi perfekcionista? 

Nezdravi perfekcionisti:

  • Nalaze grešku u svemu što oni ili što drugi ljudi urade;
  • Postavljaju nerealno visoke standarde i ciljeve za sebe i za druge;
  • Previše su kritični prema sebi i/ili drugima;
  • Odlažu bitne zadatke i obaveze iz straha od neuspeha;
  • Ne daju sebi ni drugima pravo da pogreše;
  • Stalno se pitaju da li su dovoljno dobri i šta će drugi reći ili misliti o njima;
  • Ne umeju da prihvate kompliment;
  • Ne umeju da priznaju i da uživaju u uspehu ili pobedi;
  • Provode previše vremena baveći se nekim zadatkom, više nego što je to realno potrebno;
  • Stalno im se motaju po glavi misli poput ,,trebalo je ovo/trebalo je drugačije/eh da sam” i slično.

Da li je perfekcionizam ikada dobar za tebe? 

Postoji velika razlika između želje da se posao uradi kako treba i zahtevati od sebe i drugih ljudi da se posao uradi ,,savršeno”. Adaptivni ili pozitivni perfekcionisti imaju visoke standarde i rade vredno da bi u njima istrajali i uspeli. Žele da rastu i da se razvijaju kao ličnosti, uživaju u novim izazovima i problemima koje žele da reše na najbolji mogući način. Njihov perfekcionizam je njihova snaga a ne slabost.

S druge strane, maladaptivni ili nezdravi perfekcionisti su vođeni strahom od neuspeha i osećanjem bezvrednosti. Oni svoju želju da sve urade ,,savšeno” toliko odvedu u krajnost da čak i odlažu obaveze ili važne zadatke, imaju tendenciju da izbegavaju izazove jer ne misle da su im ,,dorasli”, razmišljaju po principu ,,sve ili ništa”, svakodnevno i u svemu se porede sa drugima, i slično. Nezdravi perfekcionizam neretko je praćen depresijom, anksioznošću, opsesivno-kompulzivnim poremećajem, poremećajem u ishrani, kao i samoubilačkim mislima.

Da li je perfekcionizam isto što i opsesivno-kompulzivni poremećaj? 

Reč perfekcionista i opsesivno-kompulzivni poremećaj se često čuju zajedno ali oni nisu jedna te ista stvar. Perfekcionizam je crta ličnosti koja može da bude štetna ako ide u ekstrem i neretko je jedna od simptoma opsesivno-kompulzivnog poremećaja. S druge strane, opsesivno-kompulzivni poremećaj je psihijatrijsko stanje gde osoba ima intruzivne misli i ponašanja koja ponavlja i ne može da kontroliše. Perfekcionizam se ne smatra mentalnim oboljenjem sam po sebi, ali često vodi u različite poremećaje.

Kako možeš da prevaziđeš perfekcionizam? 

1. Uhvati se u koštac sa svojim strahom od neuspeha.

Strah od neuspeha stvara nepotreban stres i anksioznost koji mogu da ti odmognu da ostvariš svoje ciljeve. Ako ne rizikuješ i ne probaš, nikada nećeš znati možeš li nešto da uradiš ili ne. Čak i ako ne uspeš iz prve, to je takođe u redu, jer se uspeh rađa iz grešaka. Jednostavno pokušaj ponovo.

2. Uči iz svojih grešaka. 

Svi grešimo. Gledaj na greške kao na prilike da nešto uradiš na drugačiji način i uvek se zapitaj šta si to naučio ili naučila iz datog nezadovoljavajućeg rezultata.

3. Nauči da ceniš komplimente i da slaviš svoje uspehe. 

Nemoj da uzimaš svoje uspehe zdravo za gotovo ili da im konstantno tražiš mane. Odvoj vreme da se počastiš i da uživaš u komplimentima koje ti drugi udeljuju. Iako imaš tendenciju da samo pređeš preko njih, prihvati ih, tvoji su.

4. Prihvati sebe. 

Prihvati sebe kakav ili kakva jesi. Ovaj svet bi bio dosadno mesto da smo svi isti i ,,savšeni”. Svaki put kada nešto pogrešiš, znaš bolje za sledeći put. Nemoj da te neprijatnost ili strah od osude koji postoje samo u tvojoj glavi odvlače od toga da nađeš svoj unutrašnji mir i da prihvatiš sebe baš takvog ili takvu kakvi jeste. Nemojte da počnete da verujete da niste dovoljno dobri, pametni, atraktivni, vredni ili sposobni. 
psihoterapija, psihijatrijski lekovi i psihodijagnostika daju odgovor na pitanje kako da resim problem

Ciljaj visoko, ali neka tvoj cilj ima smisao. Prepoznaj šta je realno ostvarivo i usresredi se da to uradiš najbolje što umeš. Uživaj u datom zadatku i trenutku. Ako shvatiš da tvoj cilj mora da se promeni, i to je u redu. Ne znači da nisi uspeo ili uspela, već si samo promenio/promenila pravac. Ako ne uspevaš da se otreseš negativnog osećaja i smatraš da te tvoj perfekcionizam guši, nemoj da se ustručavaš da se obratiš i za stručnu pomoć ako je to neophodno.