Ako primetite da vaše dete ispoljava preteranu brigu i strah ili je sklono izbegavajućim ponašanjima u porodici, školi, ili uopšteno u sredini u kojoj raste, vrlo je moguće da pati od anksioznosti. Generalizovani anksiozni poremećaj je najčešće mentalno oboljenje među tinejdžerima i preko 30% njih ga iskusi u nekom trenutku u detinjstvu ili adolescenciji. Na sreću, anksioznost se leči, a mi ćemo u ovom članku govoriti o tome kako, kao roditelj, da pomognete svom detetu da je prebrodi.
1. Obratite se za stručnu pomoć.
Generalizovani anksiozni poremećaj ima tendenciju da se pogoršava ako se ne leči. Psihoterapeut ili psihijatar će najbolje moći da procene da li vaše dete pati od anksioznosti i koji vid lečenja je najprikladniji. Obično je u pitanju psihoterapija. Neretko na psihoterapiju idu i roditelji kako bi promenili određene obrasce ponašanja i kako bi im se ukazalo na to šta može da pomogne njihovom detetu u slučaju da ono samo ne reaguje naročito dobro na lečenje. Generalno, kada je u pitanju generalizovani anksiozni poremećaj, psihoterapija podrazumeva izlaganje situacijama koje stvaraju osećaj straha, brige i stresa i učenju kako da se osoba nosi sa njima. Bitno je da nađete terapeuta koji odgovara vašoj porodici. Psihoterapija je najefikasnija kada se osećate da vas vaš terapeut razume i da možete bez problema da pitate sve što vas zanima u vezi sa lečenjem.
2. Napravite plan kako da pristupite situacijama koje izazivaju anksioznost.
Generalizovani anksiozni poremećaj podrazumeva osećaj straha, brige i stresa u situacijama koje ne predstavljaju pravu opasnost. U ovakvim slučajevima roditelji često gledaju da olakšaju svojoj deci i da, na primer, govore umesto njih u društvenim okolnostima u kojima se dete plaši, puštaju ih da spavaju u njihovom krevetu, dopuštaju detetu da izostaje iz škole i slično. Iako iza ovakvog ponašanja stoje najbolje namere roditelja da na neki način olakšaju brigu i stres koje dete oseća, ono ne rešava problem već samo nudi kratkotrajno rešenje. Nažalost, na duže staze, što više udovoljavate vašem detetu i što više želite da ga zaštitite od situacija koje mu izazivaju anksioznost, ona će postajati sve jača i jača. Jedini način da dete prevaziđe svoje strahove jeste da se sa njima suoči i da razume da su oni neosnovani.
3. Probajte da razumete kako se vaše dete oseća.
Probajte da razumete kako se vaše dete oseća i obraćajte mu se na ohrabrujuć način uveravajući ga da ono može da se izbori sa situacijama koje mu stvaraju anksioznost. Postavite se kao podrška svom detetu a ne kao neko ko će da reši probleme umesto njega. Poruka koju želite da prenesete je ,,Razumem da si uplašen/uplašena. Tu sam za tebe. Podržavam te. Ti ovo možeš.”
4. Pomozite detetu da nađe šta ga opušta.
Pomozite svom detetu da nađe aktivnosti koje će mu pomoći da se oseća manje anksiozno bilo da je u pitanju sport, neka kreativna aktivnost, ili vežbe za opuštanje i relaksaciju. Ovim stavom poručujete detetu da razumete kako se oseća i da želite da mu pomognete da pronađe način da se opusti i prevaziđe problem.
5. Pohvalite dete i za najmanji napredak.
Anksioznost dolazi i odlazi. Vaše dete može da deluje veoma napeto u određenim situacijama, dok u drugim, iako sličnim, nije uopšte. Pažljivo posmatrajte koje su to okolnosti u kojima se bolje snalazi i pohvalite ga i za najmanji napredak. Isticanje pozitivnih aspekata i udeljivanje komplimenata uliva nadu, pojačava samopouzdanje, i potvrđuje uspeh vašeg deteta. Možete da kažete nešto poput ,,Svaka čast. Juče si otišao/otišla u školu iako si se osećao/osećala malo anksiozno. To je bilo veoma hrabro”.
6. Nađite način da se nosite sa stresom koji vam ova situacija stvara.
Kada imaju dete koje se oseća anksiozno, roditelji često i sami podlegnu stresu. Nađite način da se nosite sa svojom anksioznošću na zdrav način, jer tako i dete može da uči iz vašeg primera. Ako zanemarite to kako se vi osećate, dete može da postane još više anksiozno jer će stalno imati utisak da nešto nije u redu. Samo ako ostanete smireni i pribrani, moći ćete da pomognete svom detetu.
7. Obavestite detetove nastavnike o problemu.
Obavestite detetove nastavnike o problemu sa kojim se vaše dete nosi jer je moguće da će on uticati na ocene i na njegovo ponašanje u školi. Nastavnik može, zajedno sa vama i školskim psihologom, da napravi poseban plan i program koji će omogućiti vašem detetu da nastavi normalno da se školuje dok se u isto vreme leči od anksioznosti.
Kao što smo prethodno spomenuli, generalizovani anksiozni poremećaj je izlečiv, samo je potrebno da budete uporni, strpljivi i puni razumevanja za sebe i za svoje dete. Prvi korak ka ozdravljenju je priznavanje da problem postoji i obraćanje stručnom licu za pomoć. Imajte na umu da je podjednako važno da čuvate svoje zdravlje i da ne podlegnete stresu koje vam ovakva situacija sigurno izaziva, jer ste u tom trenutku potrebni svom detetu zdravi i pribrani.
